PDA

Pogledaj Punu Verziju : Književnost i jezik - JEZIK I PRAVOPIS



Bisernica
06-02-2010, 17:09
Gramatika je nauka koja izučava pravila upotrebe nekog jezika.
Predmet gramatike su :

glasovi - fonetika i fonologija
Vrste i oblici reči - morfologija
pravila tvorbe reči i stvaranje novih reči
sintagme i rečenice i pravila za njihovo sastavljanje - sintaksa.

Bisernica
06-02-2010, 17:10
Оsnovne jezičke jedinice su :

- glas
- reč
- sintagma
- rečenica

Glas - fonema ,je najmanja jedinica govora.Glas nema značenje,ali se glasovima
stvaraju reči koje imaju značenje.
Reč može da sadrži i samo jedan glas,a zamenom ili dodavanjem glasova u reči,
stvaraju se nove reči.
U pisanom jeziku svaki glas se označava posebnim znakom.
Znak se naziva slovo - grafema.

Reč

Reč je jedan glas ili skup glasova kojima je pridodato neko značenje.

Sintagma

Sintagma je skup reči koje se koriste zajedno i medjusobno se dopunjuju u značenju,
čineći celinu svojim zajedničkim značenjem i funkcijom u rečenici - lep dan,vrlo dobra knjiga,
brzo sakupljajući mrvice.

Rečenica

Rečenica je skup reči kojima se izražava celovita misao.
U pisanom jeziku rečenica počinje velikim slovom,a završava se
tačkom,znakom pitanja ili znakom uzvika.

Bisernica
15-02-2010, 14:32
GLASOVI

Srpski jezik ima trideset glasova :А, Б, В, Г, Д, Ђ, Е, Ж, З, И, Ј, К, Л, Љ, М, Н, Њ, О, П, Р, С, Т, Ћ, У, Ф, Х, Ц, Ч, Џ, Ш.
Za pisanje srpskog jezika mogu se koristiti dva pisma,ćirilica i latinica.Oba pisma imaju po 30 slova.U latinici se tri glasa pišu kombinacijom dva znaka.
U latinici glasovi imaju sledeći redosled:A, B, C, Č, Ć, D, Dž, Đ, E, F, G, H, I, J, K, L, Lj, M, N, Nj, O, P, R, S, Š, T, U, V, Z, Ž.

Uporedni pregled ćiriličnog i latiničkog pisma:

А а A a
Б б B b
В в V v
Г г G g
Д д D d
Ђ ђ Đ đ
Е е E e
Ж ж Ž ž
З з Z z
И и I i
Ј ј J j
К к K k
Л л L l
Љ љ Lj Lj
М м M m
Н н N n
Њ њ Nj nj
О о O o
П п P p
Р р R r
С с S s
Т т T t
Ћ ћ Ć ć
У у U u
Ф ф F f
Х х H h
Ц ц C c
Ч ч Č č
Џ џ Dž dž
Ш ш Š š

Glasovi se stvaraju kada vazduh struji kroz govorni aparat čoveka.
Zvučni glasovi nastaju treperenjem glasnih žica,a bezvučnim šumovima koji nastaju prolaskom vazduha kroz prepreke govornih organa.

Govorni aparat čine pluća,dušnik i grkljan,glasne žice,resica,usna i nosna šupljina,prednje (meko) i zadnje (tvrdo) nepce,
jezik,usne i zubi !

Glasovi koji se formiraju prolaskom vazduha kroz usnu šupljinu nazivamo oralnim i to je većina glasova srpskog jezika.
Glasovi . M; H ; Њ (M,N,NJ),se formiraju tako što vazdušna struja delom prolazi i kroz nosnu šupljinu,pa njih zovemo nazalnim glasovima.

Bisernica
15-02-2010, 14:36
VRSTE GLASOVA :

- samoglasnici - vokali

- suglasnici - konsonanti

Samoglasnici - vokali :glasovi koji mogu da se pevaju i zvuče kao tonovi.Oni su zvučni i mogu se izgovarati sami.
Ovi glasovi su nosioci naglaska i sloga u reči.
Samoglasnici su - A,E,I,O,U.
Glas R može da ima ulogu samoglasnika i tada ga zovemo slogotvorno ili vokalno R.
Na primer - krst ,prvak,mrdati....itd.
Glasovi L i N takodjer mogu biti slogotvorni u rečima stranog porekla.

Prilikom izgovora samoglasnika jezik je u usnoj šupljini pokretljiv i uspravno i vodoravno.
Vodoravno može zauzimati prednji,srednji i zadnji položaj ,a uspravno visoki ,srednji i niski položaj.
Tako prema položaju jezika u usnoj šupljini pri izgovoru samoglasnika svaki se razlikuje,i to :

A - niski srednji samoglasnik
E - srednji prednji samoglasnik
I - Visoki prednji samoglasnik
O - srednji zadnji samoglasnik
U - visoki zadnji samoglasnik


Suglasnici- konsonanti: glasovi koji se ne mogu pevati jer se pri njihovom izgovoru,govorni organi postavljaju u takav položaj
da predstavljaju prepreke prolasku vazdušne struje.

U ove glasove spadaju : B,V,G,D,DJ,Ž,Z,J,K,L,LJ,M,N,NJ,P,R,S,T,Ć,H,Č,C, DŽ,Š

Suglasnici se mogu razlikovati prema zvučnosti,mestu izgovora i načinu izgovora.

kojote
03-07-2010, 13:05
Nekada se svaka prodavnica u Beogradu pridržavala svog posebnog pravopisa: ono što je u jednoj radnji bio "paradajz 15 din", u drugoj je bio "paradajs 15 din", a u trećoj (ako je poslovođa bio pametan čovek) "парадаиз 20 дин". Slično je bilo i s "kronpirom", koji se dobro slagao uz "španać" i "šangarepu". U Balkanskoj je bila i jedna radnja u kojoj su, iz nekog razloga, pored povrća prodavali i "ekspadrile" i to "talijanske". A bila je i jedna "ћевапђиница" u 27-og marta, gde si mogao da poručiš "конплетан" roštilj.

Elem, nakon što su Vuk Karadžić, Ivan Mažuranić i Franc Miklošić sklopili dogovor o zajedničkom, ilirskom jeziku 1850. godine u Beču, otišli su kod Gundela da proslave srećan događaj. Kad su seli za sto, Miklošić je protrljao ruke, prihvatio se jelovnika i bodro rekao:

"Ja bom juhico iz paradižnika!"

"А ја ћу супу од парадајза", rekao je Vuk.

"Paradajza?", upitao je Mažuranić.

"Tomatensuppe", pomogao je Miklošić.

"Aa, rajčica!", rekao je Mažuranić.

mica
29-08-2011, 20:57
JEDNAČENjE PO ZVUČNOSTI

Glasovna pojava prilagođavanja suglasnika drugim suglasnicima u onom elementu artikulacije koji čini njihova zvučnost, odnosno bezvučnost naziva se jednačenje suglasnika po zvučnosti. Kada se u riječi nađu u dodiru dva prava suglasnika različite zvučnosti, prvi od njih se prilogađava drugom. Zato će se, na primjer, zvučno b iz osnovnog oblika imenice vrabac, kobac, ždrijebac, kada se u obliku genitiva nađe pred bezvučnim c, zamijeniti takođe bezvučni suglasnikom p : vrapca, kopca, ždrijepca. Isto tako će se bezvučno p pretvarati u zvučno b kada se nađe ispred nekog zvučnog suglasnika : top sa sufiksom -džija daće imenicu tobdžija, gdje je zvučni suglasnik b umjesto bezvučnog p. Drugi suglasnik od dva u neposrednom dodiru svojom artikulacijom utiče na prvi, pa se zato ovo jednačenje naziva regresivna asimilacija po zvučnosti.

ZVUČNI B G D Đ Ž Z Dž

BEZVUČNI P K D Ć Š S Ć F H C

Bezvučni suglasnici f, h i c ispred zvučnih ostaju nepromjenjeni (jer nemaju svojih zvučnih parnjaka)

Naš pravopis predviđa slijedeće izuzetke:

U pisanju d ostaje neizmjenjeno u položaju ispred bezvučnih s i š, i to u svim položajima u riječi: odsustvo, predsjednik, srodstvo, gradski; predškolski, odšetati, podšišati;
U pisanju đ ostaje neizmjenjeno ispred nastavka -stvo: vođstvo;
U pisanju neizmjenjeni ostaju zvučni suglasnici pred bezvučnim i, obrnuto, kada se nalazi na kraju prefiksa, ili riječi u složenicama, pa bi promjena uticala na značenje: predturska (vremena), podtekst, adherentan, postdiplomski, jursdikcija;
U pisanju suglasnici ostaju neizmjenjeni, što se zvučnosti i bezvučnosti tiče, u nekim stranim imenima i pridjevima od njih izvedenim: Vašington, vašingtonski, Habsburg, Habsburgovci, Pitsburg.


Preuzeto sa site-a:
www.znanje.org

mica
29-08-2011, 21:05
JEDNAČENJE PO MESTU ILI NAČINU ARTIKULACIJE



Kada se u oblicima riječi strujni zubni suglasnici s i z nađu pred prednjonepčanim suglasnicima đ, ć, dž, č, lj, nj, š i ž, pretvaraju se u prednjonepčane suglasnike š i ž : zamisliti―zamišljen; snositi―snošljiv; (s+ćućuriti se)―šćućuriti se; misli―mišlju; paziti―pažljiv; kazniti―kažnjiv; (iz+đikati se)―izđikati se.

Alternacije s → š i z → ž nastale su tako što je drugi njihov član (š i ž) proizvod prenošenja artikulacije s i z na prednje nepce, čime se oni jednače sa prednjonepčanim suglasnicima š i ž.


Zbog jednačenja po zvučnosti, prirodno je što su često u slučaju ovih alternacija zastupljene i alternacije s → /š/ → ž i z → /ž/ → š.To znači da će, npr., u nastanku sa prefiksom složenog glagola biti ovakav niz:

iz + čupati → isčupati → iščupati
raz + čistiti → rasčistiti → raščistiti

Prvo se zvučno z iz prefiksa izjednačilo po zvučnosti sa bezvučnim prednjoneočanim č pred kojim se našlo, tj. prešlo u bezvučno s, a zatim se asimilacijom po mjestu tvorbe pretvorilo u prednjonepčano š.

Zubni suglasnici s i z ispred prednjonepčanih sonanata lj i nj neće se mjenjati u prednjonepčane š i ž u dva slučaja :

u složenicama kada se njima završava prvi dio složenice, a drugi počinje sonantima lj i nj : razljutiti se, izljubiti, iznjihati se, sljubiti se, sljuštiti se

kada se s i z nalaze ispred lj i nj nastalih od l i n i suglasnika j i je koje je nastalo od staroga glasa jat (Ъ), naravno, u (i)jekavskom izgovoru : posljednji (ekavski poslednji), nasljednjik (ek. naslednik), sljeme(ek. sleme), sniježan (ek. snežan).


Altetrnacija n → m nastaje tako što se njen drugi član (m) dobija kada u tvorbi riječi n dođe pred dvousne suglasnike b i p. Sonant n, na primjer, koji se nalazi u riječima prehrana, stan, zelen, hiniti pred nastavcima za tvorbu -ba, -ben(i), -bać zamjenjuje se dvousnenim nazalnim sonantom m, koji ima isto mjesto tvorbe kao i dvousneni suglasnik b u tim nastavcima : prehrambenim, stambeni, zelembać, himba.

U primjerima : stranputica, jedanput, crvenperka, vodenbuba, vanbrodski, koji su, za razliku od navedenih izvedenih riječi, složenice, psihološka ( značenjska) granica između prvog i drugog dijela složenice u izvjesnoj mjeri sprječava promjenu n u m i u izgovoru. Zato u pisanju ovo n ostaje.


www.znanje.org

mica
29-08-2011, 21:16
PALATALIZACIJA



Alternacije k → č, g → ž i h → š, tj. smjenjivanje zadnjonepčanih suglasnika k, g i h njihovim prednjonepčanim zamjenicima č, ž i š nalaze se u slijedećim obličkim i tvorbenim položajima :

u vokativu jednine imenica muškog roda, kada se k, g i h nađu ispred nastavka -e : vojnik―vojniče, drug―druže, duh―duše;

u prezentskim oblicima glagola čija se infinitivna osnova završava na zadnjonepčani suglasnik, kada se oni nađu pred -e iz nastavka za prezentsku osnovu : vučem, vučeš... (od vući, čija je infinitivna osnova vidljiva iz aorista vuk-o-h);

u oblicima množine imenica oko i uho : oči―očiju―očima; uši―ušiju―ušima;

u izvedenim riječima, kada se zadnjonepčani suglasnici k, g i h nađu pred nastavcima za tvorbu; tako će npr. zadnjonepčani suglasnik
- k iz riječi momak u izvedenici sa nastavkom -e biti zamjenjen prednjonepčanim č: momče;
- g iz riječi drug u izvedenici sa nastavkom -ina biti zamjenjen prednjonepčanim ž :družina;
- h iz riječi prah u izvedenici sa nastavkom -ina, ili -i-(ti) biti zamjenjen prednjonepčanim š : prašina, odnosno prašiti.


Prednjonepčani alternanti č, ž, š za k, g, h nalaze se pred mnogim nastavcima za tvorbu riječi, pa je ova alternacija zastupljena u mnogim primjerima.

* animacija

Ni alternacija k, g, h → č, ž, š nije uvijek zastupljena pa postoje sljedeći slučajevi izuzimanja od zamjene zadnjonepčanih suglasnika prednjonepčanim č, ž, š ispred nastavaka sa vokalima e i i :

u pridjevima i zamjenicama : dugi―dugim―dugih―dugima; jaki―jakim―jakih―jakima; tihi―tihim―tihih―tihima;

u oblicima imenica ispred nastavka -e : vojnike, sluge, snahe;

u izvedenim primjerima ispred nastavka -in za njihovu tvorbu od imenica : Ankin od Anka, Zagin od Zaga, snahin od snaha.

mica
29-08-2011, 21:19
SIBILARIZACIJA



Alternacije k → c, g → z i h → s, tj. smjenjivanja zadnjonepčanih k, g, h njihovim zubnim zamjenicima (alternantima) c, z i s nalaze se u sljedećim oblicima :

u promjeni imenica, kada se zadnjonepčani suglasnici k, g, h nađu pred i u nastavcima za oblike : ruci, nozi, orasi, orasima;

u imperativu glagola čija se osnova završava na zadnjonepčani suglasnik : peci, pecimo, pecite (peći), strizi, strizimo, strizite (strići, strigoh, strigu);

u imperfektu istih tih glagola : pecijah, strizijah;

u građenju imperfektivnih glagola od perfektivnih : klicati (od kliknuti), dizati (od dići), izdisati (od izdahnuti).

* animacija


U našem kniževnom jeziku alternacija k, g, h → c, z, s ipak nije zastupjena u sljedećim slučajevima :

kada se zadnjonepčani suglasnici nađu u ličnim imenima : Zaga―Zagi, Jovanka―Jovanki, Luka―Luki;

kada se zadnjonepčani suglasnici nađu u grupama zg, ck, sh, čk, ćk u imenicama : mazga―mazgi, kocka―kocki, mačka―mački, praćka―praćki;

kada se zadnjonepčani suglasnik k nađe u grupi tk, a riječ je o dvosložnim imenicama : tetka―tetki, motka―motki, četka―četki (mada ima i takvih imenica u kojima je alternacija zastupljena : bitka―u bici← bitci← bitki);

kada se prednjonepčani suglasnik nalazi sam u riječima od manje slogova ( ne u grupi sa drugim suglasnikom ), a u kojima bi zamjena zubnim suglasnikom dovela do nejasnoća u značenju : baka―baki (a ne baci), seka―seki (a ne seci), klika―kliki (a ne klici), doga―dogi (a ne dozi), liga―ligi (a ne lizi).



www.znanje.org

mica
29-08-2011, 21:20
JOTOVANjE



Pri posmatranju osnovnog oblika pridjeva brz, brza, brzo, i njegovog komparativa brži, brža, brže, zapaža se da je z iz osnovnog oblika zamjenjeno suglasnikom ž. Prvi glas je strujni i zubni, dakle nenepčani ( ne izgovara se na nepcima ), drugi glas je strujni prednjonepčani suglasnik ( izgovara se na prednjem tvrdom nepcu ).Tako je u odnosu oblika : tvrd―tvrđi (tj. nenepčano d→ prednjonepčano đ), ljut―ljući (nenepčano t→ prednjonepčano ć), nositi―nošen (s→ š), moliti―moljen (l→ lj), zatim i u promjeni imenica: glad―glađu (d→ đ), mladost―mladošću (t→ ć), i u tvorbi riječi čitati → čitan ― čitanje (n→ nj), prut―pruće (t→ ć). Poređenje nenepčanih suglasnika u osnovnim oblicima sa prednjonepčanim koji se na njihovom mjestu javljaju u oblicima tih riječi, ili u izvedenim riječima od tih osnovnih, pokazuje da u našem književnom jeziku postoje alternacije
~nenepčanih suglasnika z, s, d, t, l, n sa prednjonepčanim suglasnicima ž, š, đ, ć, lj, nj


U istim tim oblicima ili pred istim nastavcima za tvorbu riječi
~usneni nenepčani suglasnici b, p, m, v alterniraće sa grupama blj, plj, mlj, vlj
pa će, npr., biti : ljubiti―ljubljen, kupiti―kupljen, lomiti―lomljen, slaviti―slavljen, grub―grublji, glup―gluplji, suv―suvlji.


Takođe, u oblicima i pred nekim nastavcima za građenje riječi
~zadnjonepčani suglasnici k, g, h alterniraće sa prednjonepčanim suglasnicima č, ž, š
~zubni suglasnik c alterniraće sa prednjonepčanim suglasnikom č
pa će, npr., biti : vikati―vičem, strugati―stružem, mahati―mašem; jak―jači, -a, -e, dug―duži, -a, -e, tih―tiši, -a, -e; klicati―kličem.


U srpskom književnom jeziku prednjonepčani alternati nenepčanih suglasnika javljaju se u slijedećim slučajevima.

U oblicima :
~1) komparativa pridjeva : z → ž - brz―brži;
~2) prezenta glagola : z → ž - vezati―vežem;
~3) trpnog pridjeva glagola : roditi―rođen;
~4) imperfekta glagola : graditi―građah;
~5) instrumentala jednine imenica ženskog roda na suglasnike : smrt―smrću.


U tvorbi riječi
~nenepčani suglasnik iz osnovne riječi pred mnogim nastavcima za tvorbu riječi zamjenjen je prednjonepčanim suglasnikom, npr., u tvorbi imenica : prut―pruće, korijen―korjenje, grm―grmlje, ruka―ručerda, noga―nožurda; pridjeva : govedo―goveđe, pile―pileći, blijed―blijeđan; glagola : izgraditi―izgrađivati, ishaniti―ishranjivati, poniziti―ponižavati, predplatiti―predplaćivati.



Grupa st u glagolima pustiti, krstiti, spustiti, gostiti, u onim oblicima gdje se u glagolima roditi (rođen), mlatiti (mlaćen), platiti (plaćen) nalaze jotovani alternati đ i ć (imperfekat, trpni pridjev, izvedeni glagoli), alternira ili sa št, ili sa šć : pustiti―pušten―puštah―puštati, odnosno gostiti―gošćen―gošćah / ugostiti―ugošćen―ugošćavati. U nekim slučajevima nalazi se i dvojako (dubletno) : krstiti―kršten / kršćen―(ali samo:) kršćah―krštavati / kršćavati; uvrstiti―uvršten / uvšćen―uvrštavati / uvršćavati.


www.znanje.org

Sarmica
12-01-2012, 08:46
ВЕЛИКА И МАЛА СЛОВА

Великим почетним словима се пишу властита имена, и то:

а) лична имена и презимена: Милорад, Здравко, Ана, Јована, Петровић, Сувајџић, Јовановић;

б) надимци и атрибути ако се сами употребљавају или су срасли с именом и постали његов саставни део: Миша, Гоца, Јован Јовановић Змај, Душан Силни, Ричард Лављег Срца, Петар Велики;

в) имена божанстава: Јупитер, Афродита, Зевс, Аполон;

г) имена животиња и грађевина: Шарац, Јаблан, Вучко, Сава центар, Криви торањ у Пизи;

д) имена припадника народа: Србин, Црногорац, Мађар, Грк;

ђ) имена становника градова, крајева, земаља, држава, континената: Новосађанин, Пироћанац, Нишлија, Бачванин, Југословен, Европљанин, Аустралијанац;

е) имена небеских тела: Сунце, Земља, Месец, Кумова слама, Марс, Венера;

ж) имена континената, држава, насељених крајева и места (све речи у њима осим везника и прилога): Европа, Србија, Црна Гора, Хорвешка, Мачва, Далмација, Лика, Београд, Тршић, Нови Сад, Босна и Херцеговина, Брод на Купи, Јужна Америка, Двор на Уни;

з) имена мора, река, језера, планина и друга географска имена: Дунав, Палић, Копаоник, Морава, Јадранско море, Фрушка гора, Плитвичка језера, Балканско полуострво; ако се састоје из више речи, пишу се великим почетним словом само прве речи, а друге само ако су властите именице: Јужна Морава, Бели Дрим.

и) имена улица и тргова: Студентски Трг, Железничка улица, Београдска улица; ако се састоје из више речи само се прва реч пише великим словом а остале малим словом изузев властитих имена: Булевар Николе Тесле, Улица Петра Петровића Његоша;

ј) имена празника: Божић, Ускрс, Бајрам, Ђурђевдан, Нова година, Први мај;

к) називи установа, предузећа, друштава: Матица српска, Основна школа "Младост", Војвођанска банка, Београдско драмско позориште, Српско певачко друштво, Спортско друштво "Партизан", Медицински факултет у Београду, Организација уједињених нација;

л) називи књига, часописа, новина, књижевних дела: Општа енциклопедија, Наш језик, Борба, На Дрини ћуприја, Свет компјутера;

љ) присвојни придеви изведени од властитих именица суфиксима -ов, -ев, -ин: Марков, Милошев, Марин, Босанчева, Београђанкина, Југословенов.

Великим почетним словом се пише:

а) прва реч у реченици:
Спушта се ноћ. Ледена киша добује у прозоре. Где су људи? Нема живе душе! Улице су пусте.;

б) прва реч после две тачке када је управни говор међу наводницима:
Ал' говори Муса Арбанаса:
"Приђи, Марко, не замећи кавге,
ил' одјаши да пијемо вино...";

в) наставак писма иза наслова ако се писмо наставља у новом реду, и то без обзира да ли се иза наслова ставља зарез или узвичник:
Драга мама,
Твоје писмо сам примила тек јуче иако...
или
Драга Љиљо!
Молим те, немој се љутити што се ретко јављам...

Великим почетним словом пишу се заменице Ви и Ваш из поштовања према особи којој се пише:
Драги наставниче, Јављамо Вам се одмах по доласку у летовалиште. На путу смо се држали Ваших препорука...

Малим словом се пише:

а) наставак управног говора ако је био прекинут уметнутом реченицом ради неког објашњења; на пример:
"Хоће ли сви", питао је директор на збору ученика, "помоћи у уређењу околине школе?";

б) наставак реченице после управног говора, на пример:
"Хоћемо!" - одговорили су сви присутни ученици.
"Кренимо на посао, онда, одмах после састанка" - повикаше неки ученици.;

в) присвојни придеви изведени од властитих именица суфиксима -ски, -шки, -чки, нпр.: новосадски, београдски, европски, чешки, нишки, суботички, амерички, крагујевачки;

г) заменице ви и ваш кад се у писму не обраћа само једној особи већ групи или кад се пише допис некој установи, фирми, друштву; нпр.:
Основној школи "Ј.Ј. Змај",
Обавештавамо вас да је...

Sarmica
12-01-2012, 08:47
САСТАВЉЕНО И РАСТАВЉЕНО
ПИСАЊЕ РЕЧИ

Састављено се пишу:

а) сложенице које имају само један акценат и у којима се први део не мења, на пример: Београд (Београда, Београду), голорук, пароброд, писмоноша, бездушан, југозападни, преполовити, извући;

б) називи становника насеља иако се имена тих насеља састоје од две акцентоване речи и пишу се одвојено; на пример: Новосађанин (према Нови Сад), Белоцркванка (према Бела Црква), Бјелопољац (према Бјело Поље);

в) присвојни продеви изведени од назива места ако се састоје од две акцентоване речи, нпр. горњомилановачки (према Горњи Милановац), јужноамерички (према Јужна Америка), кривопаланачки (према Крива Паланка);

г) речца не уз именице и придеве с којима сраста у сложенице, на пример:
- незнање, нечовек, незахвалност, незналица, небрига, непријатељ;
- непознат, неприродан, незрео, неписмен, невелик, невидљив;

д) именице преподне и поподне кад означавају у целини време дана пре 12 сати или после 12 сати, на пример: Цело поподне/преподне смо те чекали. Али, кад се овим изразом означава неки тренутак пре или после 12 часова, пише се растављено, нпр.: Доћи ћу сутра пре подне, одмах после доручка.;

ђ) сложени прилози као: малопре, покадшто, гдекад, гдегде, наједном, напамет, отприлике, снеруке и предлози: поврх, наместо, украј, уочи, подно;

е) речца нај- у суперлативу описних придева, на пример: најлепши, најлакши, најбољи, најјачи, најједноставнији.

С цртицом између првог и другог дела пишу се полусложенице, ако сваки од саставних делова чува свој акценат и ако се први део не мења по падежима. Тако се пишу:

а) вишечлани називи места, на пример: Херцег-Нови (из Херцег-Новог, у Херцег-Новом), Иванић-Град;

б) две именице од којих једна одређује другу, а заједно означавају један појам, на пример: баш-чаршија, радио-аматер, рак-рана, ауто-пут, генерал-мајор, генерал-потпуковник;

Растављено се пишу:

а) речца не у одричним облицима глагола, на пример: не знам, не верују, не долазимо, не питај, не може; изузетак су одрични глаголи нећу, немам, немој, нисам;

б) одричне заменице нико, ништа, никоји, ничији, никакав кад се употребљавају с предлогом, на пример: ни за кога, ни са ким, ни у чијем, ни пред каквим, ни за којим;

в) речца ли уз глаголе у упитним реченицама, нпр. Хоћеш ли доћи? Верујеш ли ми? Знаш ли то? и у упитним реченицама са да, на пример: Да ли би ми помогла? Да ли имаш новца?

Sarmica
12-01-2012, 08:47
ИНТЕРПУНКЦИЈА

У писању се ради јаснијег приказивања онога што хоће да се каже, употребљавају поједини знаци који се заједно називају интерпункција или реченични знаци.

Знаци интерпункције су: тачка, зарез, тачка и зарез, две тачке, наводници, упитник, узвичник, заграде и црта.

Тачка се ставља на крају обавештајне - потврдне и одричне реченице, на пример: Сваки дан учим за испит. За испит не учим редовно.

Зарез се као знак интерпункције употребљава често и у различитим реченичним ситуацијама. Пошто је једно од основних начела српског правописа слободна (логична) интерпункција, за употребу зареза је најважније правило да се оно што је у мислима тесно повезано, што представља једну целину, не одваја зарезом, а делови који чине целину за себе, одвајају се зарезом од осталих делова реченице.

Зарезом се одвајају:

а) речи и скупови речи (истоврсни делови реченице) у набрајању: Миша, Дренко, Ненад и Срђан су отишли на излет. Понели су и добре хране, и безалкохолних пића, и друштвених игара.;

б) независне реченице кад нису повезане везницима: Дошао је, поздравио се, добро вечерао и нестао.;

в) паралелни делови реченице кад су у супротности: Задатак је тежак, али занимљив. Поклонићу теби а не Игору. Нисмо летовали на мору, већ у планини.

г) реченице које су у супротности: Касније смо кренули, али смо стигли на време. Ви сте пошли раније а ипак сте закаснили.;

д) реченице у инверзији (кад се зависна реченица налази испред главне), на пример: Кад се спремим, позваћу те телефоном. Ако можеш, помози ми. Иако сам знала, нисам одговорила на сва питања.;

ђ) реч или скуп речи који су накнадно додати или уметнути у реченицу: То је, дакле, твој воћњак. Све ћу ти, наравно, испричати. Ти си у праву, неоспорно.;

е) вокатив и апозиција су, такође, накнадно додати у реченицу, па се одвајају зарезом, на пример: Ви ћете, децо, добити слаткиша. Теби ћемо, бако, донети воћа. Дела Иве Андрића, јединог југословенског Нобеловца, преведена су на многе језике.;

ж) узвици исто нису саставни делови реченице, па се одвајају зарезом: Ух, што је хладно! Ох, што ме боли зуб! О, стигла си?!;

з) уметнуте реченице на пример: У мом селу, које је једно од најуспешнијих у воћарсту, готово сви гаје малине.;

и) између места и датума, на пример: Сомбор, 15. август 1991. У Новом Саду, 2. априла 1957.

Тачка и зарез се употребљавају:

а) између реченица које су у сложеној реченици мање повезане са другим реченицама, на пример: Кад смо се срели, поздравили смо се, разговарали о школи; нисмо помињали недавну свађу.;

б) између група речи које се разликују по сродности, на пример: На пут ћу понети: одећу, обућу, кишобран, хигијенски прибор; књиге, свеске, прибор за писање; друштвене игре, фудбал и рекет за стони тенис.

Две тачке се се стављају:

а) иза речи којима се најављује набрајање, а испред онога што се набраја, на пример: На пијаци купи: сира, јаја, кајмака, меса, салате и лука.;

б) испред навођења туђих речи (управног говора); нпр. Рекао нам је дословно: "Новац за екскурзију је обезбеђен".

Наводницима се обележавају:

а) туђе речи кад се дословно наводе. На пример: Улазећи сви заграјаше "Срећан ти рођендан!";

б) речи које се употребљавају с иронијом и којима нечему не жели да се да супротно значење. Знам, ти си "вредница". Донео је твој "велики пројатељ".

На крају упитних реченица ставља се упитник, а иза узвичних реченица, као и иза мањих говорних јединица које се изговарају у узбуђењу, повишеним гласом, ставља се узвичник, на пример: Како си? Шта радиш? Ух, што сам гладна! Не вичи! Пожар! Када се питање изговара повишеним гласом иза њега се стављају и упитник и узвичник; нпр. Он положио?! Не даш?!

Заградом се у реченици одваја оно што се додаје ради објашњења претходне речи или дела реченице, на пример: Интерпункција (реченични знаци) доприноси јаснијем изражавању. Именске речи (именице, придеви, заменице и бројеви) мењају се по падежима. За време Првог светског рата (1914 - 1918) владале су несташице хране, одеће и лекова.

Црта се пише:

а) Уместо првог дела наводника у дијалогу и то у штамшаним текстовима, а други део се изоставља; и на крају управног говора се пише црта ако се реченица наставља и објашњава нешто о управном говору; на пример:
- Ко је то био? - Упита мајка.
- Мој друг.
- Зашто га ниси позвао унутра?
- Журио је - промрмља Милош.;

б) кад се жели нешто истаћи, или нагласити супротност, неочекиваност; на пример: Пођем ја, кад - нигде никог. Све сам научила, све знам - не вреди, збунила сам се.

Sarmica
12-01-2012, 08:48
ПРАВОПИСНИ ЗНАЦИ

Правописни знаци се употребљавају уз поједине речи за разлику од интерпункције која се употребљава у реченици.

У правописне знаке се убрајају: тачка, две тачке, неколико тачака, црта, цртица, заграда, апостроф, знак једнакости, знаци порекла, акцентски знаци и генитивни знак.

а) Тачка се као правописни знак употребљава:
- иза скраћеница: нпр., итд., сл., тј.;
- иза редних бројева када се пишу арапским бројкама: 15. март 1991. године.

Тачка се не пише иза редних бројева написаних арапским бројкама када се иза њих нађе други правописни знак (зарез, заграда, црта или који други); нпр.:
О томе ћете наћи информације на 119, 120, 121 и 122. страни.
На неким спратовима (2, 4. и 5) су покварене електричне инсталације.
На 10-15. километру ћеш угледати планинарски знак.

б) Две тачке се као правописни знак пишу:
- између бројева или слова којима се исказује неки однос и читају се "према". На пример:
Резултат утакмице је 2:1 у корист "Црвене Звезде".
Коренски самогласник се смењује о:и:а у речима пловити - пливати - поплавити.

в) неколико тачака (најчешће три) стављају се:
- уместо изостављеног текста и у испрекиданом тексту; на пример:
Предлози су: код, поред, у, са...
Кад се воз зауставио, он се појави... и рече: "Дивно је вратити се кући".

г) црта се као правописни знак употребљава:
- између бројева уместо предлога до, нпр.:
Купи 10 - 15 килограма кромпира.
Иво Андрић (1892 - 1975) је добио Нобелову награду за књижевност.
Ако се испред првог броја налази предлог од, црту не треба писати већ исписати и предлог до; на пример: Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године.
- између назива градова и других места да би се означио правац кретања, на пример:
Пут Београд - Ниш има велики привредни значај.
- између два или више имена којима се означавају тако тесно везани појмови да они чине један појам.: Утакмица "Црвена Звезда" - "Партизан" је увек најзначајнија утакмица која се игра.

д) цртица се као правописни знак пише:
- између делова полусложеница: радио-апарат, ауто-механичар, фото-апарат, аеро-митинг;
- при растављању речи на слогове на крају ретка;
- у сложеним или изведеним речима у којима се први део пише бројем а други део словима:
150-годишњица, 40-тих година прошлога века, 15-годишњак;
- између скраћеница и наставка за облик, на пример:
Према Танјуг-овој вести, до рата међу сукобљеним странама неће доћи. Културна сарадња са УНИЦЕФ-ом је добра.

ђ) заграда као правописни знак:
- служи да означи оба облика речи о којима се говори, нпр.:
Предлог с(а) ус инструментал средства се не употребљава.
- ставља се иза редног броја или слова којима се означава нови одељак: 1), 2), 3) итд. - а), б), в) итд.

е) апостроф се ставља уместо изостављеног слова: Је л' то тачно?

ж) знак једнакости се употребљава између речи да би се означила њихова једнака вредност, а чита се: једнако, равно, исто што, јесте. На пример:
химба = сумња, тата = субјекат (у реченици)

з) знаци порекла су > и <. Употребљавају се у стручним текстовима.
- знак > се чита "дало је" или "развило се у", нпр.:
твојега > твоега > твоога > твога;
- знак < се чита "постало је од", нпр.:
црњи < црн -ји; јуначе - јунак -е

и) акцентски знаци се бележе у стручној литератури (обично из граматике) и у обичним текстовима кад је потребно да се означи реч која се од исте речи у суседству разликује само акцентом; нпр.:
Сâм сам то увидео.
Дошао је да дâ оглас.

ј) генитивни знак се ставља на крајњи вокал генитива множине кад је потребно означити разлику овога облика од других облика, најчешће генитива једнине исте заменице. На пример: Из примерã можете закључити о тој појави. Значи, генитивним знаком је назначено да је то генитив множине, односно да се из више примера може закључити, а не само из једног.

Sarmica
12-01-2012, 08:48
СКРАЋЕНИЦЕ

У српском језику постоје две врсте скраћеница:

I Скраћенице које настају скраћивањем речи у читању се изговарају потпуно, као да нису скраћене. И оне се међусобно разликују, а најчешће се употребљавају следеће:

а) скраћенице код којих се скраћивање означава тачком:
бр. (број) тзв. (тако звани) ж.р. (женски род)
уч. (ученик) и сл. (и слично) в.д. (вршилац дужности)
стр. (страна) тј. (то јест) о.г. (ове године)

б) скраћенице за мере, величине, новчане јединице које се пишу без тачке:
m (метар) g (грам) USD (амерички долар)
cm (центиметар) t (тона) EUR (евро)
km (километар) l (литар) JPY (јапански јен)
kg (килограм) dcl (децилитар) GBP (британска фунта)
mg (милиграм) hl (хектолитар) SIT (словеначки толар)
Пошто су то међународне скраћенице пишу се латиницом.
в) Без тачке се пишу и следече скраћенице: др (доктор), гђа (госпођа), гђица (госпођица).

II Скраћенице које су настале од првог слова или слога сваке речи у вишесложним изразима (сложене скраћенице) читају се различито:

а) неке се читају потпуно као да су сви деливи речи написани, а пишу се без тачке, нпр.:
ВПШ - Виша пословна школа
УН - Уједињене нације
ПТТ - Пошта, телефон, телеграф

б) неке постају речи па се читају као скраћенице и мењају по падежима, нпр.:
Била сам у САД-у. Из САД-а сам донела компакт дискове са оперском музиком.

в) скраћенице преузете из страних језика пишу се како се изговарају и мењају се по падежима, нпр.:
Унескова помоћ земљама у развоју је драгоцена.
Помоћ у храни и лековима је стигла од Уницефа.

Sarmica
12-01-2012, 08:49
ПИСАЊЕ ТУЂИХ РЕЧИ

У српском језику, као и у другим језицима, има много речи које су преузете из језика других народа и прилагођене нашем језику. Такве речи данас и не осећамо као позајмљенице, на пример: пушка, чарапа, кошуља, сат, сапун, краљ и др.

У другу врсту позајмљеница или туђица спадају речи које осећамо као речи страног порекла. Такве речи треба употребљавати с мером: кад за њих нема замене, у научним текстовима, у областима технике и сл.

За писање позајмљеница постоје утврђена правила:

I Речи из класичних језика (грчког и латинског) су се одомаћиле у нашем језику и у научној терминологији и прилагодиле духу нашег језика, па се пишу онако како се изговарају: астрономија, инструмент, субјекат, хемија, гимназија, хирургија; Цицерон, Олимп, Хомер, Аристотел, Вавилон, Цезар итд.

II У писању речи из живих језика има мало разлика.

а) Заједничке именице и придеви пишу се онако како се изговарају у језику из којег су преузете, али прилагођено нашем писму и гласовном систему. На пример: спикер и твист се у нашем језику не могу изговорити као у енглеском. У овакве позајмљенице спадају речи: гулаш, амбалажа, интервју, корнер, офсајд, дует, бас, бифе, шофер, компјутер и многе друге.

б) Туђа властита имена пишу се различито:

изворно, онако како се пишу у језику из којег потичу, ако се на српском пишу латиницом, на пример: Ernest Hemingway (Ернест Хемингвеј), Boccaccio (Бокачо), Shakespeare (Шекспир), Chicago (Чикаго), New York (Њујорк), München (Минхен), Zürich (Цирих); у том случају се у загради пише како се име изговара, и то само кад се помиње први пут;
онако како се изговарају (фонетски) кад се на српском пишу ћирилицом; у том случају се, кад се први пут помене име, у загради пише изворно;
фонетски, без обзира на наше писмо, кад су речи из словенских језика који се служе ћирилицом (руског, бугарског, македонског итд.); на пример: Јесењин, Николај Гогољ, Лав Толстој, Јаневски, Глигоров итд.
в) Имена многих страних градовa, земаља и друга географска имена пишу се фонетски и ћирилицом и латиницом ако су већ дуго прилагођена духу нашег језика, на пример: Њујорк, Беч, Венеција, Мађарска, Рим, Солун итд.

Sarmica
12-01-2012, 09:03
Česte greške

glagol trebati

Mnogi prave gresku i menjaju ovaj glagol kroz sva lica:

Trebam, trebas, treba, trebamo itd.

Medjutim, ovaj glagol je bezlican, tj ima samo trece lice jednine.

treba da idem
treba da idemo
treba da ides
treba da idete
itd..

trebalo je da idu
trebalo je da idemo
trebalo je da ides
itd.

trebalo bi da idem
trebalo bi da ides
itd.

Vrlo cesta greska, cak i kod obrazovanih ljudi.

Sarmica
12-01-2012, 09:06
Skraćeni oblik od kao:

Ukoliko umesto dva samoglasnika u skraćenom obliku imamo jedan od njih (drugim rečima, sažmu se), onda ne pišemo apostrof kao što je uobičajeno u slučajima kada izostavljamo slovo ili više njih. Umesto, pišemo ovaj znak [^], koji se naziva uglasti znak dužine ili cirkumfleks. Dakle, od reči kao, posao, misao dobijamo kô, posô, misâ...

Nazvati telefonom

Ovaj sklop je nepravilan u značenju u kom ga većina koristi. Nazvati nekoga telefonom znači da neko ima nadimak telefon pa da se njemu obraćamo a to je, moram priznati, retkost. Ispravno je reći pozvati telefonom. Uostalom, svi smo čuli za telefonski poziv, a sumnjam da mnogo nas pominje telefonski naziv.

Snajperista

Oblik snajperista je suvišan. Oružje o kom je reč naziva se snajperska puška (ili, kraće i žargonski, snajperka), a čovek koji ga koristi snajper.

Cifra:

Cifre su 0, 1, ..., 9. Stoga nije dobro upotrebljavati izraze poput "astronomska cifra", "zabeležili smo cifru od deset hiljada ljudi", "ne želim da govorim o ciframa, ali uveravam vas da je ovo veoma skup projekat" i sl.

Dalje, reč brojka je sinonim za cifra, i, naravno, ni nju ne treba upotrebljavati u pomenutom kontekstu, a nema govora ni o izrazima poput "dvocifrena brojka".

Zamena je mnogo, i u zavisnosti od konteksta možemo reći broj, svota, iznos, suma, količina...

Sarmica
12-01-2012, 09:10
Svo

Ova reč ne postoji u srpskom jeziku. Sav u srednjem rodu glasi sve (sve sirće, sve vreme, sve selo). Iako je ova pridevska zamenica dobila poimeničen oblik koji je osamostaljen, ako bismo prihvatili oblik svo u jednom slučaju valjalo bi da to uradimo i u drugom.
"Na ovom forumu možete pitati svo što hoćete da znate."
"To je svo za danas, vidimo se sutra."

Celo vreme:

Opravdanost ovog izraza zavisi od našeg pojma vremena. Ukoliko bismo vreme posmatrali kao jednu celinu, onda je ovo svakako korektno. Međutim, ustaljeno je stanovište da vreme zapravo predstavlja gomilu parčića, i shodno tome treba reći sve vreme. Ipak, naglašavam da je ovaj izraz samo bolji od izraza celo vreme, koji posle svega rečenog ipak nije pogrešan.


DVD:

U najvećem broju slučajâ čujemo izgovor „di-vi-di“. Ovo je totalno nelogično, jer malo ko pored filmova na „di-vi-diju“ poseduje i kolekciju filmova na „si-diju“ i „vi-ejč-esu“. Naravno, razumljivo je da, kada već koristimo „ve-ha-es“ i „ce-de“, tome dodamo i „de-ve-de“.

Kultni

Evo ga još jedan od mnogobrojnih prideva koji ko zna po kojoj šemi ulazi u uho tako da se ljudi prosto utrkuju ko će ga više puta upotrebiti. Rečnik Matice srpske definiše pridev kultni kao: „koji se odnosi na kult, koji je u vezi s vršenjem religioznih obreda“. Nama je sve kultno: kultni filmovi, kultne knjige, kultne emisije, kultne pesme... Film može biti kultni ako se uz njega pale sveće, ako se molimo za spasenje duše uz svaku scenu, ako nam dolazi društvo davno preminulih prijatelja i rođaka da svi zajedno pogledamo o čemu će tu biti reči. U ostalim slučajima govorimo o gledanom filmu, čitanoj knjizi, čuvenoj emisiji, slušanoj pesmi i slično. Ipak, poreklo ove greške prilično je jasno: dobijena je besmislenim prevodom engleske fraze cult movie.

Cruz
15-02-2012, 22:02
Velikim početnim slovima pišu se i zodijački (horoskopski) znaci: Bik, D(j)evica, Lav; Zec, Konj, Majmun, Pas, P(ij)etao i sl.

Cruz
15-02-2012, 22:02
U svesti korisnika internet je prestao da znači ime kompanije i zato je ispravno pisanje malim početnim slovom.

Cruz
15-02-2012, 23:54
evo sta sam pronasla vezano za doskolovavanje...

"... Koga će doškolovati ljudi koji ne znaju da ne postoji doškolovavanje, već doškolovanje. Pošto ne postoji glagolska imenica školovavanje, ne postoji ni izvedenica sa prefiksom do, doškolovavanje, već samo i jedino doškolovanje."

da se nadovezem na vec napisano...

Pravilo je da:

- ne postoji glagolska imenica "ziđivanje", ali itekako postoji doziđivanje;
- ne postoji glagolska imenica "rađivanje", ali postoji dorađivanje;
- ne postoji glagolska imenica "građivanje", ali postoji dograđivanje;
- ne postoji glagolska imenica "plaćivanje", ali postoji doplaćivanje;
- ne postoji glagolska imenica "mišljavanje", ali postoji domišljavanje;
- ne postoji glagolska imenica "kupljivanje", ali postoji dokupljivanje, itd.

Možda je trebalo reći da glagolska imenica doškolovanje potiče od doškolovati se, kao što su gore navedene glagolske imenice potekle od: doziđivati, dorađivati, dograđivati, doplaćivati, domišljavati se, dokupljivati...

Ovo pravilo navode neki od naših vruhnskih lingvista polazeći od vrsta reči po tvorbi, kod nas (osnovne, izvedene i složene).
Dakle - školovavanje ne postoji. To znamo. Postoji školovanje, a onaj ko bi hteo da dopuni svoje znanje iz perioda školovanja, taj treba da se doškoluje. Odakle greška doškolovavanje? Iz podsvesne želje da se svršni glagol doškolovati pretvori u nešto trajno, pa čak i učestalo (!) - doškolovavati.
O ovome pitanju se može videti vrlo kratko u Rečniku jezičkih nedoumica Ivana Klajna, ali i u tekstovima Egona Feketea.

Cruz
16-02-2012, 14:45
Evo rešenja nekih nedoumica koje se javljaju u našem jeziku.
Da li se piše dobrodošao/lo/la ili dobro došao/lo/la?
Rešenje je:

Ako kažemo: "Oni su dobro došli.", misli se na to, da im se na putu nije desila nikakva nezgoda. (dobro je prilog uz glagol došli).
Ako kažemo: "Oni su dobrodošli.", misli se na to da ćemo ih rado primiti, odnosno da su nam dragi gosti.
2. Gledalac ili gledaoc?

Rešenje je: Ispravno je gledalac, a mnozina glasi gledaoci. (Glasovna promena pri prelasku L u O, kad se iz jednine menja u množinu).

3. Srećno ili sretno?

Rešenje je: Jezički stručnjaci se slažu da su oblici srećan (srećno, nesrećan, nesrećno) ispravni, a ispravno je i sretan (sretno, nesretan, nesretno). Oni prvi su izvedeni iz imenice sreća, drugi iz osnove glagola sresti, sret-(n)em (od koga potiče i sreća). Danas, ipak, u Srbiji su znatno običniji oblici sa ć, dok se oni sa t najčešće osećaju kao delimično zastareli ili kao hrvatski.
A u pravopisu pise ovako:
srećan, -ćna, -ćno, srećno (prilog), srećnik, srećnica – i (ob. u zap. krajevima) sretan, sretno, sretnik, sretnica.
Disimilativni procesi (razjednačavanje suglasnika) uticali su i na stvaranje priznatog dubleta srećan, srećni (ist.) – sretan, sretni (zap.), ali je neknjiževna varijanta „sretnji” (i „božitnji” itd.).

Cruz
19-02-2012, 12:28
JE L' ili JEL'

Izmenjeno i dopunjeno izdanje Pravopisa (2010) donelo je razgranicavanje u pisanju izmedju je l' (skracenog oblika glagola jesam) i jel' (oblika koji sluzi za gradjenje pitanja u razgovornome jeziku).

Kada je posredi pomocni (ili kopulativni) glagol jesam i upitna recca li kao obelezje upitne recenice pise se odvojeno, kao sto je i dosad bilo:

Je li (ili je l')Pera dosao? Odgovor: Pera jeste (je) dosao.
Je li (ili je l') veran? Odgovor: Jeste (je) veran.
Jesi li (ili jesi l') dobro? Odgovor: Jesam dobro./ Dobro sam.
Medjutim, u razgovornom jeziku rasirila se upotreba jel' kao zasebne upitne recce, ekvivalentne da li. Treba uociti da u ovim primerima nema pomocnog glagola jesam. Takva upotreba je vrlo uobicajena, ali supstandardna (neknjizevna). Dakle, ona je dozvoljena u razgovornome jeziku, ali razgovorni jezik nije standardni jezik. U razgovornome jeziku, moze se reci, sve je dozvoljeno:

Jel' Pera dolazi?
Jel' imas vremena?
Jel' vazi?
Pravilno:

Dolazi li Pera? Da li Pera dolazi?
Imas li vremena? Da li imas vremena?


izvor : www.opismenise.com

Cruz
21-02-2012, 16:16
PADEŽI
Padeži su različiti oblici jedne promenjive reči. U srpskom jeziku ima sedam padeža u jednini i množini. Promena reči kroz padeže zove se deklinacija.
Padeži u srpskom jeziku su:

nominativ,
genitiv,
dativ,
akuzativ,
vokativ,
instrumental i
lokativ.
Nominativ je nezavisan padež koji u rečenici može da stoji samostalno. Dobija se na pitanja: ko? šta?. U rečenici u nominativu su subjekat, atribut, apozicija, imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. Nominativ uvek stoji bez predloga.
Primeri:
Marko je došao svojoj kući.
Drvena kapija je otvorena.
On je bio učitelj u našoj školi.
Zovem se Bond, Džejms Bond.
Odjeknulo je kao bomba.
Mišin tata je dobar kao hleb.

Genitiv je zavisan padež koji označava pripadnost, deo nečega i poreklo. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji?. Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. U rečenici u gnitiv je atribut, objekt, imenični deo predikata, priloške odredbe (mero, vreme, način, uzrok, cilj) i logički subjekat.
Osnovna značenja genitiva su:

posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto, kome pripada).
partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo, mnogo, dosta, nešto...)
ablativni genitiv (označava poreklo nečega, odakle je nešto poteklo)
Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre, uoči, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj, pored, nadomak, nadohvat, i, u, mimo, duž, uzduž, širom, preko, bez, osim, umest, pomoću, posredstvom, između, protiv, nasuprot, usprkos, unatoč, zbog, usled, radi, povodom...
Primeri:
Iz kuće su izašle dve žene.
Lopta je pala pored linije.
Nisam bio u školi zbog bolesti.
Maja peva od sreće.
Svakog dana idem u grad.
Otac mog druga je advokat.
Popila sam šolju mleka.
Miš se sakrio u korenu hrasta.
U dvorištu škole nije bilo đaka.
Bilo me je strah u šumi.

Dativ je zavisan padež koji znači pravac, smer ili cilj kretanja i namenu. Dobija se na pitanja: kome? čemu?. Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena, pripadnost). U rečenici dativ je objekat, atribut, priloška odreba za mesto i logički subjekat.
Predlozi za dativ: ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv
Primeri:
Moja sestra sutra ide frizeru.
Kupio sam mami čokoladu.
Dajte mi malo šećera.
Juče sam ti dao pismo.
Marku je sestra bolesna.
Petar je pošao prema školi.
Ja sam krenuo ka svojoj kući.
Slična je zvezdama na nebu.
Okenuo se Ani i osmehnuo se.
Uzeo joj je obe knjige.

Akuzativ je zavisan padež kojim se označava objekt radnje, pravac kretanja i mesto. Dobija se na pitanja: koga? šta?. Upotrbljava se sa predlozima (pravac, mesto) i bez njih (objekat, vreme). U rečenici akuzativ je objekat, priloška odredba (mesto, vreme, način, uzrok) i logički subjekat.
Predlozi za akuzativ: kroz, niz, uz, za, među, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo
Primeri:
Kupio sam mali skejt.
Svako jutro ustajem rano.
Pročitao sam celu knjigu.
Popeli su se uz planinu.
Moj rođendan je u sredu.
Ispričao je priču kroz suze.
Sreo sam našeg učitelja juče.
Kuća je ličila na dvorac.
Oči su mi osetljive na svetlost.
Uz ovo jelo ne treba mi salata.

Vokativ je nezavisan padež koji služi za dozivanje, obraćanje, skretanje pažnje. Pri pisanju se odvaja zarezima. Upotrebljava se bez predloga.
Primeri:
Ana, hoćemo li u grad?
Pravi si heroj, druže!
Hej, Ivane, dođi brzo!
Dobar dan, nastavniče.
Uroše, skolni noge sa stola.
Nemoj, sine, trčati tako brzo.

Instrumental je zavisan padež koji kazuje društvo i oruđe ili sredstvo za rad. Dobija se na pitanja: s kime? čime?. Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruđe, sredstvo).
Predlozi za instrumental: s, sa, pod, nad, pred, među, za.
Primeri:
Putovali smo vozom.
Idem sa prijateljima u bioskop.
Subotom uvek imam trening.
Hodala je brzim koracima.
Moj tata se bavi trgovinom.
Lopta je pod stolom.
Bio je u Americi godinama.
Otišla je sa osmehom za njim.

Lokativ je zavisan padež koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu. Uvek se upotrebljava sa predlozima.
Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u.
Primeri:
Knjiga iz istorije leži na stolu.
Deca se igraju u dvorištu.
Pokazao mi je dokaze o krađi.
Prepoznao sam ga po koraku.
Farmacija je pri medicini.
Avion je nestao je u oblaku.

Izvor: www.boske.rs (http://www.boske.rs)

Cruz
21-02-2012, 16:39
PADEŽNA SINONIMIJA

Padeži su s jedne strane morfološka jezička jedinica jer čine sistem oblika u promeni imenskih reči. S druge strane oni su sintaksička jedinica jer se njima reguliše sintaksička funkcija reči u rečenici. Zahvaljujući padežima znamo da je reč ne samo u odgovarajućem gramatičkom obliku, već i da ostvaruje određenu sintaksičku funkciju.
Zavisni padeži se najčešće javljaju kao predloško - padežne konstrukcije. Pomoću predloga precizno se definišu značenju zavisnih padeža.
Pojava kada dva padeža, odnosno dve predloško-padežne konstrukcije, imaju isto ili slično značenje naziva se padežna sinonimija. Ako se zamenom padeža u rečenici ne menja sadržaj rečenice onda kažemo da su ti padeži sinonimni.

Sinonimni predlozi:
ispred kuće.........pred kućom
ispod mosta.........pod mostom
posle škole..........nakon škole,
pored, kraj kapije..uz kapiju
kao majmun..........poput majmuna
za sat.................kroz sat

Primeri:
Autobus je stao ispred škole.(genitiv)
Autobus je stao pred školom. (instrumental)
Reket mu je ispod kreveta. (genitiv)
Reket mu je pod krevetom. (instrumental)
Košulja dugih rukava. (genitiv)
Košulja sa dugim rukavima. (instrumental)
Posle završenog posla idemo na izlet. (genitiv)
Po završenom poslu idemo na izlet. (lokativ)
Stajala sam pored kapije. (genitiv)
Stajala sam uz kapiju. (akuzativ)
Ovde svakog dana pada sneg. (genitiv)
Ovde svaki dan pada sneg. (akuzativ)
Dao mi je čokolade. (genitiv)
Dao mi je čokoladu. (akuzativ)
Jede spanać na silu. (akuzativ)
Jede spanać silom. (instrumental)
Proglasili su Mišu za pobednika. (akuzativ)
Proglasili su Mišu pobednikom. (instrumental)
On je poput mene. (genitiv)
On je kao ja. (nominativ)

Među padežnim sinonimima mogu postojati određene razlike. Neke razlike se tiču rasprostranjenosti upotrebe, a neke značenja. Zavisno od toga u kojoj varijanti se koriste, uz određene glagole se mogu upotrebiti različiti padeži. Na primer, uz glagol postati upotrbljavaju se instrumental i nominativ, (postati loš / lošim), a uz glagol smetati dativ i akuzativ (smetati nekome / nekoga). Kao primer možemo navesti i odrične prelazne glagole uz koje se mogu upotrebiti i slovenski genitiv i akuzativ, iako se u poslednje vreme slovenski genitiv sve viže zamenjuje akuzativom.

Primer:
Nisi ti video mora! (slov. genitiv)
Nisi ti video more! (akuzativ)

Kod razlika koje se tiču značenja pojedini predlozi mogu imati slična, ali ne i potpuno ista značenja. Na primer, predlozi pre + genitiv i pred + akuzativ imaju slično vremensko značenje, prethode nečemu, ali predlog pred podrazumeva i značenje neposrednosti (nešto se desilo neposredno pre).

Primer:
Bio je oficir pre rata. (genitiv)
Bio je oficir pred rat. (akuzativ)

Predlozi pored + genitiv i uz + akuzativ imaju isto opšte značenje (blizina), ali predlog uz ima još i značenje pribijenosti.

Primer:
Milan stoji pored zida. (genitiv)
Milan stoji uz zid. (akuzativ)

Izvor: www.boske.rs

Sarmica
10-03-2012, 08:56
:lupa:
pridevi koji se završavaju -ski, -ški i -čki pišu se malim početnim slovom: srpski, karlovački

Sarmica
06-04-2012, 06:19
Izviniti je glagol koji označava opravdati se pred nekim / zamoliti za oproštenje:

Hoću da ti se izvinim (izviniš, izvini; izvinimo, izvinite, izvine).
Posebno obratiti pažnju na 3. lice množine:

Oni su hteli da se izvine. (To jest, oni su hteli da zamole za oproštaj).
Česta je greška izvinuo sam se. U značenju traženja oproštaja treba:
Izvinio sam se.


Izvinuti je glagol koji znači saviti / iščašiti / izvrnuti prema gore:

Kad sedim, uvek se izvinem (izvineš, izvine; izvinemo, izvinete, izvinu).

Posebno obratiti pažnju na 3. lice množine:

Oni su morali da se izvinu da bi bolje videli. (To jest, oni su morali da se saviju/izvrnu/).

Sarmica
23-08-2012, 07:27
moreee:namcor:

Tuga-Tuzi
Liga-Ligi

zašto u prvom slučaju važi glasovna promena, tj sibilarizacija, a u drugom ne važi:ljut:

paculjkica
29-11-2013, 16:29
"Sumljam da će me Đžemper ugrejati": 8 urnebesnih jezičkih grešaka u Srba

Iskreno sumljamo da postoji osoba koja povremeno ne napravi pravopisnu ili gramatičku grešku, jel koliko god srbski jezik imao prednosti u svom bogactvu, nekada je teško savladati sva pravila.

Ako niste primetili probleme u uvodnoj rečenici, trebalo bi da razmislite o kupovini pravopisnog rečnika. U međuvremenu smo za vas napravili listu osam najsmešnijih pravopisnih i gramatičkih grešaka u*Srba.

Ivan Klajn, naš poznati lingvista, kaže za "Blic" da se pravopis srpskog jezika iskvario jer nastava jezika ne postoji u srednjim školama već godinama.

- Država dozvoljava da se jezik divlje razvija jer ne obraća pažnju na mišljenja lektorskih službi i zanemaruje obrazovanje dece u najosetljivijem dobu. Internet i društvene mreže su greške u pravopisu učinile uočljivijima, jer njihovi korisnici znaju da nigde neće ostati zabeleženo sve što su napisali. Jedan klik na tastaturi obriše sve. Ljudi žele da saopšte svetu nešto i ne obraćaju pažnju na to da li će to učiniti na valjan način - kaže Klajn.

Top 8 urnebesnih jezičkih grešaka u Srba


8. Šangarepa u mangarinu

Mnogo ljudi ne zna da je šaRgarepa reč mađarskog porekla - sárgarépa, odnosnu "žuta repa". To, međutim, nije nikakav izgovor da se govori pogrešno šangarepa.

Što se maRgarina tiče, hrana je u Srbiji uvek dobra tema za razgovor, ali se često jezik zaveže, a neki oblici se ustale uprkos tome što su pogrešni. MaRgarin je reč francuskog porekla - margarine. A Mangarin je zaliv u Filipinima.


7. Đžemper
I dok skoro niko ne bi pogrešio pri izgovoru reči "džemper", često nailazimo na primere kada ljudi pri pisanju - valjda iz predostrožnosti, ne znajući da li je "đemper" ili*"džemper" - solomonski kombinuju Đ i Ž, pri čemu nastaje zbrka glasova koju nije nimalo lako izgovoriti.


6. Paradajiz, kompijuter, kajiš

Zanimljivo je da u Rečniku Matice srpske paradajz i paradaiz nisu književne reči, nego varvarizmi iz nemačkog. Književne reči su crveni patlidžan i - rajčica! Pravopis daje samo paradajz.


5. Sumljam
http://www.dodaj.rs/f/1X/RH/2k2Eal2G/406162jezik-05sumljam32f.jpg


U ovom slučaju nema mesta "sumlji": postoji samo jedan pravilan oblik, a u njemu ne postoji slovo lj. Isto važi i za ostale izvedenice: sumnjati, sumnjiv, sumnjičiti, sumnjičav, osumnjičiti, sumnjivac... Nema lj!

Skup "mnj" koji se nalazi u reči "sumnjiv" redak je u srpskom jeziku (mnjenje, na primer) i teži za izgovor, pa ga verovatno zato menjaju u češće i lakše izgovorljivo "mlj".


4. Srbski

http://www.dodaj.rs/f/1D/r0/1MsXebKU/406163jezik-06srbski-b-v.jpg

Uprkos jasnom pravilu jednačenja po zvučnosti, prema kom zvučno b ispred bezvučnog s prelazi u svoj bezvučni parnjak p, ova nepravilna verzija se i dalje održava obično kod grupa koje se zalažu za "tradicionalne vrednosti".


3. Hvali

http://www.dodaj.rs/f/19/dL/2U5BB85Y/406164jezik-07hvalisf.jpg

Faliti znači nedostajati. Na primer, nekome "fali daska u glavi". Hvaliti, s druge strane, znači isticati vrline.

U primeru "ništa mi ne hvali" prava je misterija šta je govornik hteo da kaže, ali ako je hteo da se pohvali kako nema mane, to mu nije uspelo. Greška verovatno nastaje zbog toga što je u značenju "nemoj da ističeš svoje vrline", pogrešno reći "ne fali se", umesto "ne hvali se". Pa tako reč "fali" biva ukinuta i tamo gde ju je pravilno koristiti.

2. Mi bi, a šta bi vi?


Ovo pravilo je toliko ponavljano da su ga čak i estradne zvezde naučile - skoro. Ovde još jednom podsećamo na pravilne oblike:

Ja bih * * * ** Mi bismo

Ti bi*********** Vi biste

On bi********** Oni bi

1. Jer i jel

http://www.dodaj.rs/f/Q/Tr/3Hezmg0a/406165jezik-08-jerff.jpg

Borba između jer i jel traje i nema naznaka da će ovaj "konflikt" ikada biti rešen. Je l' smo se previše opustili i nikada nećemo naučiti razliku? Verovatno, jer smo previše lenji.

zoezoe
15-08-2014, 12:06
moreee:namcor:

Tuga-Tuzi
Liga-Ligi

zašto u prvom slučaju važi glasovna promena, tj sibilarizacija, a u drugom ne važi:ljut:

У другом примеру (лига—лиги) нема сибиларизације (http://www.pitajtelektora.com/?p=1015) јер би услед гласовне промене
дошло до удаљавања од основног лика речи.