Man
25-02-2010, 12:26
http://www.24sata.rs/_customfiles/Image/2009/12DECEMBAR/15/bg/toranj-x.jpg
Betonski deo tornja visok je 136,9 metara, ostatak je od čelika, a na 119. metru nalaze se restoran i vidikovac.
Građevinski radovi na Avalskom tornju su završeni i u toku je provera tehničkih normi kako bi se utvrdilo da li je toranj potpuno bezbedan. Toranj je srušen za vreme bombardovanja u aprilu 1999. godine, a njegova ponovna izgradnja počela je krajem 2006. godine. Novi-stari simbol Beograda visok je skoro 205 metara.
GOROSTAS - Iako su radovi završeni, još nije poznat datum kada će toranj biti pušten u rad.
- U ovom trenutku postoji upotrebna dozvola, ali mora da istekne još nekoliko važnih rokova da bismo bili potpuno sigurni da je toranj bezbedan - kaže predsednik Saveta za izgradnju tornja ministar Oliver Dulić.
Novi toranj visok je 204,65 metara, što je za nepuna dva metra više od starog. Iako izgleda kao brat blizanac svog prethodnika, stručnjaci kažu da razlike postoje.
- Dok gledate toranj, ne možete da primetite razliku, ali ona postoji. Naime, ovaj toranj građen je najsavremenijom i najboljom tehnikom i stoga je otporniji nego prethodni. Toranj se nalazi na nadmorskoj visini od 500 metara i klimatske prilike, naročito tokom zime, predstavljaju problem. Na Avali su vetrovi prilično jaki i oni su jedan od najvećih problema. Toranj je projektovan tako da se pomera i do 70 cm, ali do sada nismo primetili da se pomerao više od 10 do 15 cm. Mere hidroizolacije su takođe vrhunske i ništa nije prepušteno slučaju - kaže za „24 sata“ Miloš Aćimović, inženjer gradilišta.
Betonski deo tornja visok je 136,9 metara, ostatak je od čelika, a na 119. metru nalaze se restoran i vidikovac.
- Na ulazu su postavljene propusne kapije, posetioci će dobijati kartice pomoću kojih će se čekirati, a to će ujedno služiti da se prati koliko ljudi se nalazi unutra. U celom tornju ima 554 stepenika, a posetioci će se voziti u dva lifta koji su potpuno bešumni. Od prizemlja do vrha stiže se za oko 40 sekundi, što znači da lift ide brzinom 3,4 metra u sekundi - kaže Aćimović.
Pogled puca na ceo Beograd – kad je vedro
POGLED Sa Avalskog tornja pogled „puca“ na ceo Beograd, ali i na druge delove Srbije. Ipak, za dobar vidik trebalo bi voditi računa i o vremenskim uslovima. „Kada je vedro, sa tornja kao na dlanu možete videti Vršački breg, Smederevo, Kosmaj, Termoelektrane Obrenovac i Zemun... Međutim, kada su hladni dani i kada je u gradu oblačno, Avala je pod oblacima i toranj se bukvalno ne vidi, baš kao što se i sa njega ne može ništa videti. U tom slučaju najbolje je da posetioci dođu rano ujutru“, kaže Aćimović.
Toranj u brojevima
5.000 kubnih metara betona potrošeno za izgradnju
500 tona armature ugrađeno u Toranj
204.65 metara je visina
100 kvadratnih metara površina resotrana
70 centimetara „luft“ pomeranja po projektu
40 sekundi potrebno liftom od dna do vrha
stari toranj:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/b/b9/Toranjstari.jpg
Betonski deo tornja visok je 136,9 metara, ostatak je od čelika, a na 119. metru nalaze se restoran i vidikovac.
Građevinski radovi na Avalskom tornju su završeni i u toku je provera tehničkih normi kako bi se utvrdilo da li je toranj potpuno bezbedan. Toranj je srušen za vreme bombardovanja u aprilu 1999. godine, a njegova ponovna izgradnja počela je krajem 2006. godine. Novi-stari simbol Beograda visok je skoro 205 metara.
GOROSTAS - Iako su radovi završeni, još nije poznat datum kada će toranj biti pušten u rad.
- U ovom trenutku postoji upotrebna dozvola, ali mora da istekne još nekoliko važnih rokova da bismo bili potpuno sigurni da je toranj bezbedan - kaže predsednik Saveta za izgradnju tornja ministar Oliver Dulić.
Novi toranj visok je 204,65 metara, što je za nepuna dva metra više od starog. Iako izgleda kao brat blizanac svog prethodnika, stručnjaci kažu da razlike postoje.
- Dok gledate toranj, ne možete da primetite razliku, ali ona postoji. Naime, ovaj toranj građen je najsavremenijom i najboljom tehnikom i stoga je otporniji nego prethodni. Toranj se nalazi na nadmorskoj visini od 500 metara i klimatske prilike, naročito tokom zime, predstavljaju problem. Na Avali su vetrovi prilično jaki i oni su jedan od najvećih problema. Toranj je projektovan tako da se pomera i do 70 cm, ali do sada nismo primetili da se pomerao više od 10 do 15 cm. Mere hidroizolacije su takođe vrhunske i ništa nije prepušteno slučaju - kaže za „24 sata“ Miloš Aćimović, inženjer gradilišta.
Betonski deo tornja visok je 136,9 metara, ostatak je od čelika, a na 119. metru nalaze se restoran i vidikovac.
- Na ulazu su postavljene propusne kapije, posetioci će dobijati kartice pomoću kojih će se čekirati, a to će ujedno služiti da se prati koliko ljudi se nalazi unutra. U celom tornju ima 554 stepenika, a posetioci će se voziti u dva lifta koji su potpuno bešumni. Od prizemlja do vrha stiže se za oko 40 sekundi, što znači da lift ide brzinom 3,4 metra u sekundi - kaže Aćimović.
Pogled puca na ceo Beograd – kad je vedro
POGLED Sa Avalskog tornja pogled „puca“ na ceo Beograd, ali i na druge delove Srbije. Ipak, za dobar vidik trebalo bi voditi računa i o vremenskim uslovima. „Kada je vedro, sa tornja kao na dlanu možete videti Vršački breg, Smederevo, Kosmaj, Termoelektrane Obrenovac i Zemun... Međutim, kada su hladni dani i kada je u gradu oblačno, Avala je pod oblacima i toranj se bukvalno ne vidi, baš kao što se i sa njega ne može ništa videti. U tom slučaju najbolje je da posetioci dođu rano ujutru“, kaže Aćimović.
Toranj u brojevima
5.000 kubnih metara betona potrošeno za izgradnju
500 tona armature ugrađeno u Toranj
204.65 metara je visina
100 kvadratnih metara površina resotrana
70 centimetara „luft“ pomeranja po projektu
40 sekundi potrebno liftom od dna do vrha
stari toranj:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sh/b/b9/Toranjstari.jpg