Pogledaj Punu Verziju : Paulo Koeljo
http://razbibriga.net/imported/2010/11/250pxCoelhopaulo260120071-1.jpg
Rođen u je Rio de Žaneiru(port. Rio de Janeiro) 24. avgusta 1947. godine. Vodio
je izuzetno zanimljiv život. Duh pobune odredio je njegovu mladost: bio je hipik, pisao
je tekstove za pesme nekolicine čuvenih brazilskih pop zvezda, uključujući Elisa Reginu i
Raula Seišasa. Kratko posle toga zaposlio se kao novinar. Paulo Koeljo je proučavao
magiju i okultizam od svoje 25. godine. Pošto je pešice prešao put dug 830 km na
hodočašću do Santijago de Kompostela (šp. Santiago de Compostela), napisao je 1986.
godine knjigu Dnevnik jednog čarobnjaka (port. O diário de um mago), koja je ubrzo
postala bestseler u Brazilu.
Nakon Alhemičara (port. O Alquimista; 1988), koji je njegov prvi svetski bestseler,
Koeljo je objavio još deset knjiga:
Brida (port. Brida) (1990)
Valkirije (port. As Valkírias) (1992)
Maktub (port. Maktub) (1994)
Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala (port. Na Margem do Rio Piedra Eu Sentei e Chorei) (1994)
Peta gora (port. O Monte Cinco) (1996)
Priručnik ratnika svetlosti (port. O manual do guerreiro da luz) (1997)
Veronika je odlučila da umre (port. Veronika Decide Morrer) (1998)
Đavo i gospođica Prim (port. O Demônio e a Srta. Prym) (2000)
Jedanaest minuta (port. Onze Minutos) (2003)
Zahir (port. O Zahir) (2005)
Veštica iz Portobela (port. A Bruxa de Portobello) (2006)
Budi kao reka koja teče (port. Ser como um rio que flui) (2006)
Deset godina su svi romani Paula Koelja zauzimali najviša mesta na listama bestselera
širom sveta. Prema francuskom magazinu Lire, rangiran je kao drugi najprodavaniji pisac
sveta (mart 1999). Nominacija je zasnovana na relevantnim listama bestselera u
velikom broju zemalja na svim kontinentima.
Vikipedija
Odgovor Paula Koelja na pitanje „kako vidite svoj uspeh“:
„Na veoma apstraktan način. Pročitao sam međunarodne novinske članke, primio sam
pozivnice za razne događaje, ali kao pisac nisam bio u istoj, direktnoj vezi kao što
pevač bude sa svojom publikom. Vidim ovo kao nešto jako pozitivno jer mi dopušta da
imam isti intimni nivo u mom poslu kao što sam imao kad sam počeo svoju karijeru.
Kada pišem knjigu, pišem je za sebe, pokušavajući da odgovorim na pitanja koja sam
postavljao sebi tokom celog svog života; znam da što sam bliži svojoj duši, bliži ću biti
onom što Jung naziva „svetskom dušom“. Ali ja razumijem moj uspjeh, i pokušavam da
ostvarim profit od onoga što ja vidim kao najfascinantniju stvar u životu: ljudski
kontakt. Ovo olakšava moj dolazak u stranu zemlju jer već ima ljudi sa istim afinitetom.
Nikada se nisam osećao kao stranac i to je nešto jako dobro. Štaviše to mi daje nadu:
ima mnogo ljudi tamo negde koji pokušavaju da prevaziđu sopstvene granice i izgrade
nešto značajnije.“
''To je knjiga koja govori o nečemu što skoro sve knjige govore - nastavi starac.
- Govore o nesposobnosti ljudi da odaberu sopstvenu sudbinu. A na kraju uspeva
čitaoca da natera da poveruje u najveću laž na svetu.
- A koja je to najveća laž na svetu? - upita iznenađeno mladić.
- Evo ovako: u određenom trenutku našeg postojanja, gubimo kontrolu nad
sopstvenim životom i prepuštamo se sudbini. Eto to je najveća laž na svetu.''
Alhemičar
Bisernica
12-04-2011, 09:42
... Kada čovek dublje zagleda u dušu sveta,lako shvati da na svetu uvek postoji
jedna osoba koja čeka onu drugu,bilo to nasred neke pustinje
ili nasred nekog velikog grada...
I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste,sva prošlost i sva budućnost
gube svaki značaj...i samo postoji taj trenutak...
Paulo Koeljo - Alhemičar
"U određenom trenutku našeg postojanja gubimo kontrolu nad sopstvenim životom i prepuštamo se sudbini.E,to je najveća laž na svijetu"
(Alhemičar)
ta mi se rečenica nekako zakačila i dugo sam razmišljala koliko ma istine u njoj.a ima.
Treba se izlagati opasnostima. Čudo života možemo istinski razumeti jedino ako dopustimo da se dogodi nešto neočekivano.
Svakoga dana Gospod nam daruje - zajedno sa suncem - jedan trenutak kada je moguće izmeniti sve ono što nas čini nesrećnim. Svakoga dana nastojimo da obmanemo sami sebe kako nismo prepoznali taj trenutak, kako on ne postoji, kako je današnji dan istovetan jučerašnjem i kako će biti jednak sutrašnjem. Ali, onaj ko obrati pažnju na dan koji traje, otkriva čarobni trenutak. On može biti sakriven u času kad izjutra otključavamo vrata, u onoj kratkotrajnoj tišini koja naglo nastupi posle ručka, u hiljadu i jednoj stvari koje nam izgledaju isto. Taj trenutak postoji - trenutak kad nas sva snaga zvezda namah prožme i omogući nam da činimo čuda. Sreća je ponekad blagoslov, ali najčešće osvajanje. Čarobni trenutak koji se javlja svakoga dana pomaže nam da se menjamo, navodi nas da se upustimo u potragu za svojim snovima. Patićemo, preživljavaćemo teške časove, suočićemo se s mnogim razočarenjima - ali sve je to prolazno, i ne ostavlja trag.
Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala♥
Kada vidjamo uvek ista lica, na kraju ona postaju deo našeg života. A kada postanu deo našeg života, onda žele i da nam ga izmene. I ako ne bude po njihovom, nije im pravo. Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da živimo svoj život.A nikad nemaju pojma kako treba da prožive sopstveni život.
Alhemičar ♥
Snovi postaju neostvarljivi samo zbog jedne stvari: straha od neuspeha.
Alhemičar ♥
..Samo oni koji se plaše da zauzmu neki stav u životu prihvataju na sebe ulogu dobre duše. Uvek je neuporedivo lakše verovati u sopstvenu dobrotu, nego se sukobiti sa drugima i boriti se za svoja prava.
Sigurno je lakše otrpeti uvredu ne uzvrativši je, nego smognuti hrabrosti i upustiti se u borbu sa jačim od sebe, uvek možemo reći da nas bačeni kamen nije pogodio, a onda, tek noću, u samoći, dok naš sustanar ili supružnik spava, oplakivati, u potaji, svoj kukavičluk.
Djavo i gospodjica Prim ♥
Dok su mnogi otišli – iz razloga koje nikad nećemo dokučiti – ti si i dalje ovde. Zašto je Bog uzeo tako izuzetne osobe, a tebe ostavio?
U ovom trenutku, milioni osoba već su odustali. Ne sekiraju se, ne plaču, ne rade više ništa, samo čekaju da vreme prodje. Izgubile su sposobnost da pružaju otpor.
Ti si, medjutim, tužan. To samo pokazuje da je tvoja duša još uvek živa.
Priručnik ratnika svetlosti ♥
Nikada nemoj da se stidiš...Prihvataj ono što ti život nudi i pokušaj da piješ iz čaša koje se pred tobom nalaze. Sva vina treba piti - neka samo gutljaj, a neka celu flašu.
- Kako to da znam?
- Po ukusu. Dobro vino ume da prepozna onaj ko je probao i loše.
Brida ♥
- Ludilo je nesposobnost da iskažeš svoje misli. Kao kad se nađeš u nekoj stranoj zemlji – vidiš sve, shvataš sve što se oko tebe dešava, a ne umeš da se izraziš i da zatražiš pomoć, jer ne razumeš jezik koji se tamo govori.
- Svi mi smo to već iskusili.
- Svi mi smo, na ovaj ili onaj način, ludi.
Veronika je odlučila da umre
Svako ljudsko biće je jedino, jedinstveno, sa osobenim svojstvima, nagonima, uživanjima, težnjama ka pustolovinama. Ali društvo svima nameće jedan zajednički obrazac ponašanja – a ljudi se najčešće čak i ne zapitaju zašto. Jednostavno ga prihvataju, kao što su i daktilografi prihvatili raspored QWERTZ kao najbolji mogući. Jeste li ikad u životu sreli nekoga ko se zapitao zašto kazaljke na satu idu u jednom smeru, a ne u suprotnom?
Veronika je odlučila da umre
svetlost
24-12-2011, 14:22
"Neki trgovac poslao je svog sina da kod najmudrijeg od svih ljudi nauči Tajnu Sreće. Mladić je punih četrdeset dana hodao kroz pustinju sve dok nije stigao do jednog lepog zamka na vrhu planine. Tu je živeo Mudrac kojeg je mladić tražio.
Umesto da naiđe na svetog čoveka, naš junak je, međutim, ušao u jednu salu koja je vrvela od ljudi; trgovci su ulazili i izlazili, neki ljudi su razgovarali po uglovima, jedan mali orkestar je svirao prijatne melodije, a tu je bila i bogata trpeza puna najlepših jela iz tog kraja sveta. Mudrac je razgovarao sa svima i mladić je morao da sačeka dva sata dok je došao red na njega. Mudrac je pažljivo saslušao razloge mladićeve posete, ali mu reče da u ovom trenutku nema vremena da mu objasni šta je to Tajna Sreće.Preporučio mu je da se prošeta po njegovoj palati i da se vrati kroz dva sata.
-U međuvremenu bih te nešto zamolio - dodade Mudrac, pružajući mladiću kašičicu za čaj u koju je kanuo dve kapi ulja.
-Dok budeš hodao, nosićeš ovu kašičicu i nastojaćeš da se ulje ne prospe.
Mladić je počeo da se penje i silazi stepenicama palate, stalno motreći na kašičicu. Posle dva sata,vratio se pred Mudraca.
-Dakle - upita Mudrac, - jesi li video persijske ćilime u mojoj trpezariji? Jesi li video vrt koji je najveći Majstor među baštovanima punih deset godina uređivao? Jesi li primetio prekrasne pergamente u mojoj biblioteci?
Mladić je posramljeno priznao da nije video ništa. Njegova jedina briga je bila da ne prospe one dve kapi ulja koje mu je Mudrac poverio.
-Onda se vrati i upoznaj čudesa moga sveta - reče Mudrac - Ne možeš imati poverenja u čoveka ukoliko ne poznaješ njegov dom.
Sada već smireniji, mladić uze kašičicu i ponovo krenu u šetnju palatom, ovog puta obraćajući pažnju na sva umetnička dela koja su visila sa tavanice i po zidovima. Razgledao je vrtove, okolne planine, primetio nežne cvetove i ukus sa kojim je svako umetničko delo postavljeno na pravo mesto. Vrativši se kod Mudraca, u detalje mu je prepričao sve što je video.
-Ali gde su one dve kapi ulja koje sam ti poverio? - upita Mudrac.
Pogledavši u kašičicu, mladić primeti da ih je prosuo.
-Eto, to je jedini savet koji mogu da ti dam - reče Najmudriji od Mudrih. -Tajna Sreće sastoji se u tome da posmatraš sva čuda sveta, ali da nikad ne zaboraviš ni na one dve kapi ulja u kašičici."
Alhemičar
Bisernica
30-01-2012, 21:18
Jedina naša duboka i iskrena želja jeste da se približimo nekome.Od tog trenutka počinju da se sklapaju veze,muškarac i žena ulaze u igru,
ali ono što se desi pre toga-privlačnost koja ih je spojila-to je nešto što je nemoguće objasniti.To je nepatvorena želja,u najčistijem obliku.
I dok je ta želja još u čistom obliku,muškarac i žena se zaljubljuju u život,proživljavaju svaki trenutak,s punom predanošću i svešću,isčekujući
neprestano pravi čas za objavu posvećenja.Osobe u tom stanju ne osećaju nikakvu žurbu,ne ubrzavaju događaje nepromišljenim postupcima.
Znaju da će se dogoditi ono što je neizbežno,da istina uvek nađe način da se ispolji.A kad kucne čas,ne oklevaju,ne propuštaju priliku,ne gube
nijedan čarobni trenutak,jer poštuju vrednost svake sekunde.
Onaj ko je sposoban da oseća,zna da je moguće uživati čak i pre nego što dotakne drugu osobu.Reči,pogledi,sve to sadrži tajnu plesa.
Onaj ko posmatra i otkrije osobu o kojoj je oduvek sanjao,zna da se seksualna energija ispoljava pre samog seksualnog odnosa.
Najveće zadovoljstvo nije u seksu,već u strasti.Kada je strast velika,seks dolazi da bi dovršio ples,ali on nikada nije bitan.
Onaj ko je zaljublejn,uvek vodi ljubav,čak i kada to ne radi.Kada se tela susretnu,to je samo prelivanje čaše.Mogu ostati zajedno satima,čak i danima.
Mogu započeti ples jednog dana,a završiti drugog,ili čak i ne zavrsiti,od tolikog zadovoljstva.To nema nikakve veze sa 11 minuta.
I najjača odlučnost i volja ovog sveta ne može sprečiti da ljubav izmeni pravila igre u jednoj sekundi.
Paulo Coelho
Bisernica
18-03-2012, 21:22
Zašto moramo da slušamo svoje srce? – upita mladić u trenutku kada su se spremali da prenoće.
- Jer tamo gde ono bude, tamo će biti tvoje blago.
- Srce mi je uznemireno – reče mladić. – Sanja, uzbuđuje se i zaljubljeno je u jednu ženu pustinje. Stalno od mene nešto zahteva i noćima me ne pušta da spavam dok mislim na nju.
- To je dobro. Tvoje srce je živo. Nastavi i dalje da slušaš to što ima da ti kaže.
Naredna tri dana mimoiđoše se sa nekoliko ratnika, a još neke su videli na horizontu. Mladićevo srca je počelo da govori o strahu. Pričalo mu je priče koje je čulo od Duše Sveta, priče o ljudima koji su krenuli u potragu za svojim blagom i nikad ga nisu našli. Ponekad bi uplašilo mladića pomišlju da neće uspeti da nadje blago ili da bi mogao da umre u pustinji. U drugim prilikama bi govorilo mladiću da je već zadovoljno jer je našlo ljubav i zlatnike.
- Moje srce je kolebljivo – reče mladić Alhemičaru kada su zastali da malo odmore konje. – Ne želi da nastavim.
- To je dobro. To je dokaz da ti je srce živo. Prirodno je da se plašiš da promeniš sve što si do sada stekao – za jedan san.
- Zašto onda trebam da slušam svoje srce?
- Zato što nikad nećeš uspeti da ga ućutkaš. Čak i ako se budeš pravio da ga ne slušaš, ono će uvek biti u tvojim grudima, stalno ponavljajući šta misli o životu i o svetu.
- Čak i kad je sklono izdaji?
- Izdaja je udarac koji ne očekuješ. Ako dobro poznaješ svoje srce, onda to njemu nikad neće poći za rukom. Jer ćeš poznavati njegove snove i njegove želje i umećeš da se nosiš sa njima.
Niko nije uspeo da pobegne od svog srca. Zato je bolje slušati šta govori. Kako nikad ne bi došlo do udaraca koje ne očekuješ.
Mladić je nastavio da sluša svoje srce dok su putovali pustinjom. Počeo je da upoznaje njegove smicalice i trikove, a samim tim je počeo i da ga prihvata onakvo kakvo je. Tako je mladić prestao da oseća strah i više nije želeo da se vrati jer mu je srce jednog popodneva reklo da je zadovoljno. “Čak i ako malo izvoljevam”, govorilo je njegovo srce, “to je zbog toga što sam ljudsko srce, a ljudska srca su takva. Boje se ostvarenja svojih najvećih snova, jer smatraju da to ne zaslužuju ili da će doživeti neuspeh. Mi premiremo od straha i pri samoj pomisli na ljubavi koje su zauvek otišle, na trenutke koji su mogli biti lepi, a nisu bili, na blaga koja su mogla biti otkrivena, a ostala su zauvek skrivena u pesku. Jer kad se to dogodi, mnogo patimo”.
- Moje srce se boji patnje – reče mladić Alhemičaru jedne noći kad su posmatrali nebo bez meseca.
- Reci mu da je strah od patnje gori od same patnje. I da nikad nijedno srce nije patilo kada je krenulo u potragu za svojim snovima, jer svaki trenutak potrage jeste trenutak sretanja s Bogom i s Večnošću.
“Svaki trenutak potrage je trenutak susretanja” – reče mladić svom srcu. “Dok sam tragao za svojim blagom, svi dani su bili svetli, jer sam znao da je svaki taj čas deo sna o potrazi. Tragajući za tim svojim blagom, na putu sam otkrio stvari koje ni u snu nisam sanjao da ću sresti, a sve to zahvaljujući hrabrosti s kojom sam pokušao da dosegnem stvari nedostižne pastirima.”
Onda je čitavo jedno popodne njegovo srce ostalo mirno. Tokom noći, mladić je mirno spavao, a kada se probudio njegovo srce je počelo da mu priča neke stvari iz Duše Sveta. Ispričalo mu je kako je sretan svaki čovjek koji nosi Boga u sebi. I da je sreću moguće naći i u zrnu pustinjskog peska, kao što mu je Alhemičar već rekao. Jer zrno peska je trenutak Stvaranja, a Vaseljeni su bile potrebne hiljade miliona godina da bi ga stvorila. “Svakog čoveka na kugli zemaljskoj čeka njegovo blago”, reče njegovo srce. Mi, srca, nemamo često običaj da govorimo o tom blagu, jer ljudi već više ne žele da ga pronađu. O njemu pričamo samo deci. Onda ostavljamo da život uputi svakoga smerom koji mu je odredila sudbina. Ali nažalost malobrojni su oni koji slede put koji im je obeležen, a to je put Lične Legende i sreće. Smatraju da je svet pun pretnji – i da zbog toga taj svet postaje opasan.
Zato mi, srca, počinjemo da govorimo sve tiše, ali nikada ne prestajemo. A potajno se nadamo da se naše reči čuju, jer ne želimo da ljudi pate zato što nisu sledili svoje srce.”
- A zašto srca ne kažu ljudima da treba da nastave da slede svoje snove? – upita mladić Alhemičara.
- Zato što bi u tom slučaju srce najviše patilo. A srca ne vole da pate.
Od tog dana mladić je shvatio svoje srce. Zatražio je da ga više nikad ne napušta. Zatražio je od njega da se stegne u grudima i da mu da znak za uzbunu kada se udalji od svojih snova. Mladić se zakleo da će uvek očekivati taj znak i da će ga slediti.
Te noći je sve ispričao Alhemičaru. I Alhemičar je shvatio da se mladićevo srce vratilo Duši Sveta.
Alhemičar, Paolo Koeljo
Bisernica
18-03-2012, 23:23
Počeh razmišljati kakva bih voljela biti u tom trenutku. Voljela bih biti vesela, radoznala, sretna. Proživljavati intenzivno svaki trenutak, žudno pijući vodu života. Vjerovati ponovo u snove. Biti kadra da se borim za ono što želim.
Voljeti čovjeka koji me voli.
Da, to je bila žena kakva bih ja voljela biti – i koja je iznenada zaživjela i ušla u moje tijelo.
Osjetih kako mi dušu preplavljuje svjetlost jednog Boga – ili Božice – u kojeg više nisam vjerovala. I osjetih kako, u tom času, Drugo Ja napušta moje tijelo i sjeda u ugao male sobe.
Mogla sam izvana promatrati ženu koja sam do tada bila: slabu, ali punu želje da ostavi dojam jake osobe. Osobu koja se boji svega, ali sama sebe uvjerava kako to nije strah – već razboritost onoga tko je spoznao realnost. Što zazidava prozore kroz koje može prodrijeti sunčeva vedrina – kako njen stari namještaj ne bi izblijedio.
Vidjeh moje Drugo Ja kako sjedi u kutu sobe – krhko, umorno razočarano. Obuzdavajući i podjarmljujući ono što bi uvijek trebalo biti na slobodi.: svoje osjećaje. Pokušavajući prosuditi buduću ljubav prema iskustvu proživljenje patnje.
Ljubav je uvijek nova. Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu – uvijek smo pred situacijom koju ne poznajemo. Ljubav nas može odvesti u pakao ili raj, ali uvijek nas nekamo odvede. Treba je prihvatiti, jer ona je hrana našeg postojanja. Ako je odbacimo, umrijet ćemo od gladi, gledajući bremenite grane na stablu života, bez hrabrosti da ispružimo ruku i oberemo plodove. Treba ići za ljubavlju ma gdje ona bila, čak i kad to znači sate, dane, tjedne razočarenja i tuge.
Jer u času kad krenemo ususret ljubavi, i ona kreće u susret nama.
I spasi nas.
Kad je Drugo Ja izišlo iz mene, moje je srce ponovo počelo razgovarati sa mnom. Reklo mi je da pukotina na zidu brane propušta vodeni tijek, da vjetrovi pušu u svim smjerovima i da je ono sretno jer ga ja ponovo slušam.
Moje srce je govorilo da sam zaljubljena.
I ja sam zaspala zadovoljna, s osmjehom na usnama.
Paolo Coelho ”Na obali rijeke Piedre…
U trenutku kad nekud krene, ratnik svetlosti ispituje Put.
Svaki kamen, svaka okuka, iskazuju mu dobrododošlicu.
On se poistovećuje sa planinama, s potocima,
prepoznaje po jedan delić svoje duše u biljkama, u životinjama, i pticama u polju.
I tada, prihvatajući Božiju pomoć i sledeći Božije Znakove, prepušta svojoj Ličnoj Legendi da
ga vodi ka ispunjenju zadataka koje mu je život namenio.
Ponekih noći desi se da nema gde da spava, a ponekad pati od nesanice.
"To se podrazumeva", misli ratnik.
"Sam sam odlučio ovuda da krenem."
U toj rečenici sadržana je njegova moć: on je izabrao put kojim sada korača,
i nema na šta da žali.
"Priručnik za ratnika svetlosti"
Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala. Prema legendi, sve sto padne u maticu te reke: lisce, insekti, pticje perje, sve se to preobrazi u kamenje i talozi u njenom koritu. Ah, sta bih dala kada bih mogla da iscupam ovo srce iz nedara i bacim ga u reku... Tada vise ne bi postojali ni bol, ni zalost, ni uspomene...
Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala. Od zimskog mraza osecala sam suze na licu, i one su se mesale sa ledenim vodama koje preda mnom teku. Negde, na nekom mestu, ova reka se uliva u drugu reku, zatim u sledecu, sve dok se, daleko od mojih ociju i mog srca, sve te vode ne stope s morem...
Neka i moje suze oteku tako, nekuda daleko, da moj voljeni nikada ne sazna da sam jednom plakala zbog njega...
Paulo Koeljo
Jedina naša duboka i iskrena želja jeste da se približimo nekome.Od tog trenutka počinju da se sklapaju veze,muškarac i žena ulaze u igru,
ali ono što se desi pre toga-privlačnost koja ih je spojila-to je nešto što je nemoguće objasniti.To je nepatvorena želja,u najčistijem obliku.
I dok je ta želja još u čistom obliku,muškarac i žena se zaljubljuju u život,proživljavaju svaki trenutak,s punom predanošću i svešću,isčekujući
neprestano pravi čas za objavu posvećenja.Osobe u tom stanju ne osećaju nikakvu žurbu,ne ubrzavaju događaje nepromišljenim postupcima.
Znaju da će se dogoditi ono što je neizbežno,da istina uvek nađe način da se ispolji.A kad kucne čas,ne oklevaju,ne propuštaju priliku,ne gube
nijedan čarobni trenutak,jer poštuju vrednost svake sekunde.
Onaj ko je sposoban da oseća,zna da je moguće uživati čak i pre nego što dotakne drugu osobu.Reči,pogledi,sve to sadrži tajnu plesa.
Onaj ko posmatra i otkrije osobu o kojoj je oduvek sanjao,zna da se seksualna energija ispoljava pre samog seksualnog odnosa.
Najveće zadovoljstvo nije u seksu,već u strasti.Kada je strast velika,seks dolazi da bi dovršio ples,ali on nikada nije bitan.
Onaj ko je zaljublejn,uvek vodi ljubav,čak i kada to ne radi.Kada se tela susretnu,to je samo prelivanje čaše.Mogu ostati zajedno satima,čak i danima.
Mogu započeti ples jednog dana,a završiti drugog,ili čak i ne zavrsiti,od tolikog zadovoljstva.To nema nikakve veze sa 11 minuta.
I najjača odlučnost i volja ovog sveta ne može sprečiti da ljubav izmeni pravila igre u jednoj sekundi.
Paulo Coelho
:aha: :heart:
Bisernica
06-05-2013, 08:36
Bog koristi samoću da bi nas naučio kako da živimo zajedno.
Koristi bes da bi nam ukazao na neprocenjivu vrednost mira.
Koristi dosadu da bi naglasio značaj pustolovine i prepuštanja.
Bog se služi ćutanjem,da bi nam predočio odgovornost govorenja.
Služi se umorom,da bi nam omogućio da spoznamo vrednost buđenja.
Služi se bolešću da bi istakao vrednost,blagodetnost zdravlja.
Bog koristi oganj da bi nam objasnio vodu.
Koristi zemlju da bi nam omogućio da shvatimo vrednost vazduha.
Koristi smrt da bi nam predočio vrednost života.
"Prirucnik za ratnika svetlosti"
paculjkica
25-11-2013, 08:11
Sve što se dogodi jednom, može se nikad više ne ponoviti. Ali sve što se dogodi dva puta, dogodit će se sigurno i treći put.
Paulo Coelho, Alhemičar
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.