Pogledaj Punu Verziju : Hrana koju jedemo
http://www.youtube.com/watch?v=Oe-CxnU-hFE&feature=player_embedded#at=32
Realno, ovaj klip je nesto poput razotkrivanja teorije zavere, ali...
I, šta da uradim, konkretno?
Pocni da pases travu :mrgreen:
Salu na stranu, covek prica neke stvari koje su delimicno tacne.
U principu u svu hranu se dodaju aditivi, boje, konzervansi itd.
Ali ono sto je meni skrenulo paznju je podatak da jedemo klonirana goveda, sto je potpuno netacno, i ne jedemo GM kukuruz vec soju, a SAD i Argentina su najveci izvoznici GM soje, gde ljudi ni ne znaju sto je ona modifikovana, a pre svega jer je zapad zatrovan, tj zatrovali su svoju zemlju i jedini nacin da proizvode soju je taj, gde je stvorena soja koja je otporna na herbicid iz zemljista, i moze se gajiti. Mada je soja sama po sebi, kao biljka skodljiva za zdravlje.
Druga stvar, ljudi ni ne znaju naprimer da se u mesne preradjevina stavlja surutka u prahu, koja skuplja vodu i na taj nacin logicno povecava masu tog nekog proizvoda, i samim tim, opet nije zdravo, jer mi uvozimo surutku koja susenjem postaje stetna.
Opet, jos jedan podatak, 60% proizvodnje svih zitarica, leguminoza itd, koristi se za ishranu zivotinja na farmama, a koliko god to bilo stetno, zbog pesticida herbicida itd, na bilo koji nacin preradom dolazi opet do nas, i time se hranimo.
Naravno da niko ne razmislja o tome dok kupuje bilo koji proizvod!
Eto, ja sam baš u petak pojeo sto grama pečene soje..
Hoću li umreti?
причалица
20-09-2011, 07:31
Industrija hrane ugrožava zdravlje
IZVOR: BETA
Ban Ki Mun je na sastanku u Njujorku o neprenosivim bolestima, od kojih svake godine umre nekoliko desetina miliona ljudi, pozvao svetske lidere pred sastanak Generalne skupštine UN da se uključe u kampanje prevencije tih bolesti koje se mogu dobiti preko soli, šećera i masti i dodao da posebno misli na prehrambene kompanije.
"Postoji sramna istorija da neki iz te industrije, a koji se ne razumeju u nauku, a ponekad ni u sopstveno istraživanje, ugroze zdravlje ljudi kako bi zaštitili svoje interese", rekao je generalni sekretar UN.
Neprenosive bolesti, kao što su rak, kardio-vaskularne i disajne bolesti i dijabetes, uzrok su smrti 36 miliona od ukupno 57 miliona ljudi koliko ih godišnje umre u svetu. UN smatraju da će taj broj biti povećan posebno u siromašnim afričkim zemljama.
Direktorka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Margaret Čan je na istom sastanku osudila korišćenje duvana i upotrebu soli, šećera i masti u hrani.
"Mi se zalažemo za drugačiji način život... Prehrambreni proizvodi puni soli, masti i šećera postali su veoma popularni u skoro celom svetu", rekla je Čanova i dodala da je takva hrana postala privlačna i zbog velikog reklamiranja.
Svetski lideri okupljaju se od srede, 21. septembra, u Njujorku, na generalnoj debati Generalne skupštine UN posvećenoj posredovanju u rešavanju sporova mirnim putem.
Generalnu debatu ove godine će, prvi put za 66 godina postojanja svetske organizacije, otvoriti žena - brazilska predsednica Dilma Rusef, a učesnicima će se prvi put obratiti i predstavnik Evropske unije, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.
причалица
03-10-2011, 07:13
Šta su sve Amerikanci nalazili u viršlama
Šta se sve nalazi u viršlama mnogi ne žele da znaju ni kada su napravljene po propisima, a kada u ružičastoj mesnoj smesi ugledaju zalutali predmet sumnjivog porekla, vrlo je verovatno da više neće poželeti da ih probaju.
Amerikanci su se ovih dana suočili sa „prljavom istinom”. Novinar „Njujork tajmsa” predao je pre dve godine zahtev američkom Ministarstvu poljoprivrede da mu, na osnovu Zakona o slobodi informacija od javnog značaja, obezbede uvid u žalbe kupaca na kvalitet viršli u periodu od 2007. do 2009. godine.
Ministarstvo je odgovorilo tek nedavno, pa su podaci objavljeni u najnepopularnije moguće vreme za proizvođače kobasica – pred Dan rada (ove godine 5. septembra) kad Amerikanci pojedu ogromne količine ove mesne prerađevine.
U tom periodu ministarstvo je registrovalo 64 žalbe na ovaj proizvod. Jedan potrošač je prijavio da je u pakovanju viršli našao „krilatog insekta crne boje, dužeg od 2,5 centimetara, koji liči na vilinog konjica kome su se do detalja videli glava, oči i krila”.
U većini slučajeva, inspektori Ministarstva poljoprivrede su zaključivali da pojedinačni slučajevi nisu ukazivali na veće propuste u radu i samo su obaveštavali proizvođača o čemu se radi i da je „slučaj zaključen”. Nadležnima nije privukao posebnu pažnju ni „komad stakla dugačak jedan centimetar, koji je delovao veoma oštro”.
U zapisniku je konstatovano da žena koja je prijavila sporan proizvod nije pretrpela povredu, da se nije javila lekaru i da će slučaj biti arhiviran, a kompanija je obaveštena o propustu.
Žena iz Mičigena prijavila je da je deci dala za večeru viršle, a kada je krenula da ostatke da psu, videla je u njima mnoštvo malih belih crva. Inspektori su i tu samo konstatovali da nije bilo posledica po zdravlje, da nije bilo ugrožavanja života niti posete lekaru. Kontrole fabrika iz kojih su dolazili problematični proizvodi evidentirane su u zapisnicima u kojima je navedeno da „nisu ustanovljeni nikakvi propusti u radu”.
Dokument iz marta 2008. evidentira jednu žalbu iz Njujorka. Kupac je prijavio da je u frankfurtskoj kobasici zagrizao „poveći komad kosti, zbog čega je jedan od donjih zuba počeo da mu se klati”. Posvedočio je i o poseti zubaru koji mu je rekao da će se zub stabilizovati kad mu ozdrave desni. I ovaj slučaj je zatvoren kao „izolovan”.
U najmanje jednom slučaju, čak su i inspektori zaduženi za nadzor hrane bili predmet istrage.
Dokument iz juna 2008. otkriva da je jedan od zaposlenih u službi za kontrolu hrane zagrizao hotdog kupljen u Merilendu, „pogledao u kobasicu i video da iz nje viri poveliki komad providne folije sa crnim štampanim slovima”.
U SAD se godišnje pojede 20 milijardi hotdogova. Udarna sezona je između Dana sećanja koji se slavi krajem maja i Dana rada, prve nedelje septembra. U tom periodu se prema nekim podacima svake sekunde pojede 818 kobasica.
J. Kavaja
objavljeno: 22.09.2011. ''Politika''
причалица
19-11-2011, 08:35
4 vrste hrane koja vas čini starijim
Irena Hadžiomerović (http://zena.blic.rs/autor/122/Irena_Hadziomerovic), 19. 11. 2011. 00:03 ''Blic''
Nije uvek lako napraviti dobar izbor kada je reč o hrani. Pojedine namirnice mogu biti štetne po naš organizam, jer osim toga što utiču na taloženje suvišnih kilograma, čine da izgledamo i osećamo se starije. Nutricionista Džoj Bauer savetuje koje četiri namirnice treba da izbegavamo, kako bismo zadržali elan i izgledali lepo.
PECIVO
Pogačice, krofne i ostalo pecivo koje rado jedemo za doručak, ne predstavlja zdravu opciju. Kombinacija belog brašna, šećera i masti može da povisi krvni pritisak i uzrokuje zdravstvene probleme. Kao zdrava zamena može vam poslužiti hleb od celog zrna pšenice, a ako vam se jede nešto slatko uzmite voće.
PECIVO
Pogačice, krofne i ostalo pecivo koje rado jedemo za doručak, ne predstavlja zdravu opciju. Kombinacija belog brašna, šećera i masti može da povisi krvni pritisak i uzrokuje zdravstvene probleme. Kao zdrava zamena može vam poslužiti hleb od celog zrna pšenice, a ako vam se jede nešto slatko uzmite voće.
PICA
Ako odlučite da za večeru pojedete picu, imajte u vidu da u sebe unosite velike količine belog brašna i kačkavalja bogatog mastima. Pice sa debelim testom mogu da vas zavaraju, jer jedno parče takve pice sadrži podjednak broj kalorija kao tri parčeta obične. Ukoliko večerate u piceriji, izaberite picu sa tankim testom i nadevom od povrća.
KOKICE
Retko ko je sposoban da ostane imun na primamljiv miris kokica ispred bioskopa. Pre nego što kupite najveću kesu, pomislite na činjenicu da kokice mogu biti veoma kalorične, iako tako možda ne izgleda. Posebno treba izbegavati preterano soljenje i posipanje začinima. Ako volite kokice, radije ih napravite kod kuće, bez soli i ulja.
Đubre svetsko a kontejner naš – kako nas sistematski truju
Potrošači u Srbiji godišnje su opljačkani za stotine miliona evra, nevidljivim ali podlim trikovima proizvođača i trgovaca, uz dobru pomoć države koja ne primenjuje zakone i ne sprovodi u potrebnoj meri, a često i nikako, obavezna ispitivanja uvoznih ali i domaćih proizvoda za koje je više puta utvrđeno da su doslovno opasni po život.
Kada je pre dve godine jednim istraživanjem otkriveno da pekari u Srbiji godišnje zarade 48 miliona evra zakidajući na gramaži hleba, niko se nije ni osvrnuo na tu činjenicu osim jednog uplašenog direktora mlinsko-pekarske firme koji je nevešto objašnjavao da hleb nakon nekoliko sati izgubi na težini “jer mu voda ispari”! No, istina je malo drugačija…
Na kesi i fiskalnom računu piše da taj proizvod teži 500 grama, ali ako “isparavanje” prema jednom istraživanju bude teško i do 50 grama, to je onda od svakog građanina oko sedam kilograma otetog (“isparenog”) hleba godišnje.
Istraživanje rađeno na primerima vekne od 500 grama uzete od proizvođača poput “Pančevačke pekare” (hleb “sava”), “Klasa” i mnogih drugih širom Srbije, pokazalo je da nijedna vekna od 500 grama nije imala 500 grama, nego uvek upadljivo manje.
Slučaj masovne prevare sa razlikom u ceni belog i žutog šećera posebna je priča, jer tu nije reč o zakidanju na težini nego u vređanju zdrave pameti…
Jer, prema stručnim tumačenjima, energetska vrednost žutog i belog šećera je potpuno ista. Jedina razlika je u zanemarljivoj količini vitamina i minerala u korist takozvanog žutog šećera, kojem je zbog te propagande i cena viša i prodaja mu bolje ide. Mesečno su u pitanju na desetine tona samo preko jedne prodajne mreže. Zapravo, jednostavnijim rečima rečeno, žuti šećer je jedna obmana koju šire trgovci i trgovačke kompanije preko medija, mahom “ženske” štampe… Beli šećer se proizvodi od šećerne repe, a žuti od šećerne trske, tako da je tačno samo to da su sirovine različitog porekla. Ali i jedan i drugi se najvećim delom sastoje od saharoze.
Osim toga, žuti šećer je poluproizvod, jer se u proizvodnji belog koristi upravo žuti šećer, pa bi baš usled činjenice da je u pitanju poluproizvod trebalo da bude jeftiniji, a ne tri puta skuplji kao što je ovde slučaj. Proizvođačima je zarada na žutom šećeru neznatno veća nego na belom, ali zato na njemu trgovci lepo zarađuju šireći propagandu o “zdravijem žutom”.
Nažalost, u Srbiji samo pet odsto stanovništva čita deklaracije na proizvodima, ali i oni koji bi da ih pročitaju imaju problem sa namerno sitno odštampanim slovima koja ne može da pročita niko bez teške muke, ili uz pomoć optičkih sredstava. U ovom “žutom” slučaju, na deklaraciji proizvoda piše da je u pitanju rafinisani šećer “kome je dodata boja”.
Umri mršav i srećan
Među najprodavanijim artiklima na domaćem tržištu nalaze se i takozvana “energetska pića”, dodaci prehrani, začini, dečja hrana, konditorski proizvodi, džemovi, čajevi… Na njihovim deklaracijama u više od 50 odsto slučajeva napisana su lažna obaveštenje o prisutnosti “aktivnih materija” i drugih različitih sastojaka, mada ih tamo uopšte nema.
Prodajne mreže u Srbiji prepune su uvozne dečje hrane u pahuljicama, keksa i alkoholnih pića, kojima nije izvršena analiza kao što je to slučaj u Hrvatskoj (mada su u pitanju isti proizvodi iz uvoza!) i gde je utvrđeno prisustvo rizične količine kancerogenih i halucinogenih materija štetnih za srce i krvne sudove!
Brojni su primeri poput jeftinog kineskog cimeta, kojeg ima u slobodnoj prodaji na srpskom tržištu i koji se najčešće koristi za industrijsko spravljanje poslastičarskih proizvoda (takođe kolača i torti u kućnoj radinosti), a za koji je utvrđeno (opet ne u Srbiji nego u Hrvatskoj) da ima osam odsto nedozvoljene kancerogene materije “kumarin”. Te kancerogene materije u nedozvoljenoj količini ima i u cejlonskom cimetu koji važi za kvalitetniji i koji je, naravno, znatno skuplji.
Skandal koji je pre godinu dana izbio oko takozvane “zelene kafe”, kada je zdravstveno-sanitarna inspekcija Crne Gore zabranila dalji uvoz i promet tog proizvoda (čije su promoterke u Srbiji dve ovdašnje pevačice, Jelena Karleuša i Leontina Vukomanović), otkrio je dva proizvođača iz Amerike i jednog njihovog imitatora iz Srbije, čiji “dijetetski proizvodi” nisu bezbedni za ljudsku upotrebu. Bili su to American Leptin Pharmaceuticals, Santa Fe i srpski proizvođač Elephant CO – Strong Natura…
No, kasnije je beogradski proizvođač takozvane zelene kafe za mršavljenje nekako uspeo da se izbori za dalje prisustvo na tržištu i nastavak sporne proizvodnje.
U jednom od najviše korišćenih energetskih pića pod imenom “guarana”, koje se može naći u svim prehrambenim i ugostiteljskim objektima u Srbiji, zvanično je glavna biološka materija kofein dobijen iz guarane. Reč je o dokazanoj obmani potrošača koju nema ko da sankcioniše. Naime, u ovom proizvodu nalazi se čisti kofein! I to je taj “energetski proizvod”.
Uspešna poslovna prevara
Česti su i prepakovani uvozni proizvodi. Uvezeni original dobije novu, srpsku nalepnicu sitno odštampane deklaracije koja uglavnom ne odgovara stvarnom stanju u zapakovanom proizvodu.
Dokazano je i u Srbiji i u zemljama bivšeg jugoslovenskog regiona da su brojni proizvodi iz uvoza lošijeg kvaliteta od onoga na tržištu Evropske unije. Tu su u pitanju i prehrambeni i svi drugi proizvodi, poput deterdženata i kućne hemije…
Ali, ima i proizvoda iz Srbije koji su najobičnija masovna prevara građana, i koji kao takvi ne mogu u zemlje Evropske unije. Naime, ovde se prevara podrazumeva kao oblik uspešnog poslovanja, ali se, kad se uhvati na delu, kažnjava. Reč je o sokovima, na kojima najčešće piše da su 100 odsto od voća. I to baš od onog voća čija je slika na ambalaži. Ali, u praksi nije tako. Radi se o mešavini raznog voća, i to kad ga ima. A uglavnom ga nema u onome što na tržištu prodaju kao sok.
Nije teško ustanoviti da je u ovom slučaju reč o gruboj povredi više zakona, a pre svega Zakona o oglašavanju, Zakona o zaštiti potrošača, kao i Zakona o bezbednosti hrane. Naime, u samo jednom rutinskom ispitivanju kvaliteta sokova od dvadesetak proizvođača, utvrđeno je kršenje tih zakona. Ali, ništa više od toga. Niti je ko odgovarao, niti su proizvodi povučeni sa tržišta. Neko je dao časnu reč a neko platio gde treba da se o tome ćuti.
Prevario se jedino jedan tehnički direktor aleksandrovačke Župe izjavom da je “…kontrola kvaliteta sokova rađena na osnovu tabela koje su preuzete iz EU” i da su “korišćene metodologije koje u Srbiji ne važe…” Ako je sve tako, zašto onda srpski proizvođači sokova na tržište EU ne mogu da prodaju nijedan svoj proizvod? Da nije možda zbog toga što sadrže tri puta manje voća od propisanog?
Širokogrudi, očerupani, prevareni i neinformisani kupac u Srbiji, jedinstvena je pojava u savremenoj Evropi, koja nije objašnjiva čak ni genetikom, onom koja je nastala od pola milenijuma pod Turcima.
Ali takav kupac svakog roga za sveću, dobro je došao i domaćim lopovima, i stranim prevarantima, i svima koji posreduju u nečasnom poslu masovne obmane i otimačine. Zbog tako krotkih podanika i postoje “državni nameštenici” u srpskim vladama, poput nekadašnjeg ministra poljoprivrede Saše Dragina ili njegove preteče Ivane Dulić-Marković, ili njihovog duhovnog praoca Dragana Veselinova, ali i mnogih drugih koji su svoja akademska znanja sticali u kompanijama koje proizvode smrt sa odloženim dejstvom.
Tako školovani kadrovi najbolje znaju da upravljaju sudbinom mase, sugestivno izgovarajući epohalne laži o opštoj dobrobiti, dok u stvari pomažu monstruozne projekte svojih učitelja.
Modifikovana g… u Ministarstvu poljoprivrede
Divlje (ulično-pijačno) srpsko tržište, bogato je svim i svačim pa čak i ogromnim količinama genetski modifikovane soje koju, uprkos zabrani, poljoprivredne apoteke slobodno prodaju.
Mada se u Ministarstvu poljoprivrede ponašaju kao da problem uopšte ne postoji, dokazano je da u Mačvi već punu “demokratsku” deceniju seljaci koriste ovo seme na više od 300 hektara, a neki su od pokošenih ostataka hranili i bikove na farmama! Takođe, uprkos zvaničnoj zabrani uvoza genetski modifikovane sojine sačme, ranije uvezene količine (naravno, iz Amerike) uz odobrenje Ministarstva poljoprivrede, nesmetano su na tržištu.
Treba li pominjati kakva “svojstva” ima genetski modifikovana soja? Seljaci su izveli eksperiment još odavno: tamo gde prskaju herbicidima osuši se sve, samo ona (GM soja) koja raste nesmetano. Neće otrov na otrov. A sve je prepuno (negde i do 70 odsto sadržaja) takve soje. Sve mesne prerađevine, parizeri, viršle, šunkarice, paštete, mortadele, mesni obroci, konzervisana gotova jela…
Sve do 2004. godine, ondašnji savezni fitosanitarni inspektori tražili su da nadležna ministarstva i carina poštuju zakon i spreče ulazak genetski modifikovane soje, padale su i tužbe, ali je svakom prilikom (uvek u drugostepenom postupku) intervenisala Ivana Dulić-Marković, ondašnja ministarka poljoprivrede, rudarstva i vodoprivrede, ali i direktorka bivšeg Saveznog zavoda za biljne i genetičke resurse, i kasnije potpredsednica vlade. Doslovno je ukidala ta rešenja i donosila nova, drugostepena, kojima je uvoz omogućen. Tako je samo u tri navrata, uz njenu agresivnu kampanju, u Srbiju ušlo zastrašujućih pola miliona tona genetski modifikovane sojine sačme, i sigurno još toliko od “dobrotvora” u vidu donacije, pa je ta količina deljena besplatno u Vojvodini i nekim drugim delovima Srbije (najviše Niški region).
Otišla je Ivana Dulić-Marković još dalje, pa je tada dala dozvolu za uvoz modifikovanih sadnica šljiva, jabuka i drugog voća, zaraženog tumorima korenja. Ovaj “poklon” primili su poljoprivrednici Šumadije. Recimo da sve ovo nema veze sa činjenicom da je Ivana Dulić-Marković svojevremeno bila stipendista američke kompanije “Monsanto”, koja se bavi proizvodnjom genetski modifikovane hrane, te da joj je baš ta kompanija platila više studijskih boravaka širom sveta, ali… U Srbiji od karcinoma godišnje oboli oko 30.000 ljudi. Ako je samo jedan odsto njih umrlo od onoga što je uvezeno uz njenu pomoć, onda je reč o smišljenom zločinu.
Direktor Ekološkog pokreta iz Novog Sada Nikola Aleksić raspolaže podacima da je u aprilu 2009. godine ta ista američka kompanija “Monsanto” dobila dozvolu da godinu dana vrši eksperimente sa kukuruzom u Vojvodini! Crni humor je da su se u to vreme seljaci u nekim medijima hvalili kako im je baš taj genetski modifikovan kukuruz “dobro uspeo”.
Sadašnji ministar poljoprivrede Srbije Saša Dragin, inače “kadar” koji je tu tako reći za ruku dovela Ivana Dulić-Marković, zbog ovakvih i sličnih stvari nema kome da polaže račune. I on je prethodno bio na stručnom usavršavanju u američkoj kompaniji “Monsanto” koja, očigledno, preko svojih kadrova koje školuje, ulazi u države poput Srbije i sprovodi svoje bolesne ali profitabilne naume.
Obmanjivanje kupaca:
Ko je kažnjen po ovom zakonu (Krivični zakonik RS – “Sl. glasnik RS”, br. 85 od 6. oktobra 2005; 88/05 i 107/2005)?
Član 244.
Ko u nameri obmanjivanja kupaca stavlja u promet proizvode sa oznakom u koju su uneti podaci koji ne odgovaraju sadržini, vrsti, poreklu ili kvalitetu proizvoda ili stavlja u promet proizvode koji po svojoj količini ili kvalitetu ne odgovaraju onome što se redovno pretpostavlja kod takvih proizvoda ili stavlja u promet proizvode bez oznake o sadržini, vrsti poreklu ili kvalitetu proizvoda kad je ovakva oznaka propisana ili se pri stavljanju u promet proizvoda služi očigledno lažnom reklamom, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.
Sita Srbija, bogata Kirgizija
Srbija je samo u toku 2010. godine kupila i uvezla sa stranog tržišta više od 8.400 tona crnog luka i čak 25.000 tona jabuka, oko 5.000 tona pasulja, kao i više od 600 tona šargarepe, 4.800 tona paprika, krušaka, krastavaca, paradajza, belog luka, kupusa, pa čak i šljiva, i tone peršuna i drugog zelenila…
Prema dostupnim podacima pograničnih službi, uvozi se čak i iz Kirgizije! Na spisku zemalja koje izvoze u Srbiju su još i Kina, Španija, Češka, Austrija, Bosna i Hercegovina, Egipat, Grčka, Holandija, Italija itd. Jabuke Srbija uvozi iz BiH, kupus iz Makedonije, jagode iz Grčke, pasulj iz Turske, beli luk iz Kine….
Svinjarija
Trgovačke prevare šire se regionom nekadašnje Jugoslavije po istom receptu. Tako je jedan pravnik iz Sarajeva odlučio da nekoga tuži jer je, prevaren, kupio kesicu želatina u listićima proizvođača “Dr Oetker” (za ramazanski kolač), pa je tek nakon detaljnog čitanja sastojaka na deklaraciji proizvoda shvatio da se radi o svinjskom proizvodu! Problem je bio u tome što je podatak da je u pitanju svinjski želatin saznao kad je slučajno pročitao i deklaraciju na srpskom jeziku, na istom pakovanju, koja je bila zamaskirana, zapravo prekrivena na pakovanju.
Riba koja se lažno predstavlja
Do kojih granica idu masovne prevare i pljačke građana-potrošača, govori i podatak da na srpskim tržnicama traje prodaja ribe iz jugoistočne Azije, iz reke Mekong, jedne od deset najzagađenijih na svetu! Njeno ime je pangasius, a ovde je prodaju kao domaći list ili somovinu, zbog sličnosti. Količine se mere tonama, a njenu evidentnu zagađenost teškim metalima još niko nije obznanio, ili ispitivanje količine otrova uopšte nije rađeno.
Zaleđeni pangasius košta manje od tri evra i ima ga u skoro svakoj prodavnici, mesari, pijaci, pa čak i u divljoj, uličnoj prodaji. Prevara je masovna, a najbolje uspeva u gradskim restoranima gde je nakon raznih “termičkih obrada” nemoguće utvrditi šta je somovina, šta list, a šta otrovna riba latinskog imena iz daleke i mutne reke Mekong u koju su Amerikanci u vijetnamskom ratu bacili toliko bombi i otrova, koliko je dovoljno da sve bude otrovano još hiljadu godina.
U danima kada traju srpske posne slave, lako je zaključiti šta sve završi na stolovima miliona ljudi. Jedino nije jasno šta nadležna srpska ministarstva i pogranične službe rade, gde su ti korumpirani administrativni kanali kojima zatrovana hrana sa drugih kontinenata stiže, i koliko se novca tu obrće. Ili je sve jasno, ali samo kupcu, prodavcu i posrednicima…
Izvor: http://zanimljivosti.omladina.net/dubre-svetsko-a-kontejner-nas-kako-nas-sistematski-truju/
5 lažno dijetalnih proizvoda od kojih se debljamoDijetalna gazirana pića
Iako imaju manje kalorija i manje šećera nego uobičajeni gazirani napitci, dijetalni napitci zapravo stvaraju suprotan efekt od poželjnog gubitka težine.
Istraživanje provedeno prošle godine pokazalo je da ljudi koji su pili dva ili više dijetalnih napitaka dnevno imaju šest puta veći opseg struka od onih koji ih ne konzumiraju. Zamka leži u činjenici kako tijelo nakon konzumiranja slatkog ima potrebu za hranom slične vrste
Frape
Iako mogu biti prepuni zdravih vitamina, minerala i drugih hranjivih tvari, ovi hvaljeni napitci, pogotovo iz ponuderestorana brze prehrane, bogati su nepoželjnim mastima, šećerima i kalorijama. Pobrinite se da vaš frape bude ispunjen voćem, povrćem i nemasnim mlijekom ili drugom mliječnom alternativom.
Preskočite recepte koji sadrže sastojke poput voćnih sirupa i čokolade. Ako je vaš frape zamjena za obrok držite se propisanih 300 do 400 kalorija, ako ga pijete kao međuobrok neka sadrži 200 kalorija, čime ćete postići vidljive rezultate.
Zamrznuti zdravi obroci
Obično takvi obroci sadržavaju povećane količine natrija i šećera, kao i drugih nepotrebnih sastojaka koji ne čine dobro vašem tijelu.
Pripremljene porcije hrane su dozirane i primarna im je zadaća održavanje kontrole nad količinom jela, no ne nose predznak 'zdravo' zbog čega brojni pribjegavaju dodatnim zalogajčićima.
Pametnija opcija od ove, svježe je pripremljena hrana i tanjur na kojem polovicu čini povrće u kombinaciji s mesom ili integralnom tjesteninom.
Voćni jogurt
Bogat kalcijem i proteinima jogurt je savršen kao međuobrok, no količina dodatnih šećera i kalorija u kupovnom voćnom jogurtu sabotaža je zdrave prehrane. Pokušajte s kućnim pripravkom od običnog jogurta, svježeg voća i žličice meda za slatkoću.
Pečeni čips
Iako je pečeni čips odlična alternativa prženom s obzirom na smanjeni udio zasićenih masti, on nažalost obiluje natrijem i šećerom. Kao pravu zdravu alternativu servirajte si svježe narezano povrće i zdravi umak od rajčice.
http://image.dnevnik.hr/media/images/520xX/Feb2013/60764673-hrana-namirnice-smece.jpg
Sadrži li vaša prehrana previše nezdrave hrane, ne samo da imate velike šanse da ćete se udebljati, već vam prijeti i depresija! Čvrsti su to dokazi istraživanja koje je utvrdilo da prečesto konzumiranje loših namirnica, osim na izgled negativno utječe i na raspoloženje
1. Preuranjene bore
Ono što je loše za vašu liniju, loše je i za lice. Šećeri, masnoće koje se koriste za produljivanje trajnosti pakirane hrane i škrob potiču pretjerano lučenje inzulina što uzrokuje upalne procese u tijelu i ometa aktivnost antioksidansa bitnih za održavanje mladolikog izgleda. Rezultat je ubrzavanje procesa starenja, veća sklonost štetnom utjecaju sunca i prerano dobivanje bora
2. Pogoršani PMS
Hrana ne može uzrokovati PMS, ali može ga pogoršati. Šećer i škrob mogu uzrokovati da inzulin naglo naraste i brzo padne što utječe na kemikalije u mozgu i nagle promjene raspoloženja. Zaslađeni kofeinski napici najlošiji su izbor kad vam hormoni 'divljaju'. Kombinacija šećera i stimulativnog učinka kofeina (i kasnijeg pada raspoloženja) recept su za nepodnošljivi PMS.
3. Neredovita stolica
Bijeli kruh, bijela riža i ostale prerađene namirnice mogu uzrokovati zatvor jer sadrže malo ili ništa vlakana koja su krucijalna za probavljanje svega što unesete u tijelo. Nedovoljno opskrbljivanje organizma vodom može pogoršati probleme s probavom, kao i kombinacija alkohola i bijelog kruha (hot-dog, hamburger).
4. Nadutost
Primjetili ste da svaki put kad se počastite nečime iz restorana brze hrane ne osjećate toliko sitost koliko nadutost? To je zbog toga jer nezdrava hrana sadrži ogromne količine natrija koji je glavni krivac nadutosti. Zadaća natrija je reguliranje količine krvi u žilama, ali on također veže vodu na sebe. Visoka koncentracija natrija izvlači vodu iz stanica zbog čega tijelo mora koristiti više tekućine kako bi je nadoknadilo.
5. Žgaravica
Posljedice prevelikog broja obroka punih masnoća jest slabo varenje kiseline. Hrana bogata zasićenim masnoćama duže se probavlja, a ako niste do kraja probavili sinoćnji cheeseburger i pržene krumpiriće, višak kiseline u želucu može se vratiti natrag u jednjak idući put kad jedete i tako izazvati žgaravicu.
6. Glavobolja
Tiramin, kemikalija koja nastaje kidanjem određenih proteina u bojilima za hranu i nitratima (sastojcima hot-doga i drugih mesnih prerađevina) može uzrokovati glavobolju. Stručnjaci objašnjavaju da tiramin povećava dotok krvi u mozak uzrokujući vaskularne promjene što rezultira bol.
paculjkica
21-05-2013, 10:12
Šest odvratnih činjenica o hrani koje (ne) bi trebalo da znate
Ukoliko se spremate da jedete, a nemate jak želudac, preskočite ovaj tekst jer više nećete gledati hranu istim očima.
1. Prosječni posjetilac fast food restorana godišnje pojede 12 stidnih dlaka
Dakle, više ne treba da se sekirate ako pronađete dugu crnu vlas kose u obroku. Bar znate da je sa glave i našli ste je. Među nepozvanim gostima u hrani redovno se nađu i stidne dlake. Ne razmišljajte kako su tu dospjele samo se molite da baš vama ne zapadnu.
2. Hot dog ili čudan način prerade mesa
http://www.dodaj.rs/f/6/kr/SrP9lR0/108800774.jpg
Prije nego što viršla dobije onaj svoj čuveni izgled ona podsjeća na neku odvratnu, ljigavu ružičastu pastu.Ta pasta se dobija procesom koji se naziva mehanička separacija, što je brz i jeftin način da se iz "mesa" izbace ostaci kostiju, hrskavica i ostalih elemenata koje ne želite da vidite u hrani. Pri završetku procesa hrana bude prepuna bakterija, što se rješava "kupanjem" grozne paste velikom količinom amonijaka. Na kraju joj se dodaju brojni vještački pojačivači ukusa i boje kako bi ponovo ličila na meso koje je nekada bila.
3. Zašto se gumene bombone tako lijepo sijaju?
Odgovor je šelak, prirodni nusprodukt koji proizvode insekti, a koristi se kao vezivo za lakove. U prehrambenoj industriji se dodaje gumenim i žele bombonama za "visoki sjaj". Inače, šelak je izmet tajlandskog insekta, ali nećemo sada o tome.
4. Šejk od jagode sadrži više od 50 aditiva
Izgleda da su prave jagode veoma skupe, pa su kompanije našle zgodnije rješenje. Naime, u šejkove se ubace kojekakvi vještački dodaci koji imitiraju ukus pravog voća. Neke od tih hemikalija su etil acetat koji se koristi u građevinskoj i hemijskoj industriji, fenetil alkohol koji je čest sastojak eteričnih ulja, ali i pojedine vrste razređivača. Jeste li za šejk?
http://www.dodaj.rs/f/44/7s/vXDqFg1/108900774.jpg
5. Salata u fast food restoranu? Bolje antifriz
Osim što nisu baš kao što bi trebalo da budu niskokalorične (zbog raznih umaka i aditiva), salate u restoranima brze hrane sadrže i glicerol. Hemijski sastojak, koji je sastavni dio antifriza, produžava rok trajanja i hrskavost salatama koje kupujemo sa željom da pojedemo nešto zdravo.
6. A zakleli biste se da je to sir
http://www.dodaj.rs/f/v/124/b9YSrTj/109000774.jpg
Svi proizvodi koji se prodaju kao pasterizovani sirni proizvodi u sebi sadrže aditive, hemikalije i pojačivače ukusa koji čine 49% ukupne mase tog proizvoda. Rezultat toga su jeftini proizvodi koji odlično imitiraju prirodni sir, a u sebi sadrže tek 51% pravog sira, taman dovoljno da ih njihovi proizvođači reklamiraju kao takve. Dakle, nije to sir, to je nešto što podsjeća na sir.
Izvor ziveti sa prirodom
причалица
16-06-2013, 06:38
Воћна емулзија уместо сока
Забуну међу купце унела декларација на којој пише да напитак садржи „емулзију јагоде”.
„Шта је то емулзија воћа? Купио сам воћни сок „адут” на којем је писало да садржи емулзију јагоде. О чему је реч и има ли ту уопште воћа, питао је читалац из Београда редакцију „Потрошача”.
Како је реч о соку који је робна марка „Делеза” („Макси” и „Темпо”) питали смо овај ланац о каквом је соку реч и шта уопште значи емулзија јагоде у овом напитку.
– Емулзија јагоде је један од састојака које произвођач користи у производњи сока „aдут” црвени микс, а реч је о мешаном бистром воћном коктелу. Ова сировина садржи воду, ароме и природно идентичне ароматичне супстанце које су према структури идентичне супстанцама које су природно присутне у одговарајућем материјалу биљног порекла, што је у овом случају јагода – наводи се у одговору „Делеза”.
У Пољопривредној инспекцији, задуженој за контролу исправности и квалитета воћних сокова на нашем тржишту, кажу да није реч о нечему што је недозвољено, али истичу да је емулзија смеша две немешиве течности.
– То је нестабилна смеша која се брзо након мешања поново раздваја на своје састојке – кажу у Пољопривредној инспекцији, па их је због тога пре употребе потребно промућкати.
Међутим, цена открива много тога. Уколико сок који садржи емулзију, како каже наш читалац, кошта мање од 70 динара, а воћни сок често и преко 130 динара, јасно је да квалитет не може бити исти. То примећују и у водећим потрошачким организацијама. Према речима Горана Паповића, председника Националне организације потрошача Србије, тржиште Србије се већ годинама суочава са проблемима када су воћни сокови у питању.
– Правилници познају воћне сокове и нектаре, а не било какве емулзије. Јасно је да је реч о нижем квалитету производа на уштрб ниже цене. Осим тога, стално се пролонгира доношење Правилника о декларисању на којем ми инсистирамо. Он би био користан управо за ове ситуације јер би регулисао на пример то да произвођачи не могу да ставе слику воћа на амбалажу напитка који готово да и не садржи воће – каже Паповић.
http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Vocna-emulzija-umesto-soka.sr.html
paculjkica
19-06-2013, 11:00
Evo spiska hrane i pića koji sadrže GMO!
Svetska ekološka organizacija objavila je listu hrane koja u svom sastavu ima genetski modifikovane sastojke. Među proizvodina nalaze se i namirnice koje se prodaju na našim prostorima.
Najpoznatija svetska ekološka organizacija Grinpis napravila je spisak prehrambenih proizvoda koji u sebi sadrže genetski modifikovane sastojke (GMO), a isto tako postavili su i popis Ne–GMO kompanija. Među proizvodima nalaze se neke od najpoznatijih vrsta napitaka, slatkiša i namirnica koje se prodaju i na našim prostorima.
Genetski inženjering omogućava naučnicima da stvore biljke, životinje i mikroorganizme manipulacijom gena na način koji menja strukturu prirodnih stvari. Ovi genetski modifikovani organizmi (GMO) mogu da se rašire i van svog nameravanog staništa i ukrste sa prirodnim organizmima, čime se zagađuje čisto okruženje. Usled toga, buduće generacije razvijaće se u nepredvidivom i nekontrolisanom pravcu.
Zbog poslovnih interesa, široj javnosti je uskraćeno pravo da sazna sve o GMO sastojcima u lancu ishrane, a samim tim potrošači nemaju predstavu kako da izbegnu kupovinu ovih proizvoda, uprkos tome što u pojedinim zemljama postoji obaveza njihovog obeležavanja.
Ovako izgleda deo Grinspisove lista proizvoda koji u sebi sadrže GMO:
1 – “Snickers”
2 – “Campbell” supe
3 – Pirinač “Uncle Bens”
4 – Čaj “Lipton”
5 – “M & M”
6 – “Twix”
7 – “Milky Way”
8 – “Cadbury” čokolada
9 – “Ferrero Roche”
10 – “Nestle” čokolada
11 – Čokoladni napitak “Nesquick”
12 – “Coca–Cola”
13 – “Sprite”, “Fanta”
14 – “Pepsi–Cola”
15 – “7 Up”
16 – “Knorr” sosovi
17 – Keks “Parmalat”
18 – “Hellman ‘s” začini, majonezi, sosovi
20 – “Heinz” začini, majonezi, umaci
21 – Dečiji napitak “Nestle”
22 – “Hipp” kašice za bebe
23 – “Abbot Labs Similac” (mleko u prahu za bebe)
24 – “Danone” jogurt, kefir, sir, dečji napitak
25 – “McDonalds”
26 – “Kraft” čokolads, čips, kafa, dečji napitak
27 – “Heinz Foods” kečap, sosovi
28 – dečji napitak, proizvodi “Delma Unilever”
Izvor : alo
Nežnicah
30-08-2013, 19:35
Nisam znala gde da stavim ovaj link, a volela bih da ljudi to pročitaju... Ne konzumiram ništa od ovog proizvođača, ali sam zgrožena, pa šta nam to rade :srbpla: Nažalost nisam našla drugi link, već imam samo ovaj na engleskom...
http://www.undergroundhealth.com/dannon-yogurt-uses-crushed-insects-beetles-to-color-its-yogurt/
Evo spiska hrane i pića koji sadrže GMO!
22 – “Hipp” kašice za bebe
:moris::moris::moris:
причалица
02-11-2013, 07:36
sva sreća pa ništa od ovoga ne koristim, niti sam koristila...jedino što devojke ponekad popiju koka kolu :hm:
Nežnicah
02-11-2013, 09:25
20 – “Heinz” začini, majonezi, umaci
srećom ne nalazim ih ovde često :srbpla:
Snickers, Twix, Milky Way, Ferrero, Nesquick, Coca Cola, Sprite, Fanta, Pepsi, Hellman's, Nestle, Hipp, Danone:tupan:
Meni će verovatno rep izrasti :pardon:
paculjkica
02-12-2013, 16:32
Хамбургер McDonald’s: остаци меса у амонијум хидроксиду
http://www.dodaj.rs/f/1Z/En/2jtMsObd/50875vestmcdonalds------.jpg
Компанија приморана да промени рецепт за хамбургере
Британски кувар Џејми Оливер је добио битку против једне од највећих мрежа брзе хране у свету. McDonald’s је приморан да промени рецепте, јер је кувар обелоданио како у ствари спремају хамбургере који су познати у целом свету.
У једној од својих емисија Оливер је показао како се спрема млевено месо за хамбургере. Узимају се остаци меса (масноће и унутрашњи органи). Онда се та самлевена смеса „испира“ у амонијум хидроксиду и онда се од тога праве хамбургери. Кувар уверева: то је веома штетно за здравље.
Незванични термин "ружичаста слуз", се односи на месо и месне производе, који су неподобни за људску исхрану, пре него што је додат амонијум хидроксид. Овај хемијски производ убија микробе, као што је салмонела и чини покварено месо безбедним за потрошњу. Простије речено *- покварено млевено месо се "дезинфикује" са амонијум хидроксидом и поново се праве пљескавице од поквареног меса.
vostok.rs
Nežnicah
02-12-2013, 17:06
ne prave valjda i sladoled od pokvarenog mesa :srbpla:
paculjkica
04-12-2013, 21:54
KAKO SE U SRBIJI OD SMEĆA I ĐUBRETA PRAVI HRANA ZA DECU
Podsticaj da napišem ovaj tekst je reklama na televiziji u kojoj se pojavljuje popularni pevač Željko Joksimović i preporučuje margarin deci za jelo, pod sloganom zdrave hrane. Margarin nije nikako zdrava hrana, to je potpuno veštačka i biološki bezvredna hrana, jer se sastoji od vode, lošeg ulja i gomile umetnutih i veštačkih konzervansa i stabilizatora, veštačkih boja, veštačkih vitamina i veštačkih aroma.
Reklamirati margarin kao zdravu hranu je potpuno licemerje, zavodjenje i manipulacija potrošačima, kao i zdravljem nacije. Margarin je veštačka i loša kopija maslaca, butera, i nikako se ne može izjednačavati sa prirodnim proizvodom. Naravno, ne radi to Željko Joksimović namerno i svesno, on to radi za pare proizvodjača margarina koji to proizvodi i nama prodaje upakovano u lažnu priču i tvrdnju.
Ista moja zemrka se odnosi i na prevarantsko i manipulativno reklamiranje viršli, parizera i pašteta kao zdravog doručka i zdrave hrane za decu.
Svestan sam da nikakvo regulatorno telo a ni Asocijacija za zaštitu potrošača neće moći da se izbori sa medijskim lažima i da ovakve spotove kao obmanjujuće skine sa tv ekrana, pa sam rešio da napišem ovaj tekst. Svestan sam i da će mnoga deca i mnogi roditelji ili staraoci dece biti žrtve ovakvih reklama i propagandnih poruka i svojoj će deci mirne savesti davati lošu i nezdravu hranu, verujući da je sve istina što se tvrdi u medijima. Zato i pišem ovaj tekst, makar za malobrojne koji će ga pročitati i razmisliti o njemu i hrani koju daju svojoj deci.
Kako se pravi topljeni sir, pašteta, viršla i industrijska hrana
Pre 10-ak godina sam se zaposlio kao direktor marketinga u Imleku. Prvih dana sam obilazio fabriku. Kolege su me odvele do Topione sira. Ušao sam u zgradu i u veliku sobu, svu u keramičkim pločicama. Na sred velike sobe, na podu, naspram uredjaja za topljenje, stajala je velika gomila nabacanih pokvarenih sireva. Sirevi su svi bili iz asortimana Imlek-a, bili su raznih dimenzija i vrsta, deformisani, sasušeni, zeleni i beli od budji i plesni koja se uhvatila na njima, neki su bili naduti od procesa vrenja koji je počeo da se odvija u njima na sobnoj temperaturi i pored izvora toplote. Gomila užegle hrane za bacanje. Smeće.
Upitao sam kolegu: „Da li su ovi sirevi za bacanje?“
Kolega mi je odgovorio: „Ne, ne nikako. Ništa se kod nas ne baca. Ovo su sirevi iz povraćaja iz prodavnica, koji su se pokvarili, oštetili ili im je istekao rok trajanja, i koji se ovakvi kakve vidite stavljaju u topionik, istope se, i onda se mlečna mast i protein iz njih procedi, dodaju se začini i sve to ide u kalupe za topljeni sir. Od te mase dobijamo topljeni sir, one male trougliće sira za dečiji doručak, ono što se popularno zove Zdenka sir“.
Od tog dana, mi nikada nismo više kupili topljeni „zdenka“ sir niti moja deca znaju šta je topljeni sir. Istovetan proizvod topljenom siru je i sir za sendviče u listićima, koji se pravi na isti način i koje takodje ne kupujemo deci za ishranu.
Isto mišljenje i naš stav prema nezdravoj hrani se odnosi i na paštetu, parizer i na viršle, proizvode koji se na sličan način dobijaju od otpadaka životinja u industriji prerade mesa. Mesna industrija sve iznutrice, kožu, nokte, papke, creva, žile, salo, masnoće, kosti, ligamente, i svo ono manje kvalitetno meso životinja, fino samelje do neprepoznavanja, doda povrće, soju i začine, plus konzervanse i stabilizatore, i upakuje to kao ukusnu namirnicu zvanu pašteta, parizer i viršla. Osim veštačkih aditiva problem takve hrane je i gomila soli koja se stavlja u preradjevine da bi se iste održale od brzog kvarenja.
Priznajem da je ta hrana ukusna, i sam sam voleo da je jedam. Ali sada znam da je nezdrava i loša, i pokušavam da makar svoju decu odaljim što dalje od nje. Svestan sam da mnogi od roditelja neće poslušati ovaj i slične savete, zbog toga što nemaju dovoljno novca i vremena da sami spremaju hranu, a hoće pak da deci učine obroke ukusnijim i da deci izadju u susret željama za reklamiranom i ukusnom hranom. Ali bolje da decu hranite palentom i pavlakom, nego viršlom i paštetom, razlika u kvalitetu i supstancama koje se ugradjuju u telo i tkiva vaše dece je ogromna.
Roditelji i deca, zdravlje i zdravi način ishrane
Znajući kako se pravi industrijska mesna hrana i šta sve u njoj ne vredi, deci kupujemo samo suvi vrat, pečenice, domaću slaninu i dimljeno meso. Ponekad i domaće kobasice kada znam ko ih i kako pravi. Industrijske mesne preradjivene ne kupujemo i ne unosimo u kuću.
Posebno, što su puni natrijum nitrita (natrijumova so), konzervansa koji je inače svuda proteran u Evropi zbog kancerogenih svojstava, ali se još uvek nemilice troši u Srbiji zbog jeftine nabavke i svojstva da mesu daje crvenu boju – meso inače u preradi bledi i posivi.
Neko će mi reći da takav životni stil mogu da priušte sebi samo bogati ali to jednostavno nije istina. Suština je u stilu života i u stilu ishrane. Priznajem, mi za prosečnu srpsku porodicu jedemo neuobičajeno malo mesa. Možda jednom do dva puta nedeljno imamo nešto malo mesa kao prilog za sosove, ali retko kada jedemo čiste šnicle, stekove, krmenadle.
Možda jednom u dve nedelje spremimo pile ili ribu i ne držimo se besmislenih preporuka nutricionista da svakog dana moramo pojesti po 200 grama mesa. Uvek favorizujemo pečurke, povrće, testeninu, variva i sosove pre mesnih obroka.
Jela začinjujemo domaćom slaninom ako želimo miris i šmek mesa, i često pravimo kineska jela koja su poznata po maloj količini mesa, pa nam je u tom smislu izdatak za kuhinju daleko manji od srpskog proseka. Mi ne punimo zamrzivač teletom ili tranžiranom svinjom, jednostavno ne favorizujemo meso u ishrani, mada nismo vegetarijanci. Hranimo se zdravije i razmišljamo drugačije.
Ipak, meni nije cilj da propagiram naš stil ishrane ili vegetarijanstvo, jer svako robuje svojim navikama i ne želim da menjam tudje navike, ako sami ljudi ne dodju do njih. Želim samo da skrenem pažnju na lošu hranu koja naša deca jedu i koja se ugradjuje u njihova tela i ćelije, a sve zbog zabluda koja su im servirane.
Takodje, želim da ljudi shvate šta oni jedu. Na primer, jedna od sličnih namirnica nalik paštetama i topljenom siru je instant kafa, kod nas popularna kao Neskafa.
Sprema se na skoro isti način kao i topljeni sir, od užegle i propale kafe niskog kvaliteta, koja se tako obradi i preradi da dobijemo instant granule kafe. Od trenutka kada sam to saznao, a evo prošlo je jedna decenija i od tog saznanja, mislim da nisam u 10 godina popio više od 2 neskafe u kafiću. Nema potrebe da se hranim visokopreradjenom industrijskom hranom koja nema vredna biološka svojstva koja trebaju mom telu.
Mi vodimo računa da koristimo biološki vrednu hranu, živu hranu. Posledica toga je dobro zdravlje koje imamo. Na primer, moja ćerka je doživela da joj nastavnica u školi kaže: „Dete, ti si čudo prirode. Godinama te gledam a nikada te nisam videla bolesnom. Ni nazeb“.
To je istina, godinama naša deca nisu imala ni nazeb ni grip, hvala Bogu. Verujemo da uz dobru porodičnu genetiku koju svi imamo, tome doprinose i naše prehrambene navike i sam stil života. Kao i prosvećen dečiji doktor, Dr Pejović, pedijatar iz Doma zdravlja Zvezdara koji je našu decu od malih nogu vodio i savetovao nas da decu ne lečimo antibioticima, da im ne dajemo vakcine koje im ne trebaju i da posmatramo dete u celini, kako ono izgleda i deluje u bolesti, a ne da paničimo jer ima temperaturu. Hvala doktoru Pejoviću na glasu razuma i realnom pristupu dečijim bolestima, mnoge porodice je zadužio.
Vratimo se zdravoj i nezdravoj hrani. Na listi te hrane koja je mahom „zabranjena“ našoj deci i koja se ne kupuje u našoj kući su: gazirana pića kao što su Koka Kola, Pepsi, Fanta, Jupi, jer su sva ta pića gomila šećera u obojenoj gaziranoj vodi. Srećom, moja supruga voli Ruski kvas, pa je uspela i da deci usadi ljubav ka tom, ipak zdravijem i prirodnijem napitku, koji liči na obojena gazirana pića ali to nije.
Ne kupuju im se ni industrijski ledeni čaj tipa Bravo, Nestea, takodje piće koje ćemo radije sami napraviti od pravog čaja sa limunom, a ne deci davati obojenu i aromatiziranu vodicu punu aditiva.
Na listi zabranjenin namirnica za našu decu su i bombone, čajna kobasica i slične preradjene kobasice, gotova jela, industrijski sosovi, zasladjivači, lisnata testa, razne grickalice, štapići, smoki, bejk rols, sladoledi. Sladoledu se teško odupiremo, kupujemo ga ali ne unosimo u kuću, samo na moru.
Ne bih želeo da me čitaoci pogrešno shvate, da mi fanatično branimo deci da tu hranu konzumiraju. Nismo eko fanatici niti porodica bistrih potoka koja živi u šumi i daleko od civilizacije. Mi tu hranu jednostavno ne kupujemo deci, ne donosimo je kući i ne dajemo im svesno da je jedu. Kada se desi da ona tu hranu konzumiraju van kuće ili u gostima, mi im to ne branimo, ali govorimo sa njima i objašnjavamo im vrednost svake pojedinačne hrane.
Čak i mi sami nekada kupimo hranu koju ne podržavamo, ali je to više izuzetak. Ne plašimo decu pričama o štetnosti hrane da ne bi kod njih stvarali fanatizam i stres, ali ih podučavamo šta je zdrava hrana i zbog čega je treba jesti takvu. Svesni smo da je znanje a ne fanatičan stav najbolja odbrana za pravilne prehrambene navike.
Uz to, pošto naša deca žive u gradu, gde su htela ona to ili ne, naviknuta na industrijsku i sterilisanu hranu, koristimo svaku priliku da ih susretnemo sa seoskom i domaćom hranom. To najčešće ima za posledicu proliv kod dece, posebno kada jedu domaće kiselo mleko.
Moja supruga i ja smo svako leto provodila na planinama i u seoskim sredinama i naši stomaci su adaptirani na bakterije u domaćim proizvodima i taj stepen „higijene“, dok naša deca nisu prošla tu vrstu obuke.
Zato kada god imamo priliku da smo u nekoj seoskoj sredini insistiramo da deca jedu domaće kiselo mleko i proju umesto kupovnog jogurta i kifle. Rezultat adaptacije njihovog stomaka na domaće je postignut nakon nekoliko godina i nekoliko proliva.
Sada su adaptirani i mogu da vare domaću hranu, što smatramo za uspeh i još jedan element za popravljanje imuniteta. Posebno se raduju supi od domaće kokoške, koja je toliko drugačija od supe iz kesice, da je to neverovatno.
Sve u svemu, trudimo se sa svojom decom i to nam se vraća njihovim dobrim zdravljem. Govorimo im o vrednosti jednostavne hrane, o vrednosti voća i povrća, variva i vode, o suncu, prirodi. I za sada nam svima dobro ide. A u reklame na televiziji odavno ne verujemo.
U zdravlje!
Zlatko Šćepanović
http://www.vestinet.rs/pogledi/kako-se-u-srbiji-od-smeca-i-dubreta-pravi-hrana-za-decu
причалица
05-12-2013, 02:27
ma sve je to u redu dok deca ne porastu....i moje su tako dok nisu krenule u srednju školu, pa sa društvom počele da klopaju te ovo te ono...ali je činjenica da i dan danji najviše vole da jedu kod kuće, da više vole limunadu od bilo kakve sintetike od sokova....grickalice ne koriste uopšte, a kad ima koka kole u kući pitaju ''jel će to neko da nam dođe?'' :lol:
treba voditi računa, zaista...jer, kako ih učimo da pričaju, hodaju, razlikuju dobro i zlo - tako treba i da znaju šta je ispravna klopa :dada:
u svakom slučaju, bravo za tekst :bravo:
причалица
30-12-2013, 10:12
http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Prodaju-nam-sir-bez-mleka.sr.html
dakle, stvarno.....primetila sam ove sireve u radnjama, ali ih nisam kupovala jer imam ljude kod kojih kupujem sir jako dugo već.
znači, čak ni hrana ne može da bude deklarisana kako valja...
i ambalaža koja nas truje :m:
http://www.6yka.com/img/s/656x350/upload/images/112%20Februar%202014/amba.jpg
Komentar nedavno objavljen u časopisu Journal of Epidemiology and Community Health sugeriše kako hemikalije korišćene za pakovanje, skladištenje i odlaganje svakodnevnih namirnica mogu ozbiljno naštetiti zdravlju nakon nekoliko godina izloženosti, piše Yahoo.com.
Sonja Lunder, iz Radne grupe za zaštitu okoline (EWG) na tu temu kaže: ”Činjenica je da hrana koju jedemo dolazi zapakovana u različite materijale, a stvari poput plastike mogu sadržavati pet do 30 hemikalija ili komponenti. Mnogo od tih hemikalija, barem one koje znamo, su hemikalije koje utiču na naše zdravlje. Međutim, to se čini vrlo suptilno pa tako ta izloženost vrlo često prolazi nezapaženo”.
Evo nekoliko proizvoda koji posebno zabrinjavaju:
Konzervisana hrana
Brojna konzervisana hrana povezana je s BPA-om. BPA ili bisfenol koristi se kako bi se spriječilo rđanje i produžio rok trajanja. Međutim, sama materija se ponaša kao estrogen i otkriveno je kako može poremetiti hormonsku ravnotežu na testovima sprovedenim na laboratorijskim životinjama. Može promijeniti fetalni razvoj reproduktivnog sistema i mozga, ali i povećati rizik od raka dojke i prostate. Takođe se sumnja kako povećava vjerovatnost razvoja kardiovaskularnih bolesti, gojaznosti i dijabetesa.
Plastične posude za mikrotalasnu
Ako jeftine i nekvalitetne posude koristite za grijanje hrane u mikrotalasnoj pećnici, odmah prestanite. Kako navodi Lunder, zagrevanjem plastike može se promijeniti molekularna struktura dopuštajući oslobađanje različitih hemikalija koje se onda apsorbuju u hranu. Takođe, ne dajte ni da vas prevari natpis “sigurno za upotrebu u mikrotalasnoj pećnici” - to obično samo znači da se plastična posuda neće otopiti prilikom zagrevanja.
Vrećice za kokice iz mikrotalasne pećnice
Te vrećice obložene su hemikalijama na bazi fluorida koji sprječava curenje ulja van vrećice. Međutim, kada se zagrijavsju, te hemikalije mogu dospjeti u hranu.
Poklopci za staklene tegle
Poklopci brojnih staklenih tegli povezuju se s BPA-om koji se koristi da metal ne zarđa. Kako kaže Lunden, mnoge tegle zagrijevaju se i pečate kako bi se sterilizovale, što omogućava da BPA dođe u kontakt s hranom.
eve vam na:lakat:
http://www.cps.org.rs/Zdravlje/kafa.htm
Med je lako lažirati, kao i ostala prirodna sladila, pa proizvođači dodaju običan tekući šećer ili fruktozni kukuruzni sirup.
Začini su često mješavina osnovnog začina i primjesa, a zabilježeno je čak i dodavanje olova u paprike. Mljeveni crni papar sadrži komadiće grančica i heljdinog brašna, pa je zato najbolje kupovati začine u komadu koje potrošači mogu sami samljeti, stoji u priopćenju.
Dodaje se da mljevena kava nerijetko sadrži i slatki krumpir, korijen cikorije ili prženi grah, te je i u ovom slučaju najsigurnije kupiti kavu u zrnu i samljeti je kod kuće.
Voćni sokovi umjesto pravog voća često sadrže vodu, boju, šećer i slatke umjetne arome. Primjerice, ustanovljeno je krivotvorenje soka od šipka, koji se često razrjeđuje sokom od grožđa ili krušaka. Često se rade potpuno sintetički sokovi koji ne sadrže nikakve tragove pravog soka. Zato je, savjetuju u ROZP-u, puno bolje napraviti sok od svježeg voća. Čajevima se, pak, dodaje obična trava ili listovi paprati.
I plodovi mora su visoko na listi prijevara, jer se podvaljuje jeftinija riba umjesto skuplje. Ako je riba smrznuta teško je prije konzumacije uočiti razliku, pogotovo ako je već konfekcionirana. Tu može pomoći odluka da se kupuje od poznatog i već provjerenog proizvođača.
Kvaliteta ekstra djevičanskog maslinovog ulja ugrožena je u cijelom svijetu. U ROZP-u ističu kako je pravo ekstra djevičansko maslinovo ulje najlakše prepoznati po tome da se zgusne kada je hladno. Osim toga, ulje je zapaljivo i pamučne niti uljane lampe u ovom ulju moraju gorjeti.
Navode i kako voćni jogurti često uopće ne sadrže voće, pa se potrošače savjetuje da provjere sastav namirnica na etiketi, ali i preporučuje da sami naprave voćni jogurt sa svježim voćem i običnim jogurtom te ga zaslade medom.
Energetska pića sadrže i po 500 miligrama kofeina i puna su šećera, tako da je voda puno bolja opcija za podizanje energije.
Prerađeno meso kao što su hrenovke, salame, paštete, kobasice i slični proizvodi često su s produljenim trajanjem. Nitrati koji se dodaju za održavanje boje i sprečavanje rasta bakterija povezani su s povećanim rizikom od raka debelog crijeva.
nikako nemojte miješatiHamburgeri i maslinovo ulje
Nakon rezultata brojnih istraživanja mnoge domaćice su zamijenile suncokretovo ulje maslinovim. Ono navodno ne sadrži holesterol i čak pomaže u njegovom smanjenju. Ali, što se tiče blagotvornih svojstava maslinovog ulja, ona “nestaju” čim čarobno ulje dospije u tiganj. Nemojte bacati novac, maslinovo ulje koristite za salate, nikako nemojte na njemu pržiti pljeskavice ili neko drugo meso.
Alkohol i Kola
Čak i one žene koje jako paze na svoju liniju i broje svaku kaloriju, ponekad sebi dozvoljavaju malo alkohola. Pritom alkohol miješaju s gaziranim pićem kao što je dijetalna Cola. Morate znati da se Cola “bez šećera” vrlo brzo apsorbuje u crijevima što podstiče i bržu apsorpciju alkohola. Kao rezultat toga količina alkohola u krvi znatno je veća nego što bi bila da ste popili neku drugu kombinaciju. Osim toga i mamurluk će od te kombinacije biti veći.
Pivo i kikiriki
Kikiriki sadrži velike količine vitamina B, E, PP i D, minerale kao što su natrijum, kalijum, kalcijum, mangan, gvožđe i fosfor. Međutim, alkohol uništava većinu tih hranjivih stvari pa je stoga bolje da se riješite navike mešanja kikirikija i piva.
Kivi i mlijeko ili kivi i jogurt
Mnogi misle kako je ovo voće idealan dodatak ovsenoj kaši, jogurtu ili mleku u milkšejkovima. Kivi ionako koristite za ukrašavanje šlaga na torti, pa zašto ne biste i na druge načine u kombinaciji s mliječnim proizvodima? Odgovor je jednostavan: zato što se sama priroda pobrinula da ovu kulinarsku kombinaciju učini nemogućom. Kivi sadrži poseban enzim koji razgrađuje te ukus mlijeka čini vrlo gorkim.
Ovo je hrana koju zauvijek treba da izbacite sa trpezeOne vas sigurno neće ubiti kad ih pojedete, ali njihova konzumacija bi vam mogla stvoriti probleme.
Prerađenoj hrani teško se odupreti jer su cijene pristupačne, a ukusi vrlo primamljivi. Zbog toga mnogi ni ne razmišljaju o tome kakve posljedice takva hrana ima po zdravlje. Teško je eliminisati svu prerađenu hranu iz upotrebe, ali vrijedi pokušati da izbacite poneku namirnicu s ove liste.
Margarin
Za razliku od maslaca, koji se pravi od mlijeka, margarin se dobija iz biljnih ulja. U preradi dolazi do stvaranja transmasnih kiselina koji podstiču upalne procese u tijelu, oštećuju ćelije i zidove krvnih sudova. Smatra se da ova vrsta biljne masti povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, pa čak i od raka. Zasigurno jedna od najgorih namirnica za naše tijelo, zbog čega se i nalazi na samom vrhu ove ljestvice.
Voće i povrće iz konzerve
Najpoznatiji izvor dragocenog likopena i drugih važnih hranjivih sastojaka je paradajz. Ali ako ga kupujete u konzervi, sve njegove koristi padaju u vodu. Konzervisana hrana sadrži štetni sastojak BPA, a najviše ga ima u soku od paradajza jer zbog svoje kiselosti izaziva veće ispuštanje BPA iz zidova konzervi. Zato jedite svježe paradajze ili one iz staklene ambalaže. U obzir dolazi i kartonska ambalaža koja ne sadrži BPA.
Konzumiranje paradajza ili ostalog voća i povrća iz konzervi vas sigurno neće ubiti, ali ako su vam cilj sportski rezultati i zdraviji život, uvijek bi trebalo da konzumirate svježe voće i povrće.
Suhomesnati proizvodi
Salame, slanina, viršle i drugi suhomesnati proizvodi puni su nitrita, a meso koje se koristi za njihovu proizvodnju je već zbog samog načina industrijskog uzgoja puno hormona i antibiotika.
Osim toga, u procesu prerade u ovakvo meso se još dodaju vještački ukusi, boje, soli i konzervans. Mehanički odvojeno meso obično se obrađuje pod ekstremnim pritiskom i toplotom zbog čega se gube nutritivne vrijednosti. Tradicionalne recepture ili domaća proizvodnja su mnogo bolji izbor, ali ni s njima ne bi trebalo da pretjerujete. Umjerenost je ključ uspeha.
Pržene grickalice
Grickalice će vaše napore da smanjite broj kilograma i pravilno se hranite barem poremetiti, ako ne i potpuno srušiti. One sadrže mnogo soli, kalorija i konzervansa. Siromašne su nutritivnim vrijednostima i vlaknima zbog čega usporavaju probavu. Kokice koje se pripremaju u mikrotalasnoj sadrže jedinjenje PFOA koje prijanja na kokice i štiti ih od ljepljenja za kesicu, a preliminarne studije na ljudima povezale su tu hemikaliju s neplodnošću, rakom jetre i testisa.
Vještački zaslađivači
Ako nešto ne možete pronaći u prirodi, jverovatno je bolje da ga izbjegavate u ishrani. Med, stevija, pa čak i običan šećer bolji su zaslađivači od vještačkih. Oni su veoma slatki (ponekad 200 puta više nego šećer), a mozak se s vremenom navikne i počinje tražiti slađu hranu. Aspartam je na naročito lošem glasu. Postoje sumnje da izaziva rak i neurološke probleme, a naučnici su potvrdili da dovodi do debljanja i povećava apetit. Nije problem u konzumaciji šećera i slatkiša - problem je kada svoje "kvalitetne" obroke mijenjate slatkim i tako unosite previše šećera u organizam.
Gotovi kolači - poslastice
Osim visokog nivoa soli i šećera, gotovi kolači mogu sadržati i transmasti koje se dodaju u hranu zbog veće isplativosti. Transmasti takođe produžuju rok trajanja i poboljšavaju njihovu spoljnu teksturu. Mogli bismo nabrojati mnogo vrsta različitih krofni i ostalih tijesta u dubokom ulju koja nikako ne bi trebalo da budu na vašem jelovniku.
Većina krofni sadrži 35 - 40 odsto hidrogenizovanih masti, što je najgora vrsta masti koju možete unijeti u organizam. Hidrogenizovane masti dovode do oboljenja srca i mozga, a takođe i do pojave raka.
Osim toga, krofne sadrže i šećer, vještačke regulatore za testo i aditive. Kombinacija bijelog brašna i nekoliko puta prepečenog ulja nije dobra ni za povremeno čašćavanje jer u sebi skriva mnogo zasićenih masnih kiselina.
Gazirani sokovi
Sadrže ogromne količine šećera i to u tečnom obliku koji je dokazano najgori oblik konzumacije šećera. Osim toga, sadrže i razna štetna jedinjenja poput boje i konzervansa.
Isto tako, gazirana pića sadrže kiseline. Potrebno je više od 30 čaša pH-uravnotežene vode da bi se neutralizovala kiselost jedne kole. Ostaci kiselina mogu biti veoma štetni po bubrege, s obzirom na to da bubrezi moraju da ih filtriraju.
Takođe, ovo loše utiče i na kosti: alkalni minerali, poput kalcijuma, prelaze u krv da bi pomogli pri neutralizovanju kiselina, što može dovesti do prevremenog slabljenja kostiju.
Studije su pokazale da se kola dovodi u vezu sa oboljenjima srca, osteoporozom, gojaznošću i karijesom.
Alkohol
Iako svako ponekad "zaviri u čašicu" vrijedi naglasiti da prekomerno konzumiranje alkoholnih pića nikako ne ide zajedno sa treniranjem i zdravim načinom života. Slično kao i s ostalim porocima, trebalo bi da budete umjereni i s alkoholom, koji može izazvati brojne probleme u vašem organizmu.
Umaci i prelivi za salatu
Razni umaci kojima svakodnevno "popravljamo" ukus svoje hrane često su prepuni masti, šećera, kiselina koje našem organizmu nikako ne mogu biti od koristiti.
Zaključak
Odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina u zapadnjačkoj ishrani iznosi 15:1, a trebalo bi da bude 1:1 ili barem 2:1 za omega-6.
Visokorafinisana biljna ulja danas se uveliko koriste u pekarskim proizvodima i prženoj hrani. Zbog ove neravnoteže u tijelu dolazi do upalnih procesa. Važno je zato češće jesti kuvanu ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama, maslinovo ulje, kokosovo ulje i mljevene sjemenke lana.
Banane koje danas jedemo uskoro bi mogle da nestanu iz naše ishrane. Ili bi, u boljem slučaju, toliko mogle da poskupe da će postati nepristupačne.
Zasadima našeg omiljenog južnog voća prijeti opasno gljivično oboljenje, takozvana panamska bolest koja je pedesetih godina prošlog vijeka gotovo zbrisala tada najrasprostranjeniju vrstu banana “gros mišel”.
Ta sorta je mnogo ukusnija, mekša i kremastija od “kevendiš” banana koje danas jedemo.
- Na srpsko tržište dolaze sa Ekvadora, koji još nije zahvaćen tom bolešću, ali ako gljivica uništi zasade u drugim državama, Ekvador neće moći da odgovori na tražnju. Manjak banana na tržištu podići će im cijenu - kaže za “Blic” jedan od uvoznika.
Novi, opasniji soj panamske bolesti sada napada i “kevendiš”, a gljivica je već stigla do Kostarike. Ipak, sve banane koje danas stižu na tržišta širom svijeta su zdrave i bezbjedne za ishranu, jer zaraženi zasadi propadaju brzo, u roku od nekoliko dana, i ne postoji šansa da bi takvi plodovi preživjeli dug put do pijaca u SAD i Evropi.
Naučnici danas pokušavaju da modifikuju “kevendiš” sortu i učine je otpornom na panamsku bolest. Pretražuju zabačene prašumske predjele tražeći, radi ukrštanja, divlje banane otporne na bolesti. Istovremeno, postupkom genetskog inženjeringa “kevendišu” se eksperimentalno dodaju geni raznih vrsta voća i povrća - čak i ribe! - ne bi li se stvorila nova, otporna, sorta.
Ipak, i novostvorena banana moraće da ispuni određene uslove:
1) da ima prijatan ukus
2) da sazrijeva u određenom vremenskom roku
3) da može da preživi duga putovanja do američkih i evropskih supermarketa bez truljenja
4) da može lako da se uzgaja u velikim količinama
Trenutno nijedna od novih, hibridnih sorti nije stigla do nas jer nije prošla ovaj rigorozni test.
- Banane u Srbiju stižu iz Ekvadora zelene, a zatim sazrijevaju u specijalizovanim komorama za dozrijevanje. Prevoze se najčešće brodovima, optimalno između od 10 do 14 dana, dok im sve preko 14 dana ozbiljno ugrožava kvalitet, pa se rijetko ko hvata u koštac sa ovim pipavim poslom - kažu za “Blic” u jednom trgovinskom lancu.
Najveći uvoznik za Srbiju je slovenačka firma “Rastoder”, iza koje stoji biznismen Izet Rastoder, a koja godišnje proda oko 16 miliona kutija banana, većinom za područje srednje i jugoistočne Evrope. “Rastoder” važi za šestog najvećeg trgovca bananama na svijetu i zovu ga evropskim kraljem banana. Prošle godine njegova kompanija je imala promet od 130 miliona evra.
Panamska katastrofa
Pedesetih godina prošlog vijeka, panamska bolest gljivičnog porekla zbrisala je plantaže najukusnije “gros mišel” banane u Južnoj Americi i Africi. Opstali su samo zasadi u Tajlandu. Taj period se danas pominje kao “banana katastrofa”.
Do šezdesetih godina, najveći uvoznici “gros mišel” sorte bili su na ivici bankrota, pa je počelo sa uzgojem manje ukusne, ali otporne “kevendiš” sorte.
Originalna, delikatesna “gros mišel” banana se danas uzgaja u Maleziji i Tajlandu, a najbolji plodovi se izvoze na veoma zahtjevno tržište Japana, gdje imućne mušterije ne štede novac za najkvalitetnije voće.
Sa ukusom jagode i jabuke
Postoje brojne vrste banana, ali su nama najpoznatije žute, kevendiš banane. Uz njih postoje i egzotične bebi-banane, zelene gvineja banane koje se koriste poput krompira, manzano banane koje su kratke i deblje, crne banane sa ukusom koji je čudna mješavina banane, jagode i jabuke...
причалица
24-10-2015, 06:24
http://www.b92.net/news/pics/2015/10/23/11783872755629db4684c4b950427968_v4%20big.jpg
Crveno meso će takođe biti proglašeno „mogućim uzročnikom kancera kod ljudi“, piše britanski "Daily Mail".
Očekuje se da će SZO u ponedeljak saopštiti da prerađevine stavlja u istu kategoriju kao cigarete, alkohol i azbest.
Poljoprivrednici i mesna industrija izrazili su brigu zbog mogućeg uticaja koji će takva odluka imati na tržištu.
Betsi Buren iz Severnoameričkog instituta mesa izjavila je: „Ako objave da crveno meso i prerađevine izazivaju rak, a hoće, to će snažno odjeknuti i biće potrebne decenije i milijarde dolara da se promeni takvo gledište“.
http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2015&mm=10&nav_id=1054606
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.