Pogledaj Punu Verziju : Svrha života....
svrha života... ni lakseg pitanja ni tezeg odgovora... cela umetnost je izgradjena oko ove misterije koju svako ljudsko bice na planeti makar jednom u zivotu postavi sebi kao pitanje. ako pretpostavimo da su ljudi reproduktivni sisari onda je svrha jasna...ostavljanje potomstva i samo zato se i pitamo zasto postojimo. sve ostalo je trivijalno...od sazrevanja, skolovanja, statusa, malih ili velikh zadovoljstava... problem je sto je covek bice sa greskom jer mu je tvorac ubacio u korteks mozga i krv virus da bi lakse mogao da kontrolise njegov evolucioni razvoj. neki to nazivaju osecanjima, neki senzibilitetom, a neki pak crvotochinom.... chovek i profesija... kada se neko aktivno posveti nechemu studiozno kao shto je npr. egzaktna nauka pochinje da ispoljava jedan vid otuđenosti od tog virusa jer deo korteksa ne mozhe da ga locira i on chuchi u njemu kao crnogorski virus u kompu..znachi ne radi nishta i samo tavori. um je lociran samo na sushtinu koja je okovana najsofisticiranijim virus barijerama gde nishta efemerno kao osecanja nema slobodan pristup bez da prođe gomilu unutarnjih kontrola.... znachi za nauchnika je sushtina i smisao postojanja iskljuchivo esencijalna racionalnost gde nema crvotochina bilo kakve vrste a i ako se kojim slucajem dese podsvest ih lako kanalishe i stavlja u foldere samo za to namenjene.
shta cemo sa umetnicima.... dva suprotna pola ali sa istom energentskom guaranom koja im pumpa stvaralachki libido do neslucenih razmera.... kod umetnika je esencija stvaralashtva bash taj virus... bez njega nema nichega. umetnik od tog jednog virusa raznim metodama stvara kulture raznorodnih i sam sebe tera u hibernativno stanje duhovne nirvane bez da mu treba belo, spid ili heroin... znachi jako dobro utemeljena pozitivna hipohondrija dozhivljene sushtine i otkrovenja. u tom stanju umetnik vidi svashta.... svet, zhivot, ljudi, pojavni oblici oko njega poprimaju dimenziju pa otprilike jedne everetove kvantne mehanike gde paralelni svetovi i kosmicke dimenzije lice na andersonove hodnike vremena. sam kosmos je za njih mizeran i puka minijatura u tom trenutku providjenja i veličine je obične glave čiode. u tom vertigu pozitivnog ludila oni vide suštinu života, spoznaju istinu u sebi kao da im je otac sam timoti liri i koju većina naučnog establišmenta nikad neće dokučiti pa živeli makar 300 godina... ako umetnik jednim trenom svog stvaralaštva dospe u taj trenutak pozitivnog ludila on je ispunio svrhu svog postojanja...po njemu samom.
sta cemo sa ljudima koji ideoloski zastrane u nekoj utopiji.... kod njih smisao zhivota postaje onaj 8i ili 64i bit tek kada postanu deo necheg imaginarnog i gde se drzhe za ruke sa milionima drugih slichnih kod kojih pulsira isti algoritam mozga.... otprilike kao u matriksu kada heksadekadni i binarni kodovi jure haotichno po ekranu ali posmatrani okom koje prepoznaje stvari shvatamo da postoji neki vishi stupanj reda u tom haosu. ili pak kao ritualna sufijska filozofska igra dervisha koja svojom polifonom strukturom vezuje igrača sa njegovim unutarnjim kosmosom. religije ili antireligije u bilo kojoj formi su utopije za pojedinca i njegovu svest... jedan virus se trebi drugim još opasnijim po čovekov stvaralački duh. smisao takvih zajednica je simbološki posmatrano produktivan do dela kada postanu sami sebi svrha i onda počinje degenerativni raspad pojedinca u zajednici koji svojim antitelima koje razvija postepeno leči ostale oko sebe... svrha života koja je do tad imala za vernika kao npr. postulat moralne čistote, verovanja u imaginarnog tvorca, ili za onog drugog pak od hedonističke zavisnosti i negiranju ičeg božanskog u nama i oko nas, on se trenutno metaforichki raspopljuje i ne retko zastranjuje u kontra smeru obozhavajuću chist apsolutistichki kult antipoda tog imaginarnog stvaraoca sveg na zemlji. svrha zhivota mu postaje degenaritavna ali pojedinac to ne uvidja i nastavlja da se razvija u tom pravcu izjednjachavajuci sebe i svoj duh sa nizhim primatima na svim nivoima obichno obozhavajuci primalne rituale sa zrtvovanjima kao i naravno kulture koje ih popularizuju.
obichan chovek i žena.... shta cemo sa njima... sta je njihov smisao postojanja i zhivota. po meni, jer se ipak smatram delom te grupacije zhivot je neshto na shta niko od nas nema velik upliv kontrole ma koliko mi smatrali i bili ubedjeni da imamo. svaki pojedinac je na neki nachin predodredjen za neshto josh od samog rođenja. predodredjen ali to naravno ne mora da bude apsolut... znaci tabula rasa sastavljena od iskustva, saznanja, percepcija, dogadjaja, patnje, sreće i još milion podvrsta samo nama znanih sitnica koji nam ostaju urezani u svest tokom celog zhivota i koji nam oplemenjuju svaki trenutak ili nas teraju u ochaj shto je mnogo ceshci slucaj. zhivot je svuda oko nas. trazhimo sushtinu a ne shvatamo da je zhivimo tragajući ceo zhivot za njom. chovek se bash zato duhovno razvija svakim danom nesvesno percepirajuci stvari iz svoje okoline. postajemo jednom rechju bredberijev ilustrejtid men.... svako od nas je istetoviran kao kaleidoskop nekim iskustvom ili saznanjem, jednom nevidljivom tetovazhom koje samo iskusno oko mozhe da prepozna kod drugoga. to je po meni i sushtina zhivota. prepoznati sebe u oku posmatracha nas samih.
A ima li svrha svrhu, tj smisao smisla? :lol:
Vragolanka
21-08-2009, 02:30
....trazhimo sushtinu a ne shvatamo da je zhivimo tragajući ceo zhivot za njom....
......................
pa cela religija filozofija i sve zivo na ovom svetu sto poznajemo bazirano je na tom nonsensu ko smo zasto smo odakle smo i dokle cemo.... moras da preseces kad tad i otakcis malo u racionalnom razmisljanju jer zivot je iracionalan kao pojava koliko god ga mi uredjivali po nekim kanonima i mislili da idemo pravim putem.... saceka te na nesto krivini i rokne te posred tintare...
To je zato sto covek neprestano ima potrebu da nesto odredi, definise, shvati (a neke stvari su mu ipak skrivene i nedostupne) planira, uredjuje, zacrtava, usmerava a onda kad po pravilu to planirano izostane, kad uredjeno bude naruseno,
kad iskoci iz ovog ili onog razloga iz koloseka nastaje haos, katastrofa, nezadovoljstvo.
Zivot jeste nepredvidiv, u tome je I njegova draz. U umetnosti, za mene, ideja je okvirna, sam proces stvaranja je taj koji daje smisao, nesto se oduzima, nesto dodaje, menja, nadopunjuje, I do samog kraja ne znas sta ce da ispadne. Nekad imas utisak da ti slikas sliku a nekad ona tebe, ili da se slika sama, nekad bljesne sasvim neocekivani potez I otvori neka vrata za koja nisi ni pretpostavljao da se tu nalaze. O kako bi bilo smrtno dosadno kad bi od pocetka do kraja sprovodio cvrsto zacrtanu temu, ideju, kad ne bi bilo tajni, neocekivanosti. Sam proces stvaranja je trenutak kad se dohvati ideja iz nekog tamnog vilajeta, a cime je ona prizvana, da li je prizvana ili poslata? i kad se presretne I pocne da oblikuje, koncentrise u jedan okvir, energija se uoblicava I konkretizuje u nesto materijalno, vidljivo.
Tako je I sa zivotom. I patrijarh Pavle je jednom mudro primetio da ce covek radije pristati I na samoubistvo nego na odsustvo smisla.
Smisao zivota je u ljubavi. Ljubav prema sebi (jer bez nje se ne moze istinski voleti drugo bice) prema Bogu I prema ljudima, prema umetnosti, prirodi, prema svemu sto veliki i mali tvorac stvara.
patrijarh pavle je zivi svetac...ali za razumevanje nasih gresnosti moras da otkacis u nekom drugom smeru.... sustina zivota nije u poimanju nekog smisla vec u samosvojnosti naseg unutarnjeg zadovoljstva gde je smisao nebitan.... a to ce nam vrlo brzo svima na zemljskoj kugli biti kao otkrovenje...
ljubav je bolest.... smisao zivota nije u bolesti....
patrijarh pavle je zivi svetac...ali za razumevanje nasih gresnosti moras da otkacis u nekom drugom smeru.... sustina zivota nije u poimanju nekog smisla vec u samosvojnosti naseg unutarnjeg zadovoljstva gde je smisao nebitan.... a to ce nam vrlo brzo svima na zemljskoj kugli biti kao otkrovenje...
ljubav je bolest.... smisao zivota nije u bolesti....
za mene ljubav nije bolest! naprotiv, ona mi je osnovni pokretac u zivotu, i nikad nisam bez nje, ne mislim samo na musko zensku ljubav nego na ljubav uopste. meni ljubav pruza zadovoljstvo, mir i ispunjenost. a sad, ljudi mogu ljubav tumaciti i dozivljavati na ovaj ili onaj nacin....
i meni je pre 40 godina...
a to ima veze s godinom proizvodnje ili ? :mrgreen:
ma jok kolezinice.. stvar sagledevanja problema iz drugog ugla... svaki covek posmatra stvari onako kako mu je u trenutku lepo zar ne? racionalno se pogubi usput na nekom zuto poplocanom putu zamajavanja samim sobom.... tako i ljubav... sho si stariji shvatis utopiju neshvatanja sebe drugim ocima, ocima koje ni sebe ne umeju da shvate akako bi tek tvoju kompleksnost... i dolazis do loganovog bekstva od samog sebe u svoju podsvest gde crtas ili slikas ili pak snimas film koji samo ti gledas u praznoj sali.. bez divljenja samom sebi, bez interesovanja kakav ce biti kraj, bez drame, bez ikakog osecaja.... tim utopijskim putem ide savremena civilizacija da obesmisli coveka iznutra pa i preko neta ako zelis.. srecom ziveh u neko vreme gde su ljudi ipak imali tu crtu samosvojne karakteristike koja ih je cinila ljudima a ne mentolima....
...stvar sagledevanja problema iz drugog ugla... svaki covek posmatra stvari... racionalno se pogubi usput na nekom zuto poplocanom putu...
ovo me podseti na nesto.
Hanging Munchkin Scene Wizard of Oz (http://www.youtube.com/watch?v=r89z_-1by6U&feature=related#normal) wizard of oz suicide segment (http://www.youtube.com/watch?v=N4gh6BEPN8Q#normal)
svasta bas moze da se desi ili pricini na putu od zutih cigli,
zivot i smrt, java i san, al cigla je cigla, zut je zut i put je put :mrgreen:
danas mi je svrha zivota u rakiji... cistoj ko suza..ma lekovitoj....
uvece ce biti u rostilju....
marlone uozbilji se :mrgreen:
:raz_119: :raz_119: :raz_119:
a onda :) :) :)
susretnem se sa kolegom na nekih trideset metara od ulaznih vrata nase "firme" i kazem mu, posto ga duze nisam videla, a on ima nekih 55 godina: "KAko brzo prodje ovo leto, pre je proslo nego sto je pocelo" A on ce meni:"Sve sto u zivotu valja brzo i prodje" :raz_114:
marlone uozbilji se :mrgreen:
vis ovo je dobro... uozbilji se i na kraju wink... kad god sam bio ozbiljan bio sam voljen i postovan sa distance... kad god sam izizgravao klovna mmmmmm :raz_018:
sad ti cici razmisli sha bi od ta dva vise voleo i shta mi lepse pashe :lol:
ja mislim da bi ti najbolje bilo kad bi bio distancirano ozbiljan ....sve dok se ne primaknes dovoljno blizu da vide da imas crvena srculenca na obrazima i plavu suzu ispod oka .....ceka te neka neuroticna ..aj :mrgreen:
ja mislim da bi ti najbolje bilo kad bi bio distancirano ozbiljan ....sve dok se ne primaknes dovoljno blizu da vide da imas crvena srculenca na obrazima i plavu suzu ispod oka .....ceka te neka neuroticna ..aj :mrgreen:
jok.. srce nikom vise ne dajem... suzu mogu samo iz treceg oka :lol:
Ima jedna zadatak kog se tacno ne secam :stidljiva: , secam se samo pocetka, davno sam ga cula
A inace, deluje saljivo a ustvari, to je zadatak za malo vece mozgove
Elem, ima jedno cudoviste koje na pocetku ima jednu glavu ali, kada tom cudovistu otkinete glavu na njenom mestu izraste devet glava. Ako ste se nameracili da odrubite tom cudovistu glavu zadali ste sebi neverovatno tezak zadatak.
Tako se nesto desava i sa srcem :) . Ako zaista ostanete bez srca, upravo tada dobijate devet puta vece srce. Ako u zivotu postoji nekog smisla, onda je to ostati bez srca. Srce moze da se da za mnogo sta. Srcem mozemo procitati neku knjigu, preci ulicu...
kako bre petrana srcem da predjes ulic , ovih dana razmishljam filozofski ( nemam odgovor na puno pitanja hocu reci ) ...ali nikad srcem nisam presla ulicu ....
sad se setih jedne dame koja je tolko bila sludjena da je chuknuo malko auto.... posle price na forumu :lol:
cici to povodom prelaska ulice sa srcetom.... :raz_037:
zezaj te se vi, ja sam jednom srcem prsla ulicu
Bio je to neverovatan dan, jeste i da sam bila malo vise popila :raz_114:
ali, slava, vince crno... neverovatan dan
i na kraju, navece, vracao me jedan covek kolima i guzva, on treba jos nesto da obavi, kisi, ono malo rominja, i zaustavi mi kola na stred ulice da izadjem, mada nije neka beogradsak
i otvaram vrata automobila i nekako, ko da mi bilo da bas tako zavrsim :lol:
to bi bio sjajan kraj :lol:
I ona valjda primetio kakva sam i kaze: "ej, ajde se cuvaj, nemoj da mi upropastis ovaj dan" A ja kazem:"Cuvacu se, necu da ti upropastim ovaj dan"
I stvarno sam presla ulicu srcem :lol: bez zezanja, ko da sam bila u pesmi a ne na zemlji
presla sam ulicu samo da mu ne upropastim dan, to je tako neobican dozivljaj
Taj dogadjaj i jedna knjiga "Njetocka Njezvanova". Ima mnogo boljih knjiga, ali ova je nedovrsena, i kada sam jednog jutra stigla do recenice da Dostojevski za zivota nije dovrsio taj roma...
to su ta dva detalja koja sam napomenula u gornjem postu
cisto ko suza petrana... ;)
mali off.... da cestitam mom kinfi Amasadoru na unapređenju u žutog moda. :lol: mast cu mu vaditi.... samo zato sto je zut... :raz_067:
причалица
09-09-2009, 12:24
shta cemo sa umetnicima.... dva suprotna pola ali sa istom energentskom guaranom koja im pumpa stvaralachki libido do neslucenih razmera.... kod umetnika je esencija stvaralashtva bash taj virus... bez njega nema nichega. umetnik od tog jednog virusa raznim metodama stvara kulture raznorodnih i sam sebe tera u hibernativno stanje duhovne nirvane bez da mu treba belo, spid ili heroin... znachi jako dobro utemeljena pozitivna hipohondrija dozhivljene sushtine i otkrovenja. u tom stanju umetnik vidi svashta.... svet, zhivot, ljudi, pojavni oblici oko njega poprimaju dimenziju pa otprilike jedne everetove kvantne mehanike gde paralelni svetovi i kosmicke dimenzije lice na andersonove hodnike vremena. sam kosmos je za njih mizeran i puka minijatura u tom trenutku providjenja i veličine je obične glave čiode. u tom vertigu pozitivnog ludila oni vide suštinu života, spoznaju istinu u sebi kao da im je otac sam timoti liri i koju većina naučnog establišmenta nikad neće dokučiti pa živeli makar 300 godina... ako umetnik jednim trenom svog stvaralaštva dospe u taj trenutak pozitivnog ludila on je ispunio svrhu svog postojanja...po njemu samom.
sve je tačno što si napisao o umetnicima. :oci: teško onima koji sa njima žive.
Cim sam se rodila u ovom zivotu....svrha sam Ja sama..
shta cemo sa umetnicima.... dva suprotna pola ali sa istom energentskom guaranom koja im pumpa stvaralachki libido do neslucenih razmera.... kod umetnika je esencija stvaralashtva bash taj virus... bez njega nema nichega. umetnik od tog jednog virusa raznim metodama stvara kulture raznorodnih i sam sebe tera u hibernativno stanje duhovne nirvane bez da mu treba belo, spid ili heroin... znachi jako dobro utemeljena pozitivna hipohondrija dozhivljene sushtine i otkrovenja. u tom stanju umetnik vidi svashta.... svet, zhivot, ljudi, pojavni oblici oko njega poprimaju dimenziju pa otprilike jedne everetove kvantne mehanike gde paralelni svetovi i kosmicke dimenzije lice na andersonove hodnike vremena. sam kosmos je za njih mizeran i puka minijatura u tom trenutku providjenja i veličine je obične glave čiode. u tom vertigu pozitivnog ludila oni vide suštinu života, spoznaju istinu u sebi kao da im je otac sam timoti liri i koju većina naučnog establišmenta nikad neće dokučiti pa živeli makar 300 godina... ako umetnik jednim trenom svog stvaralaštva dospe u taj trenutak pozitivnog ludila on je ispunio svrhu svog postojanja...po njemu samom.
sve je tačno što si napisao o umetnicima. :oci: teško onima koji sa njima žive.
tacno bozanski dar za jedno je nesnosnost za ono drugo sto se zove zivot... ali je uvek interesantno. ne moze da dosadi... :andjeo:
Бог рече магарцу:
Ти ћеш се звати магарац.
Ти ћеш ринтати по цели дан и зваће те глупим.
Живећеш 20 година.
Магарац одговори:
Ух, то не звучи као добар живот.
Могу ли живети 5 година?
И Бог пристане.
Онда је Бог створио пса.
Бог рече псу:
Ти ћеш се звати пас,
живећеш као потчињена животиња,
од остатака са стола и чуваћеш кућу.
Живећеш 35 година.
Пас одговори:
Могу ли онда живети 15 година?
И Бог пристане.
----
Онда је Бог створио папагаја.
Бог рече папагају:
Ти ћеш се звати папагај.
Седећеш у ћошку дневног боравка,
понављати све што људи кажу,
и иритирати свакога.
Живећеш 75 година.
Папагај одговори:
А како би било да ја живим само 50 година?
И Бог пристане.
И онда је Бог створио мушкарца...
Бог рече мушкарцу:
Ти ћеш бити људско биће, мушкарац, и живeћеш одличан живот.
Ти ћеш бити мудар и паметан, и владаћеш и одлучивати на овом свету.
Живећеш 20 година.
Мушкарац одговори:
То звучи као јако добар живот, ал зар не бих могао живети мало дуже?
(овде је мушкарац по први пут искористио своју интелигенцију.)
Могу ли добити оних 15 година што магарац није хтео,
оних 20 што их је пас одбио и оних 25 што папагај није желео?
И Бог пристане.
Зато мушкарац живи одличан живот док не напуни 20 година. Онда се ожени.
Следећих 15 година ринта по цеели дан и зову га глупим.
Онда добије децу, живи од остатака са стола и чува кућу следећих 20
година.
Задњих 25 година седи у ћошку дневног боравка, понавља све што други кажу
и иритира свакога.
:lol:
Jednom davno, zivljase tako jedan momak...Patio je mnogo od velike ljubavi... I kada konacno dodje dan da se ozeni, izabranica njegovog srca rece: "NE!"
I od tog momenta, pa sve do kraja zivota, taj momak je srecno ziveo: gledao je fudbal na TV do mile volje, jeo iskljucivo zdravu konzerviranu hranu, virsle i hamburgere, i kresao je sve sto mu dodje do ruke....Prljave tanjire je slagao kao piramide, pio piva koliko je hteo, a prljave gace oblacio naopako nakon 20 dana nosenja, da izdrze bar ceo mesec...
I bejase srecan... :raz_037:
hm, da nije bio srecan verovatno bi kupio masinu za ves i sudove i unajmio spremacicu :)
ako si musko svrha je da budes stub i oslonac necega... ako si zensko svrha je da uzivas prevashodno uz taj stub.... od danas cu da uzivam dokle se moze.... bez stuba naravno i bez da se oslanjam na bilo koga.
ma svi bre raznisani ti stubovi ......
odkud znam sta je svrha zivota....neznam
...kada osetis u sebi opojnost samoce svezeg jutra u onom vetru koji te miluje gde osetis svu njegovu blagost... kada razmislis da li cu postici zeljeni cilj a on ti odgovori osmehom sunca izaslog iza kumulusa i shvatis da je vise nema... izgubi se svrha.
http://www.youtube.com/watch?v=8CHcWsp9t4w
причалица
10-03-2010, 18:05
svrha života je da budeš srećan...dakle - nemoguća misija.
...kada osetis u sebi opojnost samoce svezeg jutra u onom vetru koji te miluje gde osetis svu njegovu blagost... kada razmislis da li cu postici zeljeni cilj a on ti odgovori osmehom sunca izaslog iza kumulusa i shvatis da je vise nema... izgubi se svrha.
http://www.youtube.com/watch?v=8CHcWsp9t4w
tacno.... da sam znao ne bi otvorio ovaj link ponovo.
poz filozofi i ostali.
Vragolanka
09-06-2010, 23:44
Nemam pojma, ono što sam mislila da jeste, možda i nije... grize me savest, jer ako jeste zašto radim to što radim, i zašto ne radim ništa da to promenim.
Gubi mi se svrha, gubi mi se sve... plašim se da je ne vidim.
Vragolanka
11-06-2010, 14:32
Nadam se da je samo faza u pitanju... i dalje ne vidim čemu borba kada su neke bitke unapred izgubljene. Ne mislim generalno, nisam depresivac po prirodi.. samo se plašim da ne pređe u stanje. I držim se prioriteta... ne znam više, sluđena sam načisto.
Strašno je kad se ne nazire kraj, kad se ne vidiš u nekom drugom svetlu, svetlu uopšte... možda ovo nema veze sa svrhom, ali je po meni svrha ono čemu svakodnevno težimo. Užasno sam počela da se plašim, ne poraza, već nedostatka volje, ne mogu sebe da prepoznam, ne mogu da se definišem, ne mogu da se isplačem, ne mogu da se pokrenem... Na poraze se već navikavam, sve dok ideš napred dobro je... pa i na silu. Problem je što ne vidim ništa ispred sebe... možda bi mi trebala dijagnoza, to bi objasnilo mnoge stvari.
Više nikada se neću preispitivati... samo budale rade tako nešto.
причалица
12-06-2010, 15:26
da li svrha isto što i cilj? mislim da nije.
trenutno nisam u fazi da razmišljam o svrsi (mada je generalno osećam svaki dan), ali znam šta mi je cilj - svaki dan ima neke svoje male ciljeve, koji jednog dana treba da budu moj dosegnuti cilj.
dakle, treba odrediti cilj, a onda i trud do tog cilja daje svrhu svakom danu...i kad padnemo u bedak, treba imati na umu da će to proći.
Cak i da Bog postoji sve je besmisleno.....Zamisljam sebe u velikom, crnom, praznom prostoru u kome sam se nasla iliti samostvorila. Sama sam i dosadno mi je......Otkrivam da imam potencijal stvaranja i da sam prilicno kreativna i stvaram. Onda se dosetim i stvorim ziva bica i na taj nacin sebi osmislim svrhu, brigu o "predmetim" i zivim bicima. Samoj sebi sam stvorila svrhu, ali koja je moja svrha? Ja je i dalje ne vidim. I tako.....kako god obrnem i okrenem krajnja svrha ne postoji. Mozda cu jednom saznati, iza granicnog prelaza.
Zazijavalo
15-07-2010, 15:49
Svrha svakog živog bića jeste da plaća porez. :pusi:
причалица
15-07-2010, 15:53
onaj niče je bio mnogo zaeban tip. kaže otprilike 'vako - treba živeti život tako da zamisliš da se ponavlja u beskonačnosti svaki trenutak tvog života....i da treba umreti na vreme. ne znam, bre, kakav je to čovek....aj prvi deo nekako razumem, ali drugi?
valjda uvek svako umre na vreme.
причалица
22-07-2010, 08:41
ljudi, imate li nekad osećaj da ste zarobljeni i da ne mižete ništa da uradite, nego da treba da odrobijate ovo života što vam je ostalo? i, kako se leči taj osećaj. čitam knjige i ne nalazim na dobar recept.
QueenOfClubs
22-07-2010, 08:57
ljudi, imate li nekad osećaj da ste zarobljeni i da ne mižete ništa da uradite, nego da treba da odrobijate ovo života što vam je ostalo? i, kako se leči taj osećaj. čitam knjige i ne nalazim na dobar recept.
Да сам заробљена – да, али да ништа не могу да урадим – не.
С годинама сам схватила да се многе ствари реше некако саме од себе.
Дође све на своје место, кад тад.
Понекад то допустим, понекад не могу да чекам.
Дешавало се да не видим излаз, да западнем у стање очаја.
Али сам увек успевала да повратим самопоуздање.
Мотив ми је био син.
svrha života je da uživamo bre, da ga iskoristimo najbolje što možemo i da živimo kao da je sutra zadnji dan, da iskoristiš sve prilike, da radiš i probaš sve što poželiš, da se zezaš :)
Rođenje je početak smrti.
Svrha je vecni zivot :srce:
Vragolanka
03-08-2010, 22:54
Rođenje je početak smrti.
Kako za koga... ako tako gledaš, nemoj ni da dišeš... ako već ne umeš da živiš.
Kako za koga... ako tako gledaš, nemoj ni da dišeš... ako već ne umeš da živiš.
Kako ti znaš da ja ne umem da živim kada ti nisi ja?
Vragolanka
03-08-2010, 23:14
Kako ti znaš da ja ne umem da živim kada ti nisi ja?
Ne znam koliko godina imaš, ali pretpostavljam da si se davno rodio... a sa ovakvim razmišljanjem, zaključujem i da si skoro pa murtav.
misticlady
03-08-2010, 23:16
Ne znam koliko godina imaš, ali pretpostavljam da si se davno rodio... a sa ovakvim razmišljanjem, zaključujem i da si skoro pa murtav.
e pa baš si prava vragolanka...
Vragolanka
03-08-2010, 23:16
:bela:
Kadkad je svrha života pripitomiti divlje.
Vragolanka
03-08-2010, 23:18
Kadkad je svrha života pripitomiti divlje.
Ne, to je gubljenje vremena.
Vreme je večnost.Gordost je samo kratka.
misticlady
03-08-2010, 23:28
gubiti vreme znači ne znati živeti...nema gubljenja vremena...dozvoljeno je samo malo se izgubiti u vremenu
Vragolanka
03-08-2010, 23:28
Vreme je večnost.Gordost je samo kratka.
Nije stvar gordosti, već širine svesti... nekoga asocira na divljinu, dok drugoga na slobodu.
dr.Kadžija
13-08-2010, 13:05
da pokušam ukratko...:lol:
1. Poreklo Univerzuma je Božansko. Univerzum je manifestacija i emanacija Jednog Apsolutnog Kosmičkog Bića. Svaka manifestacija života je centar svesti i izraz Jednog Života unutar svog fizičkog ograničenja. Postoji samo Jedan Život u Univerzumu - Univerzalni Život. On prožima i ispunjava sve forme, oblike i manifestacije života.
2. Duša je iskra božanske svesti u Univerzumu. Kao što je kap vode delić okeana i sveukupne vode, tako je i duša, koja se manifestuje materijalno, delić Jedne Duše u Univerzumu. Iz nje se kod ljudskih bića razvija ličnost i sposobnost individualnog izražavanja.
3. Duševna sila potencijalno poseduje sve moći delotvornog božanskog principa u univerzumu. Svrha života na zemlji jeste razvoj ovih potencijala u ličnosti. Pošto po svoj prilici jedna inkarnacija na zemlji nije dovoljna, ličnost se mora uvek iznova vraćati na zemlju kako bi dostigla pun razvoj.
4. Moralni zakon je jedan od osnovnih zakona univerzuma. Takođe se naziva princip Karme, zakon uzroka i posledice, akcije i reakcije. Ovaj princip nije odraz osvetoljubivosti. On deluje bezlično kao i bilo koji drugi prirodni zakon. Kao što je plod sadržan u semenu, tako je i reakcija neraskidivi deo akcije. U pitanju je princip koji upravlja sudbinama ljudi i nacija. Poznavanje ovog principa pruža čoveku moć da upravlja svojom sudbinom.
5. Život ima svrhu i nije bez smisla. Blaženstvo je stvarno moguće i ono je posledica razumevanja, akcije i pravilnog življenja.
6. Čoveku je pružena mogućnost izbora. On ima strahovitu moć da čini dobro ili zlo, sve u zavisnosti od ostvarenog nivoa spoznaje.
7. Budući da je individualna duša deo univerzalne duše, čovek ima pristup moćima za koje ne zna, ali koje će mu vreme, razumevanje i iskustvo postepeno razotkriti u zavisnosti od okolnosti i uslova koji su određeni čovekovim dolaskom ovde, njegovim genetskim nasleđem, njegovom okolinom i (ne)svesnim izborima koje je tokom života (na)pravio.
Vragolanka
13-08-2010, 13:26
Doktore, omašio si temu načisto... :lol:
Dao si smisao životu kao celini, jedinstven smisao, mogućnosti izbora... a ja ti kažem da je smisao ono što doživljavaš ovog trena... ne bukvalno. Nesvesno ga živiš, nije smisao u načellima i normama, izborima i dugovima iz prošlih života... zanemari i dušu... jerbo "pravolnog" življenja nema. Smisao nisu samo pravi izbori, tačnije ispravni... mrzi me sad da sitnim, ali ukratko postoji jedna, ili dve stvari koje su stubovi, temelji tvog života, koje mu daju smisao i koje te teraju da ga svakodnevno doživljavaš. A ne kad budeš na samrti da vagaš gde si grešio, gde nisi... onda tek skontaš sa si propustio smisao.
dr.Kadžija
13-08-2010, 21:38
Doktore, omašio si temu načisto... :lol:
Dao si smisao životu kao celini, jedinstven smisao, mogućnosti izbora... a ja ti kažem da je smisao ono što doživljavaš ovog trena... ne bukvalno. Nesvesno ga živiš, nije smisao u načellima i normama, izborima i dugovima iz prošlih života... zanemari i dušu... jerbo "pravolnog" življenja nema. Smisao nisu samo pravi izbori, tačnije ispravni... mrzi me sad da sitnim, ali ukratko postoji jedna, ili dve stvari koje su stubovi, temelji tvog života, koje mu daju smisao i koje te teraju da ga svakodnevno doživljavaš. A ne kad budeš na samrti da vagaš gde si grešio, gde nisi... onda tek skontaš sa si propustio smisao.
:lol:
sve zavisi gde stojiš i kako posmatraš...ako recimo poklopiš oba oka dlanovima i čitaš ono što sam napisao, teško da ćeš videti pod br.5 :lol:...i ono što dolazi pod 6 i 7 :lol:
...ono što doživljavaš ovog trena je samo jedan deo života, onaj spoljašnji, koji je sazidan od utisaka i uticaja primljenih spolja, a ljudi, verujuća bića i bića navike, na osnovu tih spoljašnjih utisaka i uticaja doživljavaju taj jedan deo života kao celinu, kao sve što ima i postoji.
Ovde se negde krije i ono o čemu sam već negde pisao ili pominjao, ili možda nisam :lol:...zavera u jeziku :lol:...ljudi pričaju istim jezikom ali se međusobno ne razumeju :lol:....pa je tako prilikom otvaranja teme samim nazivom teme trebalo precizno usmeriti odgovore, onda ne bi bilo postova kojima bi se nekome skretala pažnja o čemu treba da se piše :lol:
Npr...da se tema zove - svrha života koji iskušavamo i osećamo fizičkim telom...ili, svrha života u fizičko-materijalnoj realnosti :lol:
valjda ostvariti svoje zelje, kreativnost..kroz mogucnosti ponudjenog trenutka
Vragolanka
13-08-2010, 23:36
:lol:
sve zavisi gde stojiš i kako posmatraš...ako recimo poklopiš oba oka dlanovima i čitaš ono što sam napisao, teško da ćeš videti pod br.5 :lol:...i ono što dolazi pod 6 i 7 :lol:
...ono što doživljavaš ovog trena je samo jedan deo života, onaj spoljašnji, koji je sazidan od utisaka i uticaja primljenih spolja, a ljudi, verujuća bića i bića navike, na osnovu tih spoljašnjih utisaka i uticaja doživljavaju taj jedan deo života kao celinu, kao sve što ima i postoji.
Ovde se negde krije i ono o čemu sam već negde pisao ili pominjao, ili možda nisam :lol:...zavera u jeziku :lol:...ljudi pričaju istim jezikom ali se međusobno ne razumeju :lol:....pa je tako prilikom otvaranja teme samim nazivom teme trebalo precizno usmeriti odgovore, onda ne bi bilo postova kojima bi se nekome skretala pažnja o čemu treba da se piše :lol:
Npr...da se tema zove - svrha života koji iskušavamo i osećamo fizičkim telom...ili, svrha života u fizičko-materijalnoj realnosti :lol:
Broj 5 me je i naterao na repliku... :lol:
Možda je prejaka reč da si omašio temu, samo mi se učinilo da se više baviš generalno suštinom čovečanstva, nego čoveka, kao jedinke... Ako posmatramo extremno različite uslove, svrha nikako nije ista za sve, samim tim ni izbori, ni mogućnosti... okvirno gledano, ti jesi u pravu... Ja sam temu shvatila malo drugačije, preciznije, ne odvajam materijalno od duhovnog, jedno bez drugog ne može da ostvari bilo kakav doživljaj, pa ni svrhu.
Moguće da se nismo razumeli, jer onaj prvi post, od 1 do 7 ide iz jedne krajnosti u drugu... pa mi jednostavno nije bilo jasno šta tačno hoćeš da kažeš. Bilo bi jednostavnije da smo imali uvodno pitanje; nabroj tri stvari koje po tebi čine svrhu (tvog) života... pa onda krenuli u analizu čoveka kroz dušu, telo, Univerzum... šta god.
Konkretno... toliko komplikujemo ovo pitanje da smo počeli da banalizujemo... nisam jednom čula da čovek postane svestan svrhe pred sam kraj života. Što znači da je suština jednostavna i dokučiva, ali nama možda nije uvek vidljiva... zavisno i od toga da li smo i koliko fokusirani na sebe, na druge, na materiju, na duh... I odo ja sad ko zna gde... Shvataš šta hoću da kažem, možda čak i bolje od mene. :lol:
dr.Kadžija
13-08-2010, 23:49
Broj 5 me je i naterao na repliku... :lol:
Možda je prejaka reč da si omašio temu, samo mi se učinilo da se više baviš generalno suštinom čovečanstva, nego čoveka, kao jedinke... Ako posmatramo extremno različite uslove, svrha nikako nije ista za sve, samim tim ni izbori, ni mogućnosti... okvirno gledano, ti jesi u pravu... Ja sam temu shvatila malo drugačije, preciznije, ne odvajam materijalno od duhovnog, jedno bez drugog ne može da ostvari bilo kakav doživljaj, pa ni svrhu.
Moguće da se nismo razumeli, jer onaj prvi post, od 1 do 7 ide iz jedne krajnosti u drugu... pa mi jednostavno nije bilo jasno šta tačno hoćeš da kažeš. Bilo bi jednostavnije da smo imali uvodno pitanje; nabroj tri stvari koje po tebi čine svrhu (tvog) života... pa onda krenuli u analizu čoveka kroz dušu, telo, Univerzum... šta god.
Konkretno... toliko komplikujemo ovo pitanje da smo počeli da banalizujemo... nisam jednom čula da čovek postane svestan svrhe pred sam kraj života. Što znači da je suština jednostavna i dokučiva, ali nama možda nije uvek vidljiva... zavisno i od toga da li smo i koliko fokusirani na sebe, na druge, na materiju, na duh... I odo ja sad ko zna gde... Shvataš šta hoću da kažem, možda čak i bolje od mene. :lol:
lakše je kad pitaš :lol:
Vragolanka
14-08-2010, 17:44
lakše je kad pitaš :lol:
Izbegavam prečice... :lol:
dr.Kadžija
15-08-2010, 01:11
Izbegavam prečice... :lol:
...zato što se stidiš? :lol:
Vragolanka
15-08-2010, 01:13
...zato što se stidiš? :lol:
... ne nego zato što se plašim mraka... :lol:
dr.Kadžija
15-08-2010, 01:16
... ne nego zato što se plašim mraka... :lol:
Ko je bio tako bezobrazan pa te naučio da će te, ako pitaš nešto, pojesti strašni mrak :lol:
Vragolanka
15-08-2010, 01:19
Ko je bio tako bezobrazan pa te naučio da će te, ako pitaš nešto, pojesti strašni mrak :lol:
Lakši način je obično pogrešan... ne mogu da te pitam, jer opet dobijam neko tvoje tumačenje, a tako ne mogu da skontam. Nego krenem, pokušam sama, pa vidim gde grešim... kazaćeš mi u svakom slučaju, ne moram da pitam.
Što jednostavno, kad može komplikovano... :lol:
dr.Kadžija
15-08-2010, 01:33
Lakši nači je obično pogrešan... ne mogu da te pitam, jer opet dobijam neko tvoje tumačenje, a tako ne mogu da skontam. Nego krenem, pokušam sama, pa vidim gde grešim... kazaćeš mi u svakom slučaju, ne moram da pitam.
Što jednostavno, kad može komplikovano... :lol:
istina je to što kažeš, samo treba umeti koristiti lakši način, kako se na sporedne i manje važne stvari ne bi bespotrebno gubilo vreme :)
Vragolanka
15-08-2010, 01:34
istina je to što kažeš, samo treba umeti koristiti lakši način, kako se na sporedne i manje važne stvari ne bi bespotrebno gubilo vreme :)
Pa n'umem, doktore, n'umem, kad me teraš da kažem... :mirka:
dr.Kadžija
15-08-2010, 01:40
Pa n'umem, doktore, n'umem, kad me teraš da kažem... :mirka:
ne umem je komplikovanije :lol:
Vragolanka
15-08-2010, 01:43
ne umem je komplikovanije :lol:
Viš, sad sam se zbunila... :huh:
dr.Kadžija
15-08-2010, 13:21
napisala si n'umem...a ne umem je komplikovanije napisati od n'umem :lol:
Vragolanka
15-08-2010, 16:57
Znači, hoćeš da budem prosta. :huh:
dr.Kadžija
16-08-2010, 09:45
Lakši način je obično pogrešan... ne mogu da te pitam, jer opet dobijam neko tvoje tumačenje, a tako ne mogu da skontam. Nego krenem, pokušam sama, pa vidim gde grešim... kazaćeš mi u svakom slučaju, ne moram da pitam.
Što jednostavno, kad može komplikovano... :lol:
n'umem... :lol:
ne umem
Vragolanka
19-08-2010, 20:42
Ali zato umem da zakomplikujem, u tome sam expert... generalno.
Ali zato umem da zakomplikujem, u tome sam expert... generalno.
ovo potpisujem... al zato ume da se izvadi iz gowana bolje no iqo koga znam... :raz_032:
svrha je da ne omašiš svrhu...:raz_012:
Zazijavalo
12-10-2010, 08:22
:kojote:
http://www.youtube.com/watch?v=lxCipRnBqRU&feature=related
o o.. sad mi je sve jasno..
ovako jednostavan život vi komplikujete da bi na kraju ispali heroji...:sad:
opat mala digresiya... mala mi posle godinu dana rasqinula sa dechqom yer je valjda 'teo sex a 14 god ybt :lol: aj' to na stranu al' qad sam chuo sa qojom 'ladnom mirnocom pricha na fonu sa njim i qaqo ga ebe u mozaq sa cool mirnocom i argumentaciyom zabezeqnuo sam se.... otpriliqe qo danas qad ja pricham sa neqom zhenom od 30 i qusur i nadmudrujem se...ma yosh ubedljiviye je ... shta li ce da radi sa 25 ybt... :raz_067:
yadni smo mi mushqiii i yadna nam je nasha svrha zhivota qad su zhene taqo opasneeeeee :huh:
http://i452.photobucket.com/albums/qq245/bijonse/th_slikaavatar.gif
Vragolanka
11-11-2010, 02:57
Ovo pitanje mi se nameće samo kada sam u nekom od "specifičnih" stanja... možda više kao konstatacija... negativna, jelte.
Mrzim ta stanja... i mrzim sebe kada si priznam da sam pomalo umorna od svega...
Vragolanka
11-11-2010, 12:36
Evo, naspavala sam se. :trepp:
причалица
12-11-2010, 18:54
pa eto...umro je preksinoć meni neko mnogo drag.
živeo je život onako kako je mislio da treba, nije nikoga svojim životom gnjavio, bio je esteta i obrazovan čovek....usamljenik kroz ceo život.
ali, kad je bio sa mnom, bio je topao i duhovit, ispunjavao mi je želje do detalja...i - znam da sam bila unikat za njega.
a sada, kada znam da ga više neću videti dok hodam ovom zemljom, pitam se da li je bio zadovoljan izabarnim? da li je shvatio, pošto je veoma lagano umirao, svrhu svog postojanja? daj Bože da jeste .
znam samo da sada, kad njega nema više, jedan deo mene je zaista otišao u nepovrat....onaj mali buntovni i svojeglavi deo....osećam se pokorenom pred neumitnošću odlaska.
Zazijavalo
12-11-2010, 19:10
Vrlo lepo.
Ako mož da posluži moje mišljenje - estetika i nesreća su nespojive. Jer nesreća vremenom proguta sve lepo i dobro.
Takođe, ne treba zaboraviti ni da nije imao taštu.
причалица
15-11-2010, 19:56
Vrlo lepo.
Ako mož da posluži moje mišljenje - estetika i nesreća su nespojive. Jer nesreća vremenom proguta sve lepo i dobro.
Takođe, ne treba zaboraviti ni da nije imao taštu.
on nije bio nesrećan na ''naš'' način. imao je neku svoju nesreću, koja se uklapala njegovu estetiku.... i potpuno je odživeo sve kako treba, po svom principu, do kraja.
kažem, pitam se - da li je shvatio svrhu svog postojanja ili je jednostavno mirno čekao kraj?
Ja tu svrhu povremeno zagubim, pa je tražim i sve tako...:sad:
****mliga...odavno sam shvatio smisao izraza "zgubidan"...
paculjkica
03-01-2014, 23:06
http://youtu.be/l_n4QpZ3MPE
Interesantno je sve ovo uklopila. Sviđa mi se što se savremena psihologija
polako prilagođava prastaroj istočnjačkoj.
ljudi, imate li nekad osećaj da ste zarobljeni i da ne mižete ništa da uradite, nego did a treba da odrobijate ovo života što vam je ostalo? i, kako se leči taj osećaj. čitam knjige i ne nalazim na dobar recept.
Imam Prico taj osecaj. U predhodnom si postu pisala o niceovoj teoriji o vecitom ponavljanju. Kundera je nepodnosljivu lakocu utemeljio na toj osnovi. Ne znas sta je gore , da unapred znas da ce se dogoditi a ne mozes da delujes i gledas kako se ponavlja ili da 'odrobijas'. A necu da odrobijam.
Decenija je prosla, jesi li nasla odgovor? :jede:
Možda je ponekad recept "Od niče_ga stvoriti nešto"
Pa ako nekoga interesuje mogu da objasnim ( pojasnim ) šta pod tim mislim :m:
Deder :cmok: ali nemoj da cekamo dugo :)
:cmok: kao prvo a ima još ako vas interesuje
To dok se raspishesh :lol: da nam zaokupis misli :cmok: ja i dalje cekam
I ja čekam, pa hoćemo li dočekati :g:
Možda je u čekanju smisao života ali u kratkom, što kraćem.
Jer ipak nevalja kad je sve odma i na izvolte, bez ikakve uvertire,muzike bar,...
Možda je ovo tačno ali nisam na to mislio pa ako te i dalje intrigira
napisaću sve što mislim, može da pomogne.
Sigurno neće da škodi a "ono što ne škodi može i da pomogne". :raz_083:
Aj sto dugo cekam, nego sto znam da necu docekati :lol: :cmok:
Sale ja samo ne znam kako da se pomirim, sa tom 'svrhom' zivota. To samo
Eto ja sam tebe dočekao da ponovo dođeš. Isplatilo se :)
"Od ničega stvoriti nešto"
Elem, od pogleda koji može da bude ništa ili svašta, od reči koje mogu da budu ništa ili SVE
stvaramo emocije a od njih LJ.
Od pamuka koji samoniklo raste na poljima, takoreći od ničega pravimo konac koji je TEK nešto
a od njega divne materijale od kojih vešte ruke prave čaroliju. To ti je vrlo blisko.
Od dve ćelije koje se ne vide golim okom i koje su takoreći ništa nastaju deca u čije glave
sipamo znanje da bi postali NEŠTO.
Od peska, silicijuma, pravimo kompjutere koji su naglavačke okrenuli svet.
Još je bezbroj primera kako se "od ničega stvara nešto".
Samo svako od nas mora da odabira to svoje NEŠTO. :b:
Ti si srecan covek, a i ja ne trazim puno, ozbiljno. :)
Ja tražim puno a to je u suštini puno-malo zavisi kako se gleda,
puno za dušu eto tako nekako. :huh:
Pojescu tastaturu za rucak i gotovo :lol:
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.