Raisa
23-06-2011, 18:14
mislim da je ovo vise prihvatljivo mesto za ovu temu,nego zdravlje
BULIMIJA
Osećaj krivice, začarani krug gladovanja i strasnog jedenja
Bulimiju karakterišu povremeno halapljivo konzumiranje hrane koje se doživljava kao gubitak kontrole nad jedenjem, pa se izaziva povraćanje, (zlo)upotrebljavaju laksativi ili diuretici ili se upražnjavaju rigorozne dijete da bi se prevazišli efekti prethodne halapljivosti.
Postoji stalna briga za težinu i izgled tela. Zapadna štampa piše o epidemičnom karakteru ovog, tek 1987. godine posebno izdvojenog poremećaja ishrane. No, naučne studije pokazuju da samo 2% srednjoškolaca i studenata ima bulimiju. Kod bulimije postoji osećajnje krivice koje će osoba poveriti pažljivom lekaru, ali i sklonost impulsivnom ponašanju, zloupotrebi droge ili alkohola, a i otvorenoj depresiji.
ANOREKSIJA
Blagi prolazni poremećaj ili ozbiljno stanje
Kod anoreksije postoji poremećeni osećaj za telesni imidž, upadljivi gubitak telesne težine, bolesni strah od gojaznosti i izostanak menstruacije.
Može biti blaga i prolazna pojava, ali i vrlo ozbiljna.
Najčešće doba nastanka je adolescencija, ponekad pre puberteta, a neuobičajena je u odraslo doba. Mnogo je češća kod osoba ženskog pola. Skoro 80-90% dece u predškolskom uzrastu je svesno loših posledica gojaznosti po zdravlje i idealizuje mršavost, a 50% ovih devojčica pokušava da drži dijete radi kontrole telesne težine.
Pošto se samo mali procenat razvija u pravu anoreksiju i drugi faktori moraju biti važni.
Kod nekih postoji i sklonost zbog još nedefinisanih psiholoških genetskih faktora i metaboličke ranjivosti. Pre početka bolesti pacijenti su opisani kao kompulsivni, inteligentni, s visoko postavljenim ciljevima za uspeh. Prvi specifični pokazatelj poremećaja je briga za telesnu težinu (iako je ona u stvari u granicama normale) i početak restrikcije ishrane.Pacijenti se ne žale na gubitak težine, opiru se terapiji, a roditelji su ti koji ih dovode lekaru zbog nadimanja ili zatvora.
Sam naziv anorexio (bez apetita) je pogrešan jer apetit ostaje sve do kahektičnog stadijuma (krajnje izmršavelosti i iznurenosti).
Postoji u stvari preokupiranost hranom; proučavaju se dijete i kalorije, stvaraju zalihe i skriva hrana (i baca), skupljaju se recepti i pripremaju obilna jela za druge. Oblaporno uzimanje hrane u «strastvenim napadima» praćeno namerno izazvanim povraćanjem i upotrebom laksativa je oubičajeno kod 50% anorektičnih.
Sve devojke gube mestruaciju pri značajnom gubitku težine (kada procenat telesne masti padne ispod 22 % telesne težine) što je prag za normalnu sintezu polnih hormona i pravilnu funkciju jajnika). Ubrzanim gubitkom telesne težine stanje postaje ozbiljno. Sporost srčanog ritma, nizak pritisak, hipotermija – niska telesna temperatura. Pojava slabih, a i jačih dlačica po telu i opšti otok, signal su za smeštaj u bolnicu, što je ponekad dovoljno da se proces zaustavi, a objašnjava se izlaskom iz sredine u kojoj je anoreksija verovatno nečin uzrokovana.
Naravno, ovde govorimo o retkim situacijama koje su poznate lekarima, stručnjacima, nutricionistima i psihijatrima.
Ineresantno je da, čak i u stadijumu kaheksije, devojke nastoje da ostanu vrlo aktivne i intenzivno pohadjaju programe telesnih vežbi, a ne pokazuju simptome nutricionih deficita ili podložnost infekcijama. Uobičajena je depresija i pacijenti su krajnje skloni špekulacijama i često lažu koliko su pojeli hrane i kriju upotrebu laksativa.
Poremećaj funkcije praktično se dešava na svakom organskom sistemu, ali najopasniji su srčani i elektrolitni dizbalansi.Smanjuje se masa srčanog mićića, veličina srčane komore, protok krvi i nastaje osteoporoza. Može doći do dehidracije, gubitka kalijuma i metaboličke acidoze i sve se može iskomplikovati forsiranim povraćanjem i upotrebom laksativa.
Iznenadna smrt u ovom stadijumu nije retka i uglavnom su srčani uzroci.
KAKO PREPOZNATI I LEČITI ANOREKSIJU?
Ključno je da se uoči dominantni strah od gojaznosti kod mlade osobe koja je već izgubila 15% svoje telesne težine.
Obavezno je konsultovati lekara. Naravno, lekar prvo nastoji pacijentu da poveća telesnu težinu i spasi život, ali u dugotrajnom pristupu treba da obezbedi mirni, brižni i trajniji odnos tokom rešavanja stabilnog energetskog unosa hrane. Kombinovani rad stručnjaka više profila i individualna psihoterapija, kao i porodična terapija za mladje roditelje je vrlo korisna.
Jedno je sigurno: anoreksija je retka tamo gde postoji prava nestašica hrane.
Anoreksija izražena kao odbijanje hrane, može se pojaviti i u prvoj godini života deteta, tada je uzrok poremećeni odnos majka-dete. Posle prve godine, uzrok je poremećeni odnos dete-okolina. Mentalna anoreksija u pubertetu može biti prolazni simptom pubertetske krize ili teža psihosomatska smetnja.
BULIMIJA
Osećaj krivice, začarani krug gladovanja i strasnog jedenja
Bulimiju karakterišu povremeno halapljivo konzumiranje hrane koje se doživljava kao gubitak kontrole nad jedenjem, pa se izaziva povraćanje, (zlo)upotrebljavaju laksativi ili diuretici ili se upražnjavaju rigorozne dijete da bi se prevazišli efekti prethodne halapljivosti.
Postoji stalna briga za težinu i izgled tela. Zapadna štampa piše o epidemičnom karakteru ovog, tek 1987. godine posebno izdvojenog poremećaja ishrane. No, naučne studije pokazuju da samo 2% srednjoškolaca i studenata ima bulimiju. Kod bulimije postoji osećajnje krivice koje će osoba poveriti pažljivom lekaru, ali i sklonost impulsivnom ponašanju, zloupotrebi droge ili alkohola, a i otvorenoj depresiji.
ANOREKSIJA
Blagi prolazni poremećaj ili ozbiljno stanje
Kod anoreksije postoji poremećeni osećaj za telesni imidž, upadljivi gubitak telesne težine, bolesni strah od gojaznosti i izostanak menstruacije.
Može biti blaga i prolazna pojava, ali i vrlo ozbiljna.
Najčešće doba nastanka je adolescencija, ponekad pre puberteta, a neuobičajena je u odraslo doba. Mnogo je češća kod osoba ženskog pola. Skoro 80-90% dece u predškolskom uzrastu je svesno loših posledica gojaznosti po zdravlje i idealizuje mršavost, a 50% ovih devojčica pokušava da drži dijete radi kontrole telesne težine.
Pošto se samo mali procenat razvija u pravu anoreksiju i drugi faktori moraju biti važni.
Kod nekih postoji i sklonost zbog još nedefinisanih psiholoških genetskih faktora i metaboličke ranjivosti. Pre početka bolesti pacijenti su opisani kao kompulsivni, inteligentni, s visoko postavljenim ciljevima za uspeh. Prvi specifični pokazatelj poremećaja je briga za telesnu težinu (iako je ona u stvari u granicama normale) i početak restrikcije ishrane.Pacijenti se ne žale na gubitak težine, opiru se terapiji, a roditelji su ti koji ih dovode lekaru zbog nadimanja ili zatvora.
Sam naziv anorexio (bez apetita) je pogrešan jer apetit ostaje sve do kahektičnog stadijuma (krajnje izmršavelosti i iznurenosti).
Postoji u stvari preokupiranost hranom; proučavaju se dijete i kalorije, stvaraju zalihe i skriva hrana (i baca), skupljaju se recepti i pripremaju obilna jela za druge. Oblaporno uzimanje hrane u «strastvenim napadima» praćeno namerno izazvanim povraćanjem i upotrebom laksativa je oubičajeno kod 50% anorektičnih.
Sve devojke gube mestruaciju pri značajnom gubitku težine (kada procenat telesne masti padne ispod 22 % telesne težine) što je prag za normalnu sintezu polnih hormona i pravilnu funkciju jajnika). Ubrzanim gubitkom telesne težine stanje postaje ozbiljno. Sporost srčanog ritma, nizak pritisak, hipotermija – niska telesna temperatura. Pojava slabih, a i jačih dlačica po telu i opšti otok, signal su za smeštaj u bolnicu, što je ponekad dovoljno da se proces zaustavi, a objašnjava se izlaskom iz sredine u kojoj je anoreksija verovatno nečin uzrokovana.
Naravno, ovde govorimo o retkim situacijama koje su poznate lekarima, stručnjacima, nutricionistima i psihijatrima.
Ineresantno je da, čak i u stadijumu kaheksije, devojke nastoje da ostanu vrlo aktivne i intenzivno pohadjaju programe telesnih vežbi, a ne pokazuju simptome nutricionih deficita ili podložnost infekcijama. Uobičajena je depresija i pacijenti su krajnje skloni špekulacijama i često lažu koliko su pojeli hrane i kriju upotrebu laksativa.
Poremećaj funkcije praktično se dešava na svakom organskom sistemu, ali najopasniji su srčani i elektrolitni dizbalansi.Smanjuje se masa srčanog mićića, veličina srčane komore, protok krvi i nastaje osteoporoza. Može doći do dehidracije, gubitka kalijuma i metaboličke acidoze i sve se može iskomplikovati forsiranim povraćanjem i upotrebom laksativa.
Iznenadna smrt u ovom stadijumu nije retka i uglavnom su srčani uzroci.
KAKO PREPOZNATI I LEČITI ANOREKSIJU?
Ključno je da se uoči dominantni strah od gojaznosti kod mlade osobe koja je već izgubila 15% svoje telesne težine.
Obavezno je konsultovati lekara. Naravno, lekar prvo nastoji pacijentu da poveća telesnu težinu i spasi život, ali u dugotrajnom pristupu treba da obezbedi mirni, brižni i trajniji odnos tokom rešavanja stabilnog energetskog unosa hrane. Kombinovani rad stručnjaka više profila i individualna psihoterapija, kao i porodična terapija za mladje roditelje je vrlo korisna.
Jedno je sigurno: anoreksija je retka tamo gde postoji prava nestašica hrane.
Anoreksija izražena kao odbijanje hrane, može se pojaviti i u prvoj godini života deteta, tada je uzrok poremećeni odnos majka-dete. Posle prve godine, uzrok je poremećeni odnos dete-okolina. Mentalna anoreksija u pubertetu može biti prolazni simptom pubertetske krize ili teža psihosomatska smetnja.