...

[Vragolanka]

ne znam odakle da počnem... nešto razmišljam pre neki dan i skontam da se nisam smejala pa ima više od dve godine... ne računam u nekom društvu, na konto šale i slično... već onako bez nekog posebnog razloga.
ako polazim od zaključka da mi treba razlog za tako nešto u većem sam problemu nego što sam mislila.
možda je tema više za psihologiju...
odem na more, ne drži me mesto, izađem sa nekim, jedva čekam da odem... ako trebam da se vidim sa nekim sa kim dugo nisam, opet se ne radujem, padne mi kao obaveza... drže mi ljudi pažnju u vrh glave sat vremena, potom odlutam i ne slušam, nisam prisutna iako sam tu. u stvari kontam da nema stvari kojoj se radujem... a ovo sam skontala pre neka 2, 3 meseca.
nadam se da je faza... nije to gubitak volje za životom, ne patim od depresije ili nečeg sličnog, mada možda galopiram u tom pravcu... s druge strane još uvek imam snage da se nateram na pokret, ali bez nekog emotivnog upliva, kao programirana.
i ne prepoznajem sebe više... pretpostavljam da se ovako osećaju osamdesetogodišnjaci.
možete da komentarišete, a i ne morate... ja znam šta bi trebalo, i tako postupam, ali ne vidim neki dugotrajniji efekat, nijednog trenutka mi nije palo na pamet da se prepustim... ali u više navrata sam pravila radikalne rezove. osećaj kada želiš da iskočiš iz sopstvene kože, nit sreća, nit nesreća, neko ebeno mrtvilo. drmne te neki +, drmne te minus, ti ne reaguješ, sem možda trenutno... i to uglavnom još nervoza palaca jezikom.

[Vragolanka]

sad primećujem i da kontam vanserijski aktivno i precizno...

[kojica]

nije ti ništa.. :hm:

A jel ima to veze se onim osećajem ''Ako stanem sve će da me stigne''?

[Vragolanka]

nije ti ništa.. :hm:

A jel ima to veze se onim osećajem ''Ako stanem sve će da me stigne''?

to me i brine, što mi nije ništa konkretno, ili je možda sve, pojma nemam...
ima. radije neka me stiže ovako u hodu, ako stanem, srušiću se, neću moći da se dignem, a taj poraz još ne bih mogla da podnesem.
počela sam da se isključujem, i deluje u nekim situacijama... ali u emotivnim vodi u propast.
tako je to kad ne umeš da napraviš selekciju.

[mona]

to je depresija...

[kojica]

znam o čemu pričaš... :sad:

[kojica]

to je depresija...

pa sad... ko smo mi da postavljamo dijagnoze... :raz_088:

[Vragolanka]

a jel imaš rešenje?

[Vragolanka]

to je depresija...

pre će biti da sam umrla.

[rile_nezni_oblak]

to je odrastanje... :)

[kojica]

a jel imaš rešenje?

El Monu pitaš za rešenje?

Ja imam nešto što liči na rešenje, ali sam totalno netalentovana da ga primenim. :kk:

[Vragolanka]

to je odrastanje... :)

bingo.
krajnje je vreme valjda da se preuzme odgovornost.

[kojica]

Odrasli se ne smeju? :hm:

[Vragolanka]

El Monu pitaš za rešenje?

Ja imam nešto što liči na rešenje, ali sam totalno netalentovana da ga primenim. :kk:

toliko još odlepila nisam... pitam tebe.
samo me mani lekara i lekića, ovo je nešto što se gura u svesnom stanju, inače ništa nisam uradila.

istresi, ja sam multitalenat. :lol:

[rile_nezni_oblak]

Odrasli se ne smeju? :hm:

ne, odrasli ne filozofiraju na taj nacin... :(

[rile_nezni_oblak]

toliko još odlepila nisam... pitam tebe.

a ovo je skroz bljuv... otis'o rile, dosta je video... :(

[tol]

ako nisi trudna...idi u teretanu..ili neki sport 2-3x nedeljno i uzmi malo vitamina više..

možda si usamljena..možda bi trebalo da se zaljubiš...a 100% ti je potrebno blesavo društvo koje će te nasmejati i dozvolićeš sebi da se ponašaš kao dete ..dozvoliti sebi "raspust" a ne samo obaveze :)

[Vragolanka]

a ovo je skroz bljuv... otis'o rile, dosta je video... :(

nekada bi na ovo možda odreagovala, danas neću. inače si bio najbliže istini.

[mona]

pa sad... ko smo mi da postavljamo dijagnoze... :raz_088:
lako je, nabrojala je sve simptome depresije... :aha:

[mona]

El Monu pitaš za rešenje?

Ja imam nešto što liči na rešenje, ali sam totalno netalentovana da ga primenim. :kk:
Mene nece da pita, plasi se suocavanja..
Nadji joj sve o tome ima na netu, kako se izlazi iz depresije...
Kako se suocava sa istinom..

[Vragolanka]

ako nisi trudna...idi u teretanu..ili neki sport 2-3x nedeljno i uzmi malo vitamina više..

možda si usamljena..možda bi trebalo da se zaljubiš...a 100% ti je potrebno blesavo društvo koje će te nasmejati i dozvolićeš sebi da se ponašaš kao dete ..dozvoliti sebi "raspust" a ne samo obaveze :)

usamljena? viš to mi nije palo na pamet... ali postoji jedan maleni problem.
nemam volje da nalazim sebi srodnu dušu, teška sam za rukovanje, teško čitljiva, moraš da mi čitaš misli, čupaš reči iz usta, ne pokazujem emocije, pa ni u situacijama u kojima bi trebala... sa mnom ne znaš na čemu si. možeš samo da znaš u čemu si... :lol:

zaljubljivanje je poslednje što mi treba, uopšte neko sa strane ko bi mi pažnju preusmerio na sebe. a i pravo da ti kažem, mrzi me.
osim toga, srce je veš odsviralo tu pesmu, tako da možeš da pišeš propalo. a to kao startna pozicija ne vodi ničemu.
niti želim još nekoga da povredim.
do juče sam samo ja bila bitna, od juče nije tako... ne mislim bukvalno juče.

dozvoljavam ja sebi dosta toga, imam i uslove, samo nemam volje.

[Vragolanka]

Mene nece da pita, plasi se suocavanja..
Nadji joj sve o tome ima na netu, kako se izlazi iz depresije...
Kako se suocava sa istinom..

hvala ti, nasmejala si me... :lol:

[Vragolanka]

Mene nece da pita, plasi se suocavanja..
Nadji joj sve o tome ima na netu, kako se izlazi iz depresije...
Kako se suocava sa istinom..

inače, skoro svaki čovek u jednom periodu života pati od depresije... a svaki drugi ima simptome, iako ne boluje od iste. tako da ti je sve to diskutabilno...

[kojica]

toliko još odlepila nisam... pitam tebe.
samo me mani lekara i lekića, ovo je nešto što se gura u svesnom stanju, inače ništa nisam uradila.

istresi, ja sam multitalenat. :lol:


sad primećujem i da kontam vanserijski aktivno i precizno...

Odmori. Fizički se zamaraj, koliko god za to imaš snage, ako ti to pomaže, ali psihu
rastereti. Ovo vanserijsko kontanje je primamljivo, ali ždere energiju. A realno nisi u
tolikoj opasnosti da bi morala toliko da uposliš vijuge.

[Vragolanka]

Odmori. Fizički se zamaraj, koliko god za to imaš snage, ako ti to pomaže, ali psihu
rastereti. Ovo vanserijsko kontanje je primamljivo, ali ždere energiju. A realno nisi u
tolikoj opasnosti da bi morala toliko da uposliš vijuge.

dobro, znači moram da naučim da pravilno kanališem enegrgiju.
to sa razmišljanjem sam davno skontala, iako nema problema, ako se malo više udubim, izrone... ili ih ja izmislim, nisam načisto.
mada mi beg nije neko rešenje, možda grubo zvuči ovo 'beg'... ali osećala bi se kao pizda najveća ako bi sve to gurnula pod tepih i otišla da trčim.

[mona]

hvala ti, nasmejala si me... :lol:
e super :lol:

[Vragolanka]

e super :lol:

aj sad sevaj.

[mona]

aj sad sevaj.
gubitak smaopouzdanja i nesuocavanje sa istinom :aha:

[Vragolanka]

gubitak smaopouzdanja i nesuocavanje sa istinom :aha:

iskreno, najviše me brine gubitak libida.

[kojica]

dobro, znači moram da naučim da pravilno kanališem enegrgiju.
to sa razmišljanjem sam davno skontala, iako nema problema, ako se malo više udubim, izrone... ili ih ja izmislim, nisam načisto.
mada mi beg nije neko rešenje, možda grubo zvuči ovo 'beg'... ali osećala bi se kao pizda najveća ako bi sve to gurnula pod tepih i otišla da trčim.

Beg je samo iluzija. :sad: Ali može da pomogne, privremeno.
Za to vreme traži oslonac, realan.

[Slowpoke Rodriguez]

More... ''Tanasko Rajic'' pa da vis'... ne da ce se smejes no i da vrckas bar tri dana...

[Vragolanka]

Beg je samo iluzija. :sad: Ali može da pomogne, privremeno.
Za to vreme traži oslonac, realan.

ne funkcionišem na iluzijama. radije i crno, nego ružičasto.

šta je realno, ne znam više...

[Vragolanka]

More... ''Tanasko Rajic'' pa da vis'... ne da ce se smejes no i da vrckas bar tri dana...

više ni to ne pali... :lol:

[tol]

usamljena? viš to mi nije palo na pamet... ali postoji jedan maleni problem.
nemam volje da nalazim sebi srodnu dušu, teška sam za rukovanje, teško čitljiva, moraš da mi čitaš misli, čupaš reči iz usta, ne pokazujem emocije, pa ni u situacijama u kojima bi trebala... sa mnom ne znaš na čemu si. možeš samo da znaš u čemu si... :lol:

zaljubljivanje je poslednje što mi treba, uopšte neko sa strane ko bi mi pažnju preusmerio na sebe. a i pravo da ti kažem, mrzi me.
osim toga, srce je veš odsviralo tu pesmu, tako da možeš da pišeš piši propalo. a to kao startna pozicija ne vodi ničemu.
niti želim još nekoga da povredim.
do juče sam samo ja bila bitna, od juče nije tako... ne mislim bukvalno juče.

dozvoljavam ja sebi dosta toga, imam i uslove, samo nemam volje.

Ako si posesivna..i egoistična to nije dobar znak...nešto moraš menjati u sebi...otaljavaćeš život bez veze..a verovatno imaš visoke kriterijume kao i svi mi..no greška je to...i pored njih lepiš se za iste frajere koji tupe već tupe uglove i daju ti foru da kreiraš iluziju kako si neprehebiva...i on mora da bude neko sa kim ćeš provesti život u nadhebavanju...dosadi to..kad-tad.. muškarci traže podmladjivanje(oni kojima su pornići bukvar za "moderan život")..ili u promiskuitetu nalaze sve odgovore savremenih trendova života..
sve je u stvari šit...
nadješ tipa za telesbno održavanje
drugog za filosofku moodologiju da vijuge ne zakržljaju
roleri, bajk...po Adi da mišići ne trofiraju
učlani se u neki hor koji putuje kojekude(ako imaš talenta za pevanje ...pevanje ume da rastereti i izbaci višak energije i upoznaš nove ljude)

ne poznajem tvoja interesovanja...moraš se pokrenuti ..šetaj obalom..tračaj..ogovaraj..sve je dozvoljeno..samo da te ne ukeba apatija..

izvini na predlozima..onako odokativno sam izbacila

nemam ništa protiv neta....ali jeste bolest...puno se poštapamo iluzijama...a život curi..

[Slowpoke Rodriguez]

više ni to ne pali... :lol:

:eek: ... sad me vec plasis...

[mona]

sve dok se samozavaravas ne mozes biti srecna...

[kojica]

ne funkcionišem na iluzijama. radije i crno, nego ružičasto.

šta je realno, ne znam više...

Misliš da neko zna? :lol:

Za početak nađeš mrvicu, pa polako.

[Vragolanka]

Ako si posesivna..i egoistična to nije dobar znak...nešto moraš menjati u sebi...otaljavaćeš život bez veze..a verovatno imaš visoke kriterijume kao i svi mi..no greška je to...i pored njih lepiš se za iste frajere koji tupe već tupe uglove i daju ti foru da kreiraš iluziju kako si neprehebiva...i on mora da bude neko sa kim ćeš provesti život u nadhebavanju...dosadi to..kad-tad.. muškarci traže podmladjivanje(oni kojima su pornići bukvar za "moderan život")..ili u promiskuitetu nalaze sve odgovore savremenih trendova života..
sve je u stvari šit...
nadješ tipa za telesbno održavanje
drugog za filosofku moodologiju da vijuge ne zakržljaju
roleri, bajk...po Adi da mišići ne trofiraju
učlani se u neki hor koji putuje kojekude(ako imaš talenta za pevanje ...pevanje ume da rastereti i izbaci višak energije i upoznaš nove ljude)

ne poznajem tvoja interesovanja...moraš se pokrenuti ..šetaj obalom..tračaj..ogovaraj..sve je dozvoljeno..samo da te ne ukeba apatija..

izvini na predlozima..onako odokativno sam izbacila

nemam ništa protiv neta....ali jeste bolest...puno se poštapamo iluzijama...a život curi..

nemaš na čemu da se izvinjavaš... to je u sištini to.

samo, ne mogu da nađem ispunjenje u površnim stvarima, tipa više muškaraca za različite potrebe... niti uzimanje onog dobrog od života mogu da dobijem na taj način.
kriterijumi su čak porasli, i radije sve ili ništa. tu je zid za mene.

ne smeta što život curi, nikad nisam trčala za njim, imala sam sve što sam želela.
čak i što nisam.

[mica]

ne znam odakle da počnem... nešto razmišljam pre neki dan i skontam da se nisam smejala pa ima više od dve godine... ne računam u nekom društvu, na konto šale i slično... već onako bez nekog posebnog razloga.
ako polazim od zaključka da mi treba razlog za tako nešto u većem sam problemu nego što sam mislila.
možda je tema više za psihologiju...
odem na more, ne drži me mesto, izađem sa nekim, jedva čekam da odem... ako trebam da se vidim sa nekim sa kim dugo nisam, opet se ne radujem, padne mi kao obaveza... drže mi ljudi pažnju u vrh glave sat vremena, potom odlutam i ne slušam, nisam prisutna iako sam tu. u stvari kontam da nema stvari kojoj se radujem... a ovo sam skontala pre neka 2, 3 meseca.
nadam se da je faza... nije to gubitak volje za životom, ne patim od depresije ili nečeg sličnog, mada možda galopiram u tom pravcu... s druge strane još uvek imam snage da se nateram na pokret, ali bez nekog emotivnog upliva, kao programirana.
i ne prepoznajem sebe više... pretpostavljam da se ovako osećaju osamdesetogodišnjaci.
možete da komentarišete, a i ne morate... ja znam šta bi trebalo, i tako postupam, ali ne vidim neki dugotrajniji efekat, nijednog trenutka mi nije palo na pamet da se prepustim... ali u više navrata sam pravila radikalne rezove. osećaj kada želiš da iskočiš iz sopstvene kože, nit sreća, nit nesreća, neko ebeno mrtvilo. drmne te neki +, drmne te minus, ti ne reaguješ, sem možda trenutno... i to uglavnom još nervoza palaca jezikom.


skroz te razumem jer to mene drzi vec duze vreme..ne smejem se. Sve mi je naporno i nemam volju ni za cim. Trenutno me nesto obraduje ali me kratko drzi. Mislim da je to faza. Ne poznajem te dovoljno da bih ti rekla sta pomaze,kolko ce da traje itd,na kraju,ne znam ni sebe kako da podignem ponekad..emotivno sam istrosena i prazna i mislim da je to problem,kod mene..

[Vragolanka]

:eek: ... sad me vec plasis...

do tog trenutka je bilo podnošljivo, sada je nastupila panika.

[Vragolanka]

skroz te razumem jer to mene drzi vec duze vreme..ne smejem se. Sve mi je naporno i nemam volju ni za cim. Trenutno me nesto obraduje ali me kratko drzi. Mislim da je to faza. Ne poznajem te dovoljno da bih ti rekla sta pomaze,kolko ce da traje itd,na kraju,ne znam ni sebe kako da podignem ponekad..emotivno sam istrosena i prazna i mislim da je to problem,kod mene..

taj osećaj... došla sam do kraja, ispunila maximum.

[Slowpoke Rodriguez]

Kad si poslednji put bila na odmoru sama il sa samo jednom bliskom osobom... Mislim onaj odmor da napunis baterije nikako shizenje ludenje...

[Vragolanka]

Misliš da neko zna? :lol:

Za početak nađeš mrvicu, pa polako.

kojice, ja i strpljenje smo na ratnoj nozi. samo sad i odmah... :lol:

[kojica]

Kad si poslednji put bila na odmoru sama il sa samo jednom bliskom osobom... Mislim onaj odmor da napunis baterije nikako shizenje ludenje...

Vodi ju na pecanje. :lol:

[kojica]

kojice, ja i strpljenje smo na ratnoj nozi. samo sad i odmah... :lol:

e neće tako da može.. :nene:

[Vragolanka]

Kad si poslednji put bila na odmoru sama il sa samo jednom bliskom osobom...

ne sećam se...
i uvek nađem izgovor kako je u datom trenutku neizvodljivo... a u stvari nije. samo mi se ne da da ostajem sama sa sobom.

[mica]

taj osećaj... došla sam do kraja, ispunila maximum.

pa da,ali zapravo,kraj ne postoji, samo si izgubila volju da malo podignes glavu iznad vode i pogledas dalje. Mislim da treba da ides sa mnom na kafu :lol:

[Slowpoke Rodriguez]

Vodi ju na pecanje. :lol:

Mislim da joj se nebi svidelo suvise je impulsivna... jedino da je teram da juri skakavce po polju za mamac... :)

[Slowpoke Rodriguez]

ne sećam se...
i uvek nađem izgovor kako je u datom trenutku neizvodljivo... a u stvari nije. samo mi se ne da da ostajem sama sa sobom.

Pa nemoj sama... navataj drugarricu neku il rodjku s kojom si bliska...

[Adio]

ne znam odakle da počnem... nešto razmišljam pre neki dan i skontam da se nisam smejala pa ima više od dve godine... ne računam u nekom društvu, na konto šale i slično... već onako bez nekog posebnog razloga.
ako polazim od zaključka da mi treba razlog za tako nešto u većem sam problemu nego što sam mislila.
možda je tema više za psihologiju...
odem na more, ne drži me mesto, izađem sa nekim, jedva čekam da odem... ako trebam da se vidim sa nekim sa kim dugo nisam, opet se ne radujem, padne mi kao obaveza... drže mi ljudi pažnju u vrh glave sat vremena, potom odlutam i ne slušam, nisam prisutna iako sam tu. u stvari kontam da nema stvari kojoj se radujem... a ovo sam skontala pre neka 2, 3 meseca.
nadam se da je faza... nije to gubitak volje za životom, ne patim od depresije ili nečeg sličnog, mada možda galopiram u tom pravcu... s druge strane još uvek imam snage da se nateram na pokret, ali bez nekog emotivnog upliva, kao programirana.
i ne prepoznajem sebe više... pretpostavljam da se ovako osećaju osamdesetogodišnjaci.
možete da komentarišete, a i ne morate... ja znam šta bi trebalo, i tako postupam, ali ne vidim neki dugotrajniji efekat, nijednog trenutka mi nije palo na pamet da se prepustim... ali u više navrata sam pravila radikalne rezove. osećaj kada želiš da iskočiš iz sopstvene kože, nit sreća, nit nesreća, neko ebeno mrtvilo. drmne te neki +, drmne te minus, ti ne reaguješ, sem možda trenutno... i to uglavnom još nervoza palaca jezikom.
Imala sam i ja sansu da upadnem u sve to kao i ti, mada je meni donekle bilo takvo slicno stanje sa emotivne strane. I bilo je uzasno. Ali proslo je.
Nisam bas bila ekstremna da se ne smejem, idem ulicom pa se setim necega i pocnem smeh sama sa sobom :lol: Do duse, to su bili momenti jer mi se raspolozenje toliko menjalo i padalo, pa se oraspolozim i tako 50 puta u toku dana.
E onda sebi rekla DOSTA! Pa ja volim da mi bude lepo. Iako mi je ono, posao katastrofa bio, fax na starom mestu a ja nevoljna bilo sta da uradim po tom pitanju, pomak mali i to je to.
Zapitala sam sebe u jednom trenutki kakav mi je zivot bio pre svih tih sranja? Gde su sve te stvari koje sam volela da radim, hobiji, setnje vamo tamo.
I polako krenes, citas, bavis se necim sto te uveseljava i ispunjava i za cas se vratis u to pozitivno stanje :)
Moras da se porazgovaras sama sa sobom, zasto si tako uznemirena, bezvoljna, sta te cini takvom, nadji motiv, valjda volis da ti bude lepo, onako kad si sama sa sobom, nezavisno od porodice dece i ostalih, ti sama sa sobom ;)
I jos jedna bitna stavka. Promeni nacin na koji posmatras stvari, nemoj da radis nesto zato sto moras, osim ako nije u pitanju egzistencija, ako ces znati da ce te nesto dodatno iscrpeti i degradisati, jednostavno-nemoj!

[Vragolanka]

pa da,ali zapravo,kraj ne postoji, samo si izgubila volju da malo podignes glavu iznad vode i pogledas dalje. Mislim da treba da ides sa mnom na kafu :lol:

već mi je palo na pamet to za kafu, nego nikako da te pitam... :lol:

[mica]

Imala sam i ja sansu da upadnem u sve to kao i ti, mada je meni donekle bilo takvo slicno stanje sa emotivne strane. I bilo je uzasno. Ali proslo je.
Nisam bas bila ekstremna da se ne smejem, idem ulicom pa se setim necega i pocnem smeh sama sa sobom :lol: Do duse, to su bili momenti jer mi se raspolozenje toliko menjalo i padalo, pa se oraspolozim i tako 50 puta u toku dana.
E onda sebi rekla DOSTA! Pa ja volim da mi bude lepo. Iako mi je ono, posao katastrofa bio, fax na starom mestu a ja nevoljna bilo sta da uradim po tom pitanju, pomak mali i to je to.
Zapitala sam sebe u jednom trenutki kakav mi je zivot bio pre svih tih sranja? Gde su sve te stvari koje sam volela da radim, hobiji, setnje vamo tamo.
I polako krenes, citas, bavis se necim sto te uveseljava i ispunjava i za cas se vratis u to pozitivno stanje :)
Moras da se porazgovaras sama sa sobom, zasto si tako uznemirena, bezvoljna, sta te cini takvom, nadji motiv, valjda volis da ti bude lepo, onako kad si sama sa sobom, nezavisno od porodice dece i ostalih, ti sama sa sobom ;)
I jos jedna bitna stavka. Promeni nacin na koji posmatras stvari, nemoj da radis nesto zato sto moras, osim ako nije u pitanju egzistencija, ako ces znati da ce te nesto dodatno iscrpeti i degradisati, jednostavno-nemoj!



i ti treba da ides na kafu sa mnom. :aha:

[Vragolanka]

Mislim da joj se nebi svidelo suvise je impulsivna... jedino da je teram da juri skakavce po polju za mamac... :)

u pravu si, nema ja živce za to... čekanje da zagrize.


Pa nemoj sama... navataj drugarricu neku il rodjku s kojom si bliska...

da me smaraju drugi mogu i ovde.

[kojica]

ne sećam se...
i uvek nađem izgovor kako je u datom trenutku neizvodljivo... a u stvari nije. samo mi se ne da da ostajem sama sa sobom.
E i ovo mi je poznato. Ma ti su osećaji lažljivi. Ne treba ih slušati.

Znaš kad sam ja pre dve godine trebala da odem u tišinu na pet dana.
Bez tv-a, telefona, komunikacije sa bilo kim. Tako sam se bila odsekla
pred polazak, da je to strašno. Imala sam osećaj da će sve da me stigne
i da ću da crknem. Ali sam krenula. Rekla sam sebi da ću pobeći u bilo
kom trenutku.

I znaš šta se desilo? Ništa. :lol: Samo sam lepo odmorila. I bilo mi je bolje.

[tol]

nemaš na čemu da se izvinjavaš... to je u sištini to.

samo, ne mogu da nađem ispunjenje u površnim stvarima, tipa više muškaraca za različite potrebe... niti uzimanje onog dobrog od života mogu da dobijem na taj način.
kriterijumi su čak porasli, i radije sve ili ništa. tu je zid za mene.

ne smeta što život curi, nikad nisam trčala za njim, imala sam sve što sam želela.
čak i što nisam.

nisam mislila da menjaš mužjake kao čarape...imati ih medju prijateljima jako je važno...
nisi ispunjena..hm!

hajdemo malo sa šamarima:

koliko je ljudi slepih, defektnih..nepokretnih..u kolicima ?

tebi fali samo uspavani libido..(i za to ima leka..to već znaš ne moram da ti opisujem) ...napumpan ti je ego enormno..što nije dobro.. nećeš moći da osvariš ništa..jer te niko nije dostojan itd...uspešna si na poslu..a nisi zadovoljna sporednim stvarima koji život čine.

Vrage, pokušaj da sebi hebeš mater i obučeš haljinu radosti i raspoloženja, kojeg je svuda oko nas..

imaš posao...decu..ljubavi...gde da živiš...ideš na odmore...misliš da TO nije ništa?...Veoma se brzo otrezni čovek kada bez jednog samo iz te palete ostane.
POzdrav..neću više.

[mikili]

kako neko sa ovakvim nickom sme tako da se oseca?salim se vragolanko,i razumem te ...ali po meni svi cemo ti dati savete koji su nama ,koji smo razlicite licnosti od tebe pomogli..s najboljom namerom razume se.slazem se sa tol,imas znake depresije,to je ta bezvoljnost,apatija koja te drzi..i za to moras da nadjes snage da se vratis u nekadasnje stanje,kada si se smejala i kada su te neke stvari radovale.seti se sta je to bilo..kreni polako sa po jednom sitnicom svaki dan..moras da se druzis,kreces jer i sama primecujes da se osamljujes.i nemoj se bojati ni doktora .postoji savetovaliste za zene,jer je poznato da su ka takvim stanjima zene sklonije,nema lekova,samo razgovor,upucivanje na prave stvari,korake koje treba da napravis.nadam se da ces ovo sto sam napisala shvatiti dobronamerno.

[mica]

već mi je palo na pamet to za kafu, nego nikako da te pitam... :lol:

uvek sam ja bila inicijator,sta ces,alfa zemska :lol: daklem,biraj vreme :palac:

[mona]

Znam da mene nece citati ali na primer pomaze da sama uporno skupis volju iako je tesko
da uradis nesto sto bi te usrecilo... .
male stvari... kafica sa prijateljicom, soping nekih sitnica sa prijateljicom ili odlazak na neki koncert...
radi nesto kreativno...
jedi van kuce...
setnja...
doterivanje...

[Adio]

i ti treba da ides na kafu sa mnom. :aha:
mozO :)

[Slowpoke Rodriguez]

da me smaraju drugi mogu i ovde.

Al si na kraj srca... rdjavom Q i dlaka smeta znas...

[Vragolanka]

Imala sam i ja sansu da upadnem u sve to kao i ti, mada je meni donekle bilo takvo slicno stanje sa emotivne strane. I bilo je uzasno. Ali proslo je.
Nisam bas bila ekstremna da se ne smejem, idem ulicom pa se setim necega i pocnem smeh sama sa sobom :lol: Do duse, to su bili momenti jer mi se raspolozenje toliko menjalo i padalo, pa se oraspolozim i tako 50 puta u toku dana.
E onda sebi rekla DOSTA! Pa ja volim da mi bude lepo. Iako mi je ono, posao katastrofa bio, fax na starom mestu a ja nevoljna bilo sta da uradim po tom pitanju, pomak mali i to je to.
Zapitala sam sebe u jednom trenutki kakav mi je zivot bio pre svih tih sranja? Gde su sve te stvari koje sam volela da radim, hobiji, setnje vamo tamo.
I polako krenes, citas, bavis se necim sto te uveseljava i ispunjava i za cas se vratis u to pozitivno stanje :)
Moras da se porazgovaras sama sa sobom, zasto si tako uznemirena, bezvoljna, sta te cini takvom, nadji motiv, valjda volis da ti bude lepo, onako kad si sama sa sobom, nezavisno od porodice dece i ostalih, ti sama sa sobom ;)
I jos jedna bitna stavka. Promeni nacin na koji posmatras stvari, nemoj da radis nesto zato sto moras, osim ako nije u pitanju egzistencija, ako ces znati da ce te nesto dodatno iscrpeti i degradisati, jednostavno-nemoj!

ko prstom u oko... :lol:
ja nikad ne radim ono što moram, uvek ono što hoću, zato mi i jeste ovako. možda bi trebala da počnem da razmišljam glavom, i da prestanem da sabotiram samu sebe.

a na konto pitanja kakv mi je bio život pre, ne mogu da izvršim poređenje... postojao je život pre dece recimo, i pre još nečega, nije ni bitno... menjaš se. ne mogu da se zadovoljim stvarima koje su mi značile pre nekoga ili nečega... idemo dalje, jednostavno.
prioriteti ostaju, kriterijumi skaču, potrebe rastu...

nije problem čitati ili gledati film, ali jeste ako ne znaš šta si pročitao... sve mora da dođe u svoje vreme. silom da se teram neću, dovoljno je i ovo što moram.
a to 'dosta' govorim sebi svaki dan i izguram ga nekako...

[kojica]

Mislim da joj se nebi svidelo suvise je impulsivna... jedino da je teram da juri skakavce po polju za mamac... :)

:raz_114:

e već vas vidim kako se lepo družite... :haha:

[Vragolanka]

kako neko sa ovakvim nickom sme tako da se oseca?salim se vragolanko,i razumem te ...ali po meni svi cemo ti dati savete koji su nama ,koji smo razlicite licnosti od tebe pomogli..s najboljom namerom razume se.slazem se sa tol,imas znake depresije,to je ta bezvoljnost,apatija koja te drzi..i za to moras da nadjes snage da se vratis u nekadasnje stanje,kada si se smejala i kada su te neke stvari radovale.seti se sta je to bilo..kreni polako sa po jednom sitnicom svaki dan..moras da se druzis,kreces jer i sama primecujes da se osamljujes.i nemoj se bojati ni doktora .postoji savetovaliste za zene,jer je poznato da su ka takvim stanjima zene sklonije,nema lekova,samo razgovor,upucivanje na prave stvari,korake koje treba da napravis.nadam se da ces ovo sto sam napisala shvatiti dobronamerno.

ne bojim se doktora, samo sumnjam da mi može pomoći... sve je istumbano, ispeglano, prežvakano više puta, samo se možda nije sleglo.
i da, u ovakvom stanju radije razgovaram sa licima koja nisu stručna isključivo po vokaciji.

inače i krećem se i družim, možda akltivnije nego ikada ranije... ne shvatate problem. sve to radim samo fizički. i sve je kratkog daha.
hvala u svakom slučaju...

[Vragolanka]

Al si na kraj srca... rdjavom Q i dlaka smeta znas...

sad mi nešto pade na pamet... još onda sam pomislila da je sa takvima kao što si ti lako komunicirati. ti pričaš, ja slušam i ne moram da se uključujem, ostaviš čoveku prostora da diše, nema tenzije, suvišnih pitanja i analize...

[Vragolanka]

E i ovo mi je poznato. Ma ti su osećaji lažljivi. Ne treba ih slušati.

Znaš kad sam ja pre dve godine trebala da odem u tišinu na pet dana.
Bez tv-a, telefona, komunikacije sa bilo kim. Tako sam se bila odsekla
pred polazak, da je to strašno. Imala sam osećaj da će sve da me stigne
i da ću da crknem. Ali sam krenula. Rekla sam sebi da ću pobeći u bilo
kom trenutku.

I znaš šta se desilo? Ništa. :lol: Samo sam lepo odmorila. I bilo mi je bolje.

sećam se... ali šta ja da radim sa monasima?

[Vragolanka]

uvek sam ja bila inicijator,sta ces,alfa zemska :lol: daklem,biraj vreme :palac:

daće ti kojica broj, pa ćemo se dogovoriti... mrzi me da otvaram pp...

[kojica]

sećam se... ali šta ja da radim sa monasima?

Što moraš da budeš s monasima? :lol:

Oslonac i mir sve jedno u sebi tražiš. Niko ti ne treba.

[Vragolanka]

Što moraš da budeš s monasima? :lol:

Oslonac i mir sve jedno u sebi tražiš. Niko ti ne treba.

to je jedino što neću naći...
verovatno bi se samo još više uznemirila.
ebi ga... ne pali kod svakoga isto.

[Adio]

ko prstom u oko... :lol:
ja nikad ne radim ono što moram, uvek ono što hoću, zato mi i jeste ovako. možda bi trebala da počnem da razmišljam glavom, i da prestanem da sabotiram samu sebe.

a na konto pitanja kakv mi je bio život pre, ne mogu da izvršim poređenje... postojao je život pre dece recimo, i pre još nečega, nije ni bitno... menjaš se. ne mogu da se zadovoljim stvarima koje su mi značile pre nekoga ili nečega... idemo dalje, jednostavno.
prioriteti ostaju, kriterijumi skaču, potrebe rastu...

nije problem čitati ili gledati film, ali jeste ako ne znaš šta si pročitao... sve mora da dođe u svoje vreme. silom da se teram neću, dovoljno je i ovo što moram.
a to 'dosta' govorim sebi svaki dan i izguram ga nekako...
nisi me razumela, il ja nisam lepo napisala. kakav ti je zivot bio pre tog stanja u koje si upala. a sa druge strane bitno je da se skoncentrises na ono sto radis, bilo da je film ili knjiga.
a ako mislis da izadjes iz takvog stanja, moras sebe naterati, nece ono proci samo od sebe ako ti to ne zelis. zar ti ne volis sebe?
ima moj drug jednu recenicu "Ljudi, zar vi ne volite da vam bude lepo" ;)

[Adio]

ne bojim se doktora, samo sumnjam da mi može pomoći... sve je istumbano, ispeglano, prežvakano više puta, samo se možda nije sleglo.
i da, u ovakvom stanju radije razgovaram sa licima koja nisu stručna isključivo po vokaciji.

inače i krećem se i družim, možda akltivnije nego ikada ranije... ne shvatate problem. sve to radim samo fizički. i sve je kratkog daha.
hvala u svakom slučaju...
to ti je neka tvoja uznemirenost, zasto, mislim da znas i sama

[Vragolanka]

nisam mislila da menjaš mužjake kao čarape...imati ih medju prijateljima jako je važno...
nisi ispunjena..hm!

hajdemo malo sa šamarima:

koliko je ljudi slepih, defektnih..nepokretnih..u kolicima ?

tebi fali samo uspavani libido..(i za to ima leka..to već znaš ne moram da ti opisujem) ...napumpan ti je ego enormno..što nije dobro.. nećeš moći da osvariš ništa..jer te niko nije dostojan itd...uspešna si na poslu..a nisi zadovoljna sporednim stvarima koji život čine.

Vrage, pokušaj da sebi hebeš mater i obučeš haljinu radosti i raspoloženja, kojeg je svuda oko nas..

imaš posao...decu..ljubavi...gde da živiš...ideš na odmore...misliš da TO nije ništa?...Veoma se brzo otrezni čovek kada bez jednog samo iz te palete ostane.
POzdrav..neću više.

nisam ni mislila da ih menjam kao čarape... nikada nisam sebe potcenjivala. ali ni u jedan tri recimo nije ispunjavajuće. hoću jedan u jedan, ili nijedan. i ende.

- uvek ima gore, ali ima i bolje.

- grešiš, nije mi napumpan ego, čak naprotiv. posao nije nešto što ispunjava, niti ga smatram uspehom u životu, ma šta radio, ma koliko imao, odnosi se na sve što je materijalno.

a sa libidom nikada nisam imala problema... ovo što se sada dešava je samo posledica nečega što sam uradila i nije trajno. bez toga ne mogu da živim, dišem, funkcionišem.

- ebem sebi mater svaki dan, nema samosažaljenja, samo bes.

- ne mislim da nije ništa, ali nešto definitivno fali.

i nemoj opet i od goreg ima gore, ne prihvatam ni kao sporednu soluciju, kamoli rešenje. i nemoj da misliš da svoju decu recimo uzimam zdravo za gotovo, ili bilo šta od nabrojanog... ili bilo šta drugo čega je neko možda lišen...

------------------------

fale sitnice, kontaš?

[Vragolanka]

nisi me razumela, il ja nisam lepo napisala. kakav ti je zivot bio pre tog stanja u koje si upala. a sa druge strane bitno je da se skoncentrises na ono sto radis, bilo da je film ili knjiga.
a ako mislis da izadjes iz takvog stanja, moras sebe naterati, nece ono proci samo od sebe ako ti to ne zelis. zar ti ne volis sebe?
ima moj drug jednu recenicu "Ljudi, zar vi ne volite da vam bude lepo" ;)

nebitan je život pre... ja više nisam ista.

ponekad sam toliko sebična, ponekad toliko samodestuktivna... ne znam da li volim sebe, ali ne odobravam neke svoje postupke.

[Adio]

nebitan je život pre... ja više nisam ista.

ponekad sam toliko sebična, ponekad toliko samodestuktivna... ne znam da li volim sebe, ali ne odobravam neke svoje postupke.
svi mi sazrevamo i menjamo se ceo zivot cini mi se

zato jednostavno te stvari koje ne volis-menjaj

[mica]

Vragolanka je zena mog zivota :aha:

[Vragolanka]

svi mi sazrevamo i menjamo se ceo zivot cini mi se

zato jednostavno te stvari koje ne volis-menjaj

uključujem prekidač ovog trena. ;)

[Slowpoke Rodriguez]

sad mi nešto pade na pamet... još onda sam pomislila da je sa takvima kao što si ti lako komunicirati. ti pričaš, ja slušam i ne moram da se uključujem, ostaviš čoveku prostora da diše, nema tenzije, suvišnih pitanja i analize...

Zar to nije upravo analiza bila...

[Vragolanka]

Zar to nije upravo analiza bila...

jeste, ali sa moje strane... suviše sam komplikovana, pa se uvek oduševim kada sretnem nekoga ko je tako jednostavan, sa kim je lako.

[Vragolanka]

Vragolanka je zena mog zivota :aha:

odo da pojedem nešto, da imaš za šta da uhvatiš kad se vidimo...

[Slowpoke Rodriguez]

jeste, ali sa moje strane... suviše sam komplikovana, pa se uvek oduševim kada sretnem nekoga ko je tako jednostavan, sa kim je lako.

Hvala na komplimentu... :)

[Vragolanka]

obično čovek počne da ceni stvari koje je do juče smatrao uobičajenim onda kada se ukaže opasnost da ih izgubi. prokleti smo, tol. uvek hoćemo više... ali ebo ti život koji ti ne daje sve mogućnosti... a na tebi je samo da li ćeš ih iskoristiti, ili propustiti.
ja biram i uvek ću birati maximum u onom smislu koji meni po karakteru najviše paše, uzimajući u obzir i realne mogućnosti i nikada se neću odreći nečega iz straha od gubitka. to sam jednom uradila i nikad više. nemam nameru da život protraćim u kajanju, ili ne daj bože odricanju i žrtvovanju.
zahvalna jesam, ali znam da može bolje i hoću bolje i nikada neću odustati od toga. kada se to desi, biću i zvanično mrtva.

[QueenOfClubs]

ne znam odakle da počnem... nešto razmišljam pre neki dan i skontam da se nisam smejala pa ima više od dve godine... ne računam u nekom društvu, na konto šale i slično... već onako bez nekog posebnog razloga.
ako polazim od zaključka da mi treba razlog za tako nešto u većem sam problemu nego što sam mislila.
možda je tema više za psihologiju...
odem na more, ne drži me mesto, izađem sa nekim, jedva čekam da odem... ako trebam da se vidim sa nekim sa kim dugo nisam, opet se ne radujem, padne mi kao obaveza... drže mi ljudi pažnju u vrh glave sat vremena, potom odlutam i ne slušam, nisam prisutna iako sam tu. u stvari kontam da nema stvari kojoj se radujem... a ovo sam skontala pre neka 2, 3 meseca.
nadam se da je faza... nije to gubitak volje za životom, ne patim od depresije ili nečeg sličnog, mada možda galopiram u tom pravcu... s druge strane još uvek imam snage da se nateram na pokret, ali bez nekog emotivnog upliva, kao programirana.
i ne prepoznajem sebe više... pretpostavljam da se ovako osećaju osamdesetogodišnjaci.
možete da komentarišete, a i ne morate... ja znam šta bi trebalo, i tako postupam, ali ne vidim neki dugotrajniji efekat, nijednog trenutka mi nije palo na pamet da se prepustim... ali u više navrata sam pravila radikalne rezove. osećaj kada želiš da iskočiš iz sopstvene kože, nit sreća, nit nesreća, neko ebeno mrtvilo. drmne te neki +, drmne te minus, ti ne reaguješ, sem možda trenutno... i to uglavnom još nervoza palaca jezikom.
Ти у ствари ни у чему не проналазиш срећу, ситне радости те не дотичу.
Имаш ли неки план како из тога да се ишчупаш?

[Vragolanka]

i tol, još jedna stvar...
tebe će to ili trajno promeniti, ili samo dok je sveže.
u prvom si slučaju naučila da malo više ceniš život i neke sitnice, da nalaziš sreću tamo gde je nisi videla... a u drugom nisi ništa naučila.
yebeno je to što kako god ti postupila, dešavaju se stvari mimo naše volje, nesreće i ostalo... i ako je to ono što će me naterati da cenim šta imam, nisam zaslužila ni to što imam.

[Vragolanka]

Ти у ствари ни у чему не проналазиш срећу, ситне радости те не дотичу.
Имаш ли неки план како из тога да се ишчупаш?

imam... ali treba da prođe neko vreme.
ne tražim savet, samo istresam crnilo...

[slonce]

e...super bi bilo da covek moze da funkcionise na dugme...kao kucni aparat :neutral:

[QueenOfClubs]

imam... ali treba da prođe neko vreme.
ne tražim savet, samo istresam crnilo...
Претпоставила сам.
Зато га и не дајем.
Важно је да ћеш себи да помогнеш.

[tol]

i tol, još jedna stvar...
tebe će to ili trajno promeniti, ili samo dok je sveže.
u prvom si slučaju naučila da malo više ceniš život i neke sitnice, da nalaziš sreću tamo gde je nisi videla... a u drugom nisi ništa naučila.
yebeno je to što kako god ti postupila, dešavaju se stvari mimo naše volje, nesreće i ostalo... i ako je to ono što će me naterati da cenim šta ima, nisam zaslužila ni to što imam.

Ne menja se suština, samo periferali se uskladjuju sa datom situacijom.. Život mi je oduvek bio ispunjen..strmoglav pad je učinio da lebdim, srećom ne potonem, no krivicu za svoje stanje ne možemo tražiti u drugima sem ako nismo pokušali SVE što zavisi do nas samih...
ako išta zavisi od okruženja, sistema koji diktira degeneričke šablone onda i dolazi do kidanja veza u psihi , degradacije smisla svega, pa i života.

Ti si koliko vidim sasvim prisebna...pucanja su tek naprsline na koje treba da obratiš značajnu pažnju i zatvoriš jednim potezom.
A to umeš i poznaješ načine.
Pozz.

[minjon]

http://www.youtube.com/watch?v=HvBIjwACPO0

[kojica]

to je jedino što neću naći...
verovatno bi se samo još više uznemirila.
ebi ga... ne pali kod svakoga isto.

ako se sastavim oduzeću se.. :lol:

[mica]

evo ja se dofatila valjka i kreca..a stvarno nemam pojma sta radim,al mi prija mlataranje valjkom po zidovima..:lol:

[QueenOfClubs]

Рад ослобађа.
Ал не и кречење :qq:
Иначе, и ја волим кајсију боју :lol:

[mica]

Рад ослобађа.
Ал не и кречење :qq:
Иначе, и ја волим кајсију боју :lol:

ja sma tela da i plafon okajsijim ali je majka zapretila varjacom :D

[QueenOfClubs]

ja sma tela da i plafon okajsijim ali je majka zapretila varjacom :D
Оно јес да би било лакше, ал није лепо, видела сам негде и то, мислим да ти се не би допало.

[DaDole]

Рад ослобађа.
Ал не и кречење :qq:
Иначе, и ја волим кајсију боју :lol:

ja sam se te kajsije odrekla a tako sam je voljela..sad sam u fazonu zelenih tonova sa malo lilasto lavandastog..šašavo,al prija:)
još samo da nađem volontera koji bi to radio bez zgražavanja nad izborom..(o,gospoJa,pa ko još kreči a da nije bijelo)

[QueenOfClubs]

ja sam se te kajsije odrekla a tako sam je voljela..sad sam u fazonu zelenih tonova sa malo lilasto lavandastog..šašavo,al prija:)
još samo da nađem volontera koji bi to radio bez zgražavanja nad izborom..(o,gospoJa,pa ko još kreči a da nije bijelo)
А знам за ту фору с мајсторима, ал не попуштај, њима је најлакше да је све бело, немају зезанцију с ... (како рече ман да се зове... креп трака) тим, елте.
И са још којечим. Тако да, нек прича шта хоће, само нека кречи :lol:

И ди је сад Враголанка да је наговоримо да се довати ваљка и она :hm:

[kojica]

Okrečiste Vragolanki temu. :kafa:

[mica]

Okrečiste Vragolanki temu. :kafa:
usarenismo je malko :lol:

[QueenOfClubs]

‪Parni Valjak - U Ljubav Vjerujem‬‏ - YouTube (http://www.youtube.com/watch?v=Hi-fuOc0fHg)

Ова песма ми увек измами осмех.

[Vragolanka]

a meni ova...

http://www.youtube.com/watch?v=N_Uw4oEJE38&feature=related

[mica]

ne znam sta mi mami osmeh..ponekad ga na silu izmamim i ubedim sebe da sam ok..izuzev moje dece,ne znam..bas sam dugo razmisljala danas o ovoj temi i skontala da me izmedju ostalog ebe usamljenost..a mozda je i to jedino sto cini da se tako osecam..kolko god da sam lajava ovde otvorena,tolko sam zapravo zatvorena dosta i nemam neki krug ljudi na koje mogu da se oslonim..tj imam,ali nemam nekog pred kim mogu da se ogolim,ovakva kakva jesam i da to bude ok..muka mi je od foliranja,od prebacivanje njuu njega i svih tih akcija..muka mi je od svakodnevne borbe da budem ono sto nisam..i da se bojim da budem ono sto jesam..muka mi je i od sopstvenog mazohizma i zaljubljivanja u pogresne osobe i gubljenje vremena na tome..imam utisak da sam negde u nekom delu mozga,nekako hendikepirana..da sam sebi komplikujem zivot i da ne umem da se vratim u normalu..i muka mi je sto mi se cini da nemam pojma ni ja sta hocu,a u stvari znam sta hocu al uvek ispadne da ne znam..:aha: i tako,sad sam sve ovo nabacala i nemam pojma da li ima smisla..i od tog amuje muka..

[minjon]

...ko nume da se usere... nume ni da se opere...:lol:

[minjon]

...zvinim se...:(

[DaDole]

Jednom mi je jedan dragi prijatelj,slikar,neprisajedinjen čak i sam sebi,rekao "Ljubi sve čime možeš trajati"..
Nekad sam bila odgovorni karijerista,ozbiljna i ambiciozna i sve poimala na važan neki način,na hamletovskom nivou i moralo je Biti..a onda sam se počela mijenjati..Kako?
Počela sam se smijati,ispočetka ljudima,a potom i samoj sebi...od tada sam neko ko se veoma često smije i osmjehuje,ali iskreno i srcem..valjda s vremenom neke kočnice opuste i neki prioriteti postanu beznačajni ili ostvareni:)
Dugo sam jedna vesela osoba,uvijek spremna za šalu i smijeh i mnogo sam ispunjenija..zadovoljnija
I sve mi može biti smiješno..nakrivljena torba poštara koji se maloprije muvao po parkingu,krivo poredani ručnici..a najviše se smijem svojim psima..
KAd sam ušla u ovaj Forum,svakodnevno sam se smijala smajlićima..i danas,nema dana kad me neki smajlić ne nasmije - spojen sa nekim forumašem-forumašicom :)

[Vragolanka]

i meni je sve smešno kada se zaljubim...
i nije osmeh na licu odraz onoga iznutra... nešto sam skeptična kada su pozitvna osećanja u pitanu, u smislu trajnosti, poznato je da sreća kratko traje i to je možda ono što joj daje čar.
plašim se da bi sve izlizalo ako bi se smejala baš svemu, ili radovala, svejedno... šta je onda ono pravo što me čini srećnom, pitam se i da li ću umeti da ga prepoznam, ili će mi promaći dok posmatram poštara u akciji...
nisam ni za jednu krajnost... inače sam skontala ovaj svoj osećaj, imam neki grč.

[a 'el sam banovan?]

ne znam odakle da počnem... nešto razmišljam pre neki dan i skontam da se nisam smejala pa ima više od dve godine... ne računam u nekom društvu, na konto šale i slično... već onako bez nekog posebnog razloga.
ako polazim od zaključka da mi treba razlog za tako nešto u većem sam problemu nego što sam mislila.
možda je tema više za psihologiju...
odem na more, ne drži me mesto, izađem sa nekim, jedva čekam da odem... ako trebam da se vidim sa nekim sa kim dugo nisam, opet se ne radujem, padne mi kao obaveza... drže mi ljudi pažnju u vrh glave sat vremena, potom odlutam i ne slušam, nisam prisutna iako sam tu. u stvari kontam da nema stvari kojoj se radujem... a ovo sam skontala pre neka 2, 3 meseca.
nadam se da je faza... nije to gubitak volje za životom, ne patim od depresije ili nečeg sličnog, mada možda galopiram u tom pravcu... s druge strane još uvek imam snage da se nateram na pokret, ali bez nekog emotivnog upliva, kao programirana.
i ne prepoznajem sebe više... pretpostavljam da se ovako osećaju osamdesetogodišnjaci.
možete da komentarišete, a i ne morate... ja znam šta bi trebalo, i tako postupam, ali ne vidim neki dugotrajniji efekat, nijednog trenutka mi nije palo na pamet da se prepustim... ali u više navrata sam pravila radikalne rezove. osećaj kada želiš da iskočiš iz sopstvene kože, nit sreća, nit nesreća, neko ebeno mrtvilo. drmne te neki +, drmne te minus, ti ne reaguješ, sem možda trenutno... i to uglavnom još nervoza palaca jezikom.

reko ja.... al' mene niko ne slusa....

[a 'el sam banovan?]

sad primećujem i da kontam vanserijski aktivno i precizno...

ovo je duplo vezano sa onim iznad stos napisala

sledeca faza je jos preciznije i savrsenije kontanje i smeh od koga boli stomak... baj :)

[Vragolanka]

koto... znam da nije sve tako crno, ali isto tako znam da se ne vredi nadati nečemu lepom, kada u sebi nemaš više podlogu na koju će se to primiti.

život je sranje.

[причалица]

koto... znam da nije sve tako crno, ali isto tako znam da se ne vredi nadati nečemu lepom, kada u sebi nemaš više podlogu na koju će se to primiti.

život je sranje.

pa dobro...čak i da se složim s tobom, ne treba svaki dan da živiš s tom mišlju...prenećeš taj stav na decu nesvesno, a mislim da nemaš pravo na to. tvoj stav ma kakav da je - ne treba nužno da bude i njihov.

[ribizla]

prictala sam prvi Jecin post... ovo izmedju nisam mogla zaista :(

smatram da je to odrastanje... svi mi dodjemo u tu fazu pre ili kasnije.
samo se treba priviknuti na nju.. ali ne do kraja.. jer moze se desi da se ustolichimo tu gde smo.. i tesko je se pokrenuti posle.
treba gurati napred..
treba se boriti da sama sebi izvuches osmeh na lice.. nekim svojim uspehom.. (npr. pomeriti namestaj za 360 stepeni u dnevnom boravku, okreciti stan... bla bla)
sve to moze, kad se hoce.
samo treba imati volje :) i snage :*

[причалица]

prictala sam prvi Jecin post... ovo izmedju nisam mogla zaista :(

smatram da je to odrastanje... svi mi dodjemo u tu fazu pre ili kasnije.
samo se treba priviknuti na nju.. ali ne do kraja.. jer moze se desi da se ustolichimo tu gde smo.. i tesko je se pokrenuti posle.
treba gurati napred..
treba se boriti da sama sebi izvuches osmeh na lice.. nekim svojim uspehom.. (npr. pomeriti namestaj za 360 stepeni u dnevnom boravku, okreciti stan... bla bla)
sve to moze, kad se hoce.
samo treba imati volje :) i snage :*

izvinjavam se na digresiji - pomeriti nešto za 360 stepeni znači doći u istu tačku.....

[ribizla]

izvinjavam se na digresiji - pomeriti nešto za 360 stepeni znači doći u istu tačku.....

ma skontala sam dok sam pisala..
al me mrzelo da brishem (toliko sam lenja danas :aha: )
ali hvala sto si mi skrenula paznju.. :aha: moracu da brisem od sad.

[mica]

A, u stvari, uvek se sve vrati na tu fazu ... Malo ti se dese neke lepe stvari, cisti da se trgnes, al to svbe kratko traje, ubrzo opet, prestanes da se smejes, navuces masku na lice; masvemijeokjasamsuoper i teras dalje.... a super si q... moj....

[a 'el sam banovan?]

pre no sto zapalim u mrcajevce na svadbarski kupus i proju malo svetla…. sve sto je postavljacica napisala u uvodnom postu sam preziveo u identicnom obliku, zato i rekoh ono da sam govorio al' da ne vredi kad ljudi ne slusaju… zivot sobom nosi milion pizdarija koje smo u jednom trenutku nemocni da skontamo na pravi nacin. stresna stanja koja prezivljavamo nesvesno se pakuju jedna na drugo i u odredjenom trenutku kumulativno eksplodiraju ne na neki novi kurslus vec na neko osecanje pozitivnog u nasem zivotu jer se tako uspostavlja kontrapunkt i stvar poprima jako crn i depresivan utisak posto tek uz osecanje prijatnog ono lose mozemo doziveti u pravom crnilu koga ranije nismo sagledali. neko rece odrastanje, naravno, sve je to deo odrastanja ali postavljacica posta nije dete i ona jako dobro razume sta joj se desava, jedino ne razume drugu stvar a to je da zivot nikad nije onoliko crn koliko nam se u tom trenutku cini. kazu da su tri najveca stresa u zivotu razvod, selidba i smrt clana porodice… dovoljan je samo jedan od njih da nam zivot okrene skroz naopako. zamislite da u situaciji koja naizgled izgleda kao resenje, kada izlazimo npr. iz loseg braka i pocinjemo da disemo ponovo punim plucima dozivimo nesto sto se dozivljava mozda jednom u zivotu, esencijalno osecanje prave srece o kojoj smo mastali celog zivota… posto zivot nikada nije paralelan sa srecom ili tugom vec se te tri linije konstantno ukrstaju gubitkom dela ili celine te srece, zapadamo jos u gori bedak posto ne znamo izlaz ne za srecu ili tugu vec izlaz za samog sebe i ono sto smo. svi ljudi prave identicne greske u zivotu kada se desi slicno pokusavajuci da klinom klin izbijaju a to nije dobro… zivot je trajanje a u trajanju je sagledana sva muka i sreca nas u njemu. zato polako ali sigurno ono emotivno potisnuto u takvom stanju nadrasta i sazima se sa intelektualnim i prvi put pocinjemo savrseno da mislimo. tim poklonom dobijamo novu dimenziju sebe ali gubimo deo spontanosti koji smo ranije imali. kada se dodje na liniju razdvajanja emocionalnog od intelektualnog, jedino resenje je pronalazenje sopstvenog smisla u onome sta imamo. neki put pored svog crnila koje mislimo da je samo nama kao neki urok dato nismo ni svesni koliko lepote zivota imamo oko nas a da to svesno zatomljavamo jer ne zelimo sebi podilaziti. postvaljacica ima dva decija bisera, ima duhovnu snagu kao retko ko jer retko ko bi za sebe napisao deo ovoga sto je ona bacila pred noge nepoznatih, ima konacno i najlepsi deo zivota pred sobom kao sto ima lepotu o kojoj necu da pisem jer cu biti pomalo subjektivan. mnogi ljudi koji nemaju ni deo toga ipak ne dozivljavaju zivot kao bunar ili mrak vec nalaze lepotu u obicnim i sitnim svakodnevnim stvarima jer zivot se i sastoji od njih. ja je pamtim uvek nasmejanu i veselu cak i u trenucima najveceg emotivnog raspada. toliko znam o ljudima kao sto znam da je ovo prolazno i da ce ona uskoro biti neka nova zena sa novim zivotom koji joj od sveg srca zelim.


lilu, kojice, man… molim vas ponovo da ugasite ovaj nalog jer cu pisati a intimno to ne zelim. hvala

[причалица]

pre no sto zapalim u mrcajevce na svadbarski kupus i proju

hvala na lepom postu...ali, bre...idi u mrčajevce i uživaj...ebo 3 tačke.

[Vragolanka]

sve sam čula, hvala... može lock?

[причалица]

sve sam čula, hvala... može lock?

što lock? možda još neko ima da kaže nešto ili čak slično tebi, ali svojim rečima...lepa je tema.