Pogledaj Punu Verziju : Meditacija
Budistička meditacija uvida - praktična uputstva
Cilj meditacije uvida nije da stvori nekakav sistem verovanja, već pre da posluži kao
putokaz kako da jasnije sagledamo pravu prirodu svoga uma. Na taj način stičemo
direktno razumevanje stvari kakve one jesu, bez oslanjanja na nekakve unapred zauzete
stavove ili teorije – dakle, stičemo neposredno iskustvo, koje poseduje sopstvenu
vitalnost. Ovo nam takođe pruža duboki osećaj smirenosti, koja proizlazi iz znanja do
kojeg smo sami došli i nalazi se izvan svake sumnje.
Vreme i mesto
Fokusiranje uma na telo može se lako izvoditi u sedećem položaju. Potrebno je da
pronađete vreme i mesto koje vam obezbeđuje da se opustite i na kojem nećete biti
uznemiravani.
Tiha soba bez puno predmeta koji bi vam odvlačili pažnju je idealna; svetla i prostrana
soba ima osvežavajući efekat, dok natrpana i mračna prostorija deluje upravo suprotno.
Vreme je takođe važno, pogotovo što je većini ljudi dan strogo isplaniran. Nije naročito
delotvorno meditirati u vreme kada treba nešto drugo da radite ili kad ste u vremenskom
škripcu. Bolje je odvojiti vreme -- recimo rano ujutro ili uveče posle posla -- kada zaista
svu svoju pažnju možete da posvetite vežbanju. Počnite sa otprilike petnaest minuta.
Vežbajte najbolje što možete unutar datog vremena i raspoložive energije i izbegavajte
da vam sve to pređe u mehaničku aktivnost. Vežba meditacije, potpomognuta iskrenom
željom da sami sebe istražujete i dovedete u sklad, prirodno će se vremenom
produžavati i u tome ćete sticati sve više veštine.
Svesnost tela
Razvijanju smirenja doprinose stabilnost i postojan, ali ne grčevit napor. Ako ne možete
da se saberete, nema smirenja; ako se zaista u to vežbanje ne uključite, tada se ono
pretvara u sanjarenje. Jedan od najefikasnijih položaja za negovanje prave kombinacije
smirenosti i energije jeste sedeći.
Koristite položaj pri kojem će vam leđa ostati uspravna, ali ne ukočena. Od pomoći vam
može biti i stolica ili ste možda u stanju da zauzmete neki od lotos položaja. Sve ovo
izgleda na prvi pogled zbunjujuće, ali vremenom može obezbediti jedinstven spoj blage
čvrstine, koja blagotvorno deluje na um, ali ne zamara telo.
Korisno je i ukoliko je brada sasvim malo povučena nadole, ali ne dopustite da se glava
naginje napred, jer će to samo povećati pospanost. Šake spustite u krilo, dlanovi su
okrenuti nagore, jedan preko drugog, sa spojenim vrhovima palčeva. Opustite se i
uspostavite pravi balans.
Sada saberite svoju pažnju i neka njezin fokus lagano klizi niz telo. Uočite osećaje koji
se pri tom javljaju. Opustite bilo kakvu napetost, naročito mišića lica, vrata i ruku; neka
oči budu potpuno i poluzatvorene.
Ustanovite kako se osećate. Puni iščekivanja ili napeti? Tada malo popustite pažnju.
Nakon toga um će se verovatno umiriti i moguće je da se jave neke misli -- planovi,
želje, sećanja ili pak sumnje da li vežbate na pravi način! Umesto da ih sledite ili
potiskujete, usmerite više pažnje na telo, koje je i inače korisno sidro za um koji je
počeo da luta.
Negujte duh znatiželje kao deo svog meditativnog stava. Opustite se. Pomerajte fokus
pažnje, na primer, sistematično od vrha glave naniže preko čitavog tela. Uočavajte
različite osećaje -- kao što su toplina, pulsiranje, utrnulost ili osetljivost -- u zglobovima
svakog prsta, vlažnost dlanova i puls u ručnim zglobovima. Čak i područja na kojima
možda ne osećate neki poseban osećaj treba pažljivo "pretražiti". Uočite kako je čak i
odsustvo bilo kog osećaja nešto čega um može biti svestan. Ovo neprekinuto i istrajno
ispitivanje naziva se sabranošću pažnje i jedan je od najvažnijih alatki meditacije uvida.
Sabranost pažnje na dah
Umesto pomeranja fokusa pažnje po telu ili posle uvodnog perioda ovakvog vežbanja,
sabranost se može razvijati usmeravanjem pažnje na dah.
Prvo, pratite osećaje koji se javljaju pri normalnom kretanju daha i to prvo u nozdrvama,
zatim u grudima i na kraju pri pomeranju dijafragme. Zatim pokušajte da pažnju vežete
za jednu tačku, bilo na dijafragmu ili -- što je teže uočljiva tačka -- na rubove nozdrva.
Um će vam možda odlutati, ali vi ga sa puno strpljenja lagano vratite na praćenje daha.
Nije neophodno razvijati koncentraciju do tačke isključivanja svega drugog osim daha.
Umesto da stvarate nekakvo stanje transa, ovde je cilj da sebi date priliku da
posmatrate način na koji funkcioniše vaš um i unesete u njega izvesnu dozu mirne
jasnoće. Čitav ovaj poces -- koncentrisanje pažnje, uočavanje daha, uočavanje da je
um odlutao i ponovno uspostavljanje pažnje -- razvija sabranost, strpljivost i
razumevanje kroz uvid. Zato neka vas ne obeshrabri "neuspeh" -- jednostavno ponovo
krenite. Istrajavanje na ovom putu na kraju omogućuje umu da se smiri.
Ako postanete vrlo nemirni i uzbuđeni, samo se opustite. Vežbajte tako što ćete biti
blagonakloni prema samom sebi, osluškujući -- ali ne i nužno verujući u ono što kažu --
glasove u sopstvenom umu.
Ako se osetite pospani, obratite malo više brige i pažnje na telo i njegov položaj.
Insistiranje na daljem rafinovanju pažnje ili dubljoj smirenosti u takvoj će situaciji samo
pogoršati stvar!
Šta je meditacija?
Ađan Sumedho
Reč meditacija se danas često koristi i pokriva čitav spektar različitih praksi. U budizmu
ona označava dve vrste meditacije -- jedna se zove samatha, a druga vipassana.
Samatha meditacija je koncentrisanje uma na jedan objekat, umesto da mu dopustimo
da slobodno luta. Odabiramo objekat kao što je dah i svu pažnju usmeravamo na osećaj
strujanja vazduha pri udahu i izdahu. Postepeno kroz ovu praksu počinjete da osećate
smirenost uma, jer uklanjate sve druge podražaje koji dolaze kroz čula.
Objekti koje koristite za smirenje jesu smirujući (ako to uopšte treba isticati!). Ako
hoćete uzbuđen um, onda idite negde gde je uzbudljivo, a ne meditirajte, u disko na
primer!... Lako je koncentrisati se na uzbuđenje, zar ne? Vibracije su tako snažne da vas
uvuku u sebe. Idete u bioskop i ako je film zaista uzbudljiv, on vas potpuno opčini. Ne
treba da uložite nimalo napora da biste gledali nešto što je uzbudljivo, romantično ili
pustolovno. Ali ako nemate naviku, posmatranje smirujućih objekta može biti strašno
dosadno. Šta je dosadnije od posmatranja sopstvenog daha, ako ste se navikli na neke
uzbudljivije stvari? Zato, da biste razvili jednu takvu sposobnost, morate da uložite
napor, jer dah nije zanimljiv, ni romantičan, ni pustolovan, niti svetlucav -- on je
jednostavno takav kakav jeste. I treba vam dosta napora.
Kod ove meditacije ne pokušavate da stvorite nekakvu sliku, već samo da se
skoncentrišete na uobičajeni osećaj svoga tela kakav imate upravo sada: da zaustavite
i održite svoju pažnju na disanju. Kada to činite, dah postaje sve rafiniraniji i vi se
smirujete... Znam ljude kojima je propisana samatha meditacija za snižavanje krvnog
pritiska, pošto smiruje srce. jer nemate nikakvu stimulaciju spolja.
Dakle, ovo je praksa smirivanja. Možete odabrati i druge objekte da se na njih
koncentrišete, da vežbate održavanje pažnje sve dok u njih ne utonete ili postanete
jedno sa odabranim objektom. Zapravo. osećate jedinstvo sa objektom na koji ste se
koncentrisali i to je ono što nazivamo zadubljenjem.
Drugi način vežbanja jeste vipassana ili "meditacija uvida". Sa meditacijom uvida
otvarate um za sve. Ne birate neki poseban objekat da se na njega koncentrišete ili
udubite u njega, već posmatrate sve što se pojavi kako biste razumeli kako se stvari
odvijaju. A ono što možemo videti o tome kako se stvari odvijaju jeste da je svako čulno
iskustvo prolazno. Sve što vidite, čujete, pomirišite, okusite, dodirnete; sva mentalna
stanja -- vaša osećanja, sećanja i misli -- jesu promenljiva stanja uma, koja nastaju i
nestaju. U vipassani uzimamo ovu karakateristiku prolaznosti (ili promene) kao način
gledanja na svako čulno iskustvo koje se javi tokom sedenja.
To nije neki filozofski stav ili verovanje u određenu budističku teoriju: prolaznost
upoznajemo otvarajući svoj um da je posmatra i bude svestan onoga što jeste. Ne radi
se ovde o analiziranju stvari, uz pretpostavku da bi stvari trebalo da budu ovakve ili
onakve, iako nisu; ne pokušavamo zatim da otkrijemo zašto stvari nisu onakve kakve mi
mislimo da bi trebalo da budu. Vežbajući uvid mi ne pokušavamo da analiziramo sebe,
čak ne ni da nešto promenimo kako bi se poklopilo sa našim željama. Tokom ove vežbe
mi samo strpljivo posmatramo kako sve što nastane takođe i nestaje, bilo da je
mentalnog ili fizičkog porekla. To dakle uključuje same organe čula, objekte čula, kao i
svest koja se javlja pri kontaktu ovo prvo dvoje. Tu su takođe mentalna stanja sviđanja
ili nesviđanja u odnosu na ono što vidimo, mirišemo, okusimo, osetimo ili dodirnemo,
imena koja svemu tome dajemo; i ideje, reči i pojmovi koje stvaramo oko čulnih
iskustava. Dobar deo našeg života zasnovan je na pogrešnim pretpostavkama, na
nerazumevanju i nedovoljnom istraživanju onoga što jeste. Zato život za nekog ko nije
probuđen i svestan obično postaje deprimirajući ili zbunjujući, pogotovo kada naiđu
razočarenja i nesreće. Tada postajemo svime time preplavljeni, jer nismo posmatrali
stvari onakve kakve jesu.
Šta je meditacija?
Meditacija je tehnika rada sa umom. Ako um posmatraš kao alatku, tada je prvi korak
pre nego što počneš tu alatku da koristiš da je pobliže osmotriš; razmotri kako ona
funkcioniše i za šta bi mogla da se iskoristi; zatim počni da je koristiš na što je moguće
efikasniji način. Meditacija je prirodan način upoznavanja sa umom, istraživanja i
razumevanja načina na koji on funkcioniše, a zatim i poboljšavanja njegovog rada putem
vežbanja. Zaista je potrebno mnogo truda da bi se uvežbao um. Koliko si godina recimo
dopuštao umu da tumara tamo-amo po sopstvenoj volji. Možeš li da kažeš svom
umu: "OK, dosta je bilo brige, od sada hoću da misliš samo srećne misli -- od sada nećeš
ići na onu stranu na koju ti hoćeš." Ja to ne mogu. Jesi li ti sluga ili gospodar svoga uma?
Um je moj "vodič" -- on usmerava moje odnose sa spoljašnjim svetom. A meditacija je
način da se osveste "vodičeve" slabosti i poveća njegova snaga. Ako zamislite situaciju
da slanjem nekog poslovnog čoveka na kurs o menadžmentu popravljate njegovu
sposobnost upravljanja firmom -- onda je meditacija jedan (neprekidni) kurs o
upravljanju samim sobom.
Baš kao što dizanje tegova ili džogiranje čini telo snažnim, isto tako meditacija čini um
snažnim. Dobra stvar pri svemu tome je da vam nije potrebna bilo kakva specijalna
oprema. Ne treba ni da budete nekakva posebna osoba, dovoljno je da ste živi i da vam
um obavlja osnovne funkcije. To je sasvim dovoljno za početak.
Zašto ti meditiraš?
Sve što doživljavamo u životu doživljavamo kroz svoj um. Kada ne razumemo kako taj
naš um funkcioniše, lako postajemo zbunjeni i tada patimo. Meditacija je istraživanje i
pronalaženje načina da razumemo svoj um. Baš kao kad bilo šta drugo želiš da upoznaš
ili razumeš, moraš da ga proučiš. Staneš i gledaš, a onda rešiš problem. Ako si ikada bio
uznemiren ili zabrinut, ako nisi mogao da se pronađeš u životu ili si se zapitao: "Ko sam
ja?" "Šta je cilj svega ovoga?", tada je meditacija način pripremanja uma da istražuje
život ili barem ono kako ga ti doživljavaš. Posmatranje uma (meditacija) vodi do
razumevanja (mudrosti), a mudrost vodi do oslobađanja od patnje. Da bi sve to imalo
smisla moraš u životu prvo upoznati patnju ili barem nelagodnost. Ako ti je čitav život
samo med i mleko, um ti je smiren, jasan, nemaš nikakvih problema sa drugim ljudima,
onda se nemoj gnjaviti sa meditacijom -- jednostavno uživaj u životu. Ja, međutim,
nisam te sreće i meditiram zato što ponekad patim -- ne mnogo, ali dovoljno da poželim
da to prekinem -- zauvek.
Kako meditacija funkcioniše?
Veoma jednostavno - meditacija je kao odmaranje. Kada naporno fizički radiš, potrebno
je da se odmoriš. Isto je i sa umom. Ceo dan obrađuješ informacije, zvukove, mirise,
osećanja itd. i tvom umu je potreban odmor. Spavanje umnogome doprinosi odmoru, ali
ako nisi u stanju da se potpuno opustiš, um se "drži" za stvari i nema pravi odmor. Na
primer, imaš važan ispit ili sastanak ili je neko bio grub prema tebi i jednostavno ne
možeš da se otreseš osećaja strepnje ili ogorčenja koji sve to prati. Meditacija, na tom
nivou, deluje tako što nas dovodi u direktnu vezu, stvara neposredan kontakt sa
različitim osećajima i emocijama koje doživljavamo i to kroz jedan potpuno svestan
proces; to je potpuna suprotnost pukom sanjarenju, površnom razmišljanju ili spavanju.
Ona je zapravo direktan ulazak u teška, napeta ili neprijatna stanja uma. Meditacija nije
pokušavanje da se pronađe odgovor na problem, već relativizovanje njegove važnosti,
pokušaj da promenimo svoj stav prema njemu.
Na dubljem nivou meditacija dejstvuje istraživanjem i razumevanjem prirode samoga
uma. Sagledavamo njegovu uslovljenu prirodu, lišenu bilo kakve čvrste personalnosti ili
trajnog kvaliteta. Kada se u nama javi taj uvid, tada možemo da se pomirimo i sa
najstrašnijim stanjima svesti; ne uzimamo ih više toliko lično.
Kakvi su rezultati meditacije?
Ono što ćeš najpre zapaziti pošto neko vreme bude praktikovao meditaciju (barem
nekoliko nedelja ili meseci) jeste stabilniji, smireniji um. Pošto je osnovna tehnika da si
uvek samo sa jednim mentalnim objektom (sa dahom, na primer), to i učiš sve vreme.
Um je u stanju da se zadrži upravo tamo gde ti to želiš -- ne skače sad tamo sad
onamo, nije sve vreme nestabilan. Iz tog stanja usredsređenosti i stabilnosti rađa se
osećanje zadovoljstva bivanja sa stvarima onakve kakve jesu.
Drugi rezultat je jasnoća; um je bistar i prekida se unutrašnji dijalog. To je slično pranju
prozora -- jer um je naš "prozor u svet". Uočite razliku kad gledate kroz prozor po
sunčanom danu. Teško je bilo šta jasno videti kroz prljav prozor, sve izgleda pomalo
zamućeno. Kad je prozor čist svi objekti su oštri i jasni -- svet izgleda jasan.
Smirenost i jasnoća su socijalni ili psihološki rezultati meditacije. U pogledu religioznog ili
duhovnog aspekta, (krajnji) rezultat je produbljeni uvid u prirodu svih stvari. To
predstavlja prevazilaženje neznanja, znanje o istini, kraj nespokojstva i sebičnosti - to
je prosvetljenje. Ovo zvuči prilično ambiciozno, zar ne? Ali kao i sa većinom stvari
najbolje je jednostavno početi. Lično smatram da je svako povećanje jasnoće i
sopstvene dobrobiti koje iz meditacije proizlazi, ma koliko bilo malo, dovoljna nadoknada
za trud.
Kako meditiraš?
Kad se pomene meditacija većina ljudi će odmah sebi predstaviti sliku čoveka koji sedi u
lotos položaju i sa rukama postavljenim na različite načine. To nije neophodno. Ono što
je važno je da ti je fizički udobno. Drži leđa pravo, glave sasvim malo povijene napred.
Položaj je čvrst, ali nije napet. Sedenje na stolici je OK. Možeš i da legneš na pod; no
jedini je problem što tada lako utoneš u san, pa ležanje nije preporučljivo. Odaberi čisto
i mirno mesto. Glavno je da celu stvar održiš što jednostavnijom.
Mentalna aktivnost i opšti podražaji kroz pet čula (oči, nos, jezik, uši i koža) jesu ono
čime je naš um zaokupljen, zbog čega je napet, nesrećan. Kako to smanjiti?
Tišina je vrlo moćna alatka u meditaciji; ona smiruje uši. Blago sklopi oči; to ih smiruje.
Koristi jastuče da malo izdigneš stržnjicu, to olakšava ispravljanje leđa. Početak i kraj
dana su najbolje vreme za sedeću meditaciju. Odaberi jednu (obično jednostavnu) stvar
kao objekat meditacije. Fokusiraj pažnju na taj objekat. Koncentracija je ključna stvar
od koje polaziš. Možeš koristiti skoro bilo šta kao objekat meditacije -- dah, sveću ili
cvet (pri čemu su ti oči poluotvorene), jednostavnu rečenicu koju ponavljaš, dodir pri
okretanju brojanice. Pokušaj sa dahom. Ako ti je u početku teško da se usredsrediš,
nekoliko puta duboko udahni i izdahni, jednostavno da bi osetio dah.
Stavi šake na stomak ili grudi i zapravo oseti kako dah pokreće telo. Na kojem delu to
najjasnije osećaš? Na vrhu nosa, na stomaku, na grudima? Možda će ti biti lakše ako
brojiš svaki udah ili izdah. Broj od jedan do deset i onda počni ispočetka. Neprekidno to
ponavljaj i samo se opusti. Koliko dugo ti uspeva da se ne zabrojiš? Na koju stranu ti
odluta um? Verovatno ćeš se suočiti sa time da je umu dosadno i pokušava da razmišlja
o nečemu drugom. Budi strpljiv. Ne očekuj bilo kakvo specijalno iskustvo ili znamenja,
samo vežbaj opuštanje. Kada ti um odluta, blago ga vrati na dah. Uvek iznova. Bilo koje
vreme je dobro za meditaciju -- dok čekaš autobus, kod zubara, dok praviš back up
fajlova sa svoga kompjutera ili čekaš da provri voda za kafu ili čaj -- mnogo je tih
praznih hodova tokom dana kada lagano možeš da se okreneš samome sebi.
Moja omiljena šema meditacije je:
1) STANI
2) POGLEDAJ i
3) OSLUŠNI
Nisam sreo nikoga kome je meditacija u početku bila laka, ali iz sopstvenog iskustva sam
uvideo da je sve lakša što je više vežbam. A rezultat je mir u srcu. Rezultat je da se
manje osećamo žrtvama ćudi sopstvenog uma.
Koju formu meditacije praktikuješ i zašto -- samathu ili vipassanu?
Samatha -- mirnoća, smirenost (kao rezultat samadhija -- koncentracije) i vipassana --
uvid i mudrost, jesu dve strane iste stvari tj. meditacije. One su nalik na pismo i glavu
novčića. Potreban ti je izvestan stepen smirenost i koncentracije uma da bi bio u stanju
da istražuješ prirodu (uma, sveta). Potreban ti je izvestan stepen mudrosti,
promišljenosti i uvida u patnju (dukkha) da bi uvideo kako je još gore kada je um
neobuzdan i neusredsređen. Ove dve tehnike možeš vežbati odvojeno; kao što, na
primer, možeš jačati ruke na jedan način, a noge na drugi. Ali svrha tog vežbanja je da
popravi opšte zdravlje (ako pri tome isključimo taštinu). Ulažemo svoj napor tamo gde
vidim da su moje slabosti, s ciljem da se zaštitim od bolesti. Tako, ako sam bio veoma
zauzet i um mi je neprestano poput nekakvog vrtloga, počinjem meditaciju samathom.
Bez obzira na tehniku, težnja je uvek ka harmoniji, miru, nibbani.
Na koji način meditacija poboljšava tvoj samadhi?
Čak i ako meditaciju koristite samo radi relaksacije, to što ste se zaustavili i primirili
smiruje um. Uz prirodno obuzdavanje koje nastaje zahvaljujući meditaciji, manje je stvari
koje pobuđuju um, manje stvari koje on mora da obrađuje. Um tako ne postaje veći, već
zato što je manje stvari u njemu postaje prostraniji, čistiji. Više je jasnoće u umu -- um
je 'oštriji'. Samadhi je jedan aspekat meditacije -- sposobnost koncentracije, fokusiranja
uma na jedan objekat. Taj fokus nije zamućen, već je jasan i oštar. Praktikovanje
meditacije se dobrim delom vrti oko jačanja koncentracije, baš kao i oko napuštanja
tuposti ili tromosti (a to znači zadobijanja uvida i mudrosti).
Kako se u praktikovanju meditacije koristi mudrost?
Samatha donosi umu prostranost. I u tom prostoru može da se smesti vipassana
(vođena istraživanjem, posmatranjem i razmatranjem). Rezultat posmatanja stvari --
života, osećanja, drugih ljudi, prirode itd. -- uz pomoć uma koji je čist i neometan
podstiče nastanak mudrosti, uvida. Mudrost je rezltat posmatranja i razmatranja
nečega. 'Zašto je to baš tako?', 'Kako je do toga došlo?', 'A zašto ja...?' Ovaj proces
moguć je u svakoj situaciji, ne samo pri sedećoj ili hodajućoj meditaciji. Postoji nekoliko
da tako kažem misli-vodilja u budizmu koje treba imati u vidu pri takvom
razmatranju: 'Sve stvari su prolazne', iz čega sledi: 'Zato što su prolazne, verovanje da
nam one mogu obezbediti trajnu sreću donosi nam samo patnju.' Ili, 'Uzrok svake patnje
je želja'. Ili, 'Nijedna stvar koju mogu da pokažem ili pomislim nije to "ja" koje smatram
tako dragocenim, a ispostavlja se da je zapravo privid'... Mudrost nije nešto što ima
veze sa inteligencijom ili ispravnošću. Stvar je, pre svega, u razumevanju prirode --
naročito prirode čoveka. Obično, mudrost dolazi sa iskustvom koje nose godine, ali
meditacija tu malo ubrzava stvari.
Koliko ti je koristila tehnika anapanasati?
Sabranost pažnje na dah, anapanasati, bila je moj najkorisniji temelj vežbanja.
Kao 'alatka', ona je prenosiva, besplatna i uvek pri ruci (ako nemaš dah, tada nemaš ni
problem -- mrtav si). Povrh svega, ona je prirodna, a otuda i jednostavna. Kao objekat
za razvijanje smirenosti i koncentracije izvanredna je. Fokusiranje uma na prirodni ritam
udaha i izdaha donosi blagotvornu smirenost. Međutim, anapanasati ponekad može biti
prilično suptilna, jer i dah postaje suptilan i teško uočljiv. Tada ili još više izoštravam
svoj um ili prelazim na neki drugi objekat. U nekim situacijama um je jednostavno suviše
otupeo, pa vežbam meditaciju u hodu.
Da li ti je lako da smiriš um kako bi mogao da meditiraš?
Ovo pitanje liči kao da me pitaš da li perem svoje rublje da bih bih bio spreman za pranje
rublja. Meditacija (barem samatha -- smirivanje) jeste proces čišćenja ili smirivanja uma.
Možda bi pitanje trebalo preformulisati ovako: 'Da li ti je lako da meditiraš?'. Kratak
odgovor bio bi: ne! Um je poput neukroćene, klizave zmije -- teško ju je uhvatiti. Um
treba vežbati. Koliko si samo godina proživeo dopuštajući um da luta gde god mu je
volja. Možeš li reći svome umu: 'Posmatraj dah sledećih pola sata i ne okreći se bilo
čemu drugom?' Jesi li ti sluga ili gospodar svoga uma? Ne znam nikoga kome je
meditacija laka, ali sam se lično uverio da što više vežbam postaje sve lakša.
Prijo,ovde se samo o budističkoj meditaciji govori?:)
Odnosno piše..izvini :)
Nije obavezno. Ja pišem o budističkoj meditaciji zato što se kao malo razumem.
Ne bih da prepišem nešto o čemu veze nemam, pa da mi neko postavi nezgodno
podpitanje.. :bela: :lol:
Nije obavezno. Ja pišem o budističkoj meditaciji zato što se kao malo razumem.
Ne bih da prepišem nešto o čemu veze nemam, pa da mi neko postavi nezgodno
podpitanje.. :bela: :lol:
Dobro...ja se ne razumem kao ti,zato ću da prepišem nešto.
Ali je korisno-provereno.:D
Meditacija nije indijska metoda; to nije jednostavno tehnika. Ne možete je naučiti. To je rast; rast vašeg svekolikog života izvan vašeg svekolikog života. Meditacija nije nešto što može da se pridoda vama takvim kakvi jeste. Ona može da vam dođe samo putem korenitog preobražaja, mutacije. To je cvetanje, rast. Rast je uvek nešto izvan potpunog; on nije dodatak. Ka meditaciji morate da rastete.
Potpuno cvetanje ličnosti mora pravilno da se shvati, inače se mogu igrati igre sa samim sobom, čovek može da pribegava mentalnim varkama. A toliko mnogo obmana postoji! Ne samo što su u stanju da vas zavedu, ne samo da ništa nećete postići, već vam u onom pravom smislu mogu naneti štetu. Već je sam pristup da za meditaciju postoji trik (tehnika) - shvatanje meditacije u smislu metoda - suštinski pogrešan. A kad neko počne da se služi mentalnim obmanama, prava osobina uma počinje da se izopačuje.
Ošo.. :lol:
Ma prepisuj slobodno i ja prepisujem.
Ošo.. :lol:
Ma prepisuj slobodno i ja prepisujem.
Nisam još ošo :lol:
Jeste..Ošo.Mnogo je o meditaciji govorio i moram ti reći da je bolje razumem i praktikujem zahvaljujući njegovim objašnjenjima :)
Nisam još ošo :lol:
Jeste..Ošo.Mnogo je o meditaciji govorio i moram ti reći da je bolje razumem i praktikujem zahvaljujući njegovim objašnjenjima :)
:bravo:
Ja ga nisam nikada nešto ozbiljno čitala. Evo sada ću pročitati i ne prekidam te više.
:mm:
:bravo:
Ja ga nisam nikada nešto ozbiljno čitala. Evo sada ću pročitati i ne prekidam te više.
:mm:
Prrekidaj slobodno.Mislim mene moš da prekidaš :D
Osho je bio mudrozborac...imao je svojih trenutaka.Npr ova misao o meditaciji mu nije loša:
"Ova jednostavna metodologija gledanja uma, da nemate ništa s njim... Većina njegovih misli nisu vaše nego od vaših roditelja, vaših učitelja, vaših prijatelja, knjiga, filmova, televizije, novina. Samo izbrojite koliko misli su vaše, i iznenadićete se da ni jedna jedina misao nije vaša. Sve su iz drugih izvora, sve su pozajmljene -- bilo istovarene od drugih na vas, ili glupo istovarene od vas na sebe, ali ništa nije vaše. Um je tu, funkcioniše kao kompjuter; on je doslovno biokompjuter. Nećete se poistovetiti s kompjuterom. Ako se kompjuter zagreje, vi se nećete zagrejati. Ako se kompjuter naljuti i postane nepristojan, nećete se zabrinuti. Videćete šta nije u redu, gde nešto ne valja. Ali ostajete odvojeni."
Dobro, onda ću da prekidam. :lol:
Meditacija nije indijska metoda; to nije jednostavno tehnika. Ne možete je naučiti. To je rast; rast vašeg svekolikog života izvan vašeg svekolikog života. Meditacija nije nešto što može da se pridoda vama takvim kakvi jeste. Ona može da vam dođe samo putem korenitog preobražaja, mutacije. To je cvetanje, rast. Rast je uvek nešto izvan potpunog; on nije dodatak. Ka meditaciji morate da rastete.
Potpuno cvetanje ličnosti mora pravilno da se shvati, inače se mogu igrati igre sa samim sobom, čovek može da pribegava mentalnim varkama. A toliko mnogo obmana postoji! Ne samo što su u stanju da vas zavedu, ne samo da ništa nećete postići, već vam u onom pravom smislu mogu naneti štetu. Već je sam pristup da za meditaciju postoji trik (tehnika) - shvatanje meditacije u smislu metoda - suštinski pogrešan. A kad neko počne da se služi mentalnim obmanama, prava osobina uma počinje da se izopačuje.
Kako se raste?
Dobro, onda ću da prekidam. :lol:
Kako se raste?
Po Ošou tako što se um mora promeniti jer on nije sklon meditaciji.
Po Ošou tako što se um mora promeniti jer on nije sklon meditaciji.
Pa to pitam. Pošto um mora prvo da poraste do meditacije, na koji način se to postiže?
Um nije sklon meditaciji, pa vežbamo tako što počnemo sa pet minuta sedenja dnevno ili
ne počinjemo dok ne porastemo? :lol:
Pa to pitam. Pošto um mora prvo da poraste do meditacije, na koji način se to postiže?
Um nije sklon meditaciji, pa vežbamo tako što počnemo sa pet minuta sedenja dnevno ili
ne počinjemo dok ne porastemo? :lol:
Pa naravno da je početak bitan.I ne vežbamo um nego svoju svest :D
Dobro. Ovu lekciju sam savladala. Dalje?
:mm:
Koliko meditacija obuzdava čula?
Zahvaljujući meditaciji postaješ veoma svestan mentalnih procesa. Uviđaš da burni čulni
podražaji stvaraju burna stanja uma. Pri tome, trenutno iskustvo može biti prijatno, ali
neprestano traganje za takvim podražajima može biti prilično zamorno. Zahvaljujući
povećanoj osetljivosti za procese u umu, kratkotrajno zadovoljstvo vremenom postaje
sve manje vredno čestih nepovoljnih sporednih efekata (jesi li ikada video nekog
zavisnika?) Ne radi se toliko o tome da meditacija 'obuzdava' čula, već što postajemo
sve manje spremni da nas naša čula neprestano uznemiravaju svojom prenadraženošću;
uviđamo 'bol' koji je posledica potpune okrenutosti čulnim zadovoljstvima i u našim očima
sve veću vrednost dobija mir jednostavnog življenja.
Kako meditacija pomaže da se ukloni pet prepreka?
Vidi i prethodni odgovor. Ne radi se o tome da se nešto ukloni, koliko o uviđanju da one
donose bol, te postajemo skloniji da ih ostavimo postrani, izbegnemo, prevladamo. Kako
stičemo povećanu svesnost uviđamo tu lančanu reakciju koja se odvija u umu i obrazac
po kojem se ona odvija. Kontekst pet prepreka može ti pomoći da identifikuješ svoj 'tip
ličnosti', odnosno da baciš svetlo na lične slabosti. U kanonskim tekstovima postoji
poređenje prepreka sa različitim vrstama vode: čulna želja se poredi sa vodom obojenom
raznim bojama, zlovolja sa ključalom vodom, tupost i pospanost sa vodom prekrivenom
žabokrečinom, uznemirenost i briga sa ustalasanom vodom koju šibaju vetrovi, sumnja sa
muljevitom i blatnjavom vodom. Baš kao što u takvim vodama ne možemo da vidimo svoj
odraz, isto tako sa tim preprekama u umu ne možeš jasno da uočiš ono što je dobro za
tebe i ono što je dobro za druge. Sviđa ti se da ti je um prekriven žabokrečinom? Pošto
si promislio o ovim preprekama ili makar samo zapamtio koje su, kad sedneš da meditiraš i
prošli postupci počnu da isplivavaju na površinu moći ćeš jasnije da uočiš obrasce po kojima
je u tim situacijama reagovao tvoj um. A kad ih jednom uočiš, onda će ti biti lakše i da ih
izbegneš.
Kakva je svrha i važnost položaja tela, pevanja i mantre u meditaciji?
Položaj tela, pevanje i mantra jesu stvari koje mi 'činimo'. Zato što imamo telo, 'činimo'
razne stvari. Ali u svemu tome postoji mogućnost izbora. Možemo položaj tela iskoristiti
da budemo seksualno izazovni ili da izrazimo poniznost, aroganciju ili bilo šta drugo.
Nijedan položaj nije nešto posebno, ali uočavamo i promišljamo o tome kako različiti
položaji utiču na um. Kako izgleda kad se pokloniš prijatelju? Kako izgleda kada pokažeš
pesnicu svome neprijatelju? S obzirom na ova pitanja, mi monasi obično koristimo
položaje koji ukazuju na blagost i skromnost; oni i na nas imaju smirujući efekat. Slično
je i sa pevanjem, sa korišćenjem reči koje izražavaju dobru volju, saosećanje,
velikodušnost, ljubav itd.; sve to podstiče slična osećanja i u onome ko sluša i u onome
ko ih izgovara. Mantra je obično jednostavna rečenica ili izraz sa nekim značenjem. Ona
deluje na dva nivoa: prvo, značenje se mentalno 'apsorbuje' velikim brojem ponavljanja
(pokušaj da koristiš reč 'ljubav' kao mantru tokom pola sata) i uz to ide i razmatranje o
tom značenju. Drugo, mantra deluje i kao objekat meditacije -- poput daha,
jednostavna je i kad se ponavlja smiruje um.
Sve troje -- položaj tela, pevanje i mantra -- obeležavaju granice, limit za fizičke
postupke, što pomaže da se omeđi kretanje uma, a sve to potpomaže i meditaciju.
Da li meditirate sami ili u grupama?
I jedno i drugo. No, čak i kada sedim u grupi, meditacija je jedna vrlo lična stvar.
Prednost sedenja u grupi je da osećaš potporu -- ostali ulažu napor i manje si sklon da
se vrpoljiš ili ustaneš i počneš nešto drugo da radiš. Takođe, sledim uputstva vođe
grupe, umesto da se priklanjam sopstvenim željama. Prednost samostalnog meditiranja je
da mogu da napravim raspored koji meni najviše odgovara. Ako želim da sedim dva sata,
mogu, ako želim da sedim pola sata i da hodam pola sata, mogu. Mogu da pevam mantru
a da ne uznemiravam druge. U oba slučaja ideja je da posmatraš svoj um. Da li me
oneraspoložava kada mi se kaže kada da sedim i kada da hodam? Da li gubim vreme
prelistavajući neki časopis onda kada sam prepušten sopstvenom programu? Važno je
prihvatiti ličnu odgovornost za vežbanje, bilo da se ono odvija u grupi ili samostalno. Mi
u manastiru imamo lep izraz povezan sa slikom o magarcu: 'Nema šargarepe, nema
štapa'. Nema naročite nagrade za to što si marljiv u meditaciji i niko ti ne prigovara ako
si lenj. Ako si pošten i zreo, uviđaš da su ti najveća nagrada plodovi sopstvenog
vežbanja.
Koliko dugo meditiraš svakoga dana?
Obično se u sali za meditaciju okupljamo u 5 ujutru i pevamo tekstove iz kanona oko
pola sata, a zatim jedan sat meditiramo. Ponekad nisam zauzet ujutru i tada još sat-dva
samostalno meditiram u svojoj sobi. Drugu grupnu meditaciju imamo uveče, kada je
pevanje nešto duže, uz još jedan sat meditacije. Ponekad imamo 'povlačenja' (nedelju ili
dve), kada sedeću i hodajuću meditaciju praktikujemo oko osam sati dnevno. Međutim, i
idealno bi bilo da svoj dan ne deliš na vreme meditacije i ostalo vreme, kao nešto što
radiš od 9 do 5 popodne, a onda si slobodan.Veliki deo prakse čini negovanje sabranosti
pažnje - dakle sposobnosti da budemo svesni svake situacije u kojoj se nađemo i naših
rekacijia na nju. Kako se osećam u ovom trenutku? Kakva je moja reakcija na taj tresak?
Kako se osećam u društvu sa tom osobom? Ako to ne mogu da vidim ili ne mogu da
budem svestan uma, kako ću ga vežbati ili izmeniti na bilo koji način? Na primer, ako
nisam svestan negativnog stava prema čišćenju lišća u Amaravatiju (manastiru u kojem
boravim), već jednostavno čistim i gunđam, tada će moj život biti pun 'čišćenja i
gunđanja'. Prvo moram da uvidim proces, povezanost uslova -- čišćenja koje je praćeno
gunđanjem -- da bih potom istraživao. U čemu je problem? Je li on zaista bitan? Ali ako
ova stanja uma nikada ne uočimo, ne prepoznamo i ispitamo, šta onda mogu očekivati
sem života punog 'čišćenja i gunđanja'. Zato je meditacija nešto što neprekidno
praktikujemo, a formalno vežbanje se stapa sa svakodnevnim životom.
Da li misliš da svako može da meditira ili prvo treba da nauči što je moguće više o
Budinom učenju pre nego što počne da vežba na pravi način?
Budizam je samo jedan put ka oslobađanju -- nekim ljudima on koristi, nekima ne. Drugi
putevi odgovaraju nekim drugim temperamentima. Generalno gledano, ako ti putevi imaju
za temelj moral, oni će prirodno voditi ka kontemplaciji, meditaciji -- ka postavljanju
pitanja koja sežu dalje od uobičajenog: "Šta ima danas za večeru?" ili "Kako da sebi
pribavim još više čulnih zadovoljstava?" Prosvetljenje je prirodni aspekt ljudske svesti --
nijedna religija nema copyright na njega. Treba samo da se zaustaviš, osmotriš i
oslušneš. Ukoliko imaš vodiča koji će ti dati osnovna uputstva, onda ćeš sigurno lakše
napredovati. To je prednost tradicionalnih formi kakva je budizam.
Da li je meditaciji morao neko da te poduči ili si počeo spontano da meditiraš?
Telo i um znaju kako da prežive, jer imaju instinktivnu, animalnu prirodu. Ljudska bića
imaju sposobnost da razmišljaju o okolnostima u kojima se nalaze, a što mislim da
životinje nemaju. Mi imamo prirodnu sklonost ka čuđenju -- Zašto sam se ja rodio? Šta
se događa kada umrem? To je prirodno, ali za mnoge od nas razvoj inteligencije i
kontemplacije -- više od onoga što je potrebno za puko preživljavanje -- izgleda kao
luksuz, naročito u ovo vreme kada smo toliko udaljeni od prirode. Ja sam meditaciju
naučio delom iz knjiga, a delom od učitelja.
Kakva osećanja ili iskustva dostižeš dok meditiraš?
Čitava ideja nekakvog dostignuća nije zapravo bitna za meditaciju. Tu se više radi o
otpuštanju napetosti nego o postizanju relaksiranosti; više o razumevanju neznanja
(napuštanju obmanutosti) nego o dostizanju mudrosti. Ljudi imaju razne vrste iskustava
(svetlost, zvukovi itd.), ali važna stvar koju treba zapamtiti o budističkoj meditaciji jeste
da je njezin jedini cilj oslobađanje od patnje. Sloboda je put iza iskustava koja samo
dolaze i prolaze. Kada se ona jednom dostigne, večna je.
Teško je meriti napredovanje u ovim stvarima. Jesi li ikada učio da sviraš klavir ili da
voziš bicikl? Nekad ti izgleda kao da sve to nema smisla, kao traćenje vremena. A onda
se, nekako, nešto promeni i pomisliš: "Ej, pa ja to mogu".
Praktikujući meditaciju nekoliko godina ustanovio sam da sam mnogo opušteniji u
pogledu života; on i nije tako veliki problem kao što mi se nekad činio. Ne upinjem se iz
petnih žila da budem bilo šta ili neko poseban. Još uvek sam prilično zaposlen i imam
dosta obaveza, ali je sve to više kao da činim ono što treba učiniti, pre nego pokušaji
da budem uspešan, da postignem ili dokažem bilo šta.
Da li misliš da ćeš ikada dostići nirvanu?
Prva stvar koju treba učiniti pre nego odgovorim na to pitanje jeste da definišem šta je
to "nirvana" -- a to baš i nije laka stvar. Jedna definicija je: oslobađanje od patnje,
odbojnosti i pometenosti. Nirvana jeste cilj budističke prakse i mislim da joj i ja težim.
Ponekad to izgleda kao veoma težak i dug put. Drugi put, sedeći nepomično, bistrog
uma posle celodnevnog truda, izgleda mi kao da je tu kraj mene. Uvek nastojim da imam
na umu kako je sadašnji trenutak jedina realnost, jedino mesto i vreme u kojem postoji
prosvetljenje. Biti potpuno prisutan upravo u ovom trenutku, kada iza toga ne postoji
nijedna želja -- to je prosvetljenje. Uslovi će se promeniti ali sada, ako uspem da budem
potpuno sa time, onda, hej -- to je to -- nirvana -- bingo! (Moja teorija broj 16a.)
Sve u svemu, uviđam da što duže živim ovaj život i praktikujem ovaj put, to manje
patim, manje je pohlepe, manje ljutnje, manje konfuzije. A što se tiče nirvane kao
iskustva -- ne samo kao teorije -- to je nešto što ostvarujemo neposredno. Tako se za
sada nadam jedino da ću biti u stanju da sebe ne uzmem suviše ozbiljno ili da ne učinim
bilo šta nepromišljeno.
Na koje si probleme naišao kada si počeo da praktikuješ meditaciju?
Jedan od glavnih problema kada sam počeo da meditiram bio je nemir. U mladosti moj um
bio je treniran da bude uvek zaokupljen nečim i aktivan, tragajući za (čulnim) objektima
u okolini. Nisam bio ohrabrivan da kontempliram prostor oko i između tih objekata. Bio
sam podstican da se borim za ono čega nema, a ne da budem zadovoljan onim kako su
stvari do tada stajale; "komad u tuđoj ruci uvek izgleda veći". Sedeća meditacija jeste
praktikovanje zadovoljenosti sadašnjim trenutkom, dakle biti spokojan sa onim što jeste.
Stalno zaokupljenom umu mir se uvek čini pomalo dosadan. Sedeti mirno nije uvek baš
lako.
Da li meditacija u sebe uključuje krajnju introvertnost?
Budizam se često označava kao srednji put, pa zato svaku krajnjost treba shvatiti kao
nešto opasno. Budistički osmostruki put se često sumira kao sila (moral), samadhi
(koncentracija) i panna (mudrost). Sve troje treba razvijati podjednako da bi se dostiglo
prosvetljenje. Ima jedna divna priča u vezi sa ovim, o tri dečaka koji su krenuli da
posete hram. Na svom putu prolaze kraj drveta u cvatu i pomisle kako bi bilo lepo staviti
nekoliko cvetova na oltar u hramu. Ali, cvetovi su suviše visoko i za najvišeg od njih, pa
se složiše da rade zajedno. Sila kleknu na zemlju kako bi načinio snažnu osnovu -- moral
je uvek osnova bilo kakve aktivnosti. Panna mu stade na leđa jer je najvišlji, ali ipak
treba da se protegne što je moguće više i tada se oseća pomalo nestabilno. Samadhi je
veoma jak i on čvrsto pridržava Pannu. Kombinovanim naporom sve trojice, mudrost na
kraju dohvati prekrasne cvetove.
Introverzija je nezgodna reč, jer ima dva značenja -- psihološko i patološko. Često sam
sebe pitam, razmišljajući odakle izvire misao: "Gde je um?" Je li unutra, negde spolja, i
unuta i spolja, svuda, je li univerzalan, individualan? Na meditaciju se najčešće gleda
kao na "ulaženje unutra", ali ako ja nisam ovo telo, šta to onda ulazi i gde? Dobro je pri
meditaciji održati jedan osećaj kosmičkog ili spiritualnog u umu, jer to pomaže da ništa
ne uzimamo suviše lično. Mislim da je introspekcija, samoposmatranje, možda bolja reč
od introverzije.
Kakve opasnosti mogu iskrsnuti tokom budističke meditacije?
Meditacija jeste rad sa umom i mnogo je nepoznatog u vezi sa umom -- zato i
meditiramo. Intenzivno razvijanje koncentracije može rezultirati oslobađanje izvesnih
energija ili nas dovesti u neuobičajena stanja i ukoliko ne živimo dovoljno izbalansiranim
načinom života, to nam može doneti probleme. Ne preporučuje se da ljudi sa pshološkim
problemima meditiraju bez odgovarajućeg vođstva.
Proces meditacije uključuje otvaranje svesti. Mnoga sećanja nisu dostupna svesnom
delu uma zbog potiskivanja, izbegavanja (jer su bolna), poricanja, nedostatka vremena
itd. Ako su ta sećanja naročito snažna mogu nas preplaviti. Sve to ipak nije nešto
neprirodno i više predstavlja poteškoću nego opasnost. Opasnost zapravo nije u
meditaciji, već u zalaženju u zapušten ili zloustavljan um. Poput mašine koja nije na
pravilan način korišćena ili održavana, kada je pokrenemo postoji mogućnost da se nešto
otkači i lupi vas u glavu. Kontakt sa iskusnim učiteljem, naročito na početku, uvek je od
neprocenjive pomoći.
MEDITACIJA – ZAŠTO SE MUČITI
Meditacija nije laka. Ona zahteva vreme i energiju. Ona sem
toga zahteva upornost, odlučnost i disciplinu. Takođe, zahteva
mnoge lične osobine koje obično smatramo neugodnim i želimo
izbeći kad god je to moguće. Sve ovo možemo opisati jednom rečju
“pronicljivost”. Meditacija zahteva “pronicljivost”. Sigurno da je daleko
lakše zavaliti se u fotelju i gledati televiziju. Zašto se mučiti? Zašto
rasipati sve to vreme i energiju kada možemo da uživamo? Zašto se
mučiti? Vrlo jednostavno. Zato što si ljudsko biće. I zbog te činjenice
da si ljudsko biće, ti si i naslednik izvesnog osećaja nezadovoljstva
životom koji jednostavno ne nestaje. Možeš ga za neko vreme
potisnuti iz svesti. Možeš sebe satima zabavljati, ali na kraju se on
uvek vraća – obično kada to najmanje očekuješ. Kao kad iznenada,
naizgled bez razloga, sedneš, svedeš račune i shvatiš svoju stvarnu
situaciju u životu.
Sediš i odjednom shvatiš da život provodiš tako što prolaziš
mimo njega. Dobro održavaš fasadu. Nekako uspevaš da povežeš
konce i spolja gledano izgleda kao da je sve OK. Ali one periode očaja,
ono vreme kada osećaš da u tebi sve popušta, to čuvaš duboko u
sebi. U konfuziji si. I ti to znaš. Ali dobro skrivaš. U isto vreme, tamo
dole ispod svega ovoga, znaš da mora postojati neki drugi način življenja,
neki bolji način da se gleda na ovaj svet, neki način da se živi
potpunije. Sa tim ponekad dođeš u dodir sasvim slučajno. Dobiješ
dobar posao. Zaljubiš se. Pobediš u nekoj igri. I za kratko stvari
su drugačije. Život zadobije puninu i jasnoću od kojih loša vremena i
sva ona monotonija izblede u sećanju. Cela tekstura iskustva se menja
i sam sebi kažeš: “Dobro je, uspeo sam; sada ću biti srećna”. Ali
onda i to sve nekako izbledi, nestane kao dim na vetru. Ostalo ti je
samo sećanje. To i neodređeni osećaj da nešto ipak nije kako treba.
ŠTA MEDITACIJA NIJE
Meditacija je reč. Ti si već čuo tu reč, inače ni ne bi dolazio na
ovu temu. Misaoni proces funkcioniše kroz asocijacije i ti
vezuješ razne ideje uz reč „meditacija“. Neke od njih su verovatno
tačne, dok su druge koješta. Neke od njih se bolje uklapaju u druge
sisteme meditacije i nemaju ništa zajedničko sa budističkom meditacijom.
Pre nego što krenem da objašnjavam šta je to meditacija,
bilo bi korisno pročistiti naša neuronska kola od naslaga, kako bi
nove informacije mogle da prolaze kroz njih nesmetano. Krenimo
od najočiglednijeg.
Neću te ovde podučavati da kontempliraš sopstveni pupak ili
da recituješ svete stihove. Ti se ne boriš sa demonima, niti krotiš
nevidljive energije. Nema šarenih pojasa moći, niti treba da obriješ
glavu ili da nosiš turban. Čak ne moraš ni da razdeliš sve što imaš i
odeš u manastir. U stvari, ukoliko ne živiš na nemoralan i haotičan
način, verovatno možeš da počneš ovog trenutka i napraviš izvestan
progres. Zvuči ohrabrujuće, zar ne?
A sada da vidimo koje su to glavne zablude vezane za meditaciju:
ZABLUDA 1 – Meditacija je samo tehnika relaksacije
Reč strašilo ovde je reč „samo“. Relaksacija jeste ključna komponenta
meditacije, ali meditacija budističkog tipa cilja ka mnogo
višem cilju. Pa ipak, ova tvrdnja je u suštini tačna za mnoge druge
sisteme meditacije. Sve tehnike ističu važnost koncentracije uma,
njegovo vezivanje za neki predmet ili osećaj. Radi to dovoljno odlučno
i temeljno i dostižeš duboku i prijatnu relaksaciju koja se stručno
naziva „đhana“. To je stanje tako savršenog mira, koje izaziva osećaj
zadovoljstva nedostižnog bilo kojem normalnom stanju svesti. I
većina sistema se zaustavlja upravo ovde. To je cilj i kada ga dostigneš
jednostavno ponavljaš to iskustvo do kraja života. Ali ne i u okviru
budističke meditacije, koja se naziva i „vipassana“. Vipassana traga
za drugim ciljem – svesnošću. Koncentracija i relaksacija se smatraju
neophodnim sastojcima svesnosti. One su nužni preduslovi, zgodne
alatke i blagotvorni nuzproizvodi. Ali nisu cilj. Cilj jeste uvid. Vipassana
meditacija jeste produbljena religijska praksa, čiji cilj nije ništa
manje od pročišćavanja i transformacije tvog svakodnevnog života.
O tome će više reči biti kasnije.
ZABLUDA 2 – Meditacija znači padanje u trans
I ovo može važiti za neke sisteme meditacije, ali ne i za budističku.
Meditacija uvida, vipassana, nije vrsta hipnoze. Ne pokušavate da
ispraznite svoj um do stanja nesvesti. Ne pokušavate sebe da pretvorite
u bezosećajnu glavicu kupusa. U stvari, istina je potpuno suprotna.
Postajete sve više i više senzibilni u odnosu na svoje emocionalne
promene. Upoznajete sebe sa sve većom jasnoćom i preciznošću.
Kroz učenje ove tehnike javljaju se izvesna stanja koja posmatraču sa
strane mogu izgledati slične transu. Ali su zapravo potpuno suprotno.
U hipnotičkom transu smo podložni tuđoj kontroli, dok u dubokoj
koncentraciji meditant ostave uglavnom pod sopstvenom kontrolom.
Sličnost je samo površinska i sigurno da pojavljivanje takvih
fenomena nije u vipassani nešto od ključnog značaja. Kao što je već
rečeno, duboka koncentracija ili đhana jeste alatka ili polazište na
putu ka povećanoj svesnosti. Vipassana po definiciji znači negovanje
svesnosti ili sposobnosti pažnje. Ako tokom meditacije počinjete da
sve više padate u nekakvo stanje transa, to je znak da ne meditirate
na način kako se ta reč razume u budističkoj meditaciji.
ZABLUDA 3 – Meditacija je tajanstvena praksa koju nije moguće
razumeti
I opet, skoro tačno, ali ne sasvim. Meditacija radi sa nivoima
svesti koji leže dublje od simboličkog nivoa mišljenja. Otuda, neke
činjenice o meditaciji jednostavno ne mogu biti saopštene rečima.
To međutim ne znači da ih je nemoguće razumeti. Za razumevanje
stvari postoje i dublji načini nego što su to reči. Razumete kako treba
da hodate. Verovatno ne možete tačno da opišete rečima kako se vaši
mišici i nervna vlakna grče tokom hodanja. Ali to možete da uradite.
Tako i meditaciju treba razumeti radeći je. Ona nije nešto što se uči
kroz apstraktne pojmove. Ona nije nešto o čemu treba puno pričati.
Nju treba doživeti. Meditacija nije nekakva neutralna formula koja
automatski daje predvidljive rezultate. Nikada ne možete detaljno
predvideti šta će se dogoditi tokom meditacije. Ona je istraživanje i
eksperiment; uvek nova avantura. Zapravo, kad steknete osećaj predvidljivosti
i istovetnosti u svojoj praksi, možete to iskoristiti kao znak
da ste negde skrenuli s puta i da idete pravo ka stagnaciji. Naučiti da
na svaku sekundu gledamo kao da je prva i jedina sekunda u ovom
univerzumu jeste ključno za vipassana meditaciju.
ZABLUDA 4 – Cilj meditacije je da postanem psihički supermen
Ne, cilj meditacije je razvoj svesnosti. Čitanje misli nije na programu.
Levitacija nije cilj. Cilj je oslobađanje. Postoji veza između
psihičkih fenomena i meditacije, ali taj odnos je nešto kompleksniji.
Tokom prvih faza u razvoju meditanta takvi fenomeni se mogu, ali
i ne moraju javiti. Neki ljudi mogu doživeti intuitivno razumevanje
ili sećanja iz prošlih života; drugima se tako nešto ne događa. U svakom
slučaju, sve to se ne smatraju razvijenim i pouzdanim psihičkim
sposobnostima. Niti im treba pridavati preveliki značaj. Takvi fenomeni
mogu zapravo biti prilično opasni za neiskusnog meditanta, jer
mogu biti prilično zavodljivi. Mogu se pretvoriti i u ego trip koji će
nas odvući sa pravog puta. Najbolje što možete da uradite je da im ne
pridajete važnost. Ako se pojave, super. Ako ne, i to je super. Postoji
tačka na putu meditanta kada može upražnjavati naročite vežbe za
razvoj psihičkih moći. Ali je ona tek u poodmakloj fazi tog puta.
Pošto je dostigao vrlo duboke stupnjeve zadubljenja, meditant će biti
dovoljno napredan da radi sa takvim silama bez opasnosti da mu se
otmu kontroli ili da ga potpuno obuzmu. Tada će ih on razvijati strogo
radi služenja drugima. Dakle, sve se to događa tek posle nekoliko
decenija vežbanja. No, ne lupaj glavu oko toga. Samo se koncentriši
na sve bolje razvijanje svesnosti. Ako ti u to polje svesnosti banu
glasovi ili slike, samo ih registruj i pusti da odu svojim putem. Ne
uplići se u njih.
ZABLUDA 5 – Meditacija je opasna i promućurne osobe ne bi
trebalo da se oko nje petljaju
Sve je opasno. Kreneš preko ulice i možda te raspali autobus.
Pod tušem si i, ooops, oklizneš se i slomiš ruku. Meditiraj i verovatno
ćeš uskomešati različite neugodne stvari iz prošlosti. Potisnuti
materijal koji će bio zakopan neko vreme može nas zaista uplašiti.
Ali sve to može doneti i mnogo koristi. Nijedna aktivnost nije bez
rizika, ali to ne znači da treba da živimo u tikvi. To nije život. To je
prerana smrt. Sa opasnošću je najlakše nositi se ako otprilike znamo
kolika je, gde ćemo verovatno na nju naleteti i kako da se sa njom
nosimo kada se pojavi. I to je svrha ovih redova. Vipassana je razvijanje
svesnosti. To samo po sebi nije opasno; naprotiv, povećana
svesnost nas čuva od opasnosti. Kada se pravilno izvodi, meditacija
je vrlo blag i postepen proces. Krenite u nju lagano i bez grča, i onda
će se vaša praksa razvijati vrlo prirodno. Ništa ne treba forsirati. Kasnije,
kada vam se posreći i naiđete na kompetentnog učitelja, moći
ćete da ubrzate svoje napredovanje tako što ćete odvojiti vreme za
intenzivne kurseve meditacije. U početku, međutim, neka akcenat
budena opuštenosti. Vežbajte bez presije i sve će biti OK.
ZABLUDA 6 – Meditacija je za svece i askete, ne za obične ljude
Ovaj stav naročito je dominantan u Aziji, gde su monasi i sveti
ljudi okruženi ogromnim poštovanjem koje se izražava na ritualni
način. Ovo je pomalo slično idolatriji prema filmskim zvezdama i
sportskim junacima na Zapadu. Od takvih ljudi se prave stereotipi,
pridaju im se nadljudski kvaliteti i osobine koje mogu da do kraja
realizuju zaista samo retki. Kada je o meditaciji reč, očekujemo da
meditant mora biti neka izuzetno posvećena osoba, iz čijih usta uz to
teku samo med i mleko. No, ako imate kontakte sa ljudima koji meditiraju,
brzo ćete izgubiti ovakve iluzije. Tačno je, naravno, da sveti
ljudi meditiraju, ali oni to ne rade zato što su sveti ljudi, već upravo
obratno. Oni su sveti upravo zato što meditiraju. Oni su stigli tu gde
jesu upravo uz pomoć meditacije. I počeli su da meditiraju mnogo
pre nego što su postali sveti. Ovo je vrlo važno. Velik broj ljudi misli
da neko mora biti moralno apsolutno čist pre nego što se upusti u
meditaciju. Ali to je kontradikcija. Moralnost zahteva izvestan ste17
pen mentalne kontrole. Ta kontrola je preduslov. Zato mentalno vežbanje
mora da dođe na početku.
Inače, u budizmu postoje tri glavna elementa meditacije – moral,
koncentracija i mudrost. I ta tri elementa jačaju kako se praksa
produbljuje. Svaki od njih utiče na druga dva, tako da ih razvijate sve
zajedno, a jedan po jedan. Kada posedujete mudrost da zaista razumete
situaciju, automatski se javlja saosećanje prema svakoj strani
koja je u nju uključena, a saosećanje znači da automatski obuzdavate
sebe od svake misli, reči ili postupka koji bi mogao povrediti i vas i
druge. Tako vaše ponašanje samo od sebe postaje moralno. Samo
kada ne razumete stvari dovoljno duboko, tada stvarate probleme.
Ako ne uviđate posledice sopstvenih dela, tada se sapletete. Neko ko
čeka da bude potpuno moralan da bi počeo da meditira,čeka autobus
koji nikada neće doći. Drevni mudraci kaži da je on poput čoveka
koji da se okean potpuno smiri, kako bi se u njemu okupao.
Kojice, imam neka pitanja, nadam se da ces biti raspolozna da odgovoris.
Elem, moram priznati da sm pokusala samo jednom sa meditacijom, i osetila ono sto sam procitala na prvoj strani, jos vece uznemirenje. Pokusavala sam da se fokusiram na disanje inace.
Inace, moj um je sam po sebi prilicno haotican, milion misli mi proleti kroz glavu u sekundi, pronalazim asocijacije i tamo gde ih nema, u sledecem trenutku vec sve to zaboravljam itd. A to zaboravljanje je nesto sto me posebno brine, jer pocinjem da zaboravljam previse stvari, a za neke nisam ni sigurna da li ih znam, da li sam to negde cula ili procitala, vec pocinjem da se pitam sve to nakon sto to kazem. Da ne duzim, potpuni haos. Ali, to su samo informacije koje unosim, a unela sam ih previse, dodus, ima i toga. S druge strane, tu su i emocije, emocije koje su potisnute, a zapravo nisu, valjda sam tako napravljena i odgajana, ali sto bi Kijamet rekla, ja sam gospodjicanikadne pokazujemocije. Eee, tu vec ima brdo toga potisnutog, da me strah sta sve moze da se iskopa. Najcrnje od svega, svako ko me upozna kaze za mene da sam "mirna", ma k'o Bensedin, a u meni haos.
Dakle, pitanja su sledeca: koja bi bila za mene bolja, samatha ili vipassana, ili to moram sama ustanoviti? Imas li neke savete, osim napisanih, kako da smirim sebe, bar tokom meditacije? Sad ja kao ocekujem neki trik kojim cu se posluziti. :pada: Problem zapravo lezi u tome sto ja svoj um ne smem da ostavim samog sa sobom, jer onda pocne da divlja, zato ga stalno uposljavam, ma kakvim trivijalnostima, a time ga dodatno tram informacijama i novim senzacijama, znaci, vrzino kolo. Dakle, meditacija je nesto sto resava moje probleme, ali ti problemi prave problem pri meditaciji.
Eto, i sad sam vec izgubila nit, a imala sam par spremnih pitanja u glavi. :tupan:
Al cu da se vrnem...
aaa..:pada:
Samatha definitivno za početak. Nema ni prečice ni trikova. Kreneš sa deset minuta dnevno, pa lagano.
To što um divlja, nije ništa strašno. Svima um divlja, samo ne primećuju to baš svi.
Budi uporna i strpljiva. I uvek kaži, eto da nisam krenula, ne bih ni do ovde stigla.
E sad, na koji način ćeš je raditi, to već sama moraš da proceniš. Ja recimo brojim. Od jedan do deset
pa unazad. Udah izdah, jedan.. udah izdah, dva....pa kad stignem do šezdeset.. :lol: onda shvatim da
nisam bila tu, pa se lagano vratim..
Možeš da posmatraš neki jednostavan predmet. Ne mogu sada da se setim, ima dosta načina, ali se
uglavnom savetuje da obratiš pažnju na deo nosa ili gornje usne, gde osećaš da dah prolazi ili da
obrtiš pažnju na podizanje i spuštanje stomaka.
Vipasanu možeš raditi bilo kada i bilo gde. Ona je jednostavno obraćanje pažnje na ono
što nam se trenutno dešava u ''glavi'' ili na ono što trenutno radimo. Savetuju da počneš
sa nekim stvarima koje radiš svakodnevno. Recimo sa pranjem zuba ili oblačenjem. Možda
doručkom?
I za gopsođicekoje nikadnepokazujuemocije, metta meditacija. Jes li probala nju nekad?
Ahaha, dsad me ubedari sa tim smajlijem, znaci, tesko meni sa sobom samom. Nikad cula za metta meditaciju, ali evo guglam. Mislim da ce mi biti potrebne sve meditacije i mantre ovog sveta, da umirim ovu neman.
Evo da te spasim guglanja, kad već nemani ne mogu.. :lol:
Peto poglavlje je o metta meditaciji, mada bi možda mogla sve da pročitaš.
http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Dhammika%20-%20Uvod%20u%20meditaciju.pdf
a ako ti je lakše, možeš da odgledaš snimak
http://www.buddhistv.com/video/530/Uvod-u-meditaciju-5-Meditacija-ljubavi
Dhammika tako govori, da provereno umiruje svakakve nemani.
Dhammiku sam vec izguglala. Hvala na pomoci! :sojka:
Dodjem ja opet. :P
vidi stvarno.. :hm: kad ukucaš metta meditacija, prvi je na spisku..
a ja mislila da je teško naći..
Nema na čemu. Slobodno svrati.. vidiš da sam usamljena... :lol:
Hehe, vidim da si usamljena. Puno znaci pomoc i smernice, a ovde u Nisu nema nicega ili nikoga, koga mogu da vucem za rukav. Budu ponekad neke konferencije, sta li, ali za to obicno kasno cujem. Jedino sto mi je dostupno je yoga, ali to je po ovim centrima za ulepsavanje, casovi odmah posle zumba aerobika. :haha:
Da.. društvo dosta znači..
Nas u Beogradu ima malo više, pa jednom nedeljno imamo grupnu meditaciju.
Nadam se da će se u Nišu popraviti situacija. Mada, eto imamo ovaj ''virtuelni
svet'', pa uvek možemo da nađemo sagovornika.
Joj, zavidim vam. Nadam se i ja da ce se situacija popraviti, mozda da pokusamo prvo virtuelno da se okupimo. Ovako za sad imam samo jednu zainteresovanu osoba, koja mi nije virtuelna. :)
čega bre nema u nišu :sale:
Pa eto.. udružite se.. :hm:
ZABLUDA 7 – Meditacija je bežanje od stvarnosti
Netačno. Meditacija je bežanje ka stvarnosti. Ona vas ne izoluje
od bola života. Ona vam omogućuje da tako duboko uronite u život
i sve njegove vidove da probijate barijeru bola i odlazite izvan patnje.
Vipassana je specifična praksa sa ciljem da se suočimo sa stvarnošću,
da do kraja iskusimo život kakav on jeste i nosimo upravo sa
onim na šta na tom putu naiđemo. Ona vam ujedno omogućuje da
odgurnete u stranu sve iluzije i sebe oslobodite svih onih sitnih laži
koje sve vreme sebi govorite. Ono što je tu tu je. Vi ste ono što jeste i
samozavaravanje oko sopstvenih slabosti i motiva samo vas još čvršće
vezuje za taj točak iluzija. Vipassana meditacija nije pokušaj da
zaboravite na sebe ili da prikrijete svoje probleme. Ona jeste učenje
da sebe posmatrate i vidite upravo onakvima kakvi jeste. Vidite šta je
tu i potpuno ga prihvatite. Tek tada možete da ga menjate.
ZABLUDA 8 – Meditacija je odličan način da se otkačiš
Pa, i da i ne. Meditacija stvara ponekad divni osećaj blaženstva.
Ali to nije njena svrha i taj osećaj se ne javlja uvek. Sem toga, ako meditiraš
imajući to na umu, šanse za to se još više smanjuju nego kad
meditiraš radi stvarnog cilja meditacije, a to je povećana svesnost.
Blaženstvo dolazi od opuštanja, a opuštanje dolazi od popuštanja
tenzije. Traganje za blaženstvom u meditaciji zapravo ponovo uvodi
tenziju u čitav proces, a to onda poremeti čitav tok događaja. To je
kvaka 22. Možeš imati blaženstvo jedino ako ga ne loviš. Sem toga,
ako su euforičnost i dobri osećaji ono što tražiš, za to postoje i lakši
putevi. Možeš ih pronaći u kafićima. Euforija nije cilj meditacije. Ona će
se nekada javiti, ali je treba smatrati nuzproduktom. Ipak, to je vrlo
prijatan sporedni efekat i on postaje sve češći što duže meditiraš.
ZABLUDA 9 – Meditacija je sebična
Svakako da ona tako izgleda. Meditant sedi na svom jastučetu.
A jel dao krv? Nije. Je li zauzet pomažući žrtvama prirodne nesreće?
Nije. Ali razmotrimo njegovu motivaciju. Zašto on radi to što
radi? Namera mu je da sopstveni um pročisti od besa, predrasuda
i zle namere. Aktivno je uključen u proces oslobađanja od pohlepe,
napetosti, neosetljivosti. I upravo su to stvari koje ne daju njegovom
saosećanju da se ispolji. Sve dok one nestanu, svako dobro delo koje
učini će najčešće biti samo produžetak njegovog ega i na duže staza
neće doneti neki boljitak. Povređivanje u ime pomaganja je jedna od
najstarijih igara. Veliki inkvizitor španske inkvizicije bio je vođen
najuzvišenijim među motivima. Spaljivanje veštica rađeno je „za opšte
dobro“. Činjenica je da smo sebičniji nego što to sebi priznajemo.
Ego ima sposobnost da i najuzvišenija dela pretvori u đubre samo
ako mu pustimo na volju. Zato kroz meditaciju postajemo svesni
upravo onakvih kakvi jesmo, budeći se za sve one nebrojene suptilne
načine na koje ispoljavamo svoju sebičnost. Tek tada postajemo
istinski nesebični. Čistiti sebe od sebičnosti nije sebičnost.
ZABLUDA 10 – Kad meditiraš, ti zapravo sediš i u glavi su ti neke
uzvišene misli
Opet pogrešno. Postoje sistemi kontemplacije u kojima se radi
nešto slično tome. Ali to nije budistička meditacija, to nije vipassana.
Vipassana je praksa svesnosti. Svesnosti čega god da je tu, bilo da je
reč o vrhovnoj istini ili običnom trešu. To što je tu, tu je. Naravno,
uzvišene estetske misli se mogu javiti tokom ove prakse. Svakako da
ih ne treba izbegavati. Ali ne treba ni tragati za njima. One su samo
prijatan nuzefekat. Budistička meditacija je jednostavna praksa. Sastoji
se od doživljavanja događaja u sopstvenom životu direktno, bez
preferencija ili nekih mentalnih slika koje bismo u njih ubacivali.
Meditacija je posmatranja sopstvenog života kako se odvija iz trenutka
u trenutak, bez ikakvih predubeđenja. Šta naiđe, naiđe. Vrlo
jednostavno.
ZABLUDA 11 – Nekoliko nedelja meditacije i svi moji problemi će
nestati
Sorry, meditacija nije ekspres lek za sve boljke. Odmah ćete
početi da primećujete promene, ali zaista duboki efekti vas čekaju
tek za koju godinu. Tako je ovaj svet konstruisan. Ništa vredno ne
postiže se preko noći. Meditacija je u nekom pogledu teška. Zahteva
disciplinu i ponekad je to bolan proces vežbanja. Kod svakog sedenja
stičete neki dobitak, ali svi ti rezultati su vrlo suptilni. Oni se događaju
duboko u umu, da bi se tek kasnije manifestovali. I ako sedite
i neprekidno izvirujete kad će da grune neka velika, brza promena,
tada potpuno gubite iz vida sve one tanane promene. Onda se obeshrabrite,
dignete ruke od svega i spremni ste da se zakunete da se
nikakva promena nije ni dogodila. Ključna stvar u svemu ovome jeste
strpljenje. Strpljenje. Ako i ne naučite ništa drugo od meditacije,
naučićete se strpljenju. A to je jedna vrlo korisna lekcija.
ŠTA RADITI KADA UM LUTA?
Uprkos tvom postojanom naporu da um održiš na dahu, on često
odluta. Može se okrenuti prošlim iskustvima i iznenada uhvatiš sebe
kako se sećaš mesta na kojima si bio, ljudi koje si sreo, prijatelja sa
kojima se već dugo nisi video, knjige koju si davno pročitao, ukusa
jučerašnjeg obroka i tako dalje. Čim primetiš da um nije sa dahom,
lagano ga vrati na objekat meditacije i tu ga zadrži. Međutim, za nekoliko
trenutaka možda ćeš početi da razmišljaš o tome kako treba
da platiš račune, kako treba da telefoniraš, napišeš mejl nekome, pospremiš
stvari u sobi, odeš u kupovinu, na žurku ili da planiraš vikend.
I opet, čim primetiš da su te misli obuzele, vrati pažnju na prvobitni
objekat. A sada sledi nekoliko sugestija koje će ti pomoći da
stekneš koncentraciju neophodnu za praktikovanje pune svesnosti.
1. Brojanje
U situaciji kao što je gore opisana može pomoći brojanje. Svrha
brojanja je jednostavno da fokusira um na dah. Kad je on jednom
fokusiran, prestani da brojiš. Ono je samo sredstvo za postizanje
koncentracije. Naravno, brojiš u sebi, bez ikakvog zvuka. Evo na koji
način možeš da brojiš.
a) Dok udišeš broj „jedan, jedan, jedan, jedan...“ sve dok pluća
nisu sasvim napunjena vazduhom. Dok izdišeš broj „dva, dva, dva,
dva...“ sve dok se pluća sasvim ne isprazne. Onda kod narednog udaha
brojiš „tri, tri, tri, tri...“ dok s epluća ponovo ne napune i dok
izdišeš brojiš „četiri, četiri, četiri, četiri...“ dok se pluća ne isprazne.
Broj tako sve do deset i ponovi onoliko puta koliko je neophodno da
bi um održao fokusiranim na dah.
b) Drugi metod brojanja jeste brzo brojanje do deset. Dok brojiš
„jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset“ udahni, i
opet dok izbrojiš „jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet,
deset“ izdahni. To znači da sa jednim udahom izbrojiš do deset i isto
tako sa jednim izdahom. Ponovi ovakav način brojanja onoliko puta
koliko je neophodno da um ostane fokusiran na dah.
c) Treći metod brojanja jeste brojanje u intervalima, sve do deset.
U ovom slučaju brojiš „jedan, dva, tri, četiri, pet“ (samo do pet) pri
udahu i onda izbrojiš „jedan, dva, tri, četiri, pet, šest“ (samo do šest)
pri izdahu. Pri sledećem udahu brojiš „jedan, dva, tri, četiri, pet, šest,
sedam“ (samo do sedam), a pri izdahu „jedan, dva, tri, četiri, pet,
šest, sedam, osam“. Sledeći udah brojiš do devet, a izdah do deset. I
tako ponavljaš ovaj način brojanja onoliko puta koliko je nužno da
um fokusiraš na dah.
d) Četvrti metod je da udahneš duboko. Kad su pluća puna, odbroj
u sebi „jedan“ i zatim potpuno izdahni i u sebi odbroj „dva“.
Ponovo duboko udahni i odbroj „tri“, pa potpuno izdahni. Kad su
pluća potpuno ispražnjena, u sebi odbroj „četiri“. Broj dah na ovaj
način do deset. Onda broj unazad od deset do jedan. Zatim ponovo
od jedan do deset itd.
e) Peti metod jeste da spojiš udah i izdah. Izdahni i u sebi odbroj
„jedan“. Zatim ćeš i udah i izdah brojati kao jedan. Ponovo udahni i
izdahni, pa u sebi odbroj „dva“. Ovakav način brojanja ide samo do
pet i potom unazad od pet do jedan. Ponavlja ovaj metod brojanja
sve dok dah ne postane rafiniran i skoro neprimetan.
Ne zaboravi da nije obavezno da sve vreme brojiš. Čim ti se um
ustali na vrhovima nozdrva, gde ih strujanje vazduha dodiruje, i kad
počneš da osećaš da ti je disanje toliko rafinirano i stišano da ne
možeš da jasno razdvojiš udah i izdah, prestani da brojiš. Brojanje se
koristi samo kao vežba um da se skoncentriše na jedan objekat.
2. Fokusiraj svoj um poput stolara
Stolar povuče pravu liniju na dasci koju hoće da preseče. Tada
krene da seče tu dasku testerom duž te linije. On pti tome ne gleda
u zupce testere koji ulaze i izlaze iz daske. Umesto toga, on fokusira
svu svoju pažnju na onu liniju koju je povukao, kako bi testera išla
tačno po njoj. Slično ovome, ne pokreći centar pažnje zajedno sa
dahom, već ga drži upravo na onoj tački gde osećaš struju vazduha
da dodiruje ivice nozdrva.
Mentalni stav:
1. Ništa ne očekuj: Samo sedi i vidi šta se događa. Tretiraj čitavu
stvar kao eksperiment. Zainteresuj se za sam taj eksperiment. Ali nemoj
da ti misli odvuče mozganje o tome kakvi će biti rezultati. Zato,
nemoj da se brineš oko bilo kakvih rezultata. Neka se meditacija kreće
sopstvenom brzinom i sopstvenim smerom. Neka te meditacija
poduči onome što ona želi da naučiš. Meditativna svesnost nastoji da
vidi stvarnost tačno onakvom kakva jeste. Bilo da to odgovara našim
očekivanjima ili ne, meditacija zahteva privremenu suspenziju svih
naših unapred formiranih ubeđenja i ideja. Moramo skloniti sa svog
puta sva maštanja, procene i tumačenja, dotle dok traje jedna sesija.
Inače ćemo se stalno na njih saplitati.
nikako da krenem da čitam ovo i da krenem s tim već jednom :(
2. Ne napreži se: Ništa ne siluj, niti se napreži više nego što ti
prija. Meditacija nije agresivna. Nema nasilnog metoda. Neka tvoj
napor bude prirodan i postojan.
3. Ne žuri: Nemaš gde da žuriš, zato se opusti. Sedi na jastuče i
ostani tu kao da imaš ceo dan na raspolaganju. Ako želiš da razviješ
bilo šta vredno, za to je potrebno vreme. Strpljenje, strpljenje, strpljenje.
4. Ni za šta se ne vezuj i ništa ne odbacuj: Neka dođe šta ima da
dođe, prilagodi se tome, šta god da je. Ako ti se javi lepa slika, to je
dobro. Ako ti se javi ružna slika, i to je dobro. Na sve to gledaj kao na
isto i ne potresaj se šta god da se pojavi. Ne bori se sa tim što doživljavaš,
samo ga pažljivo posmatraj.
5. Opusti se: Nauči da ploviš sa svakom promenom koja se javi.
Olabavi malo kajase i opusti se.
6. Prihvati sve što naiđe: Prihvati svoja osećanja, čak i ona za
koja bi voleo da ih nemaš. Prihvati svoja iskustva, čak i ona koja mrziš.
Ne osuđuj sebe što imaš ljudske mane i nedostatke. Nauči da sve
pojave u umu vidiš kao savršeno prirodne i razumljive. Pokušaj da
stvari prihvataš, ali bez ocenjivanja, u svakom trenutku i kakve god
da se prikažu.
7. Budi blag sa sobom: Ne ganjaj sam sebe. Možda nisi savršen,
ali ti si sve sa čime treba da radiš. Proces nastajanja onakvim kakav
ćeš biti započinje time što prvo sebe potpuno prihvatiš takvog kakav
si sada.
8. Istražuj sam za sebe: Postavljaj pitanja o svemu. Ništa ne uzimaj
zdravo za gotovo. Ne veruj ni u šta samo zato što zvuči mudro
i posvećeno ili zato što je to izjavio neki sveti čovek. Sam to za sebe
proveri. To ne znači da treba da budeš ciničan, drzak ili bez poštovanja.
To samo znači da treba da oslanjaš na svoje iskustvo. Svaku
tvrdnju podvrgni test svog iskustva i neka ti rezultati tog testa budu
putokaz ka istini. Meditacija uvida razvija se iz jedne unutrašnje težnje
za buđenjem za sve ono što jeste stvarno i za sticanjem oslobađajućeg
uvida u pravu strukturu egzistencije. Bez toga, čitava praksa
je površna.
9. Svaki problem posmatraj kao izazov: Negativne stvari koje se
pojave smatraj prilikama da učiš i rasteš. Ne beži od njih, ne optužuj
sebe, niti se pretvaraj da se ništa ne događa. Imaš problem? Super.
Novi materijal za obradu. Raduje se, baci s ena posao i istražuj.
10. Ne mozgaj suviše: Nije neophodno da sve unapred smisliš.
Mozganje te neće osloboditi iz klopke. U meditaciji, um se prirodno
pročišćuje svesnošću, golom pažnjom bez onog unutrašnjeg komentatora
koji nam neprekidno radi u glavi. Njegovo komentarisanje po
navici nije ti neophodno da bi eliminisao one stvari koje te drže u
ropstvu. Sve što jeste neophodno jeste jasna, nefiltrirana percepcija
tih stvari, koje su i kako funkcionišu. Samo to je dovoljno da one
budu razložene. Pojmovi i mozganje ti se samo ispreče na putu. Ne
misli puno, već vidi.
11. Neka te ne fasciniraju kontrasti: Razlike među ljudima postoje,
ali insistiranje na njima je opasna rabota. Ako nismo pri tome
obazrivi, to vodi direktno u egoizam. Uobičajeno čovekovo razmišljanje
je puno pohlepe, zavist i gordost. Čovek koji na ulici vidi
drugog čoveka možda istog trenutka pomisli: „On bolje izgleda od
mene.“ Momentalni rezultat ovoga je zavist i stid. Devojka koja vidi
drugu devojku možda pomisli: „Ja sam zgodnija od nje.“ Momentalni
rezultat ovoga je gordost. Ovakva vrsta upoređivanja je navika
i direktno vodi do lošeg osećaja bilo koje vrste: pohlepa, zavist, gordost,
ljubomora, mržnja. To je jedno loše mentalno stanje, ali mi to
radimo sve vreme. Poredimo svoj izgleda sa drugima, svoj uspeh,
svoja dostignuća, imetak, novac ili IQ i sve to vodi do istog stanja
– otuđenje, barijere između ljudi i mučni osećaji.
Ānāpānasati
Ađan Sumedho
"Stanja su neobična, ali mir uma, neuslovljeno,
toliko je običan da ga niko čak i ne primećuje.”
Često previdimo ono uobičajeno. Uglavnom smo svesni našeg
daha kada nije normalan, recimo kada imamo astmu ili kada
se zaustavimo posle trčanja. Ali sa ānāpānasati uzimamo naš
uobičajeni dah kao objekat meditacije. Ne pokušavamo da taj
dah načinimo ni dužim ni kraćim, niti da ga kontrolišemo na bilo
koji način, već da jednostavno pratimo uobičajeni ritam
udaha i izdaha. Dah nije nešto što stvaramo ili zamišljamo; to je
prirodan proces u našem telu koji se nastavlja sve dok
postoji život, bilo da se na njega koncentrišemo ili ne. Dakle
to je jedan objekat koji je uvek tu kraj nas; možemo mu se
okrenuti u bilo kom trenutku. Nije neophodno da imamo bilo
kakve kvalifikacije da bismo posmatrali svoj dah. Ne moramo
da budemo ni naročito inteligentni – sve što nam je potrebno
jeste da budemo zadovoljni sa i svesni jednog udaha i izdaha.
Mudrost ne dolazi od proučavanja velikih teorija ili filozofija,
već od posmatranja običnog.
Dahu manjka bilo kakav uzbudljiv kvalitet, nema bilo čega
fascinantnog u vezi sa njim, tako da posmatrajući ga možemo
veoma da se uznemirimo i čak osetimo odbojnost. Naša želja
je da uvek "dobijemo" nešto, da pronademo nešto što će nas
zainteresovati i apsorbovati u sebe bez bilo kakvog napora
sa naše strane. Ako čujemo neku muziku, ne razmišljamo:
„Moram se skoncentrisati na ovu fascinantnu i uzbudljivu
muziku”. Jednostavno nismo u stanju da se zaustavimo, zato što
je taj ritam toliko zarazan da nas prosto uvuče u sebe. Ritam
našeg normalnog disanja nije ni interesantan, ni zabavan. On
je umirujući, a većina ljudi nije navikla na smirenost. Većina
ljudi voli ideju mira, ali stvarno iskustvo tog mira im se čini
razočaravajuće ili frustrirajuće. Oni žele stimulaciju, nešto
što će ih usisati u sebe. Sa ānāpānasati boravimo kraj jednog
objekta koji je neutralan – nemamo bilo kakvo osećanje
sviđanja ili nesviđanja – i samo registrujemo početak udaha,
njegovu sredinu i njegov kraj, a zatim početak izdaha, njegovu
sredinu i njegov kraj. Blagi ritam daha, pošto je sporiji od
ritma misli, dovodi nas do stanja smirenosti; prestajemo da
razmišljamo. Ali mi ne pokušavamo da dobijemo bilo šta od
takve meditacije, da dostignemo samādhi, nekakvo zadubljenje,
zato što kada um pokušava da dobije ili dostigne neku
stvar, umesto da bude jednostavno zadovoljan jednim jedinim
dahom, tada se on ne usporava i ne postaje smireniji, već
upravo suprotno, postajemo frustrirani.
U početku vežbanja um luta. Kada jednom postanemo svesni
da smo odlutali od daha, blago vratimo pažnju na njega. Naš
stav je da smo vrlo, vrlo strpljivi i uvek spremni da počnemo
ispočetka. Naši umovi nisu naučili da počivaju na jednom
mestu, učeni su da povezuju jednu stvar sa drugom i da
formiraju mišljenje o svemu. Pošto smo navikli da koristimo
inteligenciju i sposobnost razmišljanja na različite mudre načine,
često postanemo vrlo napeti i uznemireni ako to ne
možemo da činimo. Zato kada vežbamo ānāpānasati (fokusiranje
pažnje na udah i izdah) osetimo otpor, odbojnost prema
tome. To je kao sa divljim konjem kada ga prvi put osedlaju,
potpuno pobesni kada oseti da ga nešto sputava.
Kada um počne da luta, odjednom postanemo uznemireni i
obeshrabreni, negativni i odbojni prema čitavoj toj stvari. Ako,
vođeni tom frustracijom, pokušamo da prisilimo um da se
smiri i to činimo pukom snagom volje, to ćemo biti u stanju samo
nakratko i onda um ponovo ode na svoju stranu. Otuda je
pravi stav pri vežbanju ānāpānasati da budemo vrlo, vrlo strpljivi,
da sebi poklonimo onoliko vremena koliko je potrebno, da tokom
ovog vremena napustimo ili odbacimo sve svakodnevne,
intimne ili finansijske probleme. Ništa ne treba da učinimo,
izuzev da posmatramo svoj dah.
Ukoliko primetimo da nam um odluta tokom udaha, tada
više napora ulažemo u udah. Ako um obično odluta tokom izdaha,
tada više napora uložimo u njega. I neprekidno ga vraćamo.
Uvek budite spremni da počnete ispočetka. Kao i sa početkom
svakog novog dana, na početku svakog udaha negujte ono što
se zove početnički um, ne prenosite ništa iz jednog trenutka
u drugi, ne ostavljate tragove, poput velikog požara. Udahnemo
i um odluta, mi ga vratimo ponovo natrag – i već to je
jedan trenutak sabranosti. Vežbamo um poput dobre majke
koja vežba svoje dete. Malo dete ne zna šta radi, ono
jednostavno ide unaokolo. I ukoliko se majka zbog toga
naljuti i počne da ga tuče, dete postane prestrašeno i neurotično.
Dobra majka će jednostavno ostaviti dete da radi ono što radi,
motriti ga jednim okom i ukoliko ode predaleko, vratiće ga
nazad. Ukoliko imamo tu vrstu strpljenja, tada ne gunđamo
u sebi, ne mrzimo sami sebe, ne mrzimo svoj dah, ne mrzimo
sve oko nas, ne postajemo razočarani zato što nismo u stanju
da se smirimo uz pomoć ānāpānasati.
Ponekad smo suviše ozbiljni sa svakom stvari, i potpuno nam
nedostaju radost i sreća, nemamo smisao za humor, već samo
za represiju. Razvedrite svoj um, razvucite usta u blagi osmeh!
Budite opušteni i spokojni, bez pritiska da morate postići bilo
šta specijalno – nema nikakvog dobitka, nikakve velike čarolije,
ničeg specijalnog. I čime onda možete danas da se
pohvalite da biste opravdali uloženo vreme? Samo jednim
svesnim udahom? Potpuno ludo! Ali ipak to je više od onoga što
većina ljudi može da se pohvali da je učinila tokom današnjeg dana.
Mi se ne borimo sa silama zla. Ako osećate averziju prema
ānāpānasati, onda registrujte i to. Ne ponašajte se kao da je ovo
nešto što prisiljavate sebe da učinite, već načinite od toga
zadovoljstvo, nešto u čemu zaista uživate. Kada pomislite: „Ja
ovo ne mogu da uradim”, postanite svesni i tog otpora,
straha ili frustracije i onda se opustite. Ne pretvarajte vežbu u
nekakvu mucnu obavezu i teret.
Kada sam se zamonašio, bio sam smrtno ozbiljan, vrlo sumoran
i gord, poput nekakvog čangrizavog starkelje i često sam
upadao u užasna stanja. Razmišljao sam: „Ja moram ovo …
moram ono...” U to vreme učio sam da kontempliram mir.
Sumnje i nemir, nezadovoljstvo i averzija – uskoro sam bio u
stanju da kontempliram mir, tako što sam neprekidno u sebi
ponavljao tu reč i hipnotizovao sam sebe kako bih se opustio.
A onda bi se sumnje u samoga sebe ponovo javile: „Ovo me
nigde ne vodi, ovo je beskorisno, ja hoću nešto da dobijem” –
i bio sam u stanju da ostanem miran čak i sa tim. To je jedan
metod koji možete i vi da iskoristite. Tako, kada ste napeti,
opustite se i onda nastavljate ānāpānasati.
a da malo povežeš te redove, lakše će se čitati :)
jel sad bolje.. :hm:
U početku osećamo se beznadežno trapavim – kao kada učimo da sviramo gitaru.
Kada prvi put probamo da sviramo, prsti su toliko kruti da zaista izgleda da nikada
ništa nećemo naučiti. Ali posle izvesnog vremena zadobijamo određenu veštinu i
stvari postaju znatno lakše. Učimo da budemo svedoči onoga što se odigrava u
našem umu, tako da znamo kada postajemo uznemireni i napeti ili kada postajemo
otupeli. Prepoznajemo to. Ne pokušavamo da ubedimo sebe da je drugačije, potpuno
smo svesni kako stvari zaista stoje. Održavamo napor tokom jednog udaha. Ukoliko
to nismo u stanju, tada ga održavamo barem tokom pola udaha. Na taj način ne
pokušavamo da postanemo odmah savršeni. Ne moramo da sve učinimo u skladu
sa nekom unapred zadatom idejom kako bi to trebalo da bude, već radimo sa
problemima koji su već tu. Ukoliko nam je um raštrkan, onda je mudrost u tome
da prepoznamo um koji juri na sve strane – to je uvid. Razmišljati da bi trebalo
da budemo ovakvi ili onakvi, mrzeti sebe ili osećati se obeshrabrenim što smo
takvi – to je neznanje.
Ne polazimo sa tačke na kojoj se nalazi savršeni jogi, ne radimo puni lotos pre
nego što jednostavno uspemo da se sagnemo i dodirnemo sopstvene prste na
nogama. Jer to bi zapravo bio način samo da sebi naškodimo. Možemo da
posmatramo sve te asane u knjigama o jogi i vidimo velikog majstora Ijengara
kako stavlja nogu za vrat, kao i sve druge neverovatne položaje koje može da
zauzme. Ali ako i mi to pokušamo, tada smo na dobrom putu da završimo u
bolnici. Dakle, počinjemo time što probamo da se savijemo samo malo više,
da pratimo zatezanje koje se javlja u ledima, učimo da se istežemo postepeno.
Isto je i sa ānāpānasati: prepoznajemo ono što je sada i polazimo odatle,
održavamo svoju pažnju sasvim malo duže i počinjemo da razumevamo šta
je koncentracija. Ne ponašajte se kao nekakav Supermen kada to niste.
Kažete sebi: „Sada ću da sednem i posmatram svoj dah celu noć”, a onda
kada vam to ne pođe za rukom počnete da besnite na samoga sebe. Odredite
vremenski period za koji znate da možete da odsedite. Eksperimentišite,
radite sa umom sve dok ne znate jasno kako da uložite napor i kako da se
opustite.
Učimo da hodamo tako što padamo. Pogledajte malu decu: nikada nisam video
nijedno koje je odmah prohodalo. Bebe uče da hodaju tako što puze, pridržavaju
se za stvari, padaju i onda ponovo ustaju. Isto je i sa meditacijom. Učimo se
mudrosti tako što posmatramo neznanje, pravimo greške, izvlačimo pouku i
nastavljamo dalje. Ako suviše o svemu tome razmišljamo, sve nam se čini
beznadežnim. Ako bi deca suviše razmišljala, nikada ne bi naučila da hodaju,
zato što kada posmatrate malo dete koje tek treba da prohoda sve se čini
beznadežno, zar ne? Kada razmišljamo o meditaciji, može nam se učiniti potpuno
beznadežnom, ali mi samo nastavljamo dalje. Lako je kada smo puni entuzijazma,
zaista nadahnuti nekim učiteljem ili ucenjem – ali entuzijazam i inspiracija su
prolazna stanja, oni nas vode do razočaranosti i dosade.
Kada nam je dosadno, zaista treba da uložimo napor u vežbanje. Kada nam je
dosadno, želimo da se okrenemo i da se preporodimo u nečem fascinantnom i
uzbudljivom. Ali zbog uvida i mudrosti, moramo strpljivo da istrajemo kroz sve
misli o razočaranosti i depresiji. Samo na taj način možemo da zaustavimo dalje j
ačanje navike i dođemo do razumevanja prestanka, da dođemo do tišine i
praznine uma.
Ako čitamo u knjigama o tome da ne treba ulagati nikakav napor već pustiti
da se sve događa na prirodan, spontan način, tada smo skloni razmišljanju
da je jedino što treba da radimo da sedimo i čekamo pravi trenutak – a onda
upadnemo u stanje tuposti. Na osnovu sopstvene prakse, kada bih upao u
takvo jedno stanje uvideo sam koliku važnost ima ulaganje napora u položaj
tela. Video sam da nema smisla ulagati napor samo na pasivan način. Tada
bih uspravio telo, izbacio grudi i uneo dodatnu energiju u sedeći položaj; ili
bih uradio nekoliko vežbi „sveća” ili dubio na glavi. Iako u to vreme nisam
imao u sebi neku preteranu količinu energije, ipak sam uspevao da učinim
nešto što je zahtevalo napor. Naučio bih da ga održavam tokom nekoliko
sekundi, a potom ga ponovo izgubio. Ali to je ipak bilo bolje nego da nisam
uradio ništa.
Što se više priklanjamo lakšem putu, putu najmanjeg otpora – time sve više
sledimo svoje želje, um postaje sve mlitaviji, nepažljiviji i zbunjeniji. Lako je
razmišljati, lakše je sedeti i razmišljati sve vreme nego ne razmišljati – to je
jedna navika koju smo u sebi razvili. Čak i misao „ne bi trebalo da razmišljam”
jeste samo još jedna misao. Da bismo izbegli misao, moramo je biti svesni,
uložiti napor u osmatranje i osluškivanje, biti pažljivi u odnosu na tok u našem
umu. Umesto da razmišljamo o svom umu, posmatramo ga. Umesto da se
stalno uplićemo u misli, neprekidno ih prepoznajemo. Misao je pokret, to je
energija, ona dolazi i odlazi, ona nije trajno stanje uma. Bez ikakvog vrednovanja
ili analiziranja, kada jednostavno prepoznamo misao kao misao, ona počinje da
se usporava i na kraju zaustavi. To nije poništavanje; to je samo dopuštanje
stvarima da nestanu. To je saosećanje. Kako navikom gonjeno opsesivno
razmišljanje počinje da bledi, tad se pojavljuje veliki prostor za koji do tada
nismo ni znali da postoji.
Sve usporavamo, tako što ga apsorbujemo u prirodan dah. Smirujemo
kammičke formacije i to je ono što nazivamo samatha ili smirenje: dolazak
do tačke mira. Um postaje prilagodljiv, gibak i fleksibilan, a dah može
postati vrlo rafiniran. Ali idemo sa samatha vežbanjem samo do tačke koja
se naziva upaćāra samādhi (pristupna koncentracija), ne pokušavamo da
budemo potpuno apsorbovani u objekat i uđemo u zadubljenje (đhāna). Na
ovoj tački još uvek smo svesni i objekta i njegove periferije. Ekstremne
vrste mentalne uznemirenosti znatno su se smanjile, ali još uvek možemo
da operišemo koristeći mudrost.
Pošto sposobnost mudrosti još uvek funkcioniše, istražujemo i to se naziva
vipassanā – gledanje u ili uviđanje prirode onoga što doživljavamo, šta god
to bilo: njegove prolaznosti, nedovoljnosti i impersonalnosti. Anićća, dukkha
i anattā nisu samo pojmovi u koje verujemo, već stvari koje možemo da
posmatramo. Istražujemo početak udaha i njegov kraj. Posmatramo šta je
taj početak. Ne razmišljamo o tome šta je on, već posmatramo, svesni uz
pomoć gole pažnje početka udaha i njegovog kraja. Telo diše samo od sebe:
udah uslovljava izdah i izdah uslovljava udah; tu ne možemo bilo šta da
kontrolišemo. Disanje pripada prirodi, ono ne pripada nama – ono je ne-ja.
Kada uvidamo ovo, to znači da radimo vipassanu.
Znanje koje dobijamo od budističke meditacije čini nas poniznim – Ađan Ča ga
naziva „znanjem crva” – ono nas ne čini arogantnim, ono nas ne čini gordim,
zbog njega ne mislimo da smo bilo ko značajan ili da smo bilo šta postigli.
Posmatrano u relacijama ovog sveta, ovakva praksa se ne čini vrlo važnom ili
neophodnom. Niko neće nikada napisati naslov u novinama: „U osam sati večeras
poštovani Sumedho je udahnuo! ” Za neke ljude razmišljanje o tome kako da
reše sve svetske probleme možda izgleda vrlo značajno. Kako pomoći ljudima u
trećem svetu, kako popraviti ovaj svet? U poređenju sa svim tim stvarima,
posmatranje sopstvenog daha čini se beznačajnim i većina ljudi pomisli: „Zašto
bih uopšte traćio vreme na to?” Ljudi bi me ponekad prekorevali: „Šta uopšte
vi monasi radite sedeći ovde? Na koji način pomažete čovečanstvu? Vi ste samo
sebični, očekujete da vam ljudi daju hranu, dok vi sedite i posmatrate svoj dah.
To je bekstvo od realnog sveta.”
Ali šta je taj realni svet? Ko zapravo beži i od čega? Šta je to sa čime se treba
suočiti? I onda otkrijemo da ono što ljudi nazivaju „realni svet” jeste svet u koji
oni veruju, svet kojem su posvećeni ili svet koji poznaju i blizak im je. Ali taj svet
je samo jedno stanje uma. Meditacija je zapravo suočavanje sa stvarnim svetom,
prepoznavanje i priznavanje kakav on zaista jeste, umesto da verujemo u njega,
da ga opravdavamo ili pokušavamo da ga u svojoj glavi poništimo.
:rile:
I taj stvarni svet operiše po istom obrascu nastanka i prestanka kao i dah. Ne
teoretišemo o prirodi stvari, ne preuzimamo nekakve filozofske ideje od drugih
i pokušavamo da ih racionalizujemo. Posmatrajući svoj dah, mi zapravo
posmatramo prirodu kakva ona jeste. Kada motrimo na svoj dah, u stvari
motrimo na prirodu; kroz razumevanja prirode daha, možemo da razumemo
prirodu svih uslovljenih pojava. Ukoliko se trudimo da razumemo sve uslovljene
pojave u njihovoj beskrajnoj raznolikosti, kvalitetu, različitim vremenskim
dužinama trajanja i tako dalje, to bi bilo suviše kompleksno, naši umovi ne bi
bili u stanju da se sa time nose. Moramo zato da učimo od jednostavnosti.
Dakle, smirenog uma postajemo svesni cikličnog obrasca, vidimo da sve što
nastane mora i da nestane. Taj krug jeste ono što se naziva saṃsāra, točak
rođenja i umiranja. Posmatramo krug saṃsāre u okviru daha. Udišemo i onda
izdišemo: ne možemo da imamo samo udahe ili samo izdahe; jedno uslovljava
drugo. Bilo bi apsurdno razmišljati: „Hoću samo da udišem, neću da izdišem.
Odustajem od izdisanja. Moj život biće samo jedan neprekidni udah” – to bi
bilo apsolutno smešno. Ako bih vam ja to rekao, pomislili biste da sam lud;
ali to je ono što većina ljudi radi. Koliko se luckasto ljudi ponašaju kada žele
da sebe vežu samo za uzbuđenje, za zadovoljstvo, mladost, lepotu i snagu.
„Ja želim samo lepe stvari i neću da imam bilo šta sa ružnim. Želim samo
zadovoljstvo, ushićenje i kreativnost, ali ne želim nimalo dosade, ni depresije”.
To je ista ona vrsta ludila kao kada biste čuli od mene da kažem: „Ne podnosim
udahe. Neću više napraviti nijedan”. Kada primetimo da vezanost za lepotu,
čulna zadovoljstva i ljubav uvek vodi do očajanja, tada zauzimamo stav
nevezivanja. To ne znači poništavanje ili ikakvu želju za razaranjem, već
jednostavno napuštanje, nevezivanje. Više ne tragamo za savršenstvom u
bilo kom delu ovog kruga, već vidimo da savršenstvo leži u celini kruga: i on
u sebe uključuje starost, bolest i smrt. Ono što je nastalo u nestvorenom
dostiže svoj vrhunac i potom se vraća u to nestvoreno. I to je savršenstvo.
Kako počinjemo da uviđamo da sve saṅkhāre imaju upravo ovaj
obrazac nastanka i nestanka, tada se približavamo neuslovljenom,
miru uma, tišini. Počinjemo da doživljavamo suññatā ili prazninu,
koja ne znaci zaborav ili ništavilo već je jedno jasno, vibrirajuće
mirovanje. Zapravo možemo da se okrenemo toj praznini, a onda
ka stanjima daha i uma. Tada smo u stanju da sagledamo ta stanja,
a ne više samo da slepo reagujemo na njih.
Postoji uslovljeno, neuslovljeno i znanje. Šta je znanje? Je li to
sećanje? Je li to svest? Je li to "ja"? Nikada nisam bio u stanju da
to otkrijem, ali mogu da budem svestan. Tokom budističke meditacije
boravimo sa znanjem, svesni smo, budni, postajemo Buda u
sadašnjem trenutku, znamo da šta god da nastane neminovno
nestaje i da nije sopstvo.
To znanje onda primenjujemo na sve, i na uslovljeno i na neuslovljeno.
To znači transcendiranje, biti budan, umesto da pokušavamo da pobegnemo
– ali to je ujedno i suština svega običnog. Imamo četiri uobičajena položaja
tela: sedenje, stajanje, hodanje i ležanje – ne moramo da dubimo na glavi
ili da pravimo salto ili bilo šta drugo. Koristimo četiri uobičajena položaja tela
i normalan dah, zato što idemo ka onome što je najuobičajenije, neuslovljeno.
Različita stanja uma su neobična, ali mir uma, neuslovljeno, jeste toliko običan,
da ga niko čak ni ne primećuje. Ono je tu sve vreme, ali ga ne zapažamo zato
što smo privučeni tajanstvenim i fascinantnim. Uplićemo se u stvari koje se
pojavljuju i nestaju, stvari koje stimulišu i deprimiraju. Uplićemo se u ono kako
nam se stvari čine da jesu – i zaboravljamo. Ali sada, u ovoj meditaciji, idemo
natrag ka izvoru, ka miru, u ovom stavu znanja. Tada razumemo ovaj svet kakav
jeste i on više nije u stanju da nas obmane.
Uviđanje saṃsāre jeste uslov za nibbānu. Kako prepoznajemo cikluse navike
i oni nas više ne obmanjuju, ne zavode nas njihova svojstva, tako uvidamo
nibbānu. Buda-znanje jeste znanje o dve stvari: o uslovljenom i neuslovljenom.
To je jedno neposredno prepoznavanje stvari kakve jesu upravo sada, bez
posezanja za njima ili vezivanja. U ovom trenutku možemo biti svesni stanja
našeg uma, osećaja u telu, onoga što vidimo, čujemo, okusimo, dodirnemo,
pomirišemo ili pomislimo i isto tako možemo biti svesni praznine uma. Uslovljeno
i neuslovljeno su ono što možemo da uvidimo.
Dakle, Budino učenje je veoma direktno učenje. Naša praksa nema veze sa time
da „postanemo probuđeni”, već da boravimo u znanju, sada.
Tekst je, što bi se stručno budistički reklo, boli glava :pada:
:dada: jeste...
TRADICIONALNI POLOŽAJI
Ako sediš na podu u tradicionalnom azijskom stilu, potrebno ti je
jastuče da ti izdigne kičmu. Odaberi neko koje je tvrđe i barem 7-
8 santimetara debljine kada na njega sedneš. Sedni bliže prednjoj
ivici jastučeta, a ukrštene noge su položene na pod. Ako na podu
ima tepih, to može biti dovoljno kao meka podloga za potkolenice
i stopala. Ako ga nema, verovatno će ti trebati neka prostirka ispod
nogu. Savijeno ćebe sasvim odgovara. Nemoj se zavaliti unatrag na
jastučetu. Time njegov prednji deo pritiska karlicu i nerve u njoj, što
će ubrzo izazvati bol.
Ima više načina na koji možeš da saviješ noge. Ovde se daju
četiri, počev od onog najnepovoljnijeg.
1. Krojački sed: desno stopalo je podvučeno pod levo koleno i
levo stopalo je podvučeno pod desno stopalo.
2. Burmanski stil: obe noge leže ravno na podu, od kolena do
stopala. One su paralelne međusobno i jedna ispred druge.
3. Polulotos: oba kolena dodiruju pod. Jedna potkolenica i stopalo
leže ravno na drugoj nozi
4. Pun lotos: Oba kolena dodiruju pod, a potkolenice su ukrštene.
Levo stopalo je na desnoj butini, a desno stopalo na levoj.
MedMob je globalni pokret koji za cilj ima da skrene pažnju na meditaciju kao naučno dokazan i proveren metod da unapredimo sopstveno duševno zdravlje i takođe postanemo izvor pozitivnih promena u sredini u kojoj se krećemo. Otuda se na javnim mestima širom sveta organizuju grupne meditacije, kao prilika za pripadnike različitih religija ili duhovnih opredeljenja da udruženi daju primer međusobnog sklada u različitosti i podstaknu i druge na razmišljanje o načinima na koji koristimo najveće blago koje imamo - svoj um i telo.
недеља, април 29, 2012.
Од 11:55пре подне до 1:00по подне.
Beograd, Kalemegdan (okupljanje ispred ulaza u paviljon "Cvijeta Zuzorić")
:jasenka:
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Jedva čekam fotke sa Kalemegdana. :dance:
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
fotka sa kalemegdana.. :cakana:
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Ađahn Sumedho: Šta je meditacija
Reč meditacija se danas često koristi i pokriva čitav spektar različitih praksi. U budizmu ona označava dve vrste meditacije -- jedna se zove samatha, a druga vipassana. Samatha meditacija je koncentrisanje uma na jedan objekat, umesto da mu dopustimo da slobodno luta. Odabiramo objekat kao što je dah i svu pažnju usmeravamo na osećaj strujanja vazduha pri udahu i izdahu. Postepeno kroz ovu praksu počinjete da osećate smirenost uma, jer uklanjate sve druge podražaje koji dolaze kroz čula.
Objekti koje koristite za smirenje sami po sebi su smirujući (ako to uopšte treba isticati!). Ako hoćete uzbuđen um, onda idite negde gde je uzbudljivo, a ne na kurs meditacije. U disko na primer!... Lako je koncentrisati se na uzbuđenje, zar ne? Vibracije su tako snažne da vas uvuku u sebe. Idete u bioskop i ako je film zaista uzbudljiv, on vas potpuno opčini. Ne treba da uložite nimalo napora da biste gledali nešto što je uzbudljivo, romantično ili pustolovno. Ali ako nemate naviku, posmatranje smirujućih objekta može biti strašno dosadno. Šta je dosadnije od posmatranja sopstvenog daha, ako ste se navikli na neke uzbudljivije stvari? Zato, da biste razvili jednu takvu sposobnost, morate da uložite napor, jer dah nije zanimljiv, ni romantičan, ni pustolovan, niti svetlucav -- on je jednostavno takav kakav jeste. I treba vam dosta napora.
Kod ove meditacije ne pokušavate da stvorite nekakvu sliku, već samo da se skoncentrišete na uobičajeni osećaj svoga tela kakav imate upravo sada: da zaustavite i održite svoju pažnju na disanju. Kada to činite, dah postaje sve rafiniraniji i vi se smirujete... Znam ljude kojima je propisana samatha meditacija za snižavanje krvnog pritiska,
pošto smiruje srce, jer nemate nikakvu stimulaciju spolja. Dakle, ovo je praksa smirivanja. Možete odabrati i druge objekte da se na njih koncentrišete, da vežbate održavanje pažnje sve dok u njih ne utonete ili postanete jedno sa odabranim objektom. Zapravo. osećate jedinstvo sa objektom na koji ste se koncentrisali i to je ono što nazivamo
zadubljenjem.
U Beogradu, u subotu, 30.6.2012. na Kalemegdanu, u 18h, održaće se meditacija na otvorenom prostoru.
Mesto okupljanja je ispred paviljona "Cvijeta Zuzorić". Prisustvovaće i monah theravada budističke tradicije,
Ađan Abhinando.
:mm:
e juče nisam zakasnila.. :navija:
http://razbibriga.net/imagehosting/944ff08198b39d1.jpg
Kalemegdan
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
:haha:
kakav medić.. :bisa:
http://www.youtube.com/watch?v=eEAG6R_i0xs&feature=player_embedded
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=f_Yru2Wjw-M
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=qrHM-rY5a2I
597. Sloboda u svesnosti
Između stimulansa i naše reakcije postoji izvestan prostor. U tom prostoru leži i mogućnost da odaberemo način na koji ćemo reagovati. A onda, u tom izboru leži i mogućnost naše slobode.
Viktor E. Frankl
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
pa de si budimire.. :desi:
Skeniranjem je otkriveno da njegov mozak u stanju meditacije emituje nikad pre zabeleženu količinu gama talasa. Preciznije, skeniranje je pokazalo preteranu aktivnost u levom prefrontalnom režnju što mu, tvrde istraživači, daje "abnormalno velik kapacitet za sreću i smanjenu sklonost negativnom razmišljanju".
Ovaj šezdesetšestogodišnjak doktorirao je molekularnu genetiku, a pre nešto više od deset godina, prekinuo je svoju naučnu karijeru kako bi se u potpunosti posvetio religiji.
Međutim, Ricard tvrdi da se ne radi o "čudu" i da svako može biti srećan ako se posveti "treniranju mozga". Tajna leži u meditaciji.
Njegovu teoriju potvrdili su i istraživači koji tvrde da je 12 godina meditacija ostavilo trag na Ricardovu mozgu koji danas funkcioniše na potpuno drugačiji način od mozga prosečne osobe.
Istraživanja su pokazala da je potrebno tri nedelje svakodnevne 20-minutne meditacije da bi se dogodile pozitivne promene.
http://www.b92.net/news/pics/2012/10/31/104572226509149415ac8c005960922_orig.jpg
Ovo je šezdesetšestogodišnjak?! :eek:
Malo mi je bezveze da se ukljucim u temu jer jos uvek ucim a vi ste iskusni i znate o cemu pricate ovde, pa vam mozda ovo bude i smesno ali ipak evo mene...
Na nekom webinaru sam cuo za ovo i pokusao a posle sam pronaso ovaj video klip pa sam hteo to da podelim sa vama. Ova tehnika (mislim da je tehnika) je nacin za povezivanje sa svojom podsvescu... za ovo sam cuo od jednog veoma ozbiljnog coveka i to je bilo na samom pocetku predavanja, tako da mislim da je za pocetnike (mozda gresim)... a mozda i skroz nebitno ali interesantna stvar i nije meditacija ali mislim da je blisko povezano sa meditacijom...
ne znam koji je ovaj lik ali je lepo objasnio...
http://www.youtube.com/watch?v=HRRVqBzFgx4
Poštovani Dhammasami: Budistička meditacija, Joga studio Hipokrat, Novi Sad, 12. avgust 2013.
https://drive.google.com/file/d/0B-vksvWkNw7BMHM1VHFmTG82Rjg/edit?usp=sharing
Poštovani Pannyavamsa: Budistička meditacija, Joga studio Hipokrat, Novi Sad, 8. jula 2013.
https://drive.google.com/file/d/0B-vksvWkNw7Bd1RfbVpxcU1fVGs/edit?usp=sharing
http://i536.photobucket.com/albums/ff330/cvrcakimrav22/dhammasami_zps87ae1b42.jpg
Kako biste negativne misli pretvorili u pozitivne te olakšali tjeskobu i nervozu, dovoljno je samo deset minuta ‘treniranja’ na dan. Lagana meditacija pomoći će vam da budete optimističniji, a jedno istraživanje je pokazalo da optimisti žive i do sedam godina duže od pesimista...
U samo sedam sedmica i to uz pomoć meditacije, možete istrenirati mozak da budete sretniji i vedriji poput bebe. Ljudi koji su skloni pesimizmu, neurozama i tjeskobi pate od tzv. cerebralne asimetrije, odnosno desna strana mozga im je aktivnija nego lijeva.
Kako biste postali optimističniji i doveli ih u ravnotežu, meditirajte svaki dan. Pronađite mirno mjesto kod kuće ili u prirodi, sjednite i usredotočite se na svoje disanje i misli. Najprije deset min pa 20. Što duže budete slijedili osam koraka meditacije, to ćete biti pozitivniji.
Fokus je na disanju
1. Prije nego što mozak usredotočite na negativne misli i tjeskobu, usredotočite se na disanje - na protok zraka kroz nosnice koji zatim teče niz grlo pa u pluća.
Priprema na meditaciju
2. Osjetite otkucaje srca i zamislite kako pumpa krv kroz cijelo tijelo. Nastavite to raditi dok ne budete spremni na meditaciju.
Proučite misli
3. Sad se usredotočite na tjeskobne misli. Koje su one konkretno, izmjenjuju li se brzo ili ste zapeli na samo jednoj? Razmotrite te misli što objektivnije.
Ne praznite um
4. Mit je da morate isprazniti um tokom meditacije. Te misli nisu vaš neprijatelj. Ako ih pokušate zaustaviti, to će uzrokovati još veću unutrašnju borbu.
Misli su kao radio
5. Prema mislima se odnosite kao prema radiju koji svira u pozadini. Možete ih čuti, ali usredotočeni ste na nešto drugo. Osvijestite da imate tu misao, ali da ne vjerujete u nju.
Budite ravnodušni
6. Pokušajte tu misao ne opisati kao dobru ili lošu. Odnosite se prema njoj ravnodušno. No, uopšteno razmatrajte sve misli sa znatiželjom i pozitivnošću.
Nemojte odlutati
7. Kad primijetite da su vam misli odlutale, osvijestite to i ponovno se pokušajte usredotočiti na proučavanje svojih misli.
Polako napredujte
8. Nastavite s ovim procesom koliko god dugo želite. Poželjno je za početak vježbu provoditi deset minuta svaki dan.
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.