CERN - novosti

[PRCKO]

Međunarodni tim naučnika uspeo je da registruje neutrino čestice koje se kreću brže od svetlosti, izjavio je njihov portparol, navodeći da bi to moglo da poljulja jedan od osnovnih principa fizike

http://razbibriga.net/imported/2011/09/repcern_310x186-1.jpg

ŽENEVA - Međunarodni tim naučnika uspeo je da registruje neutrino čestice koje se kreću brže od svetlosti, izjavio je danas njihov portparol, navodeći da bi to moglo da poljulja jedan od fundamentalnih principa fizike.

Antonio Ereditato iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja CERN kazao je za Rojters da su trogodišnja merenja pokazala da se neutrini kreću 60 nanosekundi brže od svetlosti na razdaljini od 730 kilometara između Ženeve i italijanskog grada Gran Saso.

"Naši rezultati su izuzetno pouzdani, ali je potrebno da i druge kolege obave testiranja kako bi ih potvrdili", naveo je Ereditato.

Ukoliko dođe do potvrde, ovo otkriće će opovrgnuti ključni deo Ajnštajnove "specijalne teorije relativiteta" iz 1905. po kojoj se ništa u univerzumu ne kreće brže od svetlosti.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:346243-CERN-Cestice-brze-od-svetlosti

[причалица]

Čestice brže od svetlosti zbunile naučnike CERN-a
e-Novine

Poslednji rezultati istraživanja u najvećoj labaratoriji za nuklearnu fiziku CERN-u su zbunili fizičare jer se ispostavilo da je kretanje subatomskih čestica brže od brzine svetlosti.

Fizičari kažu da su neutrino čestice - koje spadaju u najneobičnije poznate čestice u fizici - potukle rekord najveće kosmičke brzine od 299.792 kilometara u sekundi. Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) saopštila je da je brzina zabeležena u snopu neutrina ispaljenom iz Ženeve ka jednoj laboratoriji udaljenoj 730 kilometara, u Italiji.

Zbunjeni naučnici zatražili su od drugih kolega da provere merenja ili nađu neki drugi način na koji bi objasnili izmerenu brzinu. Ukoliko se to ispostavi kao tačno, to otkriće bi uništilo, u najmanju ruku ozbiljno preokrenulo osnovni temelj fizike da se ništa ne kreće brže od svetlosti.

U međuvremenu, grupa naučnika iz CERN-a je saopštila da je veoma oprezna u ovim tvrdnjama i svoje rezultate su zato objavili na internetu na uvid stručnoj javnosti.

“Pokušali smo da nađeno sva moguća objašnjena za ovo”, kaže za BBC autor izveštaja Antonijo Ereditato. “Pokušali smo da pronađemo bilo kakve greške, obične greške, komplikovane greške, ili gadne efekte i nismo uspeli”, rekao je on.

“Kada ne pronađete ništa, onda kažete 'sada sam primoran da iskoračim i zamolim stručnu javnost da proveri ovo'”.

Brzina svetlosti je najveća brzina u Univerzumu, i veći deo moderne fizike, kao što je predviđeno u teoriji relativiteta Alberta Ajnštajna, se zasniva na ideji da ništa ne može da je pretekne. Hiljade eksperimenata je obavljeno kako bi se to još preciznije izmerilo i ni jedan rezultat nikada nije uočio čestice koje probijaju tu granicu.

Međutim, dr Ereditato i njegove kolege su izvodili eksperimente u posednje tri godine koji izgleda da sugerišu da su neutrino čestice u stanju da učine upravo to.

Neutrino čestice imaju nebrojeno tipova. Dugo se verovalo da neutrini različitih vrsta ne mogu da se pretvore jedan u drugi. Zapravo mogli bi, ali pod uslovom da imaju vrlo malu masu. Ti prelazi, koji se zovu neutrinske oscilacije, su opaženi 1998. za šta su 2002. Rejmond Dejvis mlađi i Masatoši Košiba dobili deo Nobelove nagrade za fiziku.

Istraživački CERN-a tim je eksperimentisao sa snopovima samo jedne vrste, muon neutrinima, šaljući ih iz CERN-a do podzemne labaratorije u Gran Sasu u Italiji, kako bi proučili koliko njih se pretvara u drugačiji tip, tau neutrino.

Tokom izvođenja eksperimenta istraživači su primetili da čestice stižu nekoliko milijarditih sekundi brže od svetlosti na istoj razdaljini.

Tim je izmerio putovanja neutrino čestica oko 15.000 puta i tako dostigao nivo statističke važnosti, što se u naučnim krugovima računa kao formalno otkriće.

Međutim grupa naučnika takođe računa na takozvane “sistematske greške” koje lako mogu da učine da pogrešan rezultat izgleda kao rušenje ultimativne brzine, što ih je motivisalo da objave na uvid javnosti svoja merenja.

“Moj san je da drugi, nezavisni eksperiment pokaže isti rezultat, tada bi mi laknulo”, kaže dr Ereditato. Ali za sada, objašnjava on, “mi ne tvrdimo stvari, već samo želimo pomoć zajednice u razumevanju ovih ludih rezultata”.

“I naravno, posledice mogu biti veoma ozbiljne”.

[kojica]

al je bržaaa.. :lol:

na 730 kilometara, čitavih 60 nanosekindi

[PRCKO]

nebitno kojo i da je 1 nanosekundu,brza je...bitno je da pada u vodu dosadasnje ucenje da je brzina svetlosti najveca u univerzumu...e moj ajnstajne...nis' trebo da ostavljas milevu...

[причалица]

al je bržaaa.. :lol:

na 730 kilometara, čitavih 60 nanosekindi

pa da :)
ali, ovo je izgleda stvarno apel dr ereditata stručnoj javnosti, jer su sistematske greške moguće. njih je najteže otkriti, čak i ako sarađuje na stotine najboljih stručnjaka iz oblasti. lično, nemam stav po ovom pitanju dok se ne objavi neki zaista čvrst rezultat sa oko 200 potpisnika (mada imaju veliku statistiku - 15000 eksperimenata sa istim rezultatom :huh:), koji će garantovati za to da sve tako jeste.
missim, moj život neće mnogo promeniti informacija što je neutrino najbrži, a ne svetlost....ali će možda promeniti živote naših potomaka.

[kojica]

Ma ok.. kapiram ja koliko je to za nauku bitno..

samo ja volim malo veća otkrića.. nešto kao više nego duplo brže od brzine svetlosti.. :lol:

[PRCKO]

doci ce se i do toga,ne sumnjam

[причалица]

Ma ok.. kapiram ja koliko je to za nauku bitno..

samo ja volim malo veća otkrića.. nešto kao više nego duplo brže od brzine svetlosti.. :lol:

:grip: nisi normalna :lol:

[причалица]

sa sajta B92:

Postoje naučnici koji sa skepsom prilaze ovom otkriću poput Dru Badena sa katedre za fiziku Univerziteta u Merilendu koji tvrdi da je u pitanu "magični tepih, otkriće koje je previše fascinantno da bi bilo istinito".

Međutim, ono u čemu se kompletna naučna zajednica slaže jeste činjenica da ako su ovi rezultati tačni, moraće da dođe do celokupne promene načina na koji je fizika do sada posmatrana, kao i naše posmatranje i razmevanje zakona prirode, ali i brojne druge teorije koje su to podržavale.

[marabu]

23. 09. 2011
Izvor: FB

CERN: NAUČNICI REGISTROVALI ČESTICE KOJE SE KREĆU BRŽE OD BRZINE SVETLOSTI

Međunarodni tim naučnika Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) uspeo je da registruje neutrino čestice koje se kreću brže od svetlosti, što bi moglo da poljulja jedan od fundamentalnih principa fizike, tvrdi portparol ovog istraživačkog tima Antonio Ereditato.

http://razbibriga.net/imported/2011/09/91758_cern02fotoafp_f-1.jpg?ver=1316784189

Prema Ereditatovoj izjavi za Rojters, trogodišnja merenja su pokazala da se neutrini na razdaljini od 730 kilometara između Ženeve i italijanskog grada Gran Saso kreću 60 nanosekundi brže od svetlosti (300,006km/s).
- Naši rezultati su izuzetno pouzdani, ali je potrebno da i druge kolege obave testiranja kako bi ih potvrdili - kaže Ereditato.
Naučnici su, naime, ovim rezultatima bili toliko zapanjeni da su ih pre objavljivanja mesecima proveravali, ali uz to su i svoje japanske i američke kolege, između ostalog i one iz laboratorije Fermilab kod Čikaga, u kojoj se sprovodi sličan eksperiment poznat kao Minos, zamolili da ih provere pre nego što budu potvrđeni kao otkriće.

Profesor Tomas, jedan od portparola projekta Minos, kaže da su pre nekoliko godina i sami imali sličan rezultat, ali da su ga odbacili kao grešku, a da mu je i sada, kao i svakom naučniku, teško da poveruje da u pitanju nije greška, između ostalog i zato što je “pomisao na to naprosto suviše strašna”.

Eksperiment će, međutim, biti ponovljen, najverovatnije u narednih šest meseci, kada Fermilab počinje drugu fazu svog eksperimenta, Minos Plus, koja još više liči na ono što se radi u Cernu i čiji rezultati će biti dostupni sa preciznošću od jedne nanosekunde.
Ukoliko dođe do potvrde, ovo otkriće će opovrgnuti ključni deo Ajnštajnove specijalne teorije relativiteta iz 1905. godine, po kojoj se ništa u univerzumu ne kreće brže od svetlosti u vakuumu, jer fotoni - svetlosne čestice - nemaju masu.
Dokaz da neutrini, misteriozna subatomske čestice majušne mase, mogu da putuju brže od toga srušio bi jedan od nosećih stubova Standardnog modela fizike, kojim se u novije vreme objašnjava kako funkcioniše svemir i sve u njemu, od crnih rupa do velikog praska. Ako se pokaže da je pogrešan, praktično sve što se tiče savremene fizike i fundamentalnih prirodnih zakona moralo bi da bude dovedeno u pitanje.

***

[причалица]

http://www.youtube.com/watch?v=PDzR0aG3eGQ&feature=player_embedded

[supermen*prvi]

sa sajta B92:

Postoje naučnici koji sa skepsom prilaze ovom otkriću poput Dru Badena sa katedre za fiziku Univerziteta u Merilendu koji tvrdi da je u pitanu "magični tepih, otkriće koje je previše fascinantno da bi bilo istinito".

Međutim, ono u čemu se kompletna naučna zajednica slaže jeste činjenica da ako su ovi rezultati tačni, moraće da dođe do celokupne promene načina na koji je fizika do sada posmatrana, kao i naše posmatranje i razmevanje zakona prirode, ali i brojne druge teorije koje su to podržavale.Ja bih ceo ovaj experiment, zajedno sa rezultatom preveo u neku drugu sferu nauke. Ovde se ne radi o negiranju Ajnstajna i E = mc 2, nego bi pala diferencijalna matematika kojom se dokazuje da ako bi masa uspela da postigne vecu brzinu od svetlosti, pokupila bi svu masu svemira u jednu tacku. To se za sada ne desava i pored postojanja Crnih rupa. Postoje tako dje i Bele rupe. No zabavio bih se malo prirodom Neutrina. Ta "naucna elita"koja u novinama objavljuje senzacionalnu vest o "otkricu" Neutrina nije nista drugo nego novinarska extremna grupacija koja ima za cilj povecanja tiraza. Za Neutrino smo znali i mi na cetvrtoj godini studija Fizike gde smo o njemu ucili kako na Kvantnoj tako i na Teorijskoj Fizici. Problem odnosno resenje vidim u definiciji Neutrina. Da li se radi o materiji (masi) ili o necemu sto masu nema. Ili je cak dualne prirode. Malo materija malo talas, kao stop je to slucaj sa fotonima. Drugacije se neke pojave u prirodi ne mogu objasniti vec iskljucivo dualnom prirodom toga "nesto". Ako Neutrino prevazidje brzinu svetlosti negde mora da izgubi masu, dakle da se pretvori u energiju ili talas a u momentu kada stigne na cilj da se ponovo pretvara i materiju.

Eto, koliko sam mogao na brzinu da oko toga nesto kazem. Inace moje misljenje je proizvod samo teorijskog posmatranja na stvar, nikako nije podlozeno nekom relevantvom tvrdnjom.

Da se ne pravim mnogo pametnim. Neka nauka resi taj problem bez mene. :lol: :haha:

[причалица]

pa evo nešto malo o neutrinu:

Neutrino

je elementarna čestica. Spada u leptone, nema naelektrisanje, spin je polubrojni () pa spada u fermione. Sva do sada opažena neutrina su leve heličnosti (t. j., realizovano je samo jedno od dva moguća spinska stanja; helicitetom se izražava projekcija spinskog momenta na pravac kretanja). Dugo se verovalo da nema masu, međutim, postoje indikacije da neutrino ipak ima masu, mada vrlo malu. Postojanje neutrina je postulirao Volfgang Pauli, ime im je dao Enriko Fermi, a eksperimentalno ih registrovao Frederik Rejns 1956, za šta je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1995. godine.

Postoje tri vrste neutrina: elektronski neutrino , mionski neutrino i tau neutrino , koji su dobili imena prema leptonima koji su im parovi u standardnom modelu.

Trenutno najbolji način za određivanje broja vrsta neutrina je posmatranje raspada Z bozona. Ova čestica se raspada u bilo koji neutrino i odgovarajući antineutrino, i što ima više vrsti neutrina to je kraći život Z bozona. Poslednja merenja pokazuju da je broj lakih neutrina ("lakih" znači mase manje od pola mase Z bozona) jeste 2,984±0,008.

[причалица]

nastavak:

Postoje eksperimenti koji ukazuju na mogućnost postojanja neutrina koji ne učestvuju u slaboj nuklearnoj sili, znači koji nisu u vezi sa raspadom Z bozona. Saglasnost između postojanja šest kvarkova i šest leptona po standardnom modelu, među njima i tri neutrina, daje dodatne dokaze da postoji tačno tri vrste. Ipak, konačan i ubedljiv dokaz da postoje samo tri vrste neutrina ostaje neuhvatljiv cilj fizike subatomskih čestica.

Dugo se verovalo da neutrini različitih vrsta ne mogu da se pretvore jedan u drugi. Zapravo mogli bi, ali pod uslovom da imaju vrlo malu masu. Zaista ti prelazi, neutrinske oscilacije, su opaženi 1998. za šta su godine 2002. Rejmond Dejvis mlađi i Masatoši Košiba dobili deo Nobelove nagrade za fiziku.

[причалица]

nastavak:

Pretpostavku da postoji neutrino prvi je izneo 1931. godine Volfgang Pauli da bi objasnio energijski spektar beta raspada, tj. prelazak neutrona u proton i zatim elektron. Pauli je pretpostavio da postoji neka čestica koja odnosi razliku između energije i ugaonog momenta početnih i krajnjih čestica. Zbog njihovih fantomskih svojstava, prva detekcija neutrina je morala da sačeka još 25 godina od kad je njihovo postojanje predloženo. Godine 1956., Klajd Kovan, Frederik Rejns, F. B. Harison, H. V. Kruz i A. D. Megvajer su objavili članak pod nazivom Detekcija Slobodnog Neutrina: Potvrda. Ovaj članak je nagrađen Nobelovom nagradom za naučna dostignuća 1995. godine.

Naziv neutrino je dao Enriko Fermi, koji je razvio prvu teoriju o interakcijama neutrina. Naziv neutrino je igra reči od engleskog neutrone, preko italijanskog neutrino. Neutron znači veliki i neutralan, a neutrino mali i neutralan. Da postoji više vrsta neutrina pokazli su 1962. godine Leon Lederman, Melvin Švarc i Džek Štajnberger.

Naime, primećene su prve interakcije mionskog neutrina. Kada je treći lepton, tau lepton, pronađen 1975. godine u Stanfordskom linearnom akceleratoru, takođe se pretpostavljalo da i on ima odgovarajući neutrino. Naime, ova treća čestica je pronađena na sličan način kao i prva, tj. praćenjem nedostajuće energije i momenta u tau raspadu. Podsetimo se, prva posmatranja su vršena kod beta raspada. Tau neutrino je prvi put direktno detektovan tek 2000. godine. To je zapravo čestica koja je najkasnije otkrivena direktnim posmatranjem.

[mare]

smatram da su sve ovo gluposti i bacanje para.. ništa od ovoga ne mogu da dokažu u praksi

[причалица]

nastavak:

Standardni model fizike čestica govori o neutrinima kao o česticama bez mase. Međutim, svaki dokaz o oscilaciji neutrina pobija ovu pretpostavku. Oscilacije neutrina, očigledne i toliko puta dokazane, zahtevaju nenulte mase (engl. non-zero masses), odnosno prisustvo mase kod ovih čestica.

Kako se ovo dokazuje? Najjači argument da neutrini imaju masu dolazi iz kosmologije, tj. još od velikog praska. Ovaj model predviđa da postoji stalni odnos između broja neutrina i broja fotona na kosmičkoj mikrotalasnoj pozadini. Ukoliko bi totalna energija sva tri tipa neutrina prevazilazila standardnih 50 eV po neutrinu, bilo bi mnogo više mase u svemiru, te bi se on urušio. Ova granica se može donekle prevazići pretpostavkom da je neutrino nestabilan; međutim, sam Standardni model dovodi to u pitanje skoro eliminišući nestabilnost kao mogućnost. Standardni model govori da suma masa neutrina mora biti manja od 0,3 eV (Gubar, 2006.). Svemu ovome je 1998. stao na kraj Super-Kamiokande detektor neutrina koji je otkrio da oni zaista osciluju, te iz toga nužno sledi da imaju mase. Ova dokazivanja i detekcije Super-Kamiokandea pokazuju da najteži neutrino mora imati masu od oko 0,05 eV, u krajnjem slučaju ne više od 0,3 eV. Naravno, postoje izvesna odstupanja između takozvanih stanja masa 1 i 2 (kada se računaju kvadrati) koja se dobijaju jednačinom:

http://razbibriga.net/clear.gif

Godine 2006. izveden je MINOS eksperiment kojim su mereni kvadrati masa između stanja mionskog neutrina 2 i 3. Analiziran je intenzivnu? mionski snop, i dobijeni rezultati su se poklopili sa onima od Super-Kamiokandea. Dobijaju se po jednačini:

http://razbibriga.net/clear.gif

[причалица]

nastavak:

Što se tiče uticaja čoveka na stvaranje neutrina, nuklearne elektrane su glavni emiteri. Antineutrini nastaju u toku beta raspada neutronima bogatih fragmenata nastalih u toku fisije. Uglavnom, glavna četiri izotopa za stvaranje fluksa antineutrina su uranijum-235, uranijum-238, plutonijum-239 i plutonijum-241. Prosečna nuklearna elektrana emituje i do 1020 neutrina u sekundi.
Neki akceleratori čestica se koriste za pravljenje usmerenih mlazeva neutrina. Naime, u ovoj tehnici protoni s velikim brzinama sudaraju sa nepokretnom metom, kada nastaju pioni i kaoni. Ove nestabilne čestice se zatim usmeravaju u dugačak tunel gde se raspadaju u toku leta.
Nuklearne bombe takođe proizvode velike količine neutrina. Fred Rejns i Klajd Kovan su prvo pretpostavili da će naći neutrine kod bombe, a tek kasnije je pažnja skrenuta na reaktore.

[причалица]

nasatavak:

Neutrini takođe nastaju kao posledica pozadinske radijacije. Naročito emituju snopove neutrina raspadi jezgara urana-238 i torijuma-232. Ovde ubrajamo i kalijum-40 koji emituje antineutrine. Ovi takozvani geoneutrini mogu da daju značajne podatke o Zemljinoj unutrašnjosti. Prva pretpostavka o postojanju geoneutrina je načinjena 2005. godine od strane KamLAND-a.

Atmosferski neutrini su rezultat interakcije kosmičkih zraka sa atomskim jezgrima u Zemljinoj atmosferi, pri čemu nastaje kiša čestica od kojih su mnoge nestabilne. Ova nestabilnost je uzrok nastajanju neutrina. Nestabilna jezgra se raspadaju i emituju neutrine. Prva interakcija je detektovana 1965. godine u KGF rudnicima.


Solarni neutrini potiču od nuklearne fuzije koja napaja Sunce i sve zvezde. Takođe, oni su nusprodukt supernova (kod ovih događaja, pritisak u jezgru postaje toliki da degeneracija elektrona nije dovoljna da zaustavi protone i neutrone da se kombinuju i stvore jedan neutron i neutrino). Ovu vrstu emisije neutrina su otkrili Rejmond Dejvis Mlađi i Masatoši Košiba, za šta im je dodeljena Nobelova nagrada iz fizike 2002. godine.

Pretpostavlja se da kosmička pozadinska radijacija preostala od Velikog praska u sebi sadrži neutrine malih energija. Osamdesetih godina dvadesetog veka se mislilo da je ovo objašnjenje za postojanje tamne materije. U odnosu na ostale kandidate za tamnu materiju, neutrini su imali jednu prednost: naučnici su znali da oni postoje. Međutim, i u ovoj teoriji postoje problemi.

Neutrini mogu da intereaguju preko neutralne struje uključujući razmenu Z bozona, ili preko električne struje uključujući razmenu W bozona. U prvom slučaju, neutrino napušta detektor nakon što je preneo nešto svoje energije i momenta čestici meti. Sva tri spina neutrina ovde mogu učestvovati bez obzira na energiju neutrina. U drugom slučaju, neutrino se transformiše u njegovu partner-česticu (mion, elektron ili tau). Međutim, ako neutrino nema dovoljno energije da je pretvori u masu svoje teže partner-čestice, energija promenjenog toka mu je nedostupna. Solarni i neutrini raznih reaktora imaju dovoljno energije da izvrše ovaj prelaz u elektron.

[supermen*prvi]

pa evo nešto malo o neutrinu:

Neutrino

je elementarna čestica. Spada u leptone, nema naelektrisanje, spin je polubrojni () pa spada u fermione. Sva do sada opažena neutrina su leve heličnosti (t. j., realizovano je samo jedno od dva moguća spinska stanja; helicitetom se izražava projekcija spinskog momenta na pravac kretanja). Dugo se verovalo da nema masu, međutim, postoje indikacije da neutrino ipak ima masu, mada vrlo malu. Postojanje neutrina je postulirao Volfgang Pauli, ime im je dao Enriko Fermi, a eksperimentalno ih registrovao Frederik Rejns 1956, za šta je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1995. godine.

Postoje tri vrste neutrina: elektronski neutrino , mionski neutrino i tau neutrino , koji su dobili imena prema leptonima koji su im parovi u standardnom modelu.

Trenutno najbolji način za određivanje broja vrsta neutrina je posmatranje raspada Z bozona. Ova čestica se raspada u bilo koji neutrino i odgovarajući antineutrino, i što ima više vrsti neutrina to je kraći život Z bozona. Poslednja merenja pokazuju da je broj lakih neutrina ("lakih" znači mase manje od pola mase Z bozona) jeste 2,984±0,008. Upravo sam o ovome govorio. Ovde treba traziti resenje njegove brzine vece od brzine svetlosti a ne u negiranju necega postojeceg sto je do sada nebrojeno puta dokazano i na cemu se zasniva cela Fizika. Dakle, vratio bih se teoriji da neutrino ipak nema masu a ako je i ima onda samo u nekom slucaju. Na primer kada ide brzinom manjom od svetlosti. Gde je granica pretvaranja u energiju ne trazite da"lupam" i nesto tvrdim. ::lol:

[причалица]

Profesor Petar Adžić, šef grupe naših naučnika u CERN-u, kaže da je ovaj rezultat veliko iznenađenje, koji se ne uklapa u savremeno poznavanje fizike i zakona koji važe u prirodi, ali napominje, ako je verodostojan, predstoji dug put do njegove zvanične potvrde.

- Detektor OPERA postavljen je u podzemnoj laboratoriji u centralnom delu Italije, u gradu Gran Saso. Naučnici u Ženevi su proizveli snop čestica neutrina koji je poslat kroz Zemljinu koru do laboratorije u Italiji koja je udaljena 730 kilometara - priča za “Blic” profesor Adžić.

On objašnjava da postoje tri vrste neutrina i da su naučnici želeli da utvrde da li se ove vrste transformišu jedna u drugu.

- Međutim, utvrdili su da je jedna vrsta registrovana u detektoru 60 milijarditih delova sekunde pre nego što je trebalo da dođe - kaže Adžić.

Adžić ipak napominje da je još rano govoriti o nekom senzacionalnom otkriću u fizici i da veruje da će dodatni eksperimenti biti brzo obavljeni, jer se takva istraživanja još rade u Japanu, Kanadi i SAD.

- Dug je put do zvanične potvrde. Ovaj rezultat tek treba da pretrpi provere ili je možda u pitanju statistička greška - kaže Adžić. Ako se, međutim, saznanje potvrdi, kako kaže, deo fizike bi svakako morao da pretrpi promene.

Antonio Ereditato iz CERN-a kaže da su rezultati izuzetno pouzdani, da su provereni nekoliko puta i da greške nisu pronađene.

- Potpuno smo sigurni u naše otkriće, ali je ipak potrebno da i druge kolege obave testiranja kako bi ih potvrdili. Ipak, po novim otkrićima, nešto što putuje brzinom većom od svetlosti stiglo bi do svog odredišta pre nego što bi krenulo. Teorija koja je do sada objašnjavala sve, od crnih rupa do Velikog praska do sada se pokazala kao neprikosnovena, međutim, moguće je da je došlo vreme da to sve preispitamo - navodi Ereditato.

- Ovakve stvari često se dešavaju u nauci. Eksperimentom izmerite nešto što deluje neobično i prvo što kažete je - ne verujemo u to.
Potom pokušavate da shvatite rezultate imajući u vidu korišćene aparate, analize, tehnike i ostalo - navodi Gilis.

On dodaje da se u većini slučajeva pronađe uzrok greške ili objašnjenje za neobične rezultate, ali da se ponekad to ne dogodi.

Naučnici iz laboratorije „Fermilab“ u Čikagu već su počeli da proveravaju rezultate. Stručnjaci ovog naučnog centra očitali su slične podatke o kretanju čestica brže od svetlosti 2007, kada su takođe izučavali neutrine, ali je margina greške u ovom radu bila suviše velika, pa rezultati nisu bili uvaženi.

- Relativnost je izdržala test vremena skoro pun vek, ali ne zato što je ljudi nisu stavljali na test, jer to jesu činili. Dugo su vršena merenja, izvođeni su eksperimenti i pravljene su opservacije o relativnosti. Do sada ništa nije pokazalo da nešto može da premaši ovaj kosmički limit - kaže portparol CERN-a i dodaje da će proći meseci, a možda i nekoliko godina dok ne stignu rezultati nezavisnih istraživanja.

izvor: ''Blic'' 23.09.2011.

[причалица]

OPERA: Neutrini brži od svetlosti
Milan Milošević, 23.09.2011.

Danas popodne u CERN-u održan je seminar na kome su predstavljeni rezultati merenja brzine neutrina u laboratoriji Gran Saso. Rezultati dobijeni na osnovu merenja vršenih tokom prethodnih godina pokazali su da neutrini prešli put od 730 km za 60ns brže od svetlosti.

Rad koji je o ovome objavila kolaboracija Gran Saso na ArXiv-u pre dva dana izazvao je burne lavinu naslova u novinama i burne reakcije u javnosti. Bez obzira što su novinari i javnost doneli presudu protiv Ajnštajnove specijalne teorije relativnosti rezultati i realnost nisu tako jasni i crni za specijalnu teoriju relativnosti.

Nacionalna laboratorija Gran Saso (LNGS) nalazi se u Italiji, između gradova L’Aquila i Teramo, na 120km od Rima. U ovoj laboratoriji oko 750 naučnika, iz 22 zemlje radi na 15 različitih eksperimenata. Laboratorija se nalazi duboko ispod površine zemlje i od spoljašnjeg sveta i uticaja kosmičkog zračenja štiti je sloj od 1400 metara stena. Zadatak ove laboratorije je analiza snopa neutrina koji dolazi iz CERN-a, kod Ženeve.

Neutrini nastali u CERN-u, pomoću SPS akceleratora, kreću na put dug 730 kilometara, kroz unutrašnjost naše planete i stižu do detektora u laboratoriji Gran Saso. Različiti eksperimenti u LNGS vrše različita merenja na tom snopu neutrina. Jedan od eksperimenata, OPERA, tokom prethodnih godina merio je vreme potrebno da neutrini stignu iz CERN-a do detektora.

Neutrini su čestice vrlo male mase a njihova interakcija sa okolinom je zanemarljivo mala. Oni neometano prolaze ne samo kroz ogromna prostranstva svemira već i kroz našu planetu. Zbog svojih osobina neutrini iz CERN-a putuju kroz našu planetu do LNGS-a kao da je to prazan prostor. Merenje vremena potrebnog da neutrini pređu ovo rastojanje od 730 km je komplikovan i vrlo zahtevan proces. Zbog brzine približne brzini svetlosti neutrini skoro trenutno (~2 ms) prelaze ovo rastojanje i neophodno je tačno merenje rastojanja između mesta nastanka i detekcije neutrina, sinhtonizacija časovnika na obe lokacije i poznavanje samog procesa detekcije. Glavna osobina neutrina, da prolaze kroz materiju skoro bez interakcije, dodatno otežava njihovu detekciju i merenje.

Tim fizičara koji je radio na OPERA eksperimentu prikupio je podatke o 15000 neutrina u periodu od 2006. godine. Dobijeni rezultati bili su iznenađujući pa su izvršene dodatne provere opreme i proračuni mogućih grešaka. Nakon detaljnih analiza rezultata i opreme utvrđeno je je izmerena brzina neutrina veća od brzine svetlosti u vakuumu! Izmereno je da neutrini rastojanje od 730 kilometara prelaze za 60 nanosekundi brže od svetlosti! Greška merenja, nastala zbog eksperimentalne opreme i statistike je mnogo manja (7.4, odnosno 6.9 nanosekundi).

Za sada ne postoji objašnjenje dobijenog rezultata. Podaci koje je ima OPERA kolaboracija pokazuju da je reč o pouzdanom rezultatu i svi pokušaji pronalaženja neke greške merenja nisu uspeli. Na današnjem seminaru kolaboracija je predstavila dobijene rezultate i pozvala ostale laboratorije u svetu da provere dobijene rezultate.

Neutrini su čudne čestice i od kad znamo za njih ne prestaju da nas iznenađuju. Još je rano za prognoze kakvo su nam iznenađenje oni sada spremili i kakve će to posledice imati na fundamentalnu fiziku. Razočaravajuće za mnoge ali malo je verovatno da ovaj rezultat može da ugrozi opstanak Ajnštajnovu specijalnu teoriju relativnosti ali moguće je da će dopuna ove teorije biti neophodna.

Rezultat eksperimenta OPERA otvorio je zanimljive mogućnosti. Ne treba zaboraviti da su za velike promene u nauci potrebne i dodatne provere i potvrde. Pre tumačenja ovog rezultata i donošenja bilo kakvih zaključaka neophodno je da rezultat bude potvrđen. Ako se ispostavi da je izmerena brzina tačna, biće to sigurno zanimljiv dan za fiziku.

[mare]

kolider u cernu uopste nije napravljen zbog simulacije velikog praska kako reklamiraju ali to je maslo den brauna i narucene knjige andjeli i demoni... antimateriju oni nemaju sanse da izdvoje a i to im izgleda nije ni cilj... sve je u funkciji 2012 i pucanja magnetnih prstenova oko zemlje koje ce izazvati kataklizme na mnogim delovima nase planete. hadronov kolider je mozda jedan od nacina da pokusaju da zastite deo evrope- naravno njihov sa vestacki izazvanim magnetnim prstenom u cernu....malo lupam ali niko nije ponudio ozbiljnije objasnjenje.... koliko ce im to poci za rukom videcemo. isti takav kolider je napravljen u americi pre... pa jedno 30-tak i kusur godina i mozda iz slicnog razloga. tada nije bilo interesovanja za koji moj im to treba... sa dolaskom 2012 ljudi postaju sve razumniji i pitaju se zbog cega neko uzima novce od poreskih obveznika i traze pametan i argumentovan odgovor. u zvanican odgovor oko svrhe cerna veruju svi zivi pogotovo posle krimi romana den brauna. ovo je samo moja "teorija zavere" zasto? zato sto sve drzave lazu svoje gradjane. one na zapadu najvise a sto ce se i videti. XXI vek je vek kada necastivi pokazuje svoje pravo lice i gde sve lazi padaju u vodu. kao sa irakom i nuklearnim oruzjem koga nema i nikad nije ni bilo, kao sa kosovom koje im treba kao baza za ono sto dolazi , kao sa 9/11 i kao sa propagiranjem demokratije svuda u svetu kad prava demokratija uopste ne postoji vec je isto sto i komunizam samo u drugom celofanu i malo sareniji vid terora. i zato stupa na scenu najnoviji glumac crn naravno da uloga bude upecatljivija koji kaze nesto sto mi srbi dobro znamo kako zvuci... rece covek promenicu, vasington, promenicu ameriku i promenicu svet.... to da zeli da promeni svet, u to sam vise nego siguran. jedino da ne bude ko u onom vicu kad je dosao kod sv. petra a on ga pita a koji si mi pa ti... a on mu kaze pa predsednik usa... na to ce sv. petar a od kada si predsednik?.... tu se obama zbuni i rece..... pa od pre pola sata....




malo za pamet onima koji sumnjaju i misle da su ljudi koji razmishljaju o tome maloumnici ili oni sa negativnim nabojem...svi naucnici tvrde da nema bojazni od te igre sa silama nepojmljivim ikada ranije coveku, ali nezvanicno kazu da ne znaju sta moze da se zaista desi dugorocno gledano ako se oslobodi makar mikronski deo nekontrolisane energije tj. ako nesto podje u cernu neocekivano... kao bomba je odjeknula vest da je nekoliko naucnika reklo jos pocetkom godine povodom najave pustanja cerna u rad a medju kojima i ruski matematicari, a zna se dobro ko su ruski matematicari, da je ceo cern projekat izmedju ostalog radjeni zbog time travel istrazivanja... znaci, rekoshe da ako neste krene naopako makar i u mikronskim sferama nemogucnosti kontrole necega tamo i ako se stvori situacija za tzv wormhole ili crnu rupu koja guta sve pred sobom .... crna rupa ce ovu celu nasu zemljinu kuglu usisati tj. progutati za cirka oko 50 meseci.... treba li da kazem da tu nista ne ostaje zivo pa cak ni plankton....


sad procitajte da je pri prvom pustanju u rad odmah bio akcident i cern je hitno zatvoren do proleca bez objasnjenja. kasnije su "prepricali"sta je bilo.... pitam se samo ako je bilo bezazleno sto su ga zatvorili do proleca pored sve reklame i euforije... evo i jesen prodje jos nisu "popravili" ....


http://press.web.cern.ch/press/PressReleases/Releases2008/PR14.08E.html




sad lepo dodajte 50 meseci na taj datum i doci cete do kalendara maja za decembar 2012 tacnije za 21.12. 2012 odnosno jako blizu tog datuma....




uzgred holider izgleda ovako... ko u holivudskoj bajci filmu stargate....


http://razbibriga.net/




a maje su crtale mnogo mnogo ranije ovako u vezi sa tim prorocanstvom....



http://razbibriga.net/





znaci ako se objavi npr. da je apokalipsa na putu.... moze da nastane takvo vreme anarhije na zemlji gde ce biti ratova nuklearnih i obcnih kao pleve i bez ikakve kontrole jer ce svi kao po obicaju da prebacuju krivicu jedni na druge jer su ljudi bica sa greskom ako niste znali.... onda moze da dodje i taj famozni datum 2012 i da nis ne bude u tom trenutku sem tajfuna, poplava, zemljotresa, meteorskih kisa, poseta vanzemaljaca sto se sve da kontrolisati kako tako.... ali nepopravljiva steta je vec napravljena i trebace najmanje pola stoleca da se ljudi ponovo opamete i pocnu da razmisljaju glavom a ne dupetom i da zvezde nisu za coveka.....

...

[причалица]

Tesla znao za čestice brže od svetlosti
Autor: Vladimir Đurić Đura

Rezultati koje su zabeležili naučnici u CERN-u prema kojima se elemntarna čestica neutrino kreće za nijansu brže od svetlosti, mogla bi da napravi revoluciju u naučnim teorijama. Eksperiment je izveden i prvi rezultati su pokazali da neutrino putuje brže od svetlosti. Naš genijalni naučnik Nikola Tesla je još davne 1932. godine pisao da postoje čestice brže od svetlosti.

- Malene čestice, svaka tako malog naboja da ih možemo zvati neutrinima. Kreću se velikim brzinama, prelazeći brzinu svetlosti - pisao je Tesla još 1932. godine. Za par godina kada naučnici iz CERNa objave zvanične rezultate eksperimenta, znaćemo da li je Tesla pre osamdeset godina bio u pravu.
Naučnici su ustanovili kako je snop neutrina poslat iz CERN-a prema Gran Sasu putovao delić sekunde brže od svetlosti , koja je prema fizici najbrža u svemiru. Na taj način je ozbiljno ugrožena Anštajnova teorija relativiteta. Ukoliko se rezultat pokaže verodostojnim pojavljuju se dve zanimljive teorije o brzom putovanju neutrina.
Prva govori o neutrinima koji doista jesu brži od svetlosti, što indicira da postoji mnoštvo drugih čestica koje su brže od svetlosti. Do sada je brzina svetla bila neprikosnovena za naučnike, medjutim tek sada postoji tehnologija koja može omogućiti da se otkrije prava brzina nekih elementarnih čestica.
Druga teorija i dalje svetlost vidi kao najbržu, a ‘brze’ neutrine objašnjava - varanjem. Neutrini po ovoj teoriji nisu bili brži od svetlosti u ravnopravnoj trci, već su putem propali u minijaturnu “crnu rupu”, koja je otvorila ‘prečicu’ od CERN-a do San Grasa. Ukoliko se to dogodilo, onda bi se moglo reći kako su neutrini putovali kroz prostori vreme, i stigli su pre nego što su trebali. Moderna nauka ne zna šta vreme tačno jeste, a ovaj eksperiment bi mogao otvoriti nove teorije. Upravo je ova ideja iskorišćena kao osnova romana “Flash Foward” Roberta Sojera, u kom su u potrazi za “božanskom česticom” Higzovim bozonom naučnici izazvali kratkotrajan gubitak svesti čitavog čovečanstva. Naučnici CERNa žele da dokažu da postoji Higzov bozon i verovatno još više da je brži od svetlosti.
Neke teorije o putovanju kroz vreme postavio je i sam Nikola Tesla. Slavni “Filadelfijski eksperiment” bio je navodno pokušaj da se primene pomenute Tesline teorije. Tesla je definitivno znao mnogo više za svog života, nego što to danas zna zvanična nauka. Veliki broj njegovih patenata i danas se smatra naučnom fantastikom, no samo je pitanje vremena kada će se ostvariti u realnosti.
Za više informacija o Tesli pogledati moju knjigu Katalog novog sveta ili strip Tesla čarobnjak elektriciteta.

[причалица]

Tesla ispravlja Alberta Ajnštajna
V. MIJATOVIĆ | 26. septembar 2011. 20:56 | ''Novosti''

NIKOLA Tesla je pre gotovo osamdeset godina tvrdio da postoje subatomske čestice koje se kreću brže od svetlosti. Smelu i doskora nezamislivu pretpostavku koja bi mogla da uzdrma temelje moderne fizike, ovih dana potvrdili su rezultati eksperimenata u naučnom centru CERN. Ako se pokaže da su naučnici u Švajcarskoj dobili tačne rezultate biće to najveće naučno otkriće u poslednjih sto godina.

Naučnici iz CERN-a nedavno su objavili rezultate eksperimenata koji pokazuju da se subatomske čestice poznate kao neutrini kreću brže od svetlosti. „Neposlušne“ neutrine slali su iz CERN-a do laboratorije na Gran Sasu u Italiji, udaljene 732 kilometra, a oni su uporno stizali na cilj za šezdeset milijarditih delova sekunde brže od svetlosti.

Brzina svetlosti najveća je brzina u svemiru i veći deo savremene fizike oslanja se na ideju da ništa ne može da je prestigne. To je i jedna od osnovnih postavki Ajnštajnove teorije relativiteta. Dosad je izvedeno hiljade eksperimenata i nikada nije zapažena čestica koja se kreće brže od svetlosti.

Međutim, članak objavljen 1932. godine u listu „Bruklin igl“, pokazuje da je Nikola Tesla još tada bio uveren da brzina svetlosti nije najveća moguća brzina u svemiru.

- Sva moja istraživanja ukazuju na zaključak da postoje sićušne čestice koje nose tako malu količinu naboja da možemo da ih nazovemo neutronima. Kreću se toliko brzo da prevazilaze brzinu svetlosti - rekao je Nikola Tesla u intervjuu povodom njegovog 76. rođendana.

Treba imati u vidu da Tesla čestice o kojima govori naziva neutronima, a ne neutrinima. Ni jedne ni druge, međutim, u vreme kada je ovaj intervju objavljen nisu bile otkrivene i definisane, pa se na osnovu teksta ne može tačno reći o kojim subatomskim česticama je govorio Tesla.

Direktor Muzeja Nikole Tesle, Vladimir Jelenković, potvrdio nam je autentičnost ovog članka i objasnio da je njegov autor Džon O’Nil, jedan od poznatih biografa čuvenog naučnika.

Pre nego što objavimo da je Tesla „srušio“ Ajnštajna trebalo bi da postavimo najmanje dve ograde. Najpre, rezultati eksperimenta iz CERN-a još nisu definitivno potvrđeni. Čak i da jesu, to ne znači da je Ajnštajnova teorija relativiteta pogrešna.

- Ako se pokaže da su rezultati eksperimenta tačni, to je svakako najveće otkriće u poslednjih sto godina - objašnjava dr Jovan Puzović, profesor nuklearne fizike i član srpskog tima koji učestvuje u eksperimentima u naučnom centru CERN. - To, međutim, ne znači da će Ajnštajnova teorija biti dovedena u pitanje. Njegove jednačine su nebrojano puta potvrđene i nema ni govora da će zbog novog otkrića biti oborene. Ono što bi moglo da se desi jeste da njegova teorija bude proširena i na neki način obogaćena. Ni kada je Ajnštajn postavio teoriju relativiteta to nije srušilo Njutnove postavke.

NE TVRDIMO NIŠTA
VREME putovanja neutrina naučnici u CERN-u proverili su 15.000 puta i dostigli nivo statističke sigurnosti koji bi se u naučnim krugovima zvanično smatrao otkrićem. Istraživači su, međutim, svesni da bi „sistemska greška“ mogla da dovede do toga da pogrešan rezultat izgleda kao probijanje brzine svetlosti, zbog čega su odlučili da objave svoja merenja. - Voleo bih da drugi, nezavisni eksperiment dođe do istih rezultata - rekao je autor izveštaja o eksperimentu, Antonio Ereditato.
- Tada bi mi laknulo. Zasad ne tvrdimo ništa.

[dr.Kadžija]

Tesla je radio eksperimente još 1900. godine, gde je došao do ovih zaključaka. 2000. godine, na stogodišnjicu tih teslinih eksperimenata, dve nezavisne grupe naučnika, jedna u usa, druga u italiji, radili su svoje eksperimente na tu temu, gde su tkđ pokazali pokazali da postoje brzine već od svetlosti. Naravno, u to vreme, tome je pridato vrlo malo pažnje, dok je sada priča malo drugačija, ruši se stari matrix i gradi novi, pa je potrebno i poželjno ubacivati sve više informacija koje dolaze od zvaničnih autoriteta, informacija koje su manje ili više u suprotnosti sa onime čemu su ljudi do sada učeni.


Pre nego što objavimo da je Tesla „srušio“ Ajnštajna trebalo bi da postavimo najmanje dve ograde. Najpre, rezultati eksperimenta iz CERN-a još nisu definitivno potvrđeni. Čak i da jesu, to ne znači da je Ajnštajnova teorija relativiteta pogrešna.

ove ograde stavljaju, jer smatraju da nije njihova odgovornost da svetu objašnjavaju pogrešnost ajnštajnovih teorija :lol:

[причалица]

e, ali stvarno samo na hodnicima se priča o ovome :lol: i svi pričaju da je brzina svetlosti neprikosnovena (apsolutna) i da mora da je neka greška u pitanju...lično, ne znam šta da mislim, ne bih da se svrstavam, jer ipak volim samo činjenice.

[причалица]

ČEKAJTE! Vaša knjiga iz fizike možda još uvek nije za bacanje
Marko Rančić

Umoran od objašnjavanja fundamentalnih koncepata fizike ljudima koji uglavnom nemaju ideju o čemu pričam rešio sam da eto i ja, kao neko ko specijalnu teoriju relativnosti verovatno poznaje bolje od prosečnog čoveka, napišem jedan šaljiv članak na temu neutrina koji se kreće brže od svetlosti. Molim samo da svi oni koji sa suzama u očima drže svoju knjigu iz fizike iznad kante za smeće razmišljajući da je bace, da tu svoju odluku odlože barem do poslednjeg reda ovog članka.

Pre otprilike godinu ili dve dana znameniti srpski kosmolog Prof. dr Branko Dragović održao je predavanje na niškom PMF-u na temu: Apsolutno se ne sećam o čemu je sve pričao! No jedna rečenica koju je tada izgovorio ostala mi je zauvek urezana od prvog do posednjeg sloga. Naime govoreći o tamnoj energiji (hipotetičkom? obliku materije od koga je po pretpostavci izgrađeno 74% našeg univerzuma) prof. Dragović je rekao: Kvadrat mase čestice tamne energije je negativan broj. Mlad i strastven student sa ne prevelikim poznavanjem tematike o kojoj je tada bilo reč začuđeno je upitao: Pa da li je onda prvi stepen mase čestice tamne energije kompleksan broj? Radoznali student, po imenu Marko Rančić, odgovor na svoje pitanje nije dobio (verovatno zato što je bilo 15. pitanje u nizu koje je postavio) no svako ko poznaje elementarnu matematiku kompleksnih brojeva zaključiće da je odgovor na gore postavljeno pitanje studenta DA!

Pod pretpostavkom da je premisa profesora Dragovića o kvadratu mase tamne energije bila ispravna sprovešćemo jednu kratku analizu jedne od jednačina jednog zakona koji kako čujem juče i danas više ne važi!

Naime masa kretanja (ili relativna masa) se u Specijalnoj teoriji relativnosti (istoj onoj koja ne važi) definiše kao:

http://razbibriga.net/clear.gif

gde je masa mo mirovanja a V brzina kojom se telo kreće. Sada ukoliko bi brzina neutrina bila veća od brzine svetlosti odnos V/c bi bio veći od jedinice (npr 2/1=2 i 17/16=1.06), a samim tim bi od jedinice bio veći i kvadrat tog odnosa. A ako od jedinice (ove što se nalazi dole u imeniocu razlomka) oduzmete nešto što je veće od jedinice dobijete negativan broj. Koji sada lepo korenujete i dobijete:

http://razbibriga.net/clear.gif

(gde je i imaginarni broj) čiji je kvadrat mase zbog pristustva imaginarne jedinice negativan broj! Sećate se našeg starog prijatelja profesora Dragovića i njegove priče o tamnoj energiji i kvadratu njene mase koji je negativan broj?

Sećate se dokonog studenta koji svoje slobodno vreme troši na kosmološka predavanja? Njemu je neverovatno kako svi pokušavaju da obore teoriju relativnosti kako god stignu… Mislim da se profesor Ajnštajn obrće u grobu tom brzinom da bi vezivanje osovine generatora naizmenične struje za telo pokojnog profesora rešilo sve energetske probleme ove planete! A ona izjava gospodina Brajana Koksa (profesora univerziteta u Mančesteru, člana krajevskog društva za nauku) da je po teoriji relativnosti zabranjeno da se bilo šta kreće brže od brzine svetlosti je bila predmet opklade dosadnog studenta koji postavlja mnogo pitanja (isti onaj odozgo) i jedne njegove profesorke sa fakulteta. Naime student je konstatovao da je tvrdnja da se ništa ne može kretati brže od brzine svetlosti netačna i da kao takva nije navedena ni u jednom udžbeniku koji se bavi Teorijom relativnosti!!! Bila je to najsladja, besplatna kesa Mančmeloua koju sam pojeo u životu…Drugu sam podelio sa profesorkom, nije bila u pravu ali ne ide da ja jedem slatkiše, a žena gleda…

[причалица]

CERN nije poništio Ajnštajnovu teoriju?

U septembru su fizičari sproveli eksperiment u kom su poslali veliki broj neutrina iz Švajcarke u Italiju i merili koliko im je potrebno da pređu ovaj put. U preko 15.000 experimenata neutrini su stizali za 60 nanosekundi, što znači 60 nanosekundi brže od brzine svetlosti. Ajnštajnova teorija relativiteta tvrdi da je ovo nemoguće - ništa ne može da putuje brže od svetlosti.

Činjenica da je eksperiment toliko puta pokazao iste rezultate sugeriše da je jedna od 2 stvari istinita: Ili su neutrini zaista u mogućnosti da putuju brže od svetlosti, čime se otvara novo poglavlje fizike, ili u eksperimentu postoji neka fundamentalna greška, što je verovatnije.

Eksperiment

Neutrini se kreću veoma veoma brzo i razdaljina koju su prešli u ovom eksperimentu nije bila previše velika za njih, svega 730 km. To znači, da bi otkrili koliko je zaista neutrinima potrebno da pređu neki put, potrebno je precizno znati 2 stvari - razdaljinu između 2 tačke i vreme u koje su neutrini napustili prvu poziciju (izvor) i stigli na drugu (detektor).

U svom eksperimentu CERN je koristio GPS za sva merenja. Morali su da izračunaju brojne različite varijable kako bi to uradili i vrlo je moguće da su zaboravili kritičnu stvar - relativitet.

[причалица]

nastavak:

Sve je relativno

Relativitet je zaista vrlo čudnovat. Kaže da stvari kao što su vreme i razdaljina mogu da variraju u zavisnosti kako ih posmatrate, naročito ako se krećete veoma brzo u odnosu na nešto drugo. U slučaju neutrina postoje 2 stvari o kojima moramo da se zapitamo: detektori na zemlji koji su merili kada su neutrini krenuli i stigli i GPS sateliti u svemiru koji su se koristili kao osnova za sva merenja. Kako se sateliti nalaze u orbiti Zemlje i pomeraju se brže od detektora, možemo videti da su u različitom „referentnom okviru“, što znali da je pokret satelite znatno drugačiji od pokreta na Zemlji.

Delimično zbog relativiteta, nijedna od ovih referenci nije u potpunosti „tačna“. Iz naše perspektive sa Zemlje, sateliti jure oko orbite brzinom od oko 14.500 km/h. Ali iz perspektive satelita, Zemlja juri podjednako brzo i razlika u vektorima brzine između ova dva referentna okivira je dovoljno velika da mogu da se dese razne čudne stvari.

[причалица]

nastavak:

Satelitska perspektiva

Kako bismo razumeli na koji način relativitet utiče na eksperiment neutrina, potrebno je da zamislimo da visimo na jednom od GPS satelita i gledamo Zemlju kako promilče pod nama. Zapamtite da se iz referencijskog ukvira nekoga na satelitu mi ne pomeramo, već Zemlja. Kako ekspreiment odmiče, počinjemo da merimo vreme neutrina izvora u Švajcarskoj.

U međuvremenu, detektor u Italiji se pomera istom brzinom kao i ostatak Zemlje i iz naše perspektive, pomera se ka izvoru. To znači da će neutrini imati znatno kraći put da pređu nego što se to čini u samom eksprimentu. Prestajemo da merimo vreme neutrinima onog trenutka kada stignu u Italiju i shvatamo da su se kretali brzinom koja je utešno manja od brzine svetlosti.

Međutim, kada oni na Zemlji pogledaju vreme polaska i dolaska, sve izgleda drugačije i naučnici uviđaju da brojevi nemaju smisla. Neutrini nisu nikako mogli da prođu tu razdaljinu merenu sa zemlje i sa satelita, a da se ne kreću brzinom svetlosti.

[причалица]

nastavak:

U tom slučaju su naučnici potpuno u pravu, jer razdaljina koju neutrini treba da pređu u njihovim referencijalnim okvirima duža je od one koju prelaze u našim okvirima, jer se merenjem sa satelita detektor pomera ka izvoru. Zato je potrebno u proračun uključiti relativitet kako bi se došlo do preciznijih rezultata.

Istraživači sa Univerziteta Groningen u Holandiji pristupili su proračunu kolikog je uticaja relativitet imao na ovaj eksperiment i otkrili da bi tačna kompenzacija iznosila dodatne 32 nanosekunde na svakom kraju. Sve ove pretpostavke još uvek treba preispitati i potvrditi, ali za sada izgleda kao da je terorija relativiteta ne samo sigurna, već i još jednom potvrđena.

[причалица]

Nakon novog eksperimenta, neutrini ponovo brži od svetlosti

I.K. | 20. 11. 2011. - 19:13h ''Blic''

Naučni tim, koji je u septembru objavio rezultat eksperimenta koji je pokazao da čestice neutrino mogu da putuju brže od svetlosti, sproveo je novu, poboljšanu verziju eksperimenta i dobio isti rezultat.

Neutrino čestice koje su napravljene u laboratorijama Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) ponovo su poslate na putovanje kroz Zemljinu koru od Ženeve, gde se nalazi CERN, do detektora OPERA u laboratoriji u italijanskom gradu Gran Sasu.


Tokom prethodnog eksperimenta, merenja su otkrila da su neutrini za 60 milijarditih delova sekunde bile brže od svetlosti

Kritičari izveštaja o prvom eksperimentu smatrali su da je moglo doći do greške jer su neki, “relativno dugotrajni” snopovi neutrino čestica trajali deset milionitih delova sekunde, što je 160 puta duže nego što je naučni tim prethodno najavio.

Zbog toga su naučnici sada napravili snopove neutrina koje traju samo tri milijardita dela sekunde.

Kada je naučni tim 20 puta sproveo ovaj poboljšani eksperiment, krajnji rezultati su bili skoro jednaki rezultatima prethodnog eksperimenta.

“Ovaj eksperiment utvrđuje rezultate prethodnog eksperimenta i odbacuje neke od mogućih grešaka koje su mogle da utiču na merenja”, izjavio je Antonio Ereditato, jedan od članova naučnog tima CERN-a za BBC.

On je dodao da tek treba da budu obavljeni još neki eksperimenti kako bi bile otklonjene sve moguće grške i konačno bilo potvrđeno da su čestice neutrino brže od svetlosti.

Ideju da ništa ne može da putuje brže od svetlosti u vakuumu prvi je dao fizičar Džejms Klerk Maksvel, a Albert Ajnštajn se na nju poziva u svojoj čuvenoj teoriji relativiteta.

Neutrino čestice su prvi put detektovane 1956. godine, a naziv neutrino znači mali i neutralan.

[причалица]

Demantovano da su neutrina brža od svetlostiTanjug | 05. 12. 2011. - 07:23h |

Međunarodna grupa naučnika demantovala je da elementarne čestice - neutrina mogu da putuju brzinom većom od brzine svetlosti, što je prethodno saopšila druga grupa naučnika iz iste laboratorije "Gran Saso", južno od Rima.

Reč je o demantiju saopštenja iz septembra da neutrino može da ima makar malo veću brzinu od svetlosti (300.000 kilometara u sekundi), što je imalo efekat bombe, jer bi u slučaju da je potvrđeno to značilo negiranje jednog od zakona univerzuma Alberta Ajnštajna (1879-1955) prema kome ništa ne moze da bude brže od svetlosti, preneli su francuski elektronski mediji.

Tokom prvog istraživanja, naučnici su zaključili da neutrinima treba 60 nanosekundi (milijarditi deo sekunde) manje nego što bi bilo potrebno svetlosti da predje razdaljinu izmedju istraživačkog centra Cern u blizini Ženeve i laboratorije "Gran Saso" udaljenih 730 kilometara, što je demantovano time da bi neutrini, katapultirani iz Cerna, izgubili veliki deo energije da su putovali.

[причалица]

Tragovi misteriozne hipotetičke čestice Higsovog bozona koja prema postojećim teorijama drugim česticama daje masu otkriveni su u dva najvažnija eksperimenta Velikog hadronskog sudarača, objavili su danas naučnici na konferenciji u CERN-u.
Među naučnicima vlada veliko uzbuđenje jer svi očekuju da su CMS i ATLAS, eksperimenti Velikog hadronskog sudarača, prikupili neke podatke koji bi trebali biti, ako ništa drugo, onda barem dobra indicija za neki konačan zaključak o postojanju ili nepostojanju bozona koji se očekuje 2012.

Prema prvim informacijama koje predstavlja Fabiola Đanoti,italijanska fizičarka, čestica zadužena za eksperiment ATLAS, potraga za Higsom isključila je njegovo postojanje na energijama od 114-115 i 135-136 GeV. Međutim, na energiji od 126 GeV otkriveni su neki rezultati koji obećavaju. Eksperiment ATLAS rekonstruira masu čestica na temelju energije i momenta čestica stvorenih u raspadu.
"Mislim da bi bilo veoma lepo od Higzovog bozona da bude tu", rekla je Đanoti na seminaru na kojem su predstavljeni rezultati dosadašnje potrage za "božjom česticom".
"Još uvek je prerano za donošenje definitivnih zaključaka", istakla je ona, navodeći da je potrebno sprovesti još istraživanja i prikupiti još podataka.
"Sledećih nekoliko meseci će biti veoma uzbudljivo... Ne znam kakvi će biti rezultati", dodala je naučnica.

Fabiola Đanoti ističe da će biti potrebno za neke zaključke sačekati i 2012. godinu. Naime, ATLAS je pronašao naznake Higsa na spomenutoj energiji, međutim, sa sigurnošću od 2,3 sigma što nije dovoljno da bi se oni proglasili otkrićem.
Nakon Đanoti na scenu je stupio Gvido Toneli, iz službe za odnose sa javnošću CMS-a. On ističe da je CMS istraživao raspad misteriozne čestice u dva tau leptona, odnosno u dva donja kvarka. Eksperiment je isključio postojanje Higsa na energijama između 270 i 440 GeV, odnosno na velikim masama. Nakon toga usledila je potraga na manjim masama. Na njima je otkriveno više događaja donjih kvarkova nego što se očekivalo – 13, dok je očekivano 9,5. Tragovi Higsa analizirani su i u raspadima čestice na dva fotona – čestice svetlosti. U CMS-u je zabeleženo povećanje broja događaja u području između 115 i 127 GeV, što je na granici rezultata koje je otkrio ATLAS.

Na temelju svega što je rečeno može se zaključiti da je ATLAS zabeležio vrlo zanimljive tragove u pojasu između 124 i 126 GeV koji bi mogli biti znak postojanja Higsa i da je CMS registrovao nešto slabije signale raširene po nešto većem pojasu. U svakom slučaju reč je o određenom obrtu jer se do pre nekoliko meseci govorilo da LHC još uvek nema nikakvih informacija o misterioznoj čestici i da postoji velika verovatnoća da je uopšte nema. Drugim rečima čini se da Higs ipak postoji, da je standardni model fizike čestica ipak tačan, ali za definitivnu potvrdu treba još rada i vremena.

Otkriće Higgsa bilo bi važan korak u razumevanju prirode celog svemira. Naučnici bi mogli da odbace alternativne teorije i nastave da razvijaju tzv. standardni model fizike.
Higsov bozon je elementarna čestica kojom se, prema standardnom modelu fizike, objašnjava masa drugih čestica i odgovara na pitanje zašto neke od njih imaju masu. Teoriju o postojanju čestice postavio je još 1964. škotski fizičar Peter Ware Higgs sa Univerziteta u Edinburgu, međutim ona do danas nije eksperimentalno dokazana. Sudari čestica u LHC-u trebali bi da potvrde ili pobiju postojanje Higsovog bozona i time upotpuniti ili dovesti u pitanje standardni model fizike čestica u kojem je Higsov bozon poslednja karika koja nedostaje. Prema ideji škotskog fizičara, svemir je prožet Higsovim poljem, a čestica koja se kreće kroz njega stvara distorzije koje joj daju masu.


http://www.youtube.com/watch?v=keD-KOHgKG4&feature=player_embedded

Novosti online | 13. decembar 2011

[Zolton]

al je bržaaa.. :lol:

na 730 kilometara, čitavih 60 nanosekindi

Da Kojice kada su 730 kilometara u pitanju i nije neka razlika u vremenu ali ako uzmes u obzir koliko svetlosna godina ima kilometara... pa to podelis sa 730 kilometara pa pomnozis sa 60 nanosekundi, dimenzijo X eto mene :lol:

[причалица]

Međunarodni tim naučnika iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) tvrdi da je veliki hadronski kolajder odnosno sudarač čestica (LHC) otkrio novu česticu –jednu vrstu bozona, subatomske čestice.

Naučnici iz CERN-ove laboratorije u Ženevi su rekli da se radi o bozonu koji se sastoji od dva dela – kvarka i antikvarka spojenih snažnom vezom.

Bozon je nazvan Hi b 3p (Hi se piše kao grčko slovo X), a prema rečima naučnog tima, on će pomoći pri izučavanju prirode snažnih nuklearnih veza u atomima.
Postojanje Hi b bozona su mnogi fizičari još davno pretpostavili, ali do sada nisu imali prilike da ga izučavaju.


Čestica je otkrivena u okviru eksperimenta ATLAS, ubrzo nakon što su naučnici objavili da su jako blizu otkrića hipotetičkog Higsovog bozona, odnosno Božje čestice.

Svakih nekoliko godina otkrivaju se nove subatomske čestice, ali ovo je prva koju je primetio ogromni kolajder.

Otkriće bi moglo da pomogne u potrazi za Higsovim bozonom, glavnim ciljem LHC-a, tako što će naučnicima omogućiti bolje razumevanje različitih podataka do sada dobijenih u eksperimentima u CERN-u.

“Dok su ljudi najviše zainteresovani za Higsov bozon, za koji verujemo da česticama daje masu i koji bi uskoro mogao da nam se otkrije, veliki deo svakodnevnih objekata nastao je zahvaljujući snažnoj interakciji koju ćemo istraživati pomoću Hi b bozona”, izjavio je za “Dejli telegraf” profesor i deo naučnog tima CERN-a Rodžer Džons.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/297566/CERN-Hadronski-kolajder-otkrio-novu-cesticu

[причалица]

Samo nekoliko dana pošto je međunarodni tim naučnika iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) saopštio da je na pragu otkrića Higzovog bozona ili “božje čestice”, stigla je vest da je veliki hadronski sudarač otkrio novu česticu - jednu vrstu bozona koja bi trebalo da pomogne u otkriću Higzove čestice. O dragocenim saznanjima koja predstavljaju revoluciju u oblasti fizike, a u kojima je učestvovao i tim naučnika iz Srbije, kao i o pristupanju naše zemlje CERN-u za “Blic” govori generalni direktor te organizacije Rolf Hojer.

Evropski savet za nuklearna istraživanja (CERN) doneo je odluku o pristupanju Srbije toj organizaciji. Šta će to praktično za Srbiju značiti?


- Dve stvari. To što je Srbija postala deo CERN porodice omogućiće srpskim mladim naučnicima, postdiplomcima da se uključe u projekte i da duže učestvuju u istraživanjima, kao i da konkurišu za sve vrste radnih mesta koja CERN nudi. Pored toga, srpske kompanije i industrija mogu da učestvuju na tenderima i da preuzmu delove posla koji se tiču izgradnje ili projektovanja određenih delova detektorskih elemenata ili delova mašina u CERN-u.


U Ženevi trenutno radi 31 naučnik iz Srbije, dva inženjera i jedan tehničar. Srpski naučnici sarađuju sa CERN-om dugi niz godina. Koliko je njihovo učešće uspešno i da li je to imalo uticaj na odluku Saveta da Srbija postane pridruženi član?
- Ta saradnja bila je veoma značajna i uspešna pa je samim tim i odigrala značajnu ulogu u donošenju odluke Saveta.

Kao pridruženi član naša zemlja imaće pristup programima koje CERN nudi za različite obuke. Na koji način CERN uspeva da zainteresuje mlade ljude za nauku?

- Jedan od naših projekata je i program obuke koji ste spomenuli, a namenjen je studentima i profesorima. Program za profesore je naročito dobar instrument da se mladi ljudi zainteresuju za nauku. Izložbe i naučna gostovanja dopunjavaju taj program. Međutim, naš najbolji metod da zainteresujemo mlade za nauku jesu naši eksperimenti i njihovi rezultatu zbog toga što oni fasciniraju javnost, kao što je bio slučaj proteklih nedelja.

Kada se čitava stvar oko “božje čestice” slegla, kako ocenjujete eksperiment?


- Ostvarili smo značajan napredak u potrazi za Higzovim bozonom, ali nedovoljan da bismo izveli čvrst zaključak o postojanju ili nepostojanju neuhvatljivog Higza. Osnovni zaključak glasi da ako Higzov bozon iz standardnog modela elementarnih čestica zaista postoji, njegova masa, kako je otkriveno u eksperimentu detektora čestica ATLAS, nalazi se u intervalu od 116 do 130 gigaelektronvolti (GeV), odnosno od 115 do 127 GeV, kako je pokazao detektor CMS (Kompaktni muonski solenoid). Oba eksperimenta dva različita naučna tima uočila su primamljive nagoveštaje prisustva bozona u tom dijapazonu masa, ali su oni i dalje nedovoljni da bismo mogli da kažemo da smo ga otkrili. Potrebni su nam podaci do kojih ćemo doći u 2012. da bismo najzad odgovorili na šekspirovsko pitanje: biti ili ne biti?

Šta bi otkriće Higzovog bozona značilo za fiziku i fizičare, a šta za nauku uopšte?

- Higsov bozon je hipotetička elementarna čestica kojom se, prema standardnom modelu fizike, objašnjava masa drugih čestica i odgovara na pitanje zašto neke od njih imaju masu, a fotoni svetlosti ne. Njegovo otkriće objasnio bi kako su objekti dobili masu i energiju nakon stvaranja univerzuma pre 13,7 milijardi godina, zbog čega je nazvan i “božja čestica”. Otkriće Higzovog bozona bi predstavljalo pobedu standarnog modela fizike elementarnih čestica i veliki prodor za nauku uopšte.

Ako se i kada postojanje Higzovog bozona potvrdi, šta će biti sledeći izazovi za naučnike u CERN?

- Sledeći veliki korak u eksperimentima koje izvodimo u Velikom hadronskom sudaraču biće da detaljno ispitamo osobine Higzovog bozona, što može da nam pokaže put ka novoj fizici. Naredna stepenica će takođe biti da osposobimo sudarač tako da radi punim kapacitetom, čime bismo stvorili mogućnosti za nova otkrića počev od kraja 2014. godine.


​http://www.blic.rs/Vesti/Svet/299323/Hojer-Bozja-cestica-za-sada-ostaje-neuhvatljiva

[Cruz]

Znanstvenici poslali “bežičnu” poruku neutrinima


http://razbibriga.net/imported/clear.jpg



„Korištenjem neutrina, moguće bi bilo ostvariti komunikaciju s bilo kojom točkom na zemlji i to bez korištenja satelita ili kablova“- rekao je Dan Stancil, kompjuterski inženjer na Sveučilištu Sjeverne Karoline. „Komunikacijski neutrinski sustavi bi bili mnogo kompliciraniji od onih koje danas koristimo, ali bi imali važnu strategijsku ulogu.“


http://razbibriga.net/imported/2012/03/detektorineutrinajpgw500h335-1.jpg
Minerva – ogromni detektor neutrina koji se nalazi duboko pod zemljom.


Mnogi su teoretizirali oko moguće uporabe neutrina u komunikaciji zbog njegovog posebnog svojstva: može prodrijeti u bilo što s čim se susretne. Da se ta tehnologija jednoga dana koristi za komunikaciju podmornica, tada bi podmornice mogle komunicirati na veliku daljinu. Koristeći neutrine mogli bi slati poruke u udaljene dijelove svemira, npr. mjesec ili neki planet i neutrini bi putovali do točnog mjesta bez poteškoća.

„Naravno, naša tehnologija koristi velike količine high-tech opreme za neutrinsku komunikaciju, pa za sad to nije praktično“- izjavio je Kevin McFarland, profesor fizike sa sveučilišta Rochester koji je također uključen u eksperiment. „Ali prvi korak naprijed je ostvaren ka putu neutrinskih sustava komunikacije koji će se ostvarivati uz pomoć današnje tehnologije.“

Tim znanstvenika demonstrirao je mogućnost komunikacije neutrinima po prvi put u nacionalnom akceleratorskom laboratoriju Fermi izvan Chicaga. Grupa je prijavila svoje otkriće u časopisu „Modern physics Letters A“.


http://razbibriga.net/imported/2012/03/fermilabjpgw500h400-1.jpg
Dio Fermilabovog prostora s tehnikom i najvećim akceleratorom čestica.


U Fermi laboratoriju (Fermilab) istraživači su imali pristup dvjema komponentama. Prva je pristup najjačem svjetskom akceleratoru koji proizvodi neutrine, a druga je detektor zvan Minerva, lociran u špilji 100m ispod zemlje.

Činjenica da je potrebna takva kombinacija tehnologije kako bi se moglo komunicirati neutrinima znači da je potrebno još mnogo istraživanja prije nego što ta tehnologija zavlada našim svakodnevnim životom

Test komunikacije proveden je u dvosatnom periodu kada je akcelerator radio s pola jačine od punog intenziteta.


http://razbibriga.net/imported/2012/03/largehadronc-1.jpg?w=500
Dio kilometarske strukture najvećeg akceleratora čestica.


Danas se večina komunikacije sastoji od slanja i primanje elektromagnetskih valova. Tako funkcioniraju naši mobiteli, radio i televizija. Ali elektromagnetni valovi ne prolaze lagano kroz svaku vrstu materije. Blokira ih voda, planine i mnoge druge tvari u tekućem i krutom stanju. Neutrini prolaze kroz cijele planete bez poteškoća. Zbog njihovog neutralnog naboja i gotovo nepostojeće mase, ne može ih se privući magnetnom silom, a gravitacija gotovo uopće ne djeluje na njih tako da su virtualno slobodni od bilo kakvih poteškoća.

Poruka koju su znanstvenici poslali prevedena je u binarni kod. Riječ „neutrino“ prezentirana je serijama brojeva 1 i 0. 1 je označavala da se neutrini ispucavaju, a 0 da se ne ispucavaju. Ispaljivani su u velikim grupama jer ih je lako izbjeći čak i sa multi-ton detektorom, tako da se otkrije 1 neutrin od 10 bilijuna koji su ispucani. Nakon što su neutrini detektirani, kompjuter s druge strane preveo je binarni kod u engleski i riječ „neutrino“ uspješno je primljena.

http://razbibriga.net/imported/2012/03/neutrino1111-1.jpg?w=500
Tipičan prikaz snimke neutrinskog događaja.

„Neutrini su super alat koji nas podučava o ponašanju svemira i nukleusa“-rekao je Deborah Harris, menadžer projekta Minerva-„ali komunikacija neutrinom mora proći kroz mnoge preobrazbe da bi bila dovoljno učinkovita za svakodnevnu uporabu.“

Minerva je internacionalna suradnja fizičara koji se bave nuklearnom fizikom i česticama kroz 21 instituciju koji proučavaju ponašanje neutrina koristeći detektor na Fermi laboratoriju. Ovo je prvi eksperiment vezan uz proučavanje reakcija neutrina s jezgrom pet različitih materijala, stvarajući komparaciju interakcije. Ova projekt pomoći će nam da dobijemo veću sliku o neutrinu i da ga ubuduće interpretiramo s većom jasnoćom.

Izvor: Physorg // Prijevod: Eva Herceg (Matrix World)

Izvor: znanost.com

[причалица]

Veliki hadronski sudarač, najveći akcelerator čestica na svetu, počeo je da radi na rekordno visokom energetskom nivou, čime su povećane šanse za napredak u istraživanju, saopštila je Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN).

U saopštenju CERN-a navodi se da su jutros u Velikom hadronskom sudaraču, koji se nalazi u 27 km dugačkom tunelu ispod švajcarsko-francuske granice, sudarila dva snopa protona od četiri teraelektronvolta, čime je počelo prikupljanje podataka u 2012. godini.


"Sudar energije od osam teraelektronvolti novi je svetski rekord i značajno povećava potencijal za otkriće", saopštio je CERN na svojoj internet strani.

Među ciljevima CERN-a jeste da se potvrdi ili opovrgne postojanje Higsovog bozona koji bi prema standardnom modelu fizike čestica mogao da objasni zašto elementarne čestice imaju masu.

Veća energija sudaranja čestica omogućiće da se Higsov bozon, ako postoji, više proizvodi, saopštio je CERN.

Novi energetski nivoi povećavaju šanse za otkriće i drugih hipotetičkih čestica koje bi mogle objasniti tamnu materiju.

Veliki hadronski sudarač bi trebalo da radi do kraja 2012. godine, kada će prvi put biti isključen na duže vreme kako bi se pripremio za energiju od 6.5 teraelektronvolti po snopu do kraja 2014, s krajnim ciljem da se dostigne sedam teraelektronvolti.

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/315885/Rekordni-energetski-nivo-Velikog-hadronskog-sudaraca

[Moonster]

U sredu rezlutati CERN-a o "Božjoj čestici"Naučnici Evropske organizacije za nuklearnu fiziku (CERN) predstaviće u sredu najnovije rezultate istraživanja koji treba da potvrde ili opovrgnu postojanje Higsovog bozona koji se zbog svojih karakteristika naziva i "Božja čestica".

http://razbibriga.net/imported/2012/07/256852_cern01afp_ff-1.jpg?ver=1341322155
Žena stoji pored superprovodnog solenoidnog magneta (CMS), koji će prikupljati podatke iz eksperimenta u sredu

Saradnici CERN-a koji rade na projektima ATLAS i CMS saopštiće da li dobijeni rezultati potvrđuju postojanje Higsovog bozona na nivou 'sigma 4' ili 'sigma 5', odnosno da li su rezultati tacni u okviru statističke verovatnoće 1:15.000 ili 1:1.500.000, rečeno je Tanjugu u Institutu Vinča.

U slučaju da se potvrdi postojanje Higsovog bozona u okviru statističke verovatnoće 'sigma 5' to će dokazati postojanje i Higsovog polja koje je nevidljiva sila koja česticama daje masu, ali ih i sprečava da haotično kruže svemirom brzinom svetlosti.

http://razbibriga.net/imported/2012/07/256854_cern03afp_ff-1.jpg?ver=1341322251
Grafički prikaz tragova sudara čestica u CMS-u

Eksperiment ATLAS, u okviru koga se proverava postojanje Higsovog bozona, jedan je od četiri velika detektora čestica na velikom hadronskom sudaraču a po svojim dimenzijama predstavlja najveći detektor čestica u fizici koji je ikada izgrađen.

http://razbibriga.net/imported/2012/07/256853_cern02afp_ff-1.jpg?ver=1341322322
Grafički prikaz tragova sudara protona u CMS-u

Institut za fiziku iz Beograda učestvuje u radu ATLAS-a od 2003. godine dok srpska istraživačka grupa - Institut Vinča i Fizički fakultet aktivno rade na eksperimentu CNS od 1977. godine.

Jugoslavija, koja je jedan od osnivača CERN-a napustila je ovu organizaciju 1991. godine a republika Srbija postala je pridruženi član ove organizacije početkom ove godine kada su sporazum potpisali tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i direktor CERN-a Rolf Diter Hojer.

Izvor: Blic.rs

[причалица]

Naučnici Evropske organizacije za nuklearnu fiziku (CERN) saopštili su danas da su otkrili novu subatomsku česticu koja bi mogla biti Higsov bozon, koji zbog karakteristika nazivaju i "Božjom česticom" zbog uloge u stvaranju univerzuma.

"Ovo je preliminarni rezultat, ali verujemo da ima veoma čvrste osnove", izjavio je na seminaru u sedištu CERN-a kod Ženeve Džo Inkandela, portparol jedne od dve naučne ekipe CERN-a okupljene oko Velikog hadronskog sudarača, koje rade na projektima ATLAS i CMS.

Ukoliko se ispostavi da je Higsov bozon zaista pronadjen, to bi bilo najveće naučno otkriće u poslednjih 60 godina, koje bi imalo dalekosežne posledice u fizici.


Postojanje ove čestice otvara put ka boljem razumevanju principa "velikog praska" i nastanka univerzuma, pa čak i života.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Na direktno pitanje novinara da li je pronađen Higsov bozon ili nije, Rolf Hojer iz CERN-a dao je kratak odgovor.
- Laičkim rečnikom rečeno, imamo ga! Ali, kao naučnik, ja moram da kažem da smo otkrili bozon, a sada moramo da otkrijemo o kojoj vrsti bozona je reč - rekao je Hojer.

U jednom trenutku se novinarima obratio i Piter Higs, naučnik koji je 1960-ih predvideo postojanje bozona koji je dobio ime "Božja čestica".

- Za mene je zaista neverovatna stvar da se ovo desilo za mog života - rekao je Higs, a reporteri izveštavaju da je pustio nekoliko suza niz lice.

- Ovo je preliminarni rezultat, ali verujemo da ima veoma čvrste osnove - izjavio je na seminaru u sedištu CERN-a kod Ženeve Džo Inkandela, portparol jedne od dve naučne ekipe CERN-a okupljene oko Velikog hadronskog sudarača, koje rade na projektima ATLAS i CMS (http://www.blic.rs/Vesti/Svet/331375/U-sredu-rezlutati-CERNa-o-Bozjoj-cestici).

- Rezultati jesu preliminarni, ali izmereni signal na nivou poverenja od 5 sigma, koji vidimo oko 125 GeV, daje dramatičan efekat. Zaista je reč o novoj čestici. Znamo da ona mora biti bozon i to najteži bozon ikada nađen - rekao je Inkandela.
Jedan od dva tima koji su nezavisno radili na najvećem atomskom sudaraču na svetu saopštio je da ima jake dokaze o novoj subatomskoj čestici koja izgleda poput one za koju se veruje da svoj materiji u univerzumu određuje oblik i veličinu, prenosi AP.
Šef tima Instituta za nuklearne nauke "Vinča" u CERN-u dr Ivanka Božović Jelisavčić je u izjavi Tanjugu potvrdila da je nova čestica "uhvaćena" u dva dektora na velikom sudaraču čestica koji se nalazi u kružnom tunelu ispod Ženeve, a jedan od njih je ATLAS na kojem rade naučnici iz tog instituta.
- U ovom trenutku možemo sa velikom verovatnoćom reći da je tzv. Božja čestica ili Higsov bozon ostavila svoj eksperimentalni potpis u dva detektora velikog hadronskog kolajdera - ATLAS i CMS - rekla je Božović Jelisavčić i dodala da u timovima koji rade na ta dva detektora ima naučnika iz Srbije.

Kako je precizirala, iz Instituta Vinča u projektu ATLAS je učestvovalo četvoro naučnika iz tog instituta (http://www.blic.rs/Vesti/Svet/331498/Bozovic-I-srpski-naucnici-deo-senzacionalnog-uspeha-CERN).

- Tu je i grupa sa Fizičkog fakulteta i grupa iz Instituta za fiziku. To je ukupno oko 15 ljudi iz Srbije - kazala je Božović Jelisavčić.
Inkandela je rekao naučnicima u Ženevi da su prikupljeni podaci dosegli nivo sigurnosti koji je neophodan za otkriće.

Ipak, on nije mogao sa potpunom sigurnošću da kaže da je otkrivena čestiva upravo Higsov bozon, poznat i pod imenom "Božja čestica".

Ukoliko se ispostavi da je Higsov bozon zaista pronađen, to bi bilo najveće naučno otkriće u poslednjih 60 godina, koje bi imalo dalekosežne posledice u fizici.

Postojanje ove čestice otvara put ka boljem razumevanju principa "velikog praska" i nastanka univerzuma, pa čak i života.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Otkriće Higsovog bozona ili takozvane Božje čestice u Velikom hadronskom sudaraču u Ženevi smatra se najvećim pomakom u razumevanju svemira i ujedno otvara vrata za druga istraživanja koja su se nekada smatrala naučnom fantastikom.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/705/cern1k.jpg/)
Brojne misterije: Prezentacija revolucionarnog otkrića

Pronalaskom ove subatomske čestice konačno može da se potvrdi teorija o tome zašto sve oko nas ima masu. Bez mase atomi bi se dezintegrisali i materija kakvu poznajemo ne bi postojala, ne bi bilo zvezda, galaksija, planeta, života.


Detektovanjem čestica konačno je zaokružen takozvani standardni model u fizici. Ali tek treba da se ustanovi priroda Higsovog polja. Da li postoji samo jedno ili ih je više? Da li Higsov bozon može da ukaže na egzotičnije teorije, recimo otkriće još neke dimenzije u svemiru?

izvor: www.blic.rs

[причалица]

“Ovo bi mogao biti prvi korak ka otkrivanju jednog potpuno novog nivoa stvarnosti- Higs bi nas mogao odvesti do otkrića supersimetrije: da svaka poznata čestica ima super-česticu, daleko veće mase. A ako supersimetrija zaista postioji, na putu smo da konačno rešimo i misteriju tamne materije u svemiru”, reči su kojima je objavu Cerna da je Higsov bozon najzad otkriven prokomentarisao Profesor Džon Vormsli, direktor STFC.

“Tamna materija je možda “poslednji Hajlender” među supersimetričnim česticama, jedina preživela među superčesticama (“sčesticama”) iz Velikog praska. I moguće je da samo što je nismo ulovili uz pomoć LHC (velikog hadronskog kolajdera).

Serđo Bertoluči, direktor istraživanja Cerna, slaže se sa njim:


“Naredni korak predstavljaće određivanje precizne prirode čestice i njenog značaja za naše razumevanje svemira. Da li njena svojstva odgovaraju očekivanim svojstvima dugo traženog Higsovog bozona, konačnog sastojka koji je nedostajao u Standardnom modelu fizike čestica? Ili je u pitanju nešto neobičnije?
Standardni model opisuje fundamentalne čestice, od kojih se sastojimo mi i sve vidljive stvari u svemiru, kao i sile među njima. Celokupna vidliva materija, međutim, izgleda da ne čini više od 4% ukupne materije. Neka neobičnija verzija Higzove čestice mogla bi predstavljati most ka razumevanju 96% svemira, koji za nas još uvek leži u mraku.
Precizno identifikovanje karakteristika nove čestice zahtevaće značajno vreme i podatke. Međutim, kakav god oblik Higsova čestica poprimila, naše znanje o fundamentalnoj strukturi materije će mnogo napredovati”.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Fizičari Instituta za nuklearna istraživanja (CERN), koji rade sa Velikim hadronskim sudaračem (LHC), uspeli su da stvore temperaturu čak 100.000 puta veću od temperature u unutrašnjosti Sunca. To je najveća temperatura koju je čovek ikada uspeo da proizvede.

http://www.blic.rs/data/images/2012-03-09/223176_cernlhc_f.jpg?ver=1345538010

Sudaranjem jona olova naučnici su stvorili izuzetno vrelu subatomsku tečnost, poznatu kao kvark-gluonska plazma, pri temperaturi od 5,5 biliona stepeni Celzijusa, što je najveća temperatura ikada zabeležena u jednom eksperimentu.

To je za 40 odsto veća toplota u poređenju s dosadašnjim Ginisovim svetskim rekordom, postavljenim sudaranjem jona zlata u Relativističkom sudaraču teških jona (RHIC), u Nacionalnoj laboratoriji Brukhejven, u Njujorku-


Naučnici se nadaju da će njihova istraživanja pružiti uvid u uslove koji su vladali u svemiru neposredno posle Velikog praska. Oni, naime, veruju da u to vreme kvarkovi i gluoni (osnovne komponente materije) nisu, kao danas, bili zarobljeni u složenim česticama, kao što su protoni i neutroni, već da su se slobodno kretali u stanju materije poznatom kao kvark-gluonska plazma.

Sudaranjem jona olova u LHC, najsnažnijem akceleratoru čestica na svetu, oni su na tren stvorili slične uslove kao u fazi nastanka svemira.

Rezultati do kojih je došao tim CERN-ovih naučnika radeći na detektoru ALICE objavljeni su juče na konferenciji posvećenoj fizici teških jona (Quark matter 2012) u Vašingtonu.

Portparol projekta ALICE priznao je da merenja nisu precizna, ali da se procenjuje da temperatura iznosi oko 5,4 biliona stepeni Celzijusa. Prema njegovim rečima, tačni podaci biće poznati za nekoliko nedelja.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Velikom hadronskom sudaraču, najvećem i najmoćnijem akceleratoru čestica na planeti koji je oduševljavao naučnike i delom širio strah među običnim svetom, slede dve godine remonta.

Ogromna mašina koja se nalazi u sedištu Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) u Švajcarskoj - početkom ove godine će obustaviti rad.

Poslednja aktivnost sudarača, koji je postavljen u predgrađu Ženeve, blizu švajcarsko-francuske granice, biće sudar protona s jonima olova, a nakon toga će uslediti dugi remont, koji bi trebalo da potaje sve do kraja 2014. Veliki hadronski sudarač u CERN-u biće, prema planovima, ponovo uključen tek 2015, kada bi trebalo da bude još moćniji. Cilj remonta je postizanje maksimalnih nivoa energije kako bi se došlo do novih otkrića poput nedavnog otkrića Higsovog bozona ili „božje čestice“.


Džejms Giliz, portparol CERN-a, kazao je da će ponovno aktiviranje deset milijardi dolara vrednog sudarača, početkom 2015, omogućiti posmatranje retkih pojava i rešavanje novih misterija. On je u izjavi za Asosiejted pres naveo da će Veliki hadronski sudarač biti operativan još dva meseca, a da će potom biti zatvoren dve godine kako bi inženjeri mogli da povećaju njegovu snagu do maksimalnog nivoa i time omoguće simulaciju trenutaka nakon Velikog praska, koji se dogodio pre oko 14 milijardi godina.

Za to vreme fizičari CERN-a se neće odmarati. Pred njima je obiman posao provere podataka dobijenih prošlog jula, nakon otkrića nove subatomske čestice - Higsovog bozona, s kojim se otvaraju nova polja razumevanja univerzuma. Naredna dva meseca protoni će nastaviti da se sudaraju u Velikom hadronskom sudaraču, koji će nakon toga biti podvrgnut višenedeljnim testiranjima pre nego što bude zatvoren.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/361288/CERN-jos-mocniji-posle-remonta

[причалица]

Džinovska i ekstremno tehnološki napredna aparatura koju nazivaju Veliki hadronski kolajder u blizini Ženeve potvrdila je postojanje čestice nazvane Z(4430), što bi mogao da bude do sada najjači dokaz nove forme materije poznate kao tetrakvark.

Časopis "Nju sajentist" izveštava o ovom najnovijem otkriću Evropske organizacije za nuklearna istraživanja, objašnjavajući da su kvarkovi subatomske čestice koje predstavljaju osnovu za građenje materije.



Poznato je da se nalaze u grupama od po dve, koje čine mezone kratkog veka, i po tri koje formiraju protone i neutrone - sastavne delove atomskog jezgra. Naučnici već decenijama pretpostavljaju da bi mogle da postoje i grupe od po četiri kvarka, odnosno tetrakvarkovi, ali do sada nisu uspeli da izvedu komplikovane proračune neophodne za testiranje ove ideje.

- Naši kompjuteri nisu još dovoljno veliki da reše teoriju pomoću osnovnih principa - kaže Tomas Koen sa Univerziteta Merilend u Koledž parku.


To znači da niko ne zna da li zakoni fizike dozvoljavaju materiji da se spoji u hipotetičke tetrakvarkove. Ipak, poslednji nalaz CERN-ovog Velikog hadronskog kolajdera znači da je čovečanstvo bliže više nego ikada ovom otkriću.

- Glavna rasprava u vezi sa Z(4430) jeste da li ona postoji ili ne. Mi smo izneli tvrdnju da Z(4430) postoji - navodi Tomaš Skvarnicki sa njujorškog Univerziteta Sirakjuz, jedan od članova tima koji je radio na projektu.

Pored novootkrivene čestice Z(4430), poslednjih godina bilo je više vesti o pronalasku tetrakvarkova. Prvi je navodno pronašao Belov detektor u akceleratoru KEKB u Cukubi u Japanu 2008. godine. Međutim, BaBar detektor u akceleratoru SLAC u Menlo Parku u Kaliforniji kasnije nije uspeo da to potvrdi.