Smrtonosni jednoćelijski mutant - kaulerpa

[Ometač]

http://razbibriga.net/clear.gif

Zelenu algu kaulerpu nazivaju još i ''tumor mediterana'' ili ''alga ubica'', dok joj je
''zvanično'', latinsko prezime i ime Caulerpa taxifolia. [Latinski naziv je dobila po sličnosti
svojih ''listova'' sa listovima zimzelene tise [latinski Taxus i folium = list.] Kako god je nazvali
jedno je sigurno - predstoji nam ekološka katastrofa ako se njeno širenje ne zaustavi.

Pričam ti priču...

Priča o kaulerpi počinje još u prošlom veku, tačnije 1970. god. kada je zoološki vrt u
Štutgartu [Nemačka] za potrebe akvarijuma uvezao različite vrste morskih trava među
kojima i algu kaulerpu. Alga se odlično prilagodila akvarijumskim uslovima [brzo se
razmnožava, lako gaji, vrlo je dekorativna] pa je uskoro stigla do većine akvarijuma u
Evropi.

[Ometač]

Nešto više od 10 godina posle toga, 1984. godine, kaulerpu prvi put u moru zapaža jedan
podmorski biolog u blizini Okeanografskog instituta u Monaku. Zaprepašćen time što je
video, bujnošću i dominantnošću ove alge, ovaj biolog alarmira nadležne u Institutu, ali,
nažalost, ne nailazi na razmevanje. Kaulerpa nastavlja nesmetano da se širi Sredozemnim
morem, a zakačena za sidra brodova i na različite druge načine biva preneta i do
Kalifornije. Amerikanci, shvativši koja opasnost preti od ove ''napasti'', reaguju munjevito.
Površine morskog dna, koje su tada bile ograničenih razmera, prekrivaju folijom pod koju
ubacuju hlor i tako uništavaju ovu algu. Kalifornijska obala je spašena zahvaljujući
razumnom ponašanju.

Sredozemnim morem nastavlja se invazija kaulerpe koja se od Monaka proširila na Italiju,
Maroko da bi 1995. g. bila primećena i u hrvatskom delu Jadranskog mora, a prošle godine
i u okolini Budve. Sada ona predstavlja veliki problem!

[Ometač]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Ometač]

Čitav organizam - jedna ćelija

Caulerpa taxifolia pripada simfonalnim, zelenim, veoma starim algama čiji su fosili poznati
još iz silura. Njeno telo, naizgled složene građe, sastoji od samo jedne jedine ćelije . Na
njoj se jasno razlikuju tri dela koja podsećaju na koren, stablo i listove složenih biljaka
[cvetnica], a ustvari je sve to samo jedna ogromna ćelija. U unutrašnjosti postoje
pregrade koje daju biljci čvrstinu i omogućavaju bolje provođenje materija kroz
organizam, ali ne razdvajaju delove na ćelije. To ovoj algi daje mogućnost skoro
neograničene sposobnosti tzv. vegetativnog razmnožavanja [vrsta bespolnog
razmnožavanja]. Dovoljno je da komadić otkinut od roditeljskog organizma dospe u
odgovarajuće uslove iz njega će se razviti novi organizam. Tako se ona može nesmetano
širiti i osvajati ogromna prostranstva - smatra se da može da ''napreduje'' brzinom od 1
cm na dan. Osim toga, poseduje i sposobnost polnog razmnožavanja tako što obrazuje
polne ćelije koje se u morskoj vodi spajaju, a zatim iz te oplođene jajne ćelije izrasta nova
biljka. Polne ćelije obrazuju se u izraštajima iz kojih se oslobađaju.

[Ometač]

Zašto "mutant"?

Kaulerpa koja je ''pobegla'' iz akvarijuma i odomaćila se u vodama Sredozemnog mora se
po mnogim osobinama razlikuje od izvorne tropske alge iste vrste. Te razlike su razultat
njenog prilagođavanja na specifične uslove života u akvarijumima. Kao prvo, trebalo je da
se prilagodi na hemijske supstance pomoću kojih se održavaju akvarijumi. Zatim, tu je i
ultraljubičasta svetlost, a ni dejstvo veštačke selekcije od stane čoveka ne treba
zanemariti [odabirani su samo najbolji primerci i oni su dalje razmnožavani]. Sve to je
dovelo do promena u genetičkom materijalu - dobijen je mutant [mutatio = promena].
Rezultat je alga koja je mnogo otpornija od svoje tropske rodbine - može da preživi na
temperaturi nižoj od 7 ° C , sadrži više otrova kaulerpina pa se njome niko od morskih
životinja ne hrani, a i odbija životinje pa je ne koriste ni kao stanište.

[Ometač]

Zašto je toliko opasna?

Pošto nema prirodnog neprijatelja [rekli smo već da niko neće da se njome hrani], a ima ogromnu moć razmnožavanja rezultat je jasan - ona se nesmetano širi, sve je gušća i
gušća i zauzima sve veći prostor. Ovako dominantna ona potiskuje biljke, kakve su npr.
morske trave - cvetnice, koje su neophodne kao hrana i sklonište morskim životinjama.
Time životinje napuštaju prostor koji je ona zauzela... prepušta se prostor
kaulerpi...kaulerpa je jedina...ona caruje... Raste na svim tipovima morskog dna, spušta
se i do 50 m [čak po nekima i do 90 m] dubine. Opasnost! opasnost! opasnost!


http://razbibriga.net/clear.gif

[Ometač]

Šta se može dogoditi?

Bilo je razmišljanja da se ''uveze'' mali, zeleni tropski puž golać [Elisia] koji jedini [gle čuda!]
voli da jede ovu algu. Već čujem glasove koji se pitaju šta se čeka i zašto se taj ''mali zeleni''
ne dovede na ručak. Oni koji se to pitaju očigledno nisu biolozi ili bar ne razmišljaju kao
biolozi. Zašto? Stvar je jednostavna: ko će pojesti ''malog zelenog'' kada on pojede svu
kaulerpu? Odnosno, izvučen iz svog prirodnog staništa ni ovaj pužić neće imati svog
predatora pa će to dovesti do njegove prenamnoženosti. Možda onda ''uvezemo'' nekoga ko
se njime hrani, pa će se onda on prenamnožiti...

Druga tehnika je direkto mehaničko uništavanje čupanjem. I ova metoda ima nedostataka jer
je dovoljno da komadići ostanu i da se vrlo brzo alga regeneriše i razmnoži.

[Ometač]

Prekrivanje tamnim PVC folijama je sa različitim tumačenjima. S' obzirom da je alga koja
obavlja fotosintezu [tako se hrani] tamne folije bi trebalo da spreče ovaj proces i time
dovedu do uništavanja kaulerpe. Po nekima do toga ne dolazi već se samo uspori razvoj
jer je ova alga uspela i na to da se prilagodi. Po drugima je ovo apsolutno dobra metoda
koja daje rezultate.

Svakako treba izdvojiti novčana sredstva, oformiti ekipe koje bi se ozbiljno pozabavile
ovim problemom i krenuti u ozbiljno organizovanu i smišljenu akciju. Ta bi se akcija trebalo
da vodi orkestrirano na velikim područjima. Istovremeno treba obaveštavati javnost o
opasnosti koja preti životu svih stanovnika mora. Upozorenja su posebno značajna za
ljude, kao što su ribari, ronioci koji direktno mogu pomoći širenju ove napasti.

Snežana Trifunović, dipl. biolog