Padavine

[причалица]

Padavine su svi oblici kondenzovane i sublimirane vodene pare u vazduhu, koji se na zemljinoj površini pojave u tečnom ili čvrstom obliku.

Padavine se dele u dve grupe:
niske padavine: rosa, rosulja, slana, inje i poledica,
visoke padavine: kiša, ledena kiša, sneg, susnežica, zrnasti sneg, ljutina, krupa, sugradica i grad.

[причалица]

Padavine iz oblaka mogu se obično podjeliti na 3 tipa: sipeće, frontalne i pljuskovite.

Sipeće padavine padaju iz neprekidnih, gustih oblaka zvani stratusi. To su sitne kapljice vode ili sitne kapljice snijega.

Frontalne padavine padaju iz neprekidnih slojeva oblaka, altostratusa i nimbostratusa. Vezana su za vazdužna strujanja na toplom frontu.

Pljuskovite padavine padaju iz nestabilnih oblaka kumulonimbusa. Ove oblake karakteriše kratkotrajne, ali i jake padavine, sa čestim promjenama intenziteta. Glavne padavine su kiša sa krupnim kapima i snijeg sa krupnim pahuljicama.

[причалица]

Za merenje padavina koristi se nekoliko namenskih instrumenata:

- kišomer (plehani cilindrični sud)
- pluviograf (automatski beleži količinu)
- totalizator (za teško pristupačne predele)

[причалица]

Rosa

http://razbibriga.net/clear.gif

Rosa je vrsta niske padavine koja nastajem kondenzovanjem vodene pare na površini Zemlje i na predmetima koji su se rashladili ispod temperature „rosne tačke“, tj. na temperaturi pri kojoj je vazduh potpuno zasićen vodenom parom. Rosa je najčešći i najrasprostranjeniji vid niskih padavina. Javlja se u vidu kapljica tokom ranog jutra ili kasne večeri, najčešće tokom leta.

[причалица]

Rosulja (sipljenje, sipeća kiša, izmaglica) je oblik visoke padavine koji se izlučuje iz stratusa.
Sačinjena je od sitnih kapljica koje lagano padaju na zemlju nošene vetrom. Njihova veličina nije veća od 0,5 milimetara. Često uzrokuje smanjenu vidljivost i vezana je za pojavu magle.

Slana predstavlja kristale vode koji se stvaraju pri tlu i najčešće prekriva travu i druge biljke.
Nastaje kada se vazduh pri tlu naglo ohladi. Tada se vodena para iz vazduha odmah kristalizuje. Obično se dešava na početku zime ili proleća i to noću kada je hladnije. Pripada niskim padavinama. Pojave u prirodi slične ovoj su mraz i inje.

[причалица]

Inje predstavlja smrznute kristale (čestice) nastale od vlage koji se zadržavaju na hladnim predmetima.
Nastaje uglavnom zimi kada je temperatura vazduha niska, a na granama drveća ili recimo ogradama, nema snežnog pokrivača. U dodiru sa njima vodena para se zgušnjava, mrzne i pretvara u ledene iglice. Inje se stvara uvek na onoj strani odakle duva vetar. Pripada niskim padavinama. Deli se na tvrdo i obično inje. Tvrdo inje je masa slična ledu i snegu; neprovidna i zrnasta. Obično inje su beli slojevi ledenih kristala.
Pojave u prirodi koje su slične ovoj su mraz i slana, sa tim da se inje stvara pri nižim temperaturama nego što je to slučaj za slanu.

http://razbibriga.net/clear.gif

[причалица]

Poledica je vrsta niske padavine koja se javlja tokom zime.
Nastaje kada sitne prehlađene kapi vode, padaju na tlo ili predmete čija je temperatura ispod 0°С. Tom prilikom one se odmah smrzavaju i stvara se tanka ledena kora. Poledica stvara velike probleme na putevima širom sveta jer otežava i često potpuno onemogućava odvijanje normalnog saobraćaja.

http://razbibriga.net/clear.gif

[причалица]

Virga je viseća zavesa ili padavinska pruga koja se vidi ispod oblaka.

Javljaju se kada vodene kapi koje padaju iz oblaka ne mogu da dospeju do zemlje već isparavaju na određenoj visini.
Ovakva pojava je česta u južnom delu SAD i u prerijskim predelima Kanade. Prilikom zalaska sunca virge mogu izazavati interesantne prizore na nebu. Takođe, virge mogu uticati na nastanak nevremena i mikropropadanja.


http://razbibriga.net/clear.gif

[причалица]

Kiša je vid atmosferskih padavina, kao što su snijeg, grad, i rosa. Kiša nastaje kada se kapi vode padaju na površinu Zemlje iz oblaka.

Kiša ima veliku ulogu u hidrološkom krugu u kome vlaga iz okeana isparava, kondenzuje se u oblacima, pada nazad na Zemlju i vraća se u okean putem rijeka i potoka da bi započela novi ciklus.
Oblik kišnih kapi se najčešće opisuje kao „oblik suze“, okrugao na dnu i zakrivljen ka vrhu, ali ovaj opis je netačan (samo kapi vode kapane iz određenih izvora su „oblika suze“ u momentu formiranja). Manje kapi kiše su sferičnog oblika. Veće kapi su spljoštene (oblika pljeskavice). Veoma velike kapi su oblika padobrana. U prosjeku, kap kiše je 1-2 mm u prečniku. Najveće zabilježene kapi kiše su uočene nad Brazilom i Maršalskim ostrvima 2004. – neke od njih velike 1 cm.

U nekim kulturama su razvijene sprave za borbu protiv kiše kao što je kišobran ili kabanica. U tropskim krajevima ljudi ne vole da izlaze iz kuća tokom kišnih padavina, jer je kiša najčešće povezana sa olujom.

Generalno, kiša je nešto ispod pH 6, zbog apsorpcije atmosferskog ugljen dioksida, koji se u kapi pretvara u manje količine ugljične kiseline. U pustinjskim predelima, prašina u vazduhu sadrži dovoljno kalcijum karbonata da parira prirodnoj kiselosti padavina, tako da kiša može biti neutralna ili čak i alkalna. Kiša ispod pH 5.6 se smatra kiselom kišom.

Pljusak je snažna i najčešće kratkotrajna kiša.
Nastaje konvektivnim strujanjem ili usled jakog vetra na hladnom frontu. Pljuskovi se javljaju najčešće tokom leta kada dođe do sudara toplog i hladnog vazduha. Izlučuju se iz kumulonimbusa i može ih pratiti olujno vreme sa gradom.

[причалица]

Ledena kiša je vrsta padavina koja započinje kao sneg, koji se na putu do zemlje otopi dok prolazi kroz sloj vazduha sa temperaturom preko nule, a potom prođe kroz sloj vazduha hladnijeg od nula stepeni celzijusove skale.
Kapljice ledene kiše se ohlade ispod tačke mržnjenja, ali se ne zalede sve dok ne padnu na predmete sa temperaturom ispod nule (npr. dalekovodi, putevi itd.)

http://razbibriga.net/clear.gif

[причалица]

Sneg je padavina u obliku ledenih kristala vode, koja se sastoji od mnoštva pahuljica. Iako se sastoji od malih, nepravilnih delova, sneg je ustvari zrnasti materijal. Ima otvorenu i meku strukturu dok se ne nađe pod spoljašnjim pritiskom.
Sneg se formira kada vodena para sublimira visoko u atmosferi na temperaturi manjoj od 0°C (32°F), i nakon toga padne na zemlju. Sneg takođe može biti veštački napravljen korišćenjem snežnih topova, koji zapravo prave sitna zrna sličnija brašnu.

Snežne padavine zavise od doba godine i lokacije, koja uključuje geografsku širinu, nadmorsku visinu i druge faktore koji uopšteno utiču na vremenske prilike.
Neke planine, od kojih i neke blizu ekvatora, imaju stalni snežni pokrivač na vrhu, uključujući Kilimandžaro u Tanzaniji. Obrnuto, mnogi delovi Arktika i Antarktika imaju malu količinu snežnih padavina, uprkos velikoj hladnoći.
Najveće ukupne padavine na svetu su izmjerene na planini Maunt Bejker (Vašington, SAD) tokom sezone 1998-1999 kada su iznosile 28 metara, a najveća količina dnevnih padavina je izmerena na Srebrnom jezeru (Kolorado, SAD) 1921. godine i iznosi 1,93 metara.

http://razbibriga.net/clear.gif

[причалица]

Susnežica je vrsta visoke padavine karakteristična za zimski period godine.
Predstavlja kombinaciju kiše i snega, koja nastaje u slučajevima kada je u donjim delovim atmosfere temperatura nešto viša od 0°С. Susnežica se sastoji od kapi i kristala i najčešće predstavlja prelaznu fazu ka snežnim padavinama.

Zrnasti sneg je vrsta visoke padavine koja se javlja u zimskom periodu godine. Sastoji se od belih, neprovidnih zrna, manjih od jednom milimetra. Najčešće su pljosnata ili izdužena i predstavljaju ledene iglice ili snežne kristale presvučene slojem nalik inju. Obično padaju razređeno i ne odskaču pri kontaktu sa podlogom, za razliku od grada.

[причалица]

Ljutina je vrsta visoke padavine koja je karakteristična za zimski period.
Tačnije, to je sneg koji se izlučuje u vidu ledenih iglica ili pločica pri vrlo niskim temperaturama (ispod —20°С) i stabilnom vremenu. Karakteristična je za više geografske širine.

Krupa je vrsta visoke padavine karakteristična za zimski deo godine, ali se javlja i tokom leta. Izlučuje se u vidu okruglastih belih, neprozirinih i trošnih zrna veličine dva do pet milimetara. Najčešće pada zajedno sa snegom i kišom, a prilikom kontakta sa podlogom se rasprskava.

[причалица]

Sugradica je vrsta visoke padavine karakteristična za letnji deo godine. Izlučuje se u vidu prozirnih ledenih zrnaca sfernog ili nepravilnog oblika. Njihov prečnik dostiže maksimalno do pet milimetara. Prilikom udara o tlo odskaču, ali se ne lome.

http://razbibriga.net/clear.gif

[причалица]

Grad je naziv za vrstu padavina u obliku ledenih oblutaka. Ove padavine nanose velike štete poljoprivredi i smatraju se nepogodom.

http://razbibriga.net/clear.gif

Dešava se da snažne vazdušne struje odvuku vodene kapi iz oblaka u više slojeve gde je temperatura niža. Kapi se tamo zalede i poprime oblik lopte, odnosno pretvaraju se u grad. Kada uzlazna struja koja je ponela te kapi ne može više da održi njihovu težinu, ledene kugle padaju na zemlju.

Najčešće, ove ledene kugle nisu veće od 5 mm, ali se dešava da budu mnogo veće i da nanesu velike štete, pa i da budu opasne po ljude. U leto 2001. u italijanskoj oblasti Veneto padao je grad veličine kajsije i uništio useve. Na granici SAD i Kanade 1998. godine, grad je padao čitavih devet dana, zbog čega je više od milion ljudi ostalo bez električne struje i hrane. Najveći grad je padao u Bangladešu 1986. godine; težina pojedinih ledenih kugli je iznosila čak jedan kilogram. Prilikom ove nepogode poginulo je 92 ljudi.

[причалица]

Mećava je pojava pri kojoj se sneg podiže iznad tla nošen vetrom, tako da dolazi do smanjenja vertikalne vidiljivosti. Mećave su česte za vreme zimskog perioda u umerenim širinama, a u polarnim oblastima su svakodnevna pojava, naročito u unutrašnjosti Antarktika, gde vetrovi duvaju brzinom većom i od 200 km/h.

http://razbibriga.net/clear.gif

[причалица]

Vejavica je poseban oblik mećave pri kojoj se ne može sa sigurnošću utvrditi da li osim podizanja sa tla još i dodatno pada sneg. Prilikom ovakve pojave smanjene su i vertikalna i horizontalna vidljivost, a kretanje je otežano. Vejavica često prelazi u snežnu oluju.

http://razbibriga.net/clear.gif