posle svega

[причалица]

e pa...poterana današnjim danom, koji liči na tolike druge subote, odlučila sam da otvorim ovu temu...a šta se to desilo, uopšte? pa desilo se to da se subotom budim rano, kao da je radni dan...niko mi nije kriv za to, to je stvar navike....ali, kako sednem za laptop i počnem da gustiram kafu, neki crv mi ne da mira i stalno me tera da pogledujem na sat i da razmišljam kako ću zakasniti sa nabavkom namirnica za vikend i nekoliko dana u nedelji...i tako, dok pijem tu prvu glockavu kafu i čitam e-novine, uporedo subotom pravim spisak stvari za nabavku.
jurim u radnje, pijacu, čekam redove i rediće, pa idem do bankomata, apoteku....dolazim kući, sva se pušim i isparavam...raspakujem se, ređam kupljene stvari, sortiram ih.
mačak me začuđeno gleda - čemu ta frka uopšte?!
stavljam šerpe na šporet, tepsije u rernu, uključujem se na trubo pogon! sve je gotovo do 14h - topla supa, čorba, šta već, meko meso, divni prilozi, ukusne salate, tople pite i kolači....
uh! mogu da sednem. pogled luta po kući :qq: koliko imam stvari da pospremim za vikend...ali, neka prvo ručaju.
i onda - čekam, čekam, čekam...šaljem sms-ove na koje ne odgovaraju ili odgovaraju kasno, ručak se hladi, ja ne krećem sa čišćenjem stana da ne bih dizala prašinu dok jedu :(
i tako.
dočekam 17h, a da niko nije ni došao ni ručao, niti sam ja nešto još uradila pored kuvanja ručka...a već se smrklo.
e sad - jesam li ja normalna?
kakva je to subota uopšte? da li vi radite ovakve stvari vikendom? da li iznurujete sebe a ne znate što?

[planinar]

e pa...poterana današnjim danom, koji liči na tolike druge subote, odlučila sam da otvorim ovu temu...a šta se to desilo, uopšte? pa desilo se to da se subotom budim rano, kao da je radni dan...niko mi nije kriv za to, to je stvar navike....ali, kako sednem za laptop i počnem da gustiram kafu, neki crv mi ne da mira i stalno me tera da pogledujem na sat i da razmišljam kako ću zakasniti sa nabavkom namirnica za vikend i nekoliko dana u nedelji...i tako, dok pijem tu prvu glockavu kafu i čitam e-novine, uporedo subotom pravim spisak stvari za nabavku.
jurim u radnje, pijacu, čekam redove i rediće, pa idem do bankomata, apoteku....dolazim kući, sva se pušim i isparavam...raspakujem se, ređam kupljene stvari, sortiram ih.
mačak me začuđeno gleda - čemu ta frka uopšte?!
stavljam šerpe na šporet, tepsije u rernu, uključujem se na trubo pogon! sve je gotovo do 14h - topla supa, čorba, šta već, meko meso, divni prilozi, ukusne salate, tople pite i kolači....
uh! mogu da sednem. pogled luta po kući :qq: koliko imam stvari da pospremim za vikend...ali, neka prvo ručaju.
i onda - čekam, čekam, čekam...šaljem sms-ove na koje ne odgovaraju ili odgovaraju kasno, ručak se hladi, ja ne krećem sa čišćenjem stana da ne bih dizala prašinu dok jedu :(
i tako.
dočekam 17h, a da niko nije ni došao ni ručao, niti sam ja nešto još uradila pored kuvanja ručka...a već se smrklo.
e sad - jesam li ja normalna?
kakva je to subota uopšte? da li vi radite ovakve stvari vikendom? da li iznurujete sebe a ne znate što?
Pa da si mene pozvala na ručak ja bih došao.

[причалица]

Pa da si mene pozvala na ručak ja bih došao.

drago mi je da si se oglasio :) i, verujem da bi došao :) ubuduće imaš otvoren poziv.

[planinar]

drago mi je da si se oglasio :) i, verujem da bi došao :) ubuduće imaš otvoren poziv.
Da, "otvoren poziv". Ja banem a ti mrzovoljna i uputiš me na buregdžinicu preko puta.

[причалица]

Da, "otvoren poziv". Ja banem a ti mrzovoljna i uputiš me na buregdžinicu preko puta.

:nene: buregdžinice bih zatvorila, da mene neko pita.

[planinar]

:nene: buregdžinice bih zatvorila, da mene neko pita.
Na sreću buregdžija i mene, niko te ne pita.

[причалица]

Na sreću buregdžija niko te ne pita.

:jezik: svejedno, imaš poziv :) pa ti sad vidi šta ćeš.

[planinar]

:jezik: svejedno, imaš poziv :) pa ti sad vidi šta ćeš.
Pa ja volim direktan poziv, ovo paušalno se ne važi.
Zamisli sve lepo aranžirano, sveće, lepa muzika a ti i ja raspravljamo o kvantnoj mehanici.

[причалица]

Pa ja volim direktan poziv, ovo paušalno se ne važi.
Zamisli sve lepo aranžirano, sveće, lepa muzika a ti i ja raspravljamo o kvantnoj mehanici.

:sad:
pa dobro, biće direktno...polako :g:

[kojica]

ko da iznuruje sebe.. :ko:

jednom li vidim da im nije stalo, više to ne radim, šta god da je u pitanju...

[причалица]

ko da iznuruje sebe.. :ko:

jednom li vidim da im nije stalo, više to ne radim, šta god da je u pitanju...

sve mislim da, ako budem preskočila, će me opljuvati kao majku i ženu koja nije vredna :sad:

[kojica]

sve mislim da, ako budem preskočila, će me opljuvati kao majku i ženu koja nije vredna :sad:

ma kakvi... pa de to može, kad ti i jesi vredna...

A da pokušaš da sazoveš kućni savet, pa da im kažeš kako se osećaš i da nije lepo da ti to rade
malo aseritivne komunikacije...:g:
I da bi za neke druge prilike, trebali da se dogovorite hoće li ručati kod kuće ili ne, bar jedan dan
unapred, da bi ti mogla da planiraš svoje vreme.

[причалица]

:(
probala...doduše, ne za danas. ali, moraću da napravim sad skandal zbog ovog danas, pa da vidim dokle će da sežu posledice po moju kammu.

[mica]

Moja majka je, slicna tebi na tom apsektu. Malo vise, fanaticna. Ako li joj rucak, ne daj BOZE, nije gotov vec do 12h, drama! Navikla je klince da u jedan vec, napune stomake. Tako je radila i sa nama. Vise puta sam joj govorila da me ne ceka na rucak, posle skole, ali ne vredi. Razleti se, svaki dan, vise puta nisam cak ni dolazila kuci, rucak pojede ona, ostatak se baci. Ja tako, ne funkcionisem. Ucim decu da cene sve sto se radi za njih. I vidis, vise postuju moju rec, nego njenu iako im ona ugadja maximalno. No, to je nesto sto se uzme, zdravo za gotovo. Nemoj pogresno, da me shvatsi prico, ali nemoj da te uzimaju zdravo za gotovo... Pa ko bi TEBI, smeo bilo sta da zameri kao majci i zeni, taj nema nimalo mozga...

[kojica]

I kod nas ručak mora da bude gotov najkasnije do 1. :dada: Inače nastaje panika.
Svi umiru od gladi i stoje pred kuhinjom i gledaju me vako.. :namcor:

Čim završe doručak, ja pristavljam ručak. :haha:

[причалица]

e pa mico - i moja deca su u godinama tvoje dece bila drugačija nego sada...;) tema se zato i zove ''posle svega''...jer, dok su godine prolazile, nisam nikad shvatila da trud i ''sve na vreme'' možda i nisu toliko bitni, jer se uvek ukazivala potreba za svim tim detaljima....koji su strukturu mog dana potpuno promenili tokom svih ovih godina.
a sad, kad su porasle, vidim da je ta struktura bezveze i da sam ja jedina koja verovatno greši.

[kojica]

e pa mico - i moja deca su u godinama tvoje dece bila drugačija nego sada...;) tema se zato i zove ''posle svega''...jer, dok su godine prolazile, nisam nikad shvatila da trud i ''sve na vreme'' možda i nisu toliko bitni, jer se uvek ukazivala potreba za svim tim detaljima....koji su strukturu mog dana potpuno promenili tokom svih ovih godina.
a sad, kad su porasle, vidim da je ta struktura bezveze i da sam ja jedina koja verovatno greši.

Nisi ti ništa loše i pogrešno uradila, ali trebala bi malo da počneš da menjaš navike.
Verujem da je bolno, ali one prosto odlaze svojim putem. Još uvek ste pod istim
krovom, ali neki drugi ljudi i događaji postaju važniji. Pokušaj da ne praviš scenu.
Nisu ni one namerno pogrešile. Dogovorite se ponekad za neki zajednički ručak.

[Nežnicah]

Prico, citam tvoj uvodni post i vidim sebe, ali original. To sto ja sebi mogu da napravim od dana, ne znam moze li ko, tj. sad vidim da mozes ti :) Svi su toliko opusteni, jedino ja vitlam u krug kao na motorni pogon. Od mene se ocekuje i da odem, da kupim, doteglim, spremim, postavim, raspremim, pa onda jovo nanovo za rucak. Sve je to tako normalno i tako `podrazumevano`. Nekad ne znam sta cu pre, i teram sebe da se smirim, opustim, dopustim sebi malo razbibrige, pijem kafu i da se druzim ovde sa vama, ali taj crvic mi ne da mira, stalno ja nesto moram da uradim da me ne bi cekalo, jer mi je to onda kao mac iznad glave. I onda oni sednu, pohapaju to sto im spremim, ja crknuta od tajminga u glavi, oni super...

[Bisernica]

e sad - jesam li ja normalna?
kakva je to subota uopšte? da li vi radite ovakve stvari vikendom? da li iznurujete sebe a ne znate što?

Ako mi ne zameriš na iskrenosti ,a iz ličnog iskustva,dugogodišnjeg ,mogu da ti kažem da nisi normalna ....jbt !!
kad sam bila mlada ,verovala sam da sve od mene zavisi i da od toga koliko sam ja spremna da ispunim sve svoje
obaveze na vreme ,zavisi i harmonija i mir u kući....greška !!
Vikendom sam nekad radila na tri polja ...odem na posao (ne svaka subota ,ali ipak) ,pa dođem kući i navalim ko
sumanuta da odradim sve ono što nisam,ručak je morao biti pripremljen u petak popodne ,ili veče ,ako je bila
popodnevna smena,i kad namirim i zadovoljim sve ,onda kad njima odgovara ,onda sednem pa učim za ispite ...i
tako danima i mesecima...niko ni hvala ,al' nema veze ...
Onda sam kasnije ,imala slobodnu subotu redovno ,pa sam sve to gladila da bude sveže,pa toplo,pa servirano i
garnirano....pa opet ništa ....Onda sam shvatila da moje zadovoljstvo u stvari zavisi od mene ,a ne od drugih !!
E ...od tada ,moje subote izgledaju svaka na svoj način ,ali uvek onako kako meni čini zadovoljstvo ...evo današnju
sam provela od jutra do mraka posvetivši je sebi...i lepo mi ,baš me briga što niko ne kaže hvala ;)

[причалица]

ma ne što su super...neka im je alal, nego što ja nisam :(
bolje reći, više nisam...jer imam i godine i potroših se, sestro slatka...moraću da im ponavljam kao mantru ''najavite odlazak sa ručka.... najavite odlazak sa ručka'' i ''najavite prisustvo na ručku..... najvite prisustvo na ručku'' :lol:

[Sarmica]

Pričo,tek kad odu od tebe znaće da te cene u potpunosti...znam iz iskustva.

[причалица]

Pričo,tek kad odu od tebe znaće da te cene u potpunosti...znam iz iskustva.

e, znam ja da one mene vole i cene...i znam da treba da imaju svoj živote :place:...sve ja to znam.
ali, kao mladi majmun - ne mogu da se naučim da ne skačem (posle sih ovih godina) u istu kolotečinu koju od mene više niko ne traži :pada:

[Sarmica]

To je,verovatno,nešto što si ponela ti od svoje kuće,i teško da će se ikad promeniti.

[причалица]

To je,verovatno,nešto što si ponela ti od svoje kuće,i teško da će se ikad promeniti.
:dada: tačno. moja majka je tako sve...ali ja ne bih da budem kao moj majka :raz_057:

[mica]

:dada: tačno. moja majka je tako sve...ali ja ne bih da budem kao moj majka :raz_057:

E, vidis, ja malo razmislih...I ja sve tako, necu da budem kao moja majka, necu. I ubedjena sam, da nisam. A, onda zastanem u nekom trenutku, pogledam malo sebe, oko sebe i vidim da, sve sto sam starija, sve sam njoj slicnija. Tako da, posle svega, kroz nekoliko godina i ja cu, vrlo verovatno da napisem ovakav post, kao ti...

[причалица]

kako da kažem - moja majka je bila dobra majka...dobra je i danas, samo što prosto njen temperament i njen fazon meni uopšte ''ne leže''.
i način na koji je ona majka - meni se ne sviđa upravo što stvarno ne bih mogla da budem kao ona...ali eto, ponekad, kad mi se desi ovako nešto -.....
ali, ona bi, na primer, ovu situaciju razrešila u svoju korist u minimalno kratkom roku :lol:
za razliku od mene koja to sad ''vari'' i mislim se kako ću da rešim ''problem'' :zrika:

[DaDole]

Radila sam tako te subote pa i nedjelje..da obavim sve što radnim danom ne stignem..a onda se nešto u meni prelomilo sasvim neočekivano i to u momentu kad sam osjetila strašni umor jedne nedjelje i strah od ponedeljka koji je bio na pragu..
onda sam se preorganizovala..sve obavim u petak popodne i naveče..i subotu ostavim isključivo za kupovinu u kojoj ću uživati da ne gledam na sat..kad sve obavim,popijem lijeno kafu u gradu i cijela subota popodne je samo moja i najveći dio nedjelje..ako ne odem u prirodu,ostanem u stanu i čitam ili izađem sa društvom na neku sporu kafu..
shvatila sam da onako iznurena ne trebam ni sebi,ni ikom..

[причалица]

meni će biti potrebno nešto drugo osim ''preloma''...jer, imala sam više tih preloma, pa na kraju...kad se prođe vreme relaksacije ili lošeg pamćenja - sve krenem ispočetnika :lol:

[različak]

e pa...poterana današnjim danom, koji liči na tolike druge subote, odlučila sam da otvorim ovu temu...a šta se to desilo, uopšte? pa desilo se to da se subotom budim rano, kao da je radni dan...niko mi nije kriv za to, to je stvar navike....ali, kako sednem za laptop i počnem da gustiram kafu, neki crv mi ne da mira i stalno me tera da pogledujem na sat i da razmišljam kako ću zakasniti sa nabavkom namirnica za vikend i nekoliko dana u nedelji...i tako, dok pijem tu prvu glockavu kafu i čitam e-novine, uporedo subotom pravim spisak stvari za nabavku.
jurim u radnje, pijacu, čekam redove i rediće, pa idem do bankomata, apoteku....dolazim kući, sva se pušim i isparavam...raspakujem se, ređam kupljene stvari, sortiram ih.
mačak me začuđeno gleda - čemu ta frka uopšte?!
stavljam šerpe na šporet, tepsije u rernu, uključujem se na trubo pogon! sve je gotovo do 14h - topla supa, čorba, šta već, meko meso, divni prilozi, ukusne salate, tople pite i kolači....
uh! mogu da sednem. pogled luta po kući :qq: koliko imam stvari da pospremim za vikend...ali, neka prvo ručaju.
i onda - čekam, čekam, čekam...šaljem sms-ove na koje ne odgovaraju ili odgovaraju kasno, ručak se hladi, ja ne krećem sa čišćenjem stana da ne bih dizala prašinu dok jedu :(
i tako.
dočekam 17h, a da niko nije ni došao ni ručao, niti sam ja nešto još uradila pored kuvanja ručka...a već se smrklo.
e sad - jesam li ja normalna?
kakva je to subota uopšte? da li vi radite ovakve stvari vikendom? da li iznurujete sebe a ne znate što?
jeste da ti se divim (ti si za moj pojam zena zmaj,neverovatna energija),ali uhvati me neka tuga kad procitah tvoj posthttp://razbibriga.net/imported/clear.jpg

[Vragolanka]

e pa...poterana današnjim danom, koji liči na tolike druge subote, odlučila sam da otvorim ovu temu...a šta se to desilo, uopšte? pa desilo se to da se subotom budim rano, kao da je radni dan...niko mi nije kriv za to, to je stvar navike....ali, kako sednem za laptop i počnem da gustiram kafu, neki crv mi ne da mira i stalno me tera da pogledujem na sat i da razmišljam kako ću zakasniti sa nabavkom namirnica za vikend i nekoliko dana u nedelji...i tako, dok pijem tu prvu glockavu kafu i čitam e-novine, uporedo subotom pravim spisak stvari za nabavku.
jurim u radnje, pijacu, čekam redove i rediće, pa idem do bankomata, apoteku....dolazim kući, sva se pušim i isparavam...raspakujem se, ređam kupljene stvari, sortiram ih.
mačak me začuđeno gleda - čemu ta frka uopšte?!
stavljam šerpe na šporet, tepsije u rernu, uključujem se na trubo pogon! sve je gotovo do 14h - topla supa, čorba, šta već, meko meso, divni prilozi, ukusne salate, tople pite i kolači....
uh! mogu da sednem. pogled luta po kući :qq: koliko imam stvari da pospremim za vikend...ali, neka prvo ručaju.
i onda - čekam, čekam, čekam...šaljem sms-ove na koje ne odgovaraju ili odgovaraju kasno, ručak se hladi, ja ne krećem sa čišćenjem stana da ne bih dizala prašinu dok jedu :(
i tako.
dočekam 17h, a da niko nije ni došao ni ručao, niti sam ja nešto još uradila pored kuvanja ručka...a već se smrklo.
e sad - jesam li ja normalna?
kakva je to subota uopšte? da li vi radite ovakve stvari vikendom? da li iznurujete sebe a ne znate što?

nije normalno.
takva sam i ja bila, skoro pa patološki slučaj. sada sam druga krajnost... zabole me za sve.
a od tačke A do tačke B mora da kvrcne. samo ne daj da kvrcne posle kičme.

[причалица]

. sada sam druga krajnost... zabole me za sve.


pa dobro...ni ovo ''zabole me za sve'' nije baš normalno :lol:

[Vragolanka]

pa dobro...ni ovo ''zabole me za sve'' nije baš normalno :lol:

ako ne stižem da skuvam (a ne kuvam svaki dan), neka prave sendviče, ako danas ne stižem da očistim kuću, sutra ću. nema frke, panike, služenje, robovanja. nikome i ničemu.
ako radim nešto radim to zbog ljudi koje volim. ne želim da od dece napravim debile. još manje da mi kućni poslovi postanu opsesija.
valjda je sada malo jasnije. moraš iz jedne krajnosti u drugu da odeš da bi našla neku sredinu. ako tako nastaviš stradaće ti zdravlje. i niko ti neće reći hvala.

[DaDole]

ako ne stižem da skuvam (a ne kuvam svaki dan), neka prave sendviče, ako danas ne stižem da očistim kuću, sutra ću. nema frke, panike, služenje, robovanja. nikome i ničemu.
ako radim nešto radim to zbog ljudi koje volim. ne želim da od dece napravim debile. još manje da mi kućni poslovi postanu opsesija.
valjda je sada malo jasnije. moraš iz jedne krajnosti u drugu da odeš da bi našla neku sredinu. ako tako nastaviš stradaće ti zdravlje. i niko ti neće reći hvala.

upravo je tu negdje jedno zrno istine koje nam često zapne pa bude nalik na kost u grlu..dođemo do one samozapitanosti nad sobom ..do trenutka kad se pitamo da li zaista robujemo na način koji nam ne ostavlja vremena za nas..opetovani i beskrajni procesi svakodnevice koji su više od fizičkog premora..da,treba povući ručnu i zaustaviti se ..

[причалица]

ne želim da od dece napravim debile.

ko to može da želi? i ne tražim da mi neko kaže hvala...malo ću korigovati svoje aktivnosti i to je to...ne želim krajnosti. ne više.

[DaDole]

ko to može da želi? i ne tražim da mi neko kaže hvala...malo ću korigovati svoje aktivnosti i to je to...ne želim krajnosti. ne više.
zaista vjerujem da ćeš to uspjeti pričo:)

[причалица]

zaista vjerujem da ćeš to uspjeti pričo:)

missim da uspeh nije trajna kategorija. ima tu i ''uspona i padova''....ljubav je njvažanija, a taj dan sam nešto bila malodušna, sad vidim.
hvala, u svakom slučaju, na dobroj želji.

[Vragolanka]

svi smo mi malodušni s vremena na vreme ako smo hronično nezadovoljni.
ne očekuj od drugih da se menjaju. promeni svoj stav prema njima i poštedećeš sebe. ili menjaj stav prema sebi.

[причалица]

hronično nezadovoljni.


ne znam nikoga ko je ''hronično zadovoljan''.

[Vragolanka]

ne znam nikoga ko je ''hronično zadovoljan''.

ne znam ni ja, ali mi je poznata staza kojom tabanaš.

[причалица]

ne znam ni ja, ali mi je poznata staza kojom tabanaš.


dakle, nisam usamljena na toj stazi :g:

[Nežnicah]

meni je dosta svega... :srbpla:

ne vredi kad odem u drugu krajnost koja je ovde spominjana, onda samo meni bude teže, jer kad me zaboli za sve, onda stvarno tako bude i kao da to niko i ne primeti, svi teraju po svome, prljaju, drljaju a opet sam ja ta koja to mora srediti...
treba mi neko da me mazi i pazi, ne mora da me zove đorđe, dovoljno je samo da se ne osetim kao rob u sopstvenoj kući :sad: