Filozofija prolaznosti života i kako na sve to gleda Beket

[kojica]

Dakle.. :palac:

Kako ste vi razumeli delo ''Čekajući Godoa''?

[kojica]

U potrazi za smislom života, ljudi rade najbesmislenije stvari. Bilo da čekaju
nekog spasioca, koga svi doživljavaju na drugačiji način, ili da ne veruju u
njegov dolazak, svi se vrte u potpuno istom, začaranom krugu.

[Vragolanka]

u potrazi za smislom života ljudi ga obično ne primete sve i da ih pljune po sred face...
ako je već akcenat na 'potrazi'.
čekati, nadati se i trunuti sa tom nadom je neka druga priča. valjda svi nešto čekamo... život nam prođe u čekanju.
ono što se može ugrabiti treba se ugrabiti bez oklevanja. od čekanja nema vajde, ni od nekog boljeg vremena koje neće doći. uhvatiš ili propustiš tren.
dosta sam kritikovana u smislu da na većinu stvari gledam kao na prolazne. to bi valjda značilo da ne umem da uživam u trenutku, ili šta već, a nije baš tako. samo sam svesna i trudim se da održim to u sebi da već sutra ne važi ono što je danas, da život može da te zavrti, baci u drugu krajbnost, desi se ono čemu se nikako nisi nadao... i sve ono za šta si mislio da je postojano pada u vodu. mož' da bidne i ne mora da znači... bitno je biti spreman... koliko je to moguće. naročito za odricanja.
ništa nije sigurno i sve je prolazno. danas te ima, sutra te nema. a planovi su najveća glupost koju je čovek, pored nade, mogao da izmisli.
-the end-
:lol:

[kojica]

Šta učiniti sa svojim životom? Odluka koja može trajati sve do kraja života.
Da li krenuti ili samo čekati da neko dođe i pokaže nam put? Bezbroj gledišta
i bezbroj nebitnih stvari koji nam odvraćaju pogled od suštine. U romanu je
besmisao prenaglašen i lako ga uočavamo. Koliko ga uočavamo u našim
životima? Koliko se često uopšte zapitamo kuda to idemo i šta radimo?
Šta ili koga čekamo? A činjenica je da svi nešto čekamo. Bilo da smo sluge
ili gospodari, bilo da živimo skromno ili grabimo sve što nam život pruža,
bilo da smo lepi ili ružni, pametni ili glupi, svi ćemo svoje vreme potrošiti
i na kraju ćemo se pitati gde smo pogrešili.

[Vragolanka]

najveća je greška čekati.
čekati na stvari koje od tebe ne zavise, ok... ali čekati da ti padne sa neba, neje dobar izbor. čekati da se reši ovo ili ono... i život ti prođe u čekanju da se namaeste kockice, da dođe pravi trenutak za akciju.
e, al posle bude kasno kad već postaneš svestan... a to obično biva kada izgubiš ili propustiš nešto.
i svi kao grabimo sve što možemo od života... ovo je najveća životna laž, izgovori i opravdanja. grabimo i otimamo samo kada se nađemo sabijeni uza zid, inače se prepuštamo, živimo po pravilima, onako kako se to od nas očekuje.
vrlo malo ljudi zna šta stvarno hoće od života, bez da mu ova ili ona sitzuacija prestavlje prepreku da se pokrene. ako hoćeš, nema tu izgovora. mogućnosti nas ograničavaju, ali ne onoliko koliko se sami njima okujemo.
znači sve sama lagarija... valjda nam je tako lakše. nije ni vreme toliko bitan faktor, možeš da ga imaš na pretek a da se nisi ostvario... a svaki 'posao' se najbolje obavlja pod pritiskom, ograničen vremenskim rokom. kada bi znali da ćemo sutra umreti uradili bi sve ono čega se inače plašimo. pa zar nam treba takvo saznanje da bi nešto u životu menjali, da bi bili svesni da živimo danas za danas baš tu svrhu... ovo je inače izmišljena fraza bez ikakvog pravog značenja. zastrašućući prizvuk ima svoju ulogu. joj, omašio sam svrhu, ili jao, ubo sam je... ma daj, ili živiš život ili ga ne živiš. :lol:
ili živiš kako hoćeš ili kako moraš, nema trećeg. ne mislim na extreme i ne ulazim u krajnosti. samo tvrdim da ne živimo život punim potencijalom. punim plućima neki možda... ali je pitanje koliko im je kapacitet pluća. pa i to 'punim' je za jednog sve, a za nekog drugog ništa.

[DaDole]

Uvijek se ispred nas postave granice uma i to nam najteže pada i filozofija je samo velika beskorisna vreća puna svačega ukoliko nama ne služi,ukoliko nemamo svoju vodilju,svoju uporišnu filozofsku tačku o svemu,pa i o čekanju,o prolaznosti,o trajanju..
ko će da odabere kakvu filozofiju,sasvim je lično i ovisi o tome kakav je ko čovjek..neki ljudi žive brzo,jureći trenutak po trenutak i ne misleći na sutra,a kamoli o nekom juče..
drugi to rade čekanjem.
Čekaju da se nešto pomjeri,desi,procesuira,ostvari i tako ih u čekanjima prođe život..
,mišljenja sam da život treba da se živi jer on je sve ono što prolazi pored nas dok mi čekamo..
živimo..