Ometač
13-12-2011, 09:42
Napisao Aleksandra Stepanović
Osnova psihološkog delovanja boja na čoveka leži u interakciji ili integraciji vizuelnih opažaja boja sa drugim specifično različitim opažajima. Svaka boja izaziva posebno raspoloženje. Svetlost je izvor života i zato svaka svetla boja podstiče živahnost i vitalnost i izaziva prijatno osećanje. Suprotno tome, tama guši život, i zato nas tamne boje pritiskaju i negativno utiču na naše raspoloženje.
Uporedo s tim postoji razlika između teških i lakih boja: svetle boje nam se čine lakim a tamne teškim, pa nas prve uzdižu a druge pritiskaju. Boju osećamo kao tešku ako u sebi ima nešto crnila ili crvenila. Opažanje težine se tako integriše sa opažanjem boja. U vezi s tim poznati su ekperimenti sa radnicima koji smatraju žute sanduke lakšim od sivih, tamnoplavih i crnih.
Opažanje boja snažno se integriše sa akustičnim opažajima. Dokazano je da se pod uticajem akustičnih draži menja prijemčivost za boju: za tihe boje, posebno za zelenu osetljivost se povećava, a za drečave boje, naročito za crvenu osetljivost se smanjuje. Stoga bi u prostorijama s mnogo buke trebalo davati prednost zelenoj i plavoj boji.
Opažanje boja integriše se i sa osećajima topline. Tako razlikujemo tople i hladne boje koje smo dobili asocijacijom iz prirode, gde je žuto vruće, plamen crven, dok hladna voda i led imaju plavozelenu boju. Tako je utvrđeno da ljudi u zelenoplavom prostoru osećaju temperature za 3 do 4 stepena nižom nego u narandžasto obojenom prostoru, iako je temperatura u oba slučaja objektivno ista.
Poznata je i integracija opažanja boja sa ukusom. Poznat je eksperiment koji je izveo Samuel G. Gibben: pozvao je goste na ručak. Kada su gosti seli uključio je veštačko osvetljenje koje je neobično izmenilo boje jela. Gosti su redom gubili apetit a neki koji su iz pristojnosti ipak jeli, počeli su da povraćaju (Trstenjak, 1987). Ovaj eksperiment pored toga što potvrđuje integraciju opažanja boja s hemijskim dražima, otkriva jednu zakonitost: pri opremanju prostorija, oruđa za rad ili jela treba da sačuvaju svoju prirodnu boju. Što više odstupamo od te prirodne boje, to lošije utiče na čovekovo raspoloženje.
Osnova psihološkog delovanja boja na čoveka leži u interakciji ili integraciji vizuelnih opažaja boja sa drugim specifično različitim opažajima. Svaka boja izaziva posebno raspoloženje. Svetlost je izvor života i zato svaka svetla boja podstiče živahnost i vitalnost i izaziva prijatno osećanje. Suprotno tome, tama guši život, i zato nas tamne boje pritiskaju i negativno utiču na naše raspoloženje.
Uporedo s tim postoji razlika između teških i lakih boja: svetle boje nam se čine lakim a tamne teškim, pa nas prve uzdižu a druge pritiskaju. Boju osećamo kao tešku ako u sebi ima nešto crnila ili crvenila. Opažanje težine se tako integriše sa opažanjem boja. U vezi s tim poznati su ekperimenti sa radnicima koji smatraju žute sanduke lakšim od sivih, tamnoplavih i crnih.
Opažanje boja snažno se integriše sa akustičnim opažajima. Dokazano je da se pod uticajem akustičnih draži menja prijemčivost za boju: za tihe boje, posebno za zelenu osetljivost se povećava, a za drečave boje, naročito za crvenu osetljivost se smanjuje. Stoga bi u prostorijama s mnogo buke trebalo davati prednost zelenoj i plavoj boji.
Opažanje boja integriše se i sa osećajima topline. Tako razlikujemo tople i hladne boje koje smo dobili asocijacijom iz prirode, gde je žuto vruće, plamen crven, dok hladna voda i led imaju plavozelenu boju. Tako je utvrđeno da ljudi u zelenoplavom prostoru osećaju temperature za 3 do 4 stepena nižom nego u narandžasto obojenom prostoru, iako je temperatura u oba slučaja objektivno ista.
Poznata je i integracija opažanja boja sa ukusom. Poznat je eksperiment koji je izveo Samuel G. Gibben: pozvao je goste na ručak. Kada su gosti seli uključio je veštačko osvetljenje koje je neobično izmenilo boje jela. Gosti su redom gubili apetit a neki koji su iz pristojnosti ipak jeli, počeli su da povraćaju (Trstenjak, 1987). Ovaj eksperiment pored toga što potvrđuje integraciju opažanja boja s hemijskim dražima, otkriva jednu zakonitost: pri opremanju prostorija, oruđa za rad ili jela treba da sačuvaju svoju prirodnu boju. Što više odstupamo od te prirodne boje, to lošije utiče na čovekovo raspoloženje.