Da li su samoubice hrabri ljudi ?

[Sagacity]

Da li su samoubice hrabri ljudi?
Ili su možda pomalo sebični?
Neko kaže...''Najlakše je ubiti se''?
Da li samoubice planiraju takav čin ili je to doneta odluka u momentu?
Zašto neki ljudi ne mogu da podnesu ''teret'' života?
Da li, ili koliko je puta i vama u životu došla ta ''žuta minuta''? (mislim na neke baš teške trenutke, kada vam svašta može pasti na pamet)
:hm:

[причалица]

nije najlakše ubiti se...a nije ni najbolji izor to učiniti. ne bih da osuđujem, nisam se (hvala Bogu) nikad našla u takvom bezizlazu...
ali, zaista mislim da to nije hrabrost, da je hrabrost živeti, pa kako god.
zašto je hrabrost živeti? pa zato što je svaki dan nova nepoznanica sa kojom treba da se suočimo, a za to je potrebna ipak neka mrva hrabrosti.
kod smrti nema ničeg neizvesnog, pa birati izvesno u tom slučaju jeste neka vrsta krajnjeg kukavičluka. možda grešim i možda je ovo što pišem isuviše logično, ne znam.
ali, svi znamo da postoje i dobri i loši i sjajni i užasni trenuci u životu. ni za šta na svetu ne bih propustila radost i sreću tamo nekog dana...pa ne znam kako da se mučim sad.
eto.

[Sagacity]

Ne znam, meni se čini da u psihologiji tih ljudi nema nade. Možda je baš to i razlog ''čina'', jer ne znaju ili ne umeju da se nadaju boljem...

Samoubistvo jednog kolege me je podstaklo da postavim ovu temu. Ostavio je iza sebe dvoje dece i veliki kredit, koji nije imao problem sa otplatom, jer je primao solidnu i lepu platu.
Deca i supruga su nasledili još tako nekih ''problema''...i pored te njegovoe iznenadne ''smrti'', oni će se suočiti sa mnogo čime...
Zbog toga sam postavila pitanje, da li u samoubistvu ima mesta sebičnosti...:hm:ili je to čin koji ne daje mesta racionalnom razmišljanju...ili je to totalna nemoć pojedinca ili je to hrabar čin u nemoći...Tako nekako....

[Vragolanka]

kukavice.
neki to ne rade usled 'životnog tereta', već prosto traže pažnju.
svakom normalnom čoveku je nekad prošlo kroz glavu, dođeš do tačke kada ne možeš više, kada tražiš izlaz po svaku cenu, ali ako ti kreneš da planiraš tako nešto odbacujući sve druge opcije, potencijalni si samoubica.
poželim ponekad da me nešto pokosi, iskreno...

[причалица]

ako se gleda šire, onda svakako nema ljubavi, po nekom mom shvatanju stvari.
ako voliš - porodicu, decu, svoj život tako postavljen - onda ćeš se boriti i to će svakako imati smisla. a ako ne voliš - sve je beznadežno.

[Vragolanka]

nije stvar u 'voliš i ne voliš... ili imaš razloga da živiš, ili ne. tačnije, vidiš razlog ili ne.
i nema to toliko veze sa drugim ljudima, svako ima svoj život i svoju svest, ne živimo zbog dece. porodica jeste prioritet, ali ne treba da bude razlog zašto živiš. ako nemaš svoj i samo svoj onda ebi ga.

[Sagacity]

poželim ponekad da me nešto pokosi, iskreno...
Vrag, nemoj da poželiš....Veruj mi...kada gubiš život, najviše ti se živi...:dada:


ako se gleda šire, onda svakako nema ljubavi, po nekom mom shvatanju stvari.
ako voliš - porodicu, decu, svoj život tako postavljen - onda ćeš se boriti i to će svakako imati smisla. a ako ne voliš - sve je beznadežno.
Slažem se sa ovim potpuno Pričo...:dada:

[Sagacity]

nije stvar u 'voliš i ne voliš... ili imaš razloga da živiš, ili ne. tačnije, vidiš razlog ili ne.
i nema to toliko veze sa drugim ljudima, svako ima svoj život i svoju svest, ne živimo zbog dece. porodica jeste prioritet, ali ne treba da bude razlog zašto živiš. ako nemaš svoj i samo svoj onda ebi ga.
Svako od nas treba da pronađe smisao zbog čega vredi živeti, to je tačno. Slažem se. :dada: Međutim, za neke ljude je očigledno, da imaju smisao da žive i svi vide puno više, nego oni sami...a opet sa druge strane imaš ljude koji se stvarno muče, ali se grčevito bore za život...

Ne znam, ponekad mislim da je u pitanju ''mentalni sklop'' ili baš neki trenutak slabosti kada ljudi totalno izgube kontrolu.
Mada lekari kažu da su mnogi depresivni ljudi skloni ''suicidu''....:aha:

[причалица]

nije stvar u 'voliš i ne voliš... ili imaš razloga da živiš, ili ne. tačnije, vidiš razlog ili ne.
i nema to toliko veze sa drugim ljudima, svako ima svoj život i svoju svest, ne živimo zbog dece. porodica jeste prioritet, ali ne treba da bude razlog zašto živiš. ako nemaš svoj i samo svoj onda ebi ga.

razlog je ljubav.
kako god je definisala i u kakvom god obliku da postoji, ona je jedini razlog za život.
ne mislim da se treba da se živi samo zbog dece...ali treba i zbog njih, kad smo ih već doneli na ovaj svet.
život nije činjenica sama po sebi, nego se sastoji od mnogo finih stvari....ali, što ja to tebi pričam kad sve to znaš...samo spartanski gledaš na sve pa i na ovo. ja nisam takva.
ipak, imala sam situacija u životu kad je moralo da se odluči šta i kako, i to vrlo ozbiljno. nisam htela da se prepustim, ne zato što sam neki borac :nene: nego zato što sam videla da nemam pravo, bre, da lišavam ni druge ni sebe šanse koju imam....a možda i je i to spartanski :hm:

[Vragolanka]

Svako od nas treba da pronađe smisao zbog čega vredi živeti, to je tačno. Slažem se. :dada: Međutim, za neke ljude je očigledno, da imaju smisao da žive i svi vide puno više, nego oni sami...a opet sa druge strane imaš ljude koji se stvarno muče, ali se grčevito bore za život...

Ne znam, ponekad mislim da je u pitanju ''mentalni sklop'' ili baš neki trenutak slabosti kada ljudi totalno izgube kontrolu.
Mada lekari kažu da su mnogi depresivni ljudi skloni ''suicidu''....:aha:

ne treba. smisao ti ja sam život. svaki dan,. svaki lep i ružan momenat, ybg.

lekari kažu i da smo smi svi manje ili više depresivni u nekom preiodu života. možda smo tada skloni mračnim mislima.
mada nešto mislim da je za tako nešto potrebna i potvrda karaktera.

znam slučaj uspelog, znam i više neuspelih... razlozi nemaju dodirnih tačaka, sem toga da se ni jedni ne mogu smatrati mentalno zdravim osobama.
tako da je razlog nebitan u celoj priči, ako će ga neko naći, ne treba se mnogo truditi. nekima je dovoljno i loše vreme.

[Vragolanka]

razlog je ljubav.
kako god je definisala i u kakvom god obliku da postoji, ona je jedini razlog za život.
ne mislim da se treba da se živi samo zbog dece...ali treba i zbog njih, kad smo ih već doneli na ovaj svet.
život nije činjenica sama po sebi, nego se sastoji od mnogo finih stvari....ali, što ja to tebi pričam kad sve to znaš...samo spartanski gledaš na sve pa i na ovo. ja nisam takva.
ipak, imala sam situacija u životu kad je moralo da se odluči šta i kako, i to vrlo ozbiljno. nisam htela da se prepustim, ne zato što sam neki borac :nene: nego zato što sam videla da nemam pravo, bre, da lišavam ni druge ni sebe šanse koju imam....a možda i je i to spartanski :hm:

mislim da u boldu lažeš samu sebe, ali dobro.
jer onda bi bilo da živiš za druge... što se mene tiče i neke moje procene, ti jesi fajter.

samo umoriš se ponekad od svih tih borbi, pa i ta ljubav o kojoj trtljamo dobija neki drugi smisao, biva teret.

[причалица]

najbolje ja znam da li sam borac ili nisam....i Bog, al da Ga ne mešam sad u ovu priču.
o ljubavi se ne trtlja. nisam biljka, pa da živim samo zato što imam zemlju i vodu. čovek sam i osim hrane, vode i sna potrebno mi je još nešto da bih se osećala živom.
samoubice nemaju nikakve potrebe za životom...bar ove koje uspevaju u svojoj strašnoj nameri. a što nemaju tu potrebu - to je stvarno pitanje za stručnjake...ako bismo to i sebičlukom nazvali, to onda nije sebičluk u svakodnevnoj konotaciji, naravno.
to je neki njihov sebičluk koji je potekao baš iz tog nedoživljaja ljubavi.
niko normalan, ko se oseća dobro, voljeno....nema potrebu da sebi prekrati život.

[Vragolanka]

najbolje ja znam da li sam borac ili nisam....i Bog, al da Ga ne mešam sad u ovu priču.
o ljubavi se ne trtlja. nisam biljka, pa da živim samo zato što imam zemlju i vodu. čovek sam i osim hrane, vode i sna potrebno mi je još nešto da bih se osećala živom.
samoubice nemaju nikakve potrebe za životom...bar ove koje uspevaju u svojoj strašnoj nameri. a što nemaju tu potrebu - to je stvarno pitanje za stručnjake...ako bismo to i sebičlukom nazvali, to onda nije sebičluk u svakodnevnoj konotaciji, naravno.
to je neki njihov sebičluk koji je potekao baš iz tog nedoživljaja ljubavi.
niko normalan, ko se oseća dobro, voljeno....nema potrebu da sebi prekrati život.

nemoj ni da ga mešaš... jer mi nikada nije bilo jasno zašto se neke stvari dešavaju dobrim ljudima.

što se tiče bolda, grešiš. oni samo nemaju odbrambeni mehanizam protiv života.
bolest, karakter... opet niđe veze sa ljubavlju.

tvrdim ti da su ljudi koji su primali manje ljubavi ili na neki način bili uskraćeni mnogo jači od ovih koji su njom okruženi. o posledicama svega toga neću sada. ali dići ruku na sebe nikada ne bi bila odluka takvih.

[причалица]

oni samo nemaju odbrambeni mehanizam protiv života.


a šta je odbrambeni mehanizam od....života :lol: zaboga...o čemu ovde pričamo? kako možeš da se braniš od života? pa život je poenta valjda, a ne neprijatelj!

[Vragolanka]

a šta je odbrambeni mehanizam od....života :lol: zaboga...o čemu ovde pričamo? kako možeš da se braniš od života? pa život je poenta valjda, a ne neprijatelj!

kada im svaki problem deluje nerešiv. kada ne vide dalje ni vedrije.

kako kome... možda zbog toga ne možeš ni da shvatiš da sama ljubav nije dovoljna. jer pored svih sranja neophodno je ostati mentalno zdrav.

[mihaela]

Baš prije par dana sam raspravljala na ovu temu sa nekim.
Ne mogu reći da su ti ljudi 100 % kukavice,jer kako onda mogu dići ruku na sebe?
Ja sve i da želim(a ne želim),ne bih to smjela učiniti.Mislim da je i za to potrebna neka vrsta hrabrosti.

[причалица]

kada im svaki problem deluje nerešiv. kada ne vide dalje ni vedrije.

kako kome... možda zbog toga ne možeš ni da shvatiš da sama ljubav nije dovoljna. jer pored svih sranja neophodno je ostati mentalno zdrav.

1. zašto je nerešiv? što nemaju snage da reše problem? odgovor: zbog nemanja ljubavi.
2. šta znači ostati mentalno zdrav? odgovor: to znači moći percipirati život i događaje u njemu na ''normalan'' način, ne ugrožavajući ne sebe ni druge rešnjima eventualnih problema.
3. ljubav nije dovoljna? odgovor: ona je nephodna. nemoj da joj pridaješ manju ulogu nego što ima.

[Vragolanka]

1. zašto je nerešiv? što nemaju snage da reše problem? odgovor: zbog nemanja ljubavi.
2. šta znači ostati mentalno zdrav? odgovor: to znači moći percipirati život i događaje u njemu na ''normalan'' način, ne ugrožavajući ne sebe ni druge rešnjima eventualnih problema.
3. ljubav nije dovoljna? odgovor: ona je nephodna. nemoj da joj pridaješ manju ulogu nego što ima.

1. u ovom kontextu možemo samo da govorimo o ljubavi prema sebi. mada i to pada u vodu kada čovek ode u aut. ljubav je izvikana, podrška je ono što većini treba.
2. ne znaš šta bio bio 'normalan' način.
biti sebičan prilikom rešavanja problema ne podrazumeva da nisi normalan.
3. zar nisam isto to rekla?
ne pridajem joj manju ulogu, ali nema ni glavnu.

[причалица]

3. zar nisam isto to rekla?
ne pridajem joj manju ulogu, ali nema ni glavnu.
ako je nešto neophodno, onda ima glavnu ulogu.
a normalno ipak znači normalno po nekoj statistici ponašanja, na to sam mislila.

[Vragolanka]

ako je nešto neophodno, onda ima glavnu ulogu.
a normalno ipak znači normalno po nekoj statistici ponašanja, na to sam mislila.

i samosažaljenje je neki vid ljubavi.
i šta je uopšte normalno? ili je prihvatljivo ili neprihvatljivo...

[причалица]

ma ne bre, jeco...ti šamaraš po stavovima kao da su neki obraz koji stalno okreće stranu.
normalno je ono što je prihvatljivo, zato i ulazi u dobru statistiku ponašanja. samoubistvo nije normalno, nije prihvatljivo, zato je sporno i uvek se pitamo - zašto?

[mire]

a gde su pare?...

to je osnova današnjeg vremena

[причалица]

a gde su pare?...

to je osnova današnjeg vremena

to je osnova svih vremena, mire...koliko se ja to nešto sećam :hm:

[Vragolanka]

ma ne bre, jeco...ti šamaraš po stavovima kao da su neki obraz koji stalno okreće stranu.
normalno je ono što je prihvatljivo, zato i ulazi u dobru statistiku ponašanja. samoubistvo nije normalno, nije prihvatljivo, zato je sporno i uvek se pitamo - zašto?

a normalno je na silu živeti? po meni ni to nije, samo što mi je samoubistvo neprihvatljivo kao rešenje i sam taj način razmišljanja.
isto tako mi je neprihvatljivo zvanično neodobrenje eutanazije. što je po statističkim normama prihvatljivo.
mene ta statistika ič ne zanima.
relevantna je koliko i psihijatar (bez atesta o oboljenu, mentalnom) koji leči pacijenta (sa atestom). ybg, jedan uvek u prednosti i on drži reper o 'normalnosti'.

[mona]

jesu...

[причалица]

jesu...
:pada: a što?

[Man]

dobra statistika ponašanja nije statistička norma :mrgreen: nego opšteprihvaćeni obrazac ponašanja...
isto tako, eutanazija je zakonom zabranjena... pa nikako ne može biti obuhvaćena statističkim normama...

toliko o relevantnosti :pusi:

[mire]

au, pričo, koji fazon...

vozim, umalo pređoh na crveno

novac je sve danas, osnova ovakvog nametnutog života

ko nema isti, u gadnom je problemu

pa i ovotematskom

[причалица]

dobra statistika ponašanja nije statistička norma :mrgreen: nego opšteprihvaćeni obrazac ponašanja...
isto tako, eutanazija je zakonom zabranjena... pa nikako ne može biti obuhvaćena statističkim normama...

toliko o relevantnosti :pusi:

:curica:

[причалица]

ko nema isti, u gadnom je problemu



pitanje je koliko je to ''nemati'' i ''imati'', mire

[mire]

pojasni...

[Vragolanka]

dobra statistika ponašanja nije statistička norma :mrgreen: nego opšteprihvaćeni obrazac ponašanja...
isto tako, eutanazija je zakonom zabranjena... pa nikako ne može biti obuhvaćena statističkim normama...

toliko o relevantnosti :pusi:

nisam ni rekla da je obuhvaćena... samo sam otišla malo dalje od statistike, koja obuhvata onu osnovu (dobrog) ponašanja, bez uzimanja u obzir okolnosti, kamoli individualnu procenu mentalnog sklopa. ni ratni sindrom se ne uzima pri utvrđivanju ovih statistika, ali se uzima u obzir pri statistikama samoubistva. eutanazija je bio samo primer, može biti bilo šta...
znači, neka se pravila moraju poštovati. to važi za sve. i svako ko odstupi biće sankcionisan. jel tako?
ali pravila kako živeti ne postoje... i to je cela filozofija.
ne želim da osudim nikoga, mogu samo da žalim, pričam o ljudima koji su odlučili da reše probleme na ovaj način... i ne uzimam u obzir nikakve statistike dobrog ponašanja.
osuđujem samo one koji na taj način skreću pažnju na sebe, manipulišu time, upropaštavaju život svima oko sebe. zbog ljubavi? odlično sredstvo za manipulaciju, čak neophodno :mrgreen:... takvima od srca želim da pogreše pri proceni i da im uspe iz prve.

[Obešenjak]

Kamikaze jesu... i hrabri i ludi...
Ljudi koji zbog gluposti sebi oduzmu život.... kukavice i glupi...
Oni koji to urade zbog bolesti jer ne mogu više da trpe bolove... ne znam ...ali znam da ne bih nikad voleo da se nadjem u takvoj situaciji...

[причалица]

Oni koji to urade zbog bolesti jer ne mogu više da trpe bolove...
e da...ovo je posebna stavka u diskusiji. tu stvarno nisam pametna da li bih mogla da opravdam trpljenje bolova do kraja, kad je očigledno da spasa nema.
ne želim ni da mislim da bi mogla ovo da odobravam.

[mona]

Kamikaze jesu... i hrabri i ludi...
Ljudi koji zbog gluposti sebi oduzmu život.... kukavice i glupi...
Oni koji to urade zbog bolesti jer ne mogu više da trpe bolove... ne znam ...ali znam da ne bih nikad voleo da se nadjem u takvoj situaciji...
da, to su teske situacije i ko smo mi da sudimo drugima...

[mona]

aj prvo ti....
Nekoga teska situacija dovede do toga... na primer neizdrzivost....
treba imati hrabrosti pa prekinuti zivot...
ne opravdavam to nego kazem....

takodje treba imati jos vecu hrabrost pa nastaviti ziveti...
:tupan: znaci nisu hrabri...

[причалица]

Nekoga teska situacija dovede do toga... na primer neizdrzivost....
treba imati hrabrosti pa prekinuti zivot...
ne opravdavam to nego kazem....

takodje treba imati jos vecu hrabrost pa nastaviti ziveti...
:tupan: znaci nisu hrabri...

i ti kažeš da si bila na matematičkom smeru :)

[mikili]

po meni su samoubice pre svega ocajni ljudi.toliko da im zivot predstavlja samo bol i patnju.kad ta patnja dostigne nivo koji oni vise nisu u stanju da podnesu,oduzimaju sebi zivot..onog trenutka kad izgube smisao,kad se osete napusteno i bespomocno,kada nigde ne vide smisao svog postojanja urade to.u velikom broju slucajeva je to jedno ogromno breme ciji teret njihova psiha vise ne moze da nosi.u nekim kulturama znak je casti ,postenja,hrabrosti,nekad,u odredjenim situacijama i kod nas.

[Man]

odok da se samoutepam :(

[причалица]

odok da se samoutepam :(

ne ! :cmok:

[tiramisu]

odok da se samoutepam :(
ti si jako hrabar, a i kukavica:rile:

[mire]

po meni su samoubice pre svega ocajni ljudi.toliko da im zivot predstavlja samo bol i patnju.kad ta patnja dostigne nivo koji oni vise nisu u stanju da podnesu,oduzimaju sebi zivot..onog trenutka kad izgube smisao,kad se osete napusteno i bespomocno,kada nigde ne vide smisao svog postojanja urade to.u velikom broju slucajeva je to jedno ogromno breme ciji teret njihova psiha vise ne moze da nosi.u nekim kulturama znak je casti ,postenja,hrabrosti,nekad,u odredjenim situacijama i kod nas.lepo i obazrivo receno...

postujem

[mona]

mikili lepo obrazlozeno...

[Moonster]

Ne bih takve ljude nikada nazvao kukavicama, jer oduzeti vlastiti život je definitivno jedna od najtežih stvari koje neko može učiniti.
Većina komentara se odnosi na psihički labilne osobe koliko sam mogao da vidim, ali da bi neko doneo takvu odluku, mora postojati specifična situacija koja pojedinca dovodi u takvo stanje da uopšte o tome ozbilno razmišlja. Nisu sva samoubistva odraz psihičke bolesti, manjka ljubavi ili labilnosti u tom smislu. Neka su odraz žrtve za neki cilj, vojni, religijski, materijalni i slično.
Nisu sve samoubice takve da su impulsivne,čak suprotno, obično se radi o ljudima koji nakon donošenja takve odluke ne urade tako nešto a da pre toga u materijalnom smislu ne zbrinu članove svoje uže porodice. Ono što znam pouzdano je razlika između dve vrste samoubica, jedna koja priča o tome, tu se ne radi uvek o ljudima koji će tako nešto učiniti, već više o ljudima koji traže pažnju, ali imaju neki problem koji sami ne mogu ili jednostavno ne umeju da reše.
Druga vrsta, koja ćuti, nikada se ne žali, sumira vlastiti život, normalno se ponaša, zeza se, druži se sa vama, a sutra te osobe već nema i onda nastupi ono čuveno pitanje :"Šta mu je bilo ? Pa delovao je tako normalno, ko bi rekao" i slično.

Osobe koje su ovo uradile su bile verski fanatici i meni je bila najsmešnija i najjadnija izjava tadašnjeg predsednika Georga W. Busha koji je izjavio da je napad izveden 11 Septembra delo kukavica, ljudi koji su ovo učinili su sve, ali nisu kukavice niti su luđaci.
Jer luđak ne može planirati i precizno izvesti takve napade, a kukavica nikada neće žrtvovati svoj život radi uverenja.

http://www.youtube.com/watch?v=J3iKLz4oatY&feature=fvwrel

Ono na šta hoću da skrenem pažnju je da u ovakvim stvarima definitivno nikakva generalizacija nije dobro došla.

[Sagacity]

Mislim da ne postoji čovek koji se u nekom momentu nije osetio beznadežno. Život jeste borba i kao takav je svakome dat. Ako ga ne shvatiš kao borbu u kojoj ne smeš da posustaneš, onda ti i ne umeš da živiš. Ne cvetaju svim ljudima ''ruže''. Život nije ''med i mleko''. Pojedini ljudi se muče ceo život, ali se trude da istraju što zbog dece ili nekih drugih razloga. Ali u svakom slučaju pronašli su smisao.
Mnoge religije osuđuju samoubice. Kod nas pravoslavaca, popu nije dozvoljeno da održi opelo ''samoubici''..Na neki način on je i za ''onaj'' svet već osuđen.

Samoubistvo obično izvrše beznadežni ljudi...Odnosno ljudi, koji više ne vide ni u čemu smisao i bolje sutra. Vrlo često su ''robovi'' svojih crnih misli i mišljanja da nikome nisu potrebni ili da ih neko ne voli kako oni žele. Ima svega.
Ne mogu ni da osuđujem, ni da opravdavam. Razlog za isto je različit...

Ovde pre svega nisam mislila o nekom ''militarnom'' samoubistvu, zarad višeg cilja, nacije, vere (kamikaze, arapi samoubice), mada i to može biti tema...
Pošla sam od jednog konkretnog primera, znači od kolege koji se obesio. Koji je za sobom ostavio dvoje dece, ženu i dva duga...Mi smo se ovih dana bavili njegovim računima, pokušavajući da vidimo koliko je zaista bio zadužen i zaključili, da je on svoj dug mogao sasvim solidno da otplaćuje, jer je imao solidnu platu.
Njegova deca nisu ni mala, a ni dovoljno velika da zarađuju. Supruga radi u lokalnoj prodavnici u komšiluku i ima negde oko 17.000 neto platu...
Znači, porodica je ostala na ''cedilu'' na neki način....

Iz razgovora sa njegovim bližima, nismo mogli zaključiti zbog čega se zaista obesio...Pa je tema upravo pošla od toga, da li u samoubistvi ipak ponekad ima mesta i sebičnosti ili je ipak ''žuta minuta'' bez odsustva racia, presudila :hm:...

[причалица]

sago, on liči na tip samoubice koji bi svakako jednog dana oduzeo sebi život. verovatno nije ostavio nikakvu oproštajnu poruku ili neki znak....tako da je, izgleda, ili odlično ''zamaskirao'' svoju rešenost ili njegova okolina nije uopšte primetila da je toliko depresivan.
to me već čudi....mislim, ovo drugo me čudi :hm:

[Moonster]

Sago sada si me podsetila na jedan događaj koji se desio pre nekoliko godina. Radi se o osobi koja je preživela rat kao vojnik, kao i svi drugi koji su bili u vojsci, nikada nije nikome ništa rekao, nikada nije bio zarobljen, nakon rata otišao je u Nemačku i više je nego dobro bio materijalno situiran za prilike ovde a i u Nemačkoj gde je radio. Imao je ženu i dvoje dece, pre nekoliko godina, kao i svake godine došao je za vreme odmora sa decom ovde u Hercegovinu, nakon puta, taj isti dan, dao je ženi ključeve auta i poslao je u trgovinu da sa decom ode i da kupi namirnice.
Nakon nekih 15 minuta pošto je žena otišla sa decom, komšije su čule eksploziju, otišle da vide šta se desilo, pozvana je policija i hitna, još je davao znakove života, hitno prebačen za Mostar, umro je putem.
Umro je od posledica rana zadobijenih od aktiviranja tzv. "kašikare" na grudnom košu.
Nikome se nikada nije požalio po bilo kom pitanju,sve je imao, sa ženom se nije posvađao taj dan, jednostavno je doneo takvu odluku i nikome nije jasno zašto, nikakvih dugova nije imao niti bilo šta što bi ga na taj ili sličan način nateralo da tako nešto uradi.
Ja sam mišljenja da se ne radi o sebičnosti, već o momentu koji dovede čoveka da tako nešto uradi, naravno, razlozi mogu biti različiti, ali se sve svodi na jednu činjenicu, a to je da su to ljudi koji ne žele da prihvate da žive život kakav žive i da žele da "izađu" iz ovoga što se zove život, ne žele da čekaju biološki kraj već po ubrzanom postupku napuštaju ovaj svet.
Neki imaju šta da ostave iza sebe i nanose bol, ali znam i one koji nemaju šta da ostave iza sebe i koji sigurno nikada nikome neće ni na jedan način nedostajati, mada su ti drugi više posvećeni ostvarenju nekog cilja, traže smisao vlastite smrti, nego ovi prvi koji to ipak u većini slučajeva urade zbog želje za "izlazom" a ne zbog smisla takvog čina.

[Sagacity]

sago, on liči na tip samoubice koji bi svakako jednog dana oduzeo sebi život. verovatno nije ostavio nikakvu oproštajnu poruku ili neki znak....tako da je, izgleda, ili odlično ''zamaskirao'' svoju rešenost ili njegova okolina nije uopšte primetila da je toliko depresivan.
to me već čudi....mislim, ovo drugo me čudi :hm:
Bio je povučen čovek. Iskreno, nisam ga mnogo poznavala, više sada znam o njemu jer smo morali da pomognemo porodici finansijski...Jednostavno, žena se našla u bezizlaznoj situaciji.
Ono što znam i pamtim u vezi njega, jeste da je bio baš povučen i nekako posebno ljubazan čovek....Znači, nije bio nimalo neobičan.
Zašto je to uradio, šta je bio motiv, niko ne zna...On je verovatno znao....Moguće je da je bio isuviše ''zatvoren'', i da se ''jeo'' u sebi...I to može već biti razlog ''kraju''...Ne znam...
Prošle godine obesio se jedan moj komšija. Čovek, koji je bio finansijski direktor jedne firme...Finansijski obezebeđen totalno. Supruga je inženjer, i ona ima odličan rejting na poslu...Znači tu novac nije bio razlog...
Ono što je kod njih bilo karakteristično, da se nisu slagali i da su u kući živeli kao ''stranci''...Imaju troje dece...
On je jedno jutro otišao autom do njegove livade u selu i obesio se za neko drvo ispod kojeg je često sedeo...

Eto, slučajeva ima raznih...I sada kada vidš ova dva...Pa mnogi parovi slično žive, a nisu izvršili samoubistvo...E to je ono što je zbunjujuće...:hm:

[причалица]

pa novac nije razlog za samoubistvo...javnost tako može da tumači i da se time nesvesno opravdava što nije primetila prave razloge, ako ih je uopšte moguće primetiti ili otkloniti.
novac, tj. dugovi su vezani u svesti sa čašću i kad ne može da se vrati dug - traži se neki način, ne ubija se. naročito se ne ubija ako je moguće vratiti dug.
dakle, taj razlog bih eliminisala. pre će biti da je kod tvog kolege bio razlog jako skriven (on je, jadan, najbolje znao što je to skrivao)....ipak, najgore je njegovoj porodici. on se, na neki način, rešio svojih muka, ali je ostavio porodicu u prilično lošem položaju....
ne smem da kažem da je to sebično, jer njega više nema, ali jeste okrutno prema njima, stvarno.
ne znam stvarno kako je to mogao da uradi, nemam predstavu...

[Sagacity]

Ja sam mišljenja da se ne radi o sebičnosti, već o momentu koji dovede čoveka da tako nešto uradi, naravno, razlozi mogu biti različiti, ali se sve svodi na jednu činjenicu, a to je da su to ljudi koji ne žele da prihvate da žive život kakav žive i da žele da "izađu" iz ovoga što se zove život, ne žele da čekaju biološki kraj već po ubrzanom postupku napuštaju ovaj svet.
Ja sam taj momenat nazvala ''žuta minuta'', odnosno trenutak odsustva racia...Momenat kada se ''okidač'' aktivira...E sad, polazim od pretpostavke da smo svi istog mentalnog sklopa...Skoro niko od nas ne voli smrt, osim ljudi koji imaju neki mentalno-umni poremećaj...
Zar nije samoubistvo, odlazak u nešto nepoznato...?
Samoubicama smatraju beznadežne ljude, očajne...Ali meni se čini da im ta smrt ipak daje neku nadu...Smatraju da ih baš u tom neznanju čeka bolja budućnost...
Ako se posmatra sa tog aspekta, oni nadu nisu ni gubili, samo su je pronašli na pogrešnom mestu....:hm:

[причалица]

Ali meni se čini da im ta smrt ipak daje neku nadu...Smatraju da ih baš u tom neznanju čeka bolja budućnost...
Ako se posmatra sa tog aspekta, oni nadu nisu ni gubili, samo su je pronašli na pogrešnom mestu....:hm:

kakva nada i kakva budućnost :eek:

[Vragolanka]

valjda raj :mrgreen:

[причалица]

valjda raj :mrgreen:

pa, malo su omašili...:krsti:

[Sagacity]

pa novac nije razlog za samoubistvo...javnost tako može da tumači i da se time nesvesno opravdava što nije primetila prave razloge, ako ih je uopšte moguće primetiti ili otkloniti.
novac, tj. dugovi su vezani u svesti sa čašću i kad ne može da se vrati dug - traži se neki način, ne ubija se. naročito se ne ubija ako je moguće vratiti dug.
dakle, taj razlog bih eliminisala. pre će biti da je kod tvog kolege bio razlog jako skriven (on je, jadan, najbolje znao što je to skrivao)....ipak, najgore je njegovoj porodici. on se, na neki način, rešio svojih muka, ali je ostavio porodicu u prilično lošem položaju....
ne smem da kažem da je to sebično, jer njega više nema, ali jeste okrutno prema njima, stvarno.
ne znam stvarno kako je to mogao da uradi, nemam predstavu...
Slažem se sa celim postom...:dada:

Mislim da ima mnogo ljudi sa nekim psihičkim problemom...pri čemu probleme vide samo oni i niko drugi. Ne znam, zašto je toliko teško otići kod psihijatra, ako već vidiš da gubiš mentalnu snagu. Iskreno, mislim da je kod nas još uvek konzervativan stav prema jednom normalnom lečenju kakav je obraćanje psihologu ili psihijatru....
Nije čovek ''lud'' ako se obrati takvim ustanovama...Naravno, nisu sve potencijalne samoubice svesne svojih duševnih i mentalnih problema...., ali ponekad fali i pažnja olkoline...
Doduše, ovaj kolega je bio ''zatvoren''...pa se nije ni moglo pretpostaviti da se zbog nečeg ne oseća lepo...

[причалица]

da bi otišao kod lekara, primarno mora da oseća potrebu da bude bolje ...a to kod njega definitvno nije bio slučaj.

[Sagacity]

kakva nada i kakva budućnost :eek:
Na pitanje jednog ''samoubice u pokušaju'', zašto je pokušao da se ubije...Rekao je, da prekrati na ovom svetu muke, da bi ''tamo'' nastavio dalje....Eto u tom kontekstu sam mislila...
Znači, oni lišavaju sebe života, da bi se rešili neke svoje muke...i neznajući da li je tamo bolje...Ali misle da će im biti bolje...


Bože, ima da sanjam mrtve....:eek: :lol:

[Vragolanka]

Na pitanje jednog ''samoubice u pokušaju'', zašto je pokušao da se ubije...Rekao je, da prekrati na ovom svetu muke, da bi ''tamo'' nastavio dalje....Eto u tom kontekstu sam mislila...
Znači, oni lišavaju sebe života, da bi se rešili neke svoje muke...i neznajući da li je tamo bolje...Ali misle da će im biti bolje...


Bože, ima da sanjam mrtve....:eek: :lol:

tamo za samoubice ne postoji, koliko ja znam... ni pop neće da im zapeva.

[Moonster]

Ja sam taj momenat nazvala ''žuta minuta'', odnosno trenutak odsustva racia...Momenat kada se ''okidač'' aktivira...E sad, polazim od pretpostavke da smo svi istog mentalnog sklopa...Skoro niko od nas ne voli smrt, osim ljudi koji imaju neki mentalno-umni poremećaj...
Zar nije samoubistvo, odlazak u nešto nepoznato...?
Samoubicama smatraju beznadežne ljude, očajne...Ali meni se čini da im ta smrt ipak daje neku nadu...Smatraju da ih baš u tom neznanju čeka bolja budućnost...
Ako se posmatra sa tog aspekta, oni nadu nisu ni gubili, samo su je pronašli na pogrešnom mestu....:hm:

Pokrenula si po običaju tešku i kvalitetnu temu, samo užasno opširnu za neku raspravu u sažetom obliku :aha:
Da, niko ne voli smrt, niko normalan da tako kažemo, ali ponovo smrt je vezana sa fanatizmom na određen način i fanatizam može dovesti do samoubistva. Postavlja se i bolje pitanje, da li je samoubistvo prihvatiti posao koji za posledicu ima sigurnu smrt.
Setih se "samuraja" iz Fukušime koji su pristali da budu izloženi radijaciji da bi pokušali spasiti sve druge, svesno su otišli u izuzetno bolnu smrt, kakav je mentalni sklop tih ljudi ? Oni su uverenja da postupaju ispravno, jer obavljaju posao koji sigurno niko drugi neće da obavi, a ni oni nisu obavezni niti ih iko može naterati da tako nešto urade, ali su odabrali da tako urade.
Smrt je sama po definiciji nepoznanica za bilo koga na ovoj planeti, samoubistvo kao čin ima veze sa prihvaćanjem smrti kao izbora koji je osoba učinila, nekome će vera u nešto nakon smrti ublažiti takvu odluku, zato se obično obraćaju Bogu u tim poslednjim momentima dok su još živi, ali ima i onih za koje je smrt kraj, iza čega nema ničega, apsolutno ničega, takvim osobama je teže nego vernicima, jer idu u nepoznato sa jasnom predstavom da ih ništa i niko ne čeka "sa druge strane".
Nikako se ne bih složio da su samoubice ljudi koji su beznadežni, koji su očajnici i kukavice, ali to već zahteva rasčlanjivanje po grupama, na one koji to čine iz vlastitih, vojnih, religijskih, materijalnih ciljeva....itd.
Ne verujem da ih u neznaju čeka neka bolja budućnost, moje je mišljenje da oni to rade iz razloga što smatraju da će sa tim činom rešiti ili veliku većinu ili sve probleme svojih bližnjih, barem je u većini slučajeva tako. Na primer ta osoba koju si navela je sigurno išla logikom: moj dug = kamate + nemogućnost otplaćivanja = problemi i razmišljanje moj dug + moja smrt = nestanak problema, po definiciji koja je tačna, a to je da čoveku koji je mrtav ništa više ne može da se učini (nema suđenja, nema zatvora i slično), tako da se većina ljudi koji su učinili na primer neke zločine, kao što je pucanje na civile u tržnim centrima ili školama u USA, nakon toga odlučilo za samoubistvo kao prihvatljivo rešenje, što je u njihovim slučajevima, po mom mišljenju i jeste bio ispravan izbor.

[Sagacity]

tamo za samoubice ne postoji, koliko ja znam... ni pop neće da im zapeva.
Me već sam pomenula to za popa...Niti im drže opelo niti prisustvuju sahrani...:eek:
Mislim da je u mnogim verama slično...

Sa aspekta religije, samoubsito je veliki greh...E sad zašto...verovatno što je život dat da se živi, a ne da se svojevoljno prekida..:hm:

[Moonster]

tamo za samoubice ne postoji, koliko ja znam... ni pop neće da im zapeva.
Kod Pravoslavnih ne, kod Katolika da, jer smatraju da je čovek u tom momentu bio psihički bolestan te da mu se kao bolesniku koji se odlučio za takav čin ipak treba održati pomen, bez obzira na težinu onoga što je učino.

[Vragolanka]

Me već sam pomenula to za popa...Niti im drže opelo niti prisustvuju sahrani...:eek:
Mislim da je u mnogim verama slično...

Sa aspekta religije, samoubsito je veliki greh...E sad zašto...verovatno što je život dat da se živi, a ne da se svojevoljno prekida..:hm:

bog dao, bog i uzima, taj princip...
mada se ja ne slažem da je bog dao, al neću o tome pred božić. :aha:

[Moonster]

Me već sam pomenula to za popa...Niti im drže opelo niti prisustvuju sahrani...:eek:
Mislim da je u mnogim verama slično...

Sa aspekta religije, samoubsito je veliki greh...E sad zašto...verovatno što je život dat da se živi, a ne da se svojevoljno prekida..:hm:

Zar je neko vlasnik nečijeg života ?
Zar onaj ko živi život nema pravo i da odlučuje da li će i ako će kako će da ga okonča ? :hm:

[Sagacity]

Kod Pravoslavnih ne, kod Katolika da, jer smatraju da je čovek u tom momentu bio psihički bolestan te da mu se kao bolesniku koji se odlučio za takav čin ipak treba održati pomen, bez obzira na težinu onoga što je učino.
Iskreno, znala sam za pravoslavce..za katolike nisam znala da ipak održe pomen...

[Sagacity]

Zar je neko vlasnik nečijeg života ?
Zar onaj ko živi život nema pravo i da odlučuje da li će i ako će kako će da ga okonča ? :hm:
Pa polazi se od toga, da nisi sam odlučio da postojiš..Ako apstraktujemo aspekt Boga, odlučili su roditelji da te ''donesu'' na svet. Pa se polazi od pretpostavke, da ih treba ispoštovati....:hm:

[Obešenjak]

Sa aspekta religije, samoubsito je veliki greh...E sad zašto...verovatno što je život dat da se živi, a ne da se svojevoljno prekida..:hm:

... mislim da to ima veza sa pokajanjem. Ako oduzmeš sebi život, nemaš mogućnost da se pokaješ zbog tog čina.

[причалица]

Zar je neko vlasnik nečijeg života ?
Zar onaj ko živi život nema pravo i da odlučuje da li će i ako će kako će da ga okonča ? :hm:

religijski gledano - nisi vlasnik svog života, nego ti ga je Bog darovao i treba da slaviš život, a ne ga uništavaš.
ali, ovo nije tema za religijsku raspravu, meni se čini :hm:


Iskreno, znala sam za pravoslavce..za katolike nisam znala da ipak održe pomen...

:dada:

[Sagacity]

... mislim da to ima veza sa pokajanjem. Ako oduzmeš sebi život, nemaš mogućnost da se pokaješ zbog tog čina.
Da ako posmatraš sa aspekta religije...To su već pravila religije...pokajanje i sve što ide uz to...
Za one koji nisu vernici, pokajanje nema nikakvu ulogu...

Da li je broj samoubica veći među vernicima ili među onima koji to nisu? I da li je vera ta koja ipak održava u životu ili je ipak sve u dubini duše samog čoveka...:hm:

[причалица]

Da li je broj samoubica veći među vernicima ili među onima koji to nisu? I da li je vera ta koja ipak održava u životu ili je ipak sve u dubini duše samog čoveka...:hm:

ma pitanje je kakav je to vernik koji ipak digne ruku na sebe...naravno, govorim o religijama koje brane samoubistvo.
to onda baš i nije praktikujući vernik, nego više neki tradicionalni...što bi rekao jedan moj drug ''ja sam pravoslavni ateista'' :lol:

[Moonster]

Iskreno, znala sam za pravoslavce..za katolike nisam znala da ipak održe pomen...
Da drže, isto ako je u pitanju Pravoslavni pomen, a iz nekog razloga nema Pravoslavnog popa koji bi izašao u tom momentu na grob, obavezan je Katolički da uradi sve po Pravoslavnim običajima i da to ispoštuje u potpunosti, jer se polazi od principa da bez obzira na podeljenost crkvi, Bog je samo jedan, a krst je krst ma čiji bio i mora se u potpunosti ispoštovati.
Naravno, nažalost, sve to zavisi i od samih ljudi, ima i njih kao popova svakakvih, nije ni to više što je nekada bilo :(

[Bisernica]

samoubice su ljudi kod kojih je nadvladao treći primarni strah ,
strah od života.
Strah od smrti je strah koji ima manji intenzitet nego ovaj drugi.
Strah od nepredvidivog ili nepoznatog što nas očekuje,ili predviđanje
katastrofičnih događaja (ne na globalnom ,već na ličnom planu) i
nepronalaženje adekvatnih rešenja za moguće ili postojeće probleme.
Strah je osnovni pokretač ,kako borbe za život ,tako i bežanja od života.

[Moonster]

Pa polazi se od toga, da nisi sam odlučio da postojiš..Ako apstraktujemo aspekt Boga, odlučili su roditelji da te ''donesu'' na svet. Pa se polazi od pretpostavke, da ih treba ispoštovati....:hm:
Tačno, ali ako ćemo tako, ja nisam ni tražio da postojim niti da imam ovaj život, ako ćemo sa toga aspekta.
Onda se postojanje osobe svodi na sebičnost roditelja koji se pozivaju na svoju odluku da ti podare život i da na taj način utiču na osobu i na njene odluke.
Po mom mišljenju, svako je neprikosnoveni vlasnik svoga života u svakom smislu i pogledu od momenta kada se preseče pupčana vrpca koja fizički vezuje dete i majku.

[Moonster]

religijski gledano - nisi vlasnik svog života, nego ti ga je Bog darovao i treba da slaviš život, a ne ga uništavaš.
ali, ovo nije tema za religijsku raspravu, meni se čini :hm:

Religijski gledano od momenta kada su Adam i Eva izbačeni iz Raja, Bog više nije vlasnik ljudskog života, jer su tada i postali smrtni, a to je njegova kazna njima koja se prenosi sve do današnjeg dana. Samim tim Bog se odrekao ljudi na određen način i ne može biti vlasnik nečega čega se odrekao u potpunosti, a što je potvrduio stavljanjem čuvara oko drveta života da ga čuva da ljudi ne uberu i sa njega i da dovijeka žive :aha:
Da, u pravu si, ovo nije teološka rasprava, ali kada se teologija uzme kao argument u ovoj raspravi, onda i sama rasprava mora imati elemente iste :aha:

[Sagacity]

Da drže, isto ako je u pitanju Pravoslavni pomen, a iz nekog razloga nema Pravoslavnog popa koji bi izašao u tom momentu na grob, obavezan je Katolički da uradi sve po Pravoslavnim običajima i da to ispoštuje u potpunosti, jer se polazi od principa da bez obzira na podeljenost crkvi, Bog je samo jedan, a krst je krst ma čiji bio i mora se u potpunosti ispoštovati.
Naravno, nažalost, sve to zavisi i od samih ljudi, ima i njih kao popova svakakvih, nije ni to više što je nekada bilo :(
Eto, ovo je nešto što stvarno nisam znala...:dada:


Tačno, ali ako ćemo tako, ja nisam ni tražio da postojim niti da imam ovaj život, ako ćemo sa toga aspekta.
Onda se postojanje osobe svodi na sebičnost roditelja koji se pozivaju na svoju odluku da ti podare život i da na taj način utiču na osobu i na njene odluke.
Po mom mišljenju, svako je neprikosnoveni vlasnik svoga života u svakom smislu i pogledu od momenta kada se preseče pupčana vrpca koja fizički vezuje dete i majku.
Sada bismo mogli ''produbiti'' temu i otići nekom drugom smeru...

Prvo, slažem se sa tobom da smo mi vlasnici spostvenih života...:dada:
Sada me tu muči drugo pitanje...
Zašto onda tim životima ne možemo mi da rukovodimo kako mi želimo...Zašto nam se dešavaju neke ''nepredviđene'' situacije, nesreće itd...Niko od nas ne bi svojim životom rukovodio tako da sebe upusti u neku takvu situaciju...Ovo je sada neka druga tema, ali proizilazi iz ovoga što si ti rekao..

A suštinski se slažem sa tobom...:dada:

[Moonster]

Eto, ovo je nešto što stvarno nisam znala...:dada:


Sada bismo mogli ''produbiti'' temu i otići nekom drugom smeru...

Prvo, slažem se sa tobom da smo mi vlasnici spostvenih života...:dada:
Sada me tu muči drugo pitanje...
Zašto onda tim životima ne možemo mi da rukovodimo kako mi želimo...Zašto nam se dešavaju neke ''nepredviđene'' situacije, nesreće itd...Niko od nas ne bi svojim životom rukovodio tako da sebe upusti u neku takvu situaciju...Ovo je sada neka druga tema, ali proizilazi iz ovoga što si ti rekao..

A suštinski se slažem sa tobom...:dada:

Mi ne rukovodimo svojim životima iz dva razloga, prvi je da igramo po pravilima koje je mala klasa povlaštenih napisala za sve druge, a ta pravila zovemo zakon. Zakon nikada nije i nikada neće biti isti za sve.
Drugi razlog što se tiče "nepredviđenih" situacija je da veliku većinu možemo da predvidimo i da kontrolišemo, ali to ne radimo, tačnije ponašamo se neodgovorno, pa nam je kasnije neko drugi kriv za situaciju u kojoj se nađemo.
Neodgovornost ljudi se najbolje vidi na finansijskom planu, danas skoro da nema nikoga ko nema neki kredit, i svi se žale da su banke krive za to. To nije tačno jer banka nikoga nije prisilila da uzme kredit, ali je ogromna većina ljudi to učinila i znala je pod kojim uslovima ga uzima i znala je za rizike uzimanja takvog kredita, kao što je valutna klauzlua i indeksiranje u CHF-u umesto u domicilnoj valuti...itd.
Ljudi su neozbiljni i zato imaju "nepredviđene" situacije u koje u životu dolaze :dada:

[Sagacity]

Ljudi su neozbiljni i zato imaju "nepredviđene" situacije u koje u životu dolaze :dada:
Nisam mislila na te nepredviđene situacije...:nene:
Hajde da pođem od sebe, kao od nekog sa mnogo ''nepredviđenih'' situacija...ili slučajnosti kojima nisam mogla da rukovodim...
Polazim od teške saobraćajke...Znači, vozila sam po pravilima...Pa ni suprotna strana nije nešto mnogo prekršila...Bilo je zimsko vreme i čovek je ''preleteo'' na moju stranu...Obzirom da sam bila u krivini i da nas niko nije video, ''naleteo'' je i još jedan vozač...

Pa i sve da je vozač iz suprotnog smera bio kriv, ja svojim životom nisam mogla rukovoditi...Ko bi želeo da izabere gubljenje par godina život na svom oporavku...? Niko....O tome se radi...

I sad mogu da se vratim na temu i da kažem sledeće...Pozicija u kojoj sam bila u tom momentu, mogla je delovati za ''samoubistvo''...Vozila sam nov auto od 12 dana...Bio je skroz slupan...Totalno....Što bi se reko...''Ostali samo dugmići''...:lol: :lol: :lol:
A o povredama da ti ne pričam...Plus neke situacije koje su bile pre toga (neke sam rekla i ovde)...pa mogla sam se ''hladno'' ubiti..U pojedinim momentima bilo je beznadežno...
Niada mi nije palo na pamet, da lišim sebe života....Mislim da pojednimi ljudima nedostaje jaka volja i vera prvenstveno u sebe....:dada:

[Paranoik]

Samoubice su, po meni, oni koji se na jedan jako negativan način, ne mire sa sudbinom, i koji se u svojoj nesreći vrte u krug.
Hrabri jesu do izvesne mere, ali su isto tako i kukavice, ne bih umeo da definišem, ja lično ne bih imao hrabrosti da prekratim muke životne na taj način, ali svakako nisam ni dovoljno velika kukavica da to uradim. MEšano je to, čini mi se. http://razbibriga.net/imported/2012/01/lazy-1.gif

[Moonster]

Nisam mislila na te nepredviđene situacije...:nene:
Hajde da pođem od sebe, kao od nekog sa mnogo ''nepredviđenih'' situacija...ili slučajnosti kojima nisam mogla da rukovodim...
Polazim od teške saobraćajke...Znači, vozila sam po pravilima...Pa ni suprotna strana nije nešto mnogo prekršila...Bilo je zimsko vreme i čovek je ''preleteo'' na moju stranu...Obzirom da sam bila u krivini i da nas niko nije video, ''naleteo'' je i još jedan vozač...

Pa i sve da je vozač iz suprotnog smera bio kriv, ja svojim životom nisam mogla rukovoditi...Ko bi želeo da izabere gubljenje par godina život na svom oporavku...? Niko....O tome se radi...

I sad mogu da se vratim na temu i da kažem sledeće...Pozicija u kojoj sam bila u tom momentu, mogla je delovati za ''samoubistvo''...Vozila sam nov auto od 12 dana...Bio je skroz slupan...Totalno....Što bi se reko...''Ostali samo dugmići''...:lol: :lol: :lol:
A o povredama da ti ne pričam...Plus neke situacije koje su bile pre toga (neke sam rekla i ovde)...pa mogla sam se ''hladno'' ubiti..U pojedinim momentima bilo je beznadežno...
Niada mi nije palo na pamet, da lišim sebe života....Mislim da pojednimi ljudima nedostaje jaka volja i vera prvenstveno u sebe....:dada:

Takvih situacija sam imao dosta, nikada mojom krivicom i uvek do sada sam izbegao smrt "za dlaku".
Jedna situacija koja mi je ostala u sećanju je na dečka koji je vozio zelenu hondu, bila je krivina, iza mene je bio beli Opel koji se uključio nekih možda 500 metara pre te odlučujuće krivine. Dečko je sa prevelikom brzinom ušao u krivinu, ispred njega je išao polako kamion pun šljunka, da ne bi u njega udario, dečko je obišao velikom brzinom kamion, isekao krivinu i naleteo na mene, uspeo je i mene da izbegne za nekih oko 30 cm, ne više od toga, ali nije uspeo da izbegne vozača belog Opela koji je bio možda nekih 5 metara iza mene. Dečko je na licu mesta poginuo, a vozač Opela ni kriv ni dužan imao je teže povrede.
Na takve stvari ne možemo da utičemo, možemo samo sebi da poboljšamo izglede ako do takvih situacija dođe, umesto auta džip, ili nešto blindirano ili nešto dovoljno dugačko sa velikom "zonom gužvanja" i sa svim klasičnim stvarima koje će nas u takvoj situaciji koliko toliko zaštititi, kao što su air-bag sistemi i još neke stvari, ali osim toga malo toga suštinski možemo da promenimo.
U takvim slučajevima ja računam na statističku verovatnoću da će baš meni, baš taj dan i baš na tom mestu da se desi tako nešto, za sada sam uvek dobro prolazio, ali statistika je nepredvidiva, koliko god bila predvidiva.
Razlika je između opisanog slučaja gde se desi nešto mimo naše volje, što nam izuzetno teško padne i nešto čemu smo mi i samo mi najveći krivci, pa se ne možemo nositi sa posledicama naših pogrešnih odluka pa neko u takvoj situaciji razmišlja o samoubistvu.
Jer ipak mislim da osobe koje su doživele nesreću,a posebno kada za nju nisu same krive, ipak imaju taj nagon za samoodržanjem puno jači nego ljudi koji su svesni da su oni i samo oni doveli sebe svojim odlukama i delima, u takav položaj da ne vide drugi izlaz osim samoubistva.
Pored svega što smo rekli, jednu stvar smo izgleda zaboravili spomenuti, koliko god da je nekome teško, osobe koje ga okružuju su ključne, jer retki su ljudi koji imaju toliku snagu da sami mogu sve i bez ikoga, a kada je nekome najteže, često ništa nije potrebnije osim razgovora i vremena koje će neko izdvojiti za tu osobu, da bi ta osoba stvari gledala pozitivnije i krenula sasvim drugim putem od onoga o kojem je razmišljala.
Nažalost, danas retko ko ima vremena za bilo koga, svi negde žurimo, negde kasnimo, a čak i ako ne žurimo nigde, ma zašto bi uopšte slušali nekoga ko ima bilo kakav problem ?
Pa problem je njegov, nije naš, imamo umesto toga utakmicu na Tv-u i flašu piva, ništa nije bitnije od toga.
Nažalost u velikom broju slučajeva ljudi su baš takvi, preveliki egoisti da bi se ikada bavili sa bilo kim drugim osim sa sobom.

[DaDole]

Najlakše je posmatrati sa strane i osuditi..jer ko od nas zna kakva je težina ili muka,osjećaj beznađa ili besmisla pokrenuo nekog na taj čin..iskustva u tome nemamo,pa je sve ostalo tek nagađanjei i teoretisanje..i uvijek se nekako svodi na diobu hrabrosti ili kukavičluka i teško je odrediti gdje počinje jedno,a završava drugo..
nikad ne mogu reći da je neko bio kukavica jer je digao ruku na sebe,niti da je bio hrabar jer u tim trenucima vjerujem da čovjekom ne vladaju razumska uporišta..ali,kao što rekoh i ovo je samo nagađanje.

[mire]

dobro nagađaš...

[mrav]

zavisno od razloga za taj čin. Uglavnom nepromišljeni poput mene, ponese ih trenutna situacija pa prelome, Treba hrabrosti za to ali treba hrabrosti i nastaviti sa životom i ispraviti greške. Uglavnom su to ljudi lošeg dusevnog stanja i slabe psihe. Bar ja tako mislim, e sad da li su hrabra? nem pojma
Dok sam bio u vojsci jednom iz mog voda je devojka vratila verenički prsten u pismu uzeo čovek kašikaru i bi sta bi, ostao živ ali bez ruku. Ja to ne bi smeo a radio sam razne gluposti, iz nekog razloga me ovaj gore voli pa primenjuje na meni onu znanu ˝BOG SVETI I BUDALU ČUVA˝

[DaDole]

evo,svi znamo za Anu Karenjinu i njen odlazak pod voz..planiran i smišljen..to onda nije trenutak,nije sekunda u kojoj se pomrači um već stanje...a stanje je nešto što se liječi i što može da se terapijski popravi..

[Bisernica]

strah je u osnovi svega što čovek čini ,kao primarni odbrambeni mehanizam
koji nas štiti - u ovom slučaju ,to je mehanizam koji ne štiti ,već indukuje čin
Ne treba suditi ,da nam se ne bi sudilo ,ali ono što moram da kažem - ne
razumem i ne mogu da nađem reč opravdanja u slučajevima kada samoubice
povedu u smrt i nekoga ko nije mogao da odluči ili se nikada ne bi ni odlučio
na takav čin !

[ljubičica]

Da li su samoubice hrabri ljudi?
Ili su možda pomalo sebični?
Neko kaže...''Najlakše je ubiti se''?
Da li samoubice planiraju takav čin ili je to doneta odluka u momentu?
Zašto neki ljudi ne mogu da podnesu ''teret'' života?
Da li, ili koliko je puta i vama u životu došla ta ''žuta minuta''? (mislim na neke baš teške trenutke, kada vam svašta može pasti na pamet)
:hm:
ne mislim da su hrabri.
ne mislim cak ni da su kukavice.
mislim da su bolesni, jer zdrav covek vrednuje zivot kao najvise dobro.
da, kad sam imala 16 godina
pravila sam sranja, i zavadila se sa celom familijom
al onda mi je palo na pamet da, ako vec treba da zavrsim OVAKAV zivot, pre smrti bi trebalo da stopiram po svetu
da zivim u pustinji
da uradim sve ono sto normalni ljudi nikad ne rade
pa sam odustala.

[Nežnicah]

Niko ne zna kakva je muka nekoga naterala da digne ruku na sebe. Niti ih pravdam niti ih osudjujem. Nismo svi istog kova, istih principa, podjednako moralni, tolerantni, snalazljivi, otporni na `udarce`, savitljivi...