Zanimljivost i vestii iz meteorologije

[причалица]

Najtoplija mesta na svetuPostoje mnoge pustinje i mesta u njima gde bi se mogli očekivati rekordi u toploti, ali da bi nešto bilo rekord mora imati zvaničnu potvrdu da je izmereno na međunarodno propisan način. Temperatura se meri na 2 metra visine pomoću termometara koji su smešteni u meteorološki zaklon tako da ne budu direktno izloženi sunčevom zračenju ali da se omogući nesmetano strujanje okolnog vazduha. U pustinjskim oblastima nema baš puno meteoroloških stanica tako da je sigurno da su rekordi navedeni u tekstu na mnogim mestima premašeni ali nisu izmereni.
Najviša zabeležena temperatura u svetu iznosi 57.8 °C, zabeležena je u El Aziziji (Libija), 13. septembra 1922. godine. Lokacija je,naravno u Sahari, dakle u severnom delu Afrikčkog kontinenta. Temperatura tla u tom mestu ponekad dostiže 66°C, pa pretpostavljamo da su za merenje angažovali nekog pripadnika sekte hodača po užarenom uglju.
Na drugom mestu je oblast “Dolina smrti” u Kaliforniji (ime već govori samo za sebe) sa 56.7 °C, izmereno 10. jula daleke 1914. godine. Ovo mesto je poznato po mnogim filmovima, uglavnom kaubojskim, u kojima glavnog junaka, zalutalog ili namerno ostavljenog da umre, s usnama ispucalih od žeđi, iscrpljenog, prašnjvog, spašava slučajni pustinjski prolaznik...
I Azija i Australija imaju mesta u kojima se ne preporučuje sunčanje. U Aziji je to mesto Tirat Tsvi u Izraelu sa temperaturom od 54°C (22.juna 1942.), a u Australiji - Odnadata sa 50.7°C (iz 1960. godine), mada postoje zapisi da je 1889. godine u Klonsuriju, u oblasti Kvinslend, izmereno 53.4 °C.
Najtopliji grad u Evropi je Sevilja gde je, 4. avgusta 1881.godine, temperatura dostigla i prestigla 50°C. I tokom 20. veka, temperatura se u više navrata približavala ovom rekordu i zbog toga, čuvena španska “fiesta” najduže traje baš u ovom gradu.
Što se tiče Južne Amerike, najviša temperatura je izmerena u Argentini, u mestu Rivadavia i iznosila je 48.9°C.
I na kraju, i Antarktik ima svoju najvišu ikad izmerenu temperaturu, a ona iznosi 14°C. Nije zabeleženo da li je neki pingvin dobio sunčanicu.
Što se Balkana tiče, temperaturni rekordi su, na sreću, daleko od svetskih. Najviša temperatura ikada zabeležena na našim prostorima iznosi 46.2°C a bilo je to 31.jula 1901. godine u Mostaru. U Srbiji, rekord drži Smederevska Palanka sa temperaturom od 44.9° stepeni, izmerenom 24.07. 2007.godine. Najviše temperature se u ovim našim prostorima obično ostvaruju u situaciji kada je u prizemlju polje visokog vazdušnog pritiska koje traje i po par nedelja (“bloking” sistem), a na visini bude južno i jugozapadno strujanje koje nam donosi topao vazduh čak iz Sahare.

[причалица]

Najhladnija mesta na svetu To da se najhladnije mesto na svetu nalazi na Antarktiku sigurno nikoga neće iznenaditi. Srednja godišnja temperatura na tom kontinentu jedva dostiže -36 °C a apsolutni minimum zabeležen je 21 jula 1983 u okviru istraživačke stanice Vostok i iznosi -89.4 °C. Tamo bi se sigurno važila naša izreka koja opisuje hladnoću tako da „pas i mačka spavaju zajedno“ ali na Antarktiku, jedini stanovnici su pingvini i kolonije morskih lavova u priobalju, tako da bi možda moglo da se kaže da pri takvim hladnoćama „pingvini i morski lavovi spavaju zajedno“.
Treba reći da postoje nekoliko naučno-istraživačkih kampova sa ljudskom posadom ali uglavnom tokom letnjeg perioda jer zimi, pored ekstremno niskih temperatura, neprijateljskom okruženju doprinose i odsustvo dnevne svetlosti tokom šest meseci. Na Antarktiku, sunce izlazi i zalazi samo jednom godišnje! A kao šlag na tortu dolaze katabatički vetrovi u priobalju kontinenta koji mogu imati brzinu kao uragani – i do 300 km/h! Ako činjenica da je Antarktik najhladnija oblast nikoga ne iznenađuje, druga činjenica, a to je da se Antarktik, zbog ekstremno niskih količina padavina, može svrstati u pustinje, mnoge iznenadi jer narvno, pri pomenu reči pustinja svi zamišljaju predeo sa peskom užarenim od vrućine. Količina padavina na godišnjem nivou je na Antarktiku otprilike ista kao u Sahari.
Druga uobičajena asocijacija za hladnoću je Sibir. Može se reći sa pravom, jer u mestu Oimekon, u istočnom Sibiru (Rusija) normalno je da temperatura tokom zimskih meseci padne ispod -50 °C, ali -71.2 °C koliko je bilo 6 februara 1933 god. bilo je previše, odnosno premalo čak i za stanovnike ovog sela naviknutih na hladnoću. Ista temperatura je 4. februara 1892 zabeležena i u mestu Verhojansk. Na takvim temperaturama, smrzava se skoro sve, tu je nastala narodna izreka „puca drvo i kamen od hladnoće“, deci se ne dozvoljava boravak napolju duže od dvadesetak minuta da im se ne bi oštetila pluća.

[причалица]

nastavak:

Treće mesto drži Grenland, mesto Nordajs (Northice) sa izmerenih -66.2°C, januara 1954.godine, a samo malo zaostaje mesto Snag u Jukonu (Kanada) gde je februara 1947.godine izmereno -63 °C.
Na južnoj hemisferi, temperature su znatno više ne go na severnoj (izuzimajući Antarktik, naravno). Tako u Južnoj Americi, rekord po hladnoći drži mesto Sarmiento u Argentini gde je 1.juna 1907 izmereno -32.8° C. Stanovnici Sibira ili Grenlanda bi verovatno sa omalovažavanjem samo odmahnuli rukom pri pomenu ovakvog temperaturnog “rekorda”.
U Africi i Australiji temperature ispod nule su uvek udarna vest na televiziji. Izuzetak su planinske oblasti gde zbog opadanja temperature sa visinom ume da bude prilično hladno. Najniža temperatura u Afrci je izmerena u Ifranu, u Maroku, na nadmorskoj visini od 5364 metara i iznosila je -24°C. Bilo je to u februaru 1935. godine.
I u Australiji apsolutni temperaturni minimum je izmeren na meteorološkoj stanici koja se nalazi na nadmorskoj visini 5758 metara, u mestu Charlotte Pass, NSW. U junu 1994.godine izmereno je “samo” -23°C.
U Srbiji zime umeju da budu oštre, ali čini se
da je globalna promena klime ostavila uticaj i na našim prostorima, tako da sada priče o, na primer, zaleđenom Dunavu preko koga su prelazila zaprežna kola sa konjima deluju pomalo nestvarno. Naročito posle zime 2006/2007 godine koja je najblaža otkako postoje meteorološka merenja. Najniže temperature se na našim prostorima dešavaju kada dođe do prodora hladnog Arktičkog vazduha sa severa, kada pri vedrom noćnom nebu jutarnje temperature umeju da se spuste ispod 30 C. U jednom od takvih slučajeva, u Sjenici, na Pešterskoj visoravni izmereno je samo -38.3 C. rekord na prostoru bivše Jugoslavije drži mesto Veliko Polje, u Bosni i Hercegovini gde je 24.01.1963.godine izmereno -42°C.

[причалица]

El Ninjo

Kada se danas govori o klimi, obično se misli na brojne, mahom negativne, klimatske promene koje je prouzrokovao čovek. Međutim, postoje i uticaji nezavisni od čoveka a najčešće se pominje “El Ninjo” , koji se proglašava za glavnog krivca retkih, ekstremnih, vremenskim pojava širom globusa, a posebno u tropskom pojasu U vezu sa El Njinom dovode se i velike količine padavina i poplave u ekvatorijalnom pojasu Južne i Centralne Amerike i suše u Australiji i Indoneziji, kao i intenzitet i čestina javljanja uragana u Meksičkom zalivu i drugim oblastima širom sveta.
El Ninjo je kompleksna pojava, koja se javlja u intervalu od 2 do 7 godina, a traje od nekoliko meseci do nekoliko godina. El Njino se u meteorološkoj i okeanografskoj literaturi tumači na osnovu međusobnog dejstva okeana i atmosfere u oblasti ekvatorijalnog Pacifika. Ova pojava se neretko zove složenim imenom ENSO, što predstavlja akronim za dve istovremene pojave u oblasti ekvatorijalnog Pacifika (El Njino, Southern Oscillation). El Ninjo podrazumeva povišenu temperaturu površinskih voda ekvatorijalnog Pacifika, dok Južna Oscilacija (Southern Oscillation) označava oscilaciju atmosferskog pritiska na suprotnim stranama južnog Pacifika. Danas je istorija ovog klimatskog događaja uglavnom poznata. Godine 1891. Dr Luis Carranca (Lima, Peru) je napisao članak o toploj morskoj struji, kojoj su ribari dali naziv El Ninjo (Isus dete), jer se pojavljivala oko Božića. Pojava El Ninjo je bila praćena jakim kišama duž peruanske obale, koje su inače veoma retke u ovoj skoro pustinjskoj oblasti. Istovremeno topla morska struja je povišavala inače nisku temperaturu površinskih voda istočnog Pacifika, tokom prvih par meseci u godini.

[причалица]

nastavak:

Svakih nekoliko godina međutim, događalo se da ova struja postane znatno toplija, da traje mnogo duže i prodire duboko na zapad i jug. Godine dugotrajne tople struje u oblasti Perua su zbog obilnih kiša nazivane “godine obilja”. Tada je takođe, u susednom plitkom sloju okeana, koji je inače jedan najbogatijih regiona ribama, pomorski život gotovo zamirao. Dugo godina je El Ninjo smatrana za čisto lokalnu pojavu. Okeanografi i meteorolozi su tek pre nekoliko decenija, ustanovili da se topla voda tokom “godina obilja” prostire hiljade kilometara daleko na zapad od obala Perua. Konačno, 1980. tih, prof. Wirtki je kontinuiranim merenjima ustanovio oscilovanje nivoa Pacifika i otkrio značaj nisko frekventnih talasa u Pacifiku, što je veoma doprinelo potpunom razumevanju ove složene pojave. Danas se zna da je suština pojave El Ninjo u međusobnoj reakciji okeana i atmosfere u oblasti ekvatorijalnog Pacifika. Okean je inertan sistem čija je cirkulacija “vođena” odozgo i veoma je osetljiv na promene intenziteta i pravca vetra. Sa tačke gledišta okeanografa, El Ninjo je posledica promena smera i intenziteta pasata koji duvaju u oblasti tropskog Pacifika. Ali šta prouzrokuje promene u intenzitetu i pravcu? Odgovor na ovo pitanje dao je Sir Gilbert Walker tražeći uzrok katastrofalnih suša koje su zbog izostanka monsuna donele glad i smrt stanovništvu u Indiji 1877. i 1899. g.

[причалица]

nastavak:

On je, još 1904.godine, došao do zaključka da “kada je pritisak visok iznad istočnog Pacifika tada je nizak iznad Indijskog okeana, od Afrike do Australije i obrnuto ” i ovu fluktuaciju nazvao Južna Oscilacija. Normalno stanje atmosfere iznad Pacifika podrazumeva jak anticiklon iznad hladnih voda istočnog Pacifika i odsustvo padavina u tim oblastima i izrazitu ciklonalnu aktivnost iznad toplih mora zapadnog Pacifika i obilne padavine, naročito u Indoneziji i jugoistočnoj Aziji. Posledica ovakve raspodele vazdušnog pritiska su normalni pasati na obe polulopte. Nasuprot tome, El Ninjo je povezan sa stanjem kada se pritisak smanjuje iznad istočnog, a povećava iznad zapadnog Pacifika zbog čega pasati znatno slabe. Tople vode na površini okeana se, kao što se vidi na slici, šire na ogromna prostranstva duž ekvatora, a oblačni sistemi se pomeraju ka mestima gde je maksimalna temperatura površine okeana tj. podloge. Padavine se izlučuju u oblasti istočnog Pacifika, koja je tokom prosečnih godina poznata kao region bez padavina. Takođe, obilne kiše padaju pored severnih obala Južne Amerike, delova Centralne i Severne Amerike. Nasuprot tome, u Australiji i oblasti Maritimnog kontinenta zbog nedovoljnog razvoja ciklona, nastaje veliki deficit padavina koji prouzrokuje katastrofalne suše, požare i ekološke katastrofe.

[причалица]

nastavak:

Za vreme trajanja El Ninja, u okeanu duž obala Južne i Centralne Amerike, pojava toplih površinskih voda drastično ugrožava morski život. U normalnim uslovima, pored obala Perua iz dubina izranjaju hladne, sveže, okeanske vode bogate hranljivim sastojcima i planktonom, koji su početak lanca ishrane živog sveta u okeanu. Pojava El Ninjo menja normalnu cirkulaciju u okeanu. Izranjanje hladnih voda je onemogućeno i na površini se održavaju tople vode koje veoma ugrožavaju povoljne uslove za razvoj planktona. Ulov ribe tokom El Ninjo godina u vodama Perua je drastično smanjen. Nedostatak riba ugrožava i opstanak brojnih vrsta sisara i ptica u širem regionu a naročito na ostrvima Galapagos. Na kraju ovog ekološkog lanca ishrane ugrožen je i čovek. Pojava El Ninjo u okeanu po definiciji nastaje kada su odstupanja temperature površine okeana veća od 0.5°C u odnosu na prosečne vrednosti i traju najmanje 5 uzastopnih meseci u oblasti od 5 stepeni severne do 5 stepeni južne širine i od 120 do 170 stepeni zapadne širine. El Ninjo se nekad zove i “topli događaj” jer povišene temperature površinskih slojeva okeana formiraju ogroman rezervoar toplote koji svakako utiče na globalnu temperaturu.

[причалица]

nastavak:

Pojava koja je definisana znatno kasnije, a predstavlja suprotnost od El Ninja, nazvana je La Ninja (devojčica). Karakteristike La Ninja su neobično niske temperature površine mora pored obala Južne Amerike, još izrazitiji centri visokog i niskog pritiska, koji zbog jakih gradijenata prave veoma intenzivne pasate. Posledice La Ninja su znatno manjeg intenziteta. Pred današnju nauku stalno se postavlja pitanje da li se klima menja ili je u toku slučajna varijabilnost. U 20.veku ustanovljene su promene više elemenata klimatskog sistema, od kojih je najindikativnija promena globalne temperature. Za poslednjih sto godina je zabeležen porast globalne temperature za 0.65°C, koji je najveći unazad više hiljada godina. Takođe, poslednja dekada prošlog veka je najtoplija od kada postoje instrumentalna merenja, dok je 1998. najtoplija godina ikad osmotrena. Proteklih nekoliko decenija se takođe dogodilo: značajno smanjenje ledenog pokrivača na oba pola, podizanje nivoa globalnog okeana za 10-20 cm, kontinuirno povećavanje ozonske rupe, širenje pustinjskih oblasti, kao i sve češća pojava ekstremnih vremenskih i klimatskih prilika. Ove promene, sa razlogom se pripisuju delovanju čoveka i zbog opasnosti za dalje funkcionisanje globalnog klimatskog sistema, česta su tema, kako nauke tako i politike. Najčešće pominjan antropogeni uticaj je efekat staklene bašte zbog nekontrolisanog sagorevanja fosilnih goriva.

[причалица]

za kraj:

Analize temperatura ukazuju da su El Ninjo godine toplije od proseka i da se najtoplija godina ikada 1998., poklapa sa najintenzivnijom pojavom El Ninjo u novijoj istoriji. Zbog toga je opravdano dovođenje u vezu pojave El Ninjo i porast globalne temperature. U jednom broju stručnih i većem broju laičkih tekstova, naglašava se da će ukazuje se na mogućnost da nastupajuće godine budu sve toplije. Iako je teško dati prognozu bilo kog parametra klime za duži period, imajući u vidu postojeće globalno zagrevanje i sadašnju pojavu El Ninjo, realno je očekivati dodatni porast globalne temperature. Iako su Evropa i Srbija hiljadama kilometara udaljene od ekvatorijalnog Pacifika, ipak su dokazani određeni uticaji ove značajne pojave. Poslednjih desetak godina, u brojnim radovima su ustanovljene male ali statistički pouzdane veze između El Ninja i anomalija klime na visokim geografskim širinama. I naši stručnjaci su dobili pozitivnu korelaciju, između srednjih mesečnih temperatura u Srbiji i srednjih mesečnih temperatura površine ekvatorijalnog Pacifika za period 1950-2000., sa kašnjenjem od tri meseca. Period kašnjenja je uobičajen, jer je informaciji o maksimumu temperature potrebno određeno vreme da pređe dato rastojanje. Na taj način je dokazano, da, sa kašnjenjem od tri meseca, El Ninjo utiče i na vreme u Srbiji.

[причалица]

Suša i poplave donose kugu

Prva zabeležena epidemija kuge zabeležena je 541. godine kada je ova smrtonosna bolest zahvatila ceo, u to vreme poznati svet, pustošeći gradove, ostavljajući toliko leševa za sobom da nije bilo dovoljno živih da sahrane mrtve. Epidemija kuge za vreme cara Justinijana usmrtila je skoro polovinu stanovništva Rimskog carstva i dovela do promene odnosa snaga u svetu. Ovaj dramatičan događaj je, po istraživanju istoričara, posledica vremena.
Negde oko 530 godine, dugotrajna i teška suša zahvatila je veći deo Afrike, naročito njen istočni deo. Suša je uništila useve, što je dalje pokrenulo lančanu reakciju u ekosistemu: uginuli su sitni glodari i miševi koji su se hranili žitom, kao i veći predatori koji su se hranili tim glodarima. Posle suše je naišao period jakih kiša koje su obnovile biljni svet a glodari su se brzo razmnožavali. Pošto je većim predatorima bilo potrebno duže vremena da se razmnože, miševi i pacovi su ubrzo preplavili istočnu Afriku. U Evropu su donešeni trgovačkim brodovima, a sa njima je donešena i kuga.

[причалица]

Lov na veštice koje su menjale klimuPeriod od 15. do 17. veka je poznat kao Malo Ledeno Doba a opšte mišljenje je bilo da je to rezultat veštičarenja i đavolje rabote. Zbog toga se krenulo u lov na veštice i mnogim ljudima, uglavnom ženama je bilo postavljeno pitanje, da li činima, u dogovoru sa djavolom, menjaju vreme? Pogrešan odgovor ih je koštao života. Problem je bio u tome što je svaki odgovor bio pogrešan. Ovaj lov na veštice je posebno bio izražen u centralnim i južnim delovima Evrope a pojačavao se svaki put kad bi se i hladnoća pojačala.
Istoričar Wolfganag Befringer je proučavao sudjenje vešticama u Evropi i ustanovio korelaciju izmedju broja sudjenja i perioda izrazito hladog vremena u godinama 1560-1574, 1583-1589, 1623-1630 i 1678-1698. Od 1730. godine klima je postala stabilnija i mirnija, a sa njom su se smirili i inkvizitori. Pojedinačnih procesa protiv veštica je bilo sve do 1770-tih ali ni blizu onom broju koji je bio tokom Malog Ledenog Doba.

[причалица]

Stradivarijeve violine zvuče bolje zbog vremenaStradivarijeve violine nemaju premca među muzičkim instrumentima. Godinama su muzičari i naučnici pokušavali da odgonetnu tajnu majstora Antonio Stradivarija zbog koje njegove violine imaju tako bogat i pun zvuk. Šta ih čini tako rezonantnim? Postojale su mnoge teorije, neki veruju da je u pitanju specijalan lak, poseban način ručne izrade...Moderni klimatolozi su izneli još jednu teoriju: u pitanju je klima koja je vladala kada su violine pravljene.
Dvojica istraživača, Henri Grissino i Loyd Burckle su, proučavajući Stradivarijeve violine, došli do zaključka da je zbog Malog Ledenog Doba, drvo od koga su pravljene violine dobilo neponovljive karakteristike, idealne za zvuk.

[причалица]

Crveno nebo na slici Edvarda Munka “Vrisak”Sablasna figura, napaćenog i izbezumljenog izraza lica stoji ispod uskovitlanog neba koje kao da gori. “Vrisak” Edvarda Munka je jedna od najpoznatijih slika u istoriji slikarstva, postala je ikona umetnosti uopšte. Ono što malo ljudi zna je to da je upečatljivo vatreno nebo stvaran meteorološki fenomen. 1883, godine erupcija vulkana Krakatau je izbacila tone i tone pepela visoko u atmosferu.
Pepeo i prašina u stratosferi utiču na sunčevu svetlost, naročito u večernjim satima kada je ugao zraka mali jer se sunčeva svetlost reflektuje od čestica pepela i prašine, stvarajući tako dramatičan prizor zalaska sunca, upravo onako kako je i naslikano na slici.

[причалица]

Zatvorenici u logoru spašeni zbog olujeGrađanski rat u SAD je odneo oko 600000 života, a veliki deo žrtva je stradao od gladi i bolesti. najpoznatiji logor za ratne zarobljenike tokom građanskog rata je bio Kamp Sumter koji se nalazio blizu Andersonvila, u Dzordziji. Predviđen da primi 9000 zarobljenika, na vrhuncu rata, u njemu se nalazilo preko 30000 ljudi. jedini izvor vode koji se nalazio u kampu je, zbog tolikog broja ljudi, postao zagađen od kuhinjskog otpada, fekalija, prljavog veša...Oni koji bi pili takvu vodu, rizikovali su smrt zbog dizenterije i dijareje, a mnogi su i umrli zbog toga. Jedne noći kamp je zahvatila oluja praćena obilnim pljuskom i grmljavinom. Gromovi su pucali na sve strane, a jedan od njih je udario u borov panj u samom kampu. U podnožju ugljenisanog panja pojavio se izvor sveže vode! Najverovatnije je poticao od potočića koji je zatrpan prilikom izgradnje logora, a koji se usled oluje sada ponovo pojavio. Ovaj potok je postao poznat pod imenom “Proviđenje”. Udar vetra u korist braće Rajt Ko je prvi čovek koji je uspeo da poleti? Da nije bilo lošeg vremena i udara vetra u najgorem trenutku, odgovor bi verovatno glasio – Semjuel P. Lengli. 8.decembra, 1903.godine Lengli je najavio let “letelicom težom od vazduha” i taj istorijski događaj su došli da vide predstavnici štampe, kongresmeni, vojni posmatrači i mnogi drugi znatiželjnici. Letelica je smeštena u čamac u reci Potomak i usmerena u pravcu vetra.

[причалица]

nastavak:

U 16.45 pilot je dao signal pomoćniku da aktivira katapult sa oprugama koji je trebao da izbaci avion u vazduh u pravcu vetra. Ali baš kada je katapult aktiviran, jak udar vetra je zaljuljao platformu, zadnja krila aviona su se slomila i avion se “zakucao” nosom u vodu. Ovo je verovatno bio glavni razlog što se nijedan reporter nije pojavio devet dana kasnije kada su braća Rajt uspešno izvela let sa “Letačem”, zvanično prvim avionom u istoriji avijacije, Letnja sparina izaziva gradske nemire Brojna istraživanja su pokazala da postoji veza između visokih temperatura i ponašanja ljudi. Toplota utiče na količinu sertonima koji se oslobađa u mozgu, što za posledicu može imati povećanu agresivnost. Neki nesporazum ili rasprava koja bi u hladnom danu izazvala samo manju ljutnju, tokom toplog, sparnog dana može eskalirati do krajnjih granica agresije. Najveći broj uličnih nemira se dogodio kada je temperatura bila između 23 i 31° C – dovoljno toplo da porastu tenzije ali ne i previše toplo da bi ljude učinilo letargičnim i lenjim za borbu. Jedna od najpoznatijih pobuna je ona u Detroitu, kada je tokom pet toplih, sparnih, letnjih dana u masovnim uličnim nemirima stradalo 43 ljudi, 7300 je uhapšeno a šteta je iznosila preko 60 miliona dolara.

[причалица]

Kada riba najbolje grizeBlagi porast vode, pad temperature i porast količine kiseonika u vodi predstavljaju idealne uslove za ribolov. Zimi, u kombinaciji niskog vodostaja i niskih temperatura šanse za ulov su minimalne, a riba se obično aktivira pred porast vode i po nešto toplijem vremenu. Letnji porast vodostaja praćen kišom koja rashlađuje vodu ili topla zima sa povišenim vodostajem daju izvanredne šanse za ulov. Takve situacije ne treba propuštati, jer ulov može biti iznenađujuće bogat. Kod određivanja ribolovne pozicije ili mesta prema oscilacijama vodostaja veoma je bitno pratiti vodostaj celim tokom reke, uključujući i vodostaj pritoka...

[причалица]

nastavak:

Osnovno pravilo je da je na reci dobro pecati u dane kada je njena pritoka u opadanju, ali je ipak prvi dan opadanja te pritoke idealan za ribolov. Tako na primer, na terenima oko Apatina, na aktivnost ribe znatno utiču oscilacije vodostaja Drave. Naime, ako je ova pritoka nekoliko dana bila u stalnom porastu posle kojeg dolazi do opadanja, tada će upravo prvi dan opadanja vodostaja Drave biti udaran na Dunavu u blizini pritoke. Nešto najgore što nas može zadesiti u ribolovu je prvi dan porasta pritoke. Tada ona bukvalno ukroti i pomeri maticu reke u koju se uliva. Kada porast pritoke traje nekoliko dana, šanse za ulov su veće jer je prošlo dovoljno vremena da se riba privikne. Oscilacije vodostaja na reci znatno utiču i na uspeh ribolova na zatvorenim ili poluotvorenim vodama (barama i kanalima) oko reke. U barama i kanalima oko Dunava, štuka će najčešće reagovati na oscilacije vodostaja

[причалица]

nastavak:

Sve dok voda opada štuka će odlično raditi, ali ukoliko dođe do porasta vodostaja, ona će prestati sa radom.Odavno su prošla vremena kada je većina ribolovaca kući nosila pune čuvarke. Količina ribe u rekama i jezerima se smanjila najviše zbog velikog izlova od strane profesionalnih ribara ali i velikog broja pecaroša amatera. Poseban problem predstavljaju ribokradice koje nelegalno postavljaju mreže, koriste eksploziv ili struju prilikom ribolova pri čemu strada i veliki broj mlađi. Zagađenja od strane fabrika koje ispuštaju otrovne otpadne vode direktno u reke su posebna priča, a zakonske konsekvence koje su predviđene za počinioce su toliko blage da se niko i ne obazire na njih. Zbog svega toga, za uspešan ribolov nije dovoljna samo dobra i skupa oprema, imati svoje omiljeno mesto, poseban recept sa tajnim sastojcima za mamac već je neophodno da pecaroši budu dobri znalci i mnogih drugih faktora koji utiču na da li riba grize ili ne.

[причалица]

nastavak:

Jedan od uslova koji utiče na aktivnost ribe svakako je i vreme i često je upravo ono odlučujući faktor prilikom pecanja. Uticaj kiše, grmljavine, vetra... Promene meteoroloških uslova ribe izuzetno dobro osećaju i predosećaju njihov nailazak. Nagla zahlađenja, otopljenja, kiša vetar..., faktori su koji svojim delovanjem čas nagrađuju ribolovca bogatim ulovom, a ponekad dovode do očaja. Iskustvo govori da jaka kiša u prvom trenutku negativno utiče na uspeh u ribolovu, ali ako traje kratko ili oslabi tako da samo po koja kapljica pada na površinu vode, uspeh je zagarantovan. Kiša može da primora smuđa da se hrani nešto ranije nego predhodnih dana, kada je vreme bilo vedro, a površina vode ravna kao staklo. Kišne kapi koje padaju na vodu rashlađuju njenu površinu i obogaćuju je kiseonikom. Sitna bela riba izlazi prema površini, pa je grabljivica primorana da se hrani u gornjim slojevima. Treba napomenuti da kiša pozitivno utiče na ribolov na opisan na;in samo tokom leta i rane jeseni. Vetar je, u zavisnosti od smera, nekad presudan, a povremeno samo pomoćni faktor od kojeg zavisi uspeh ribolovca.

[причалица]

nastavak:

Vetrom namreškana površina vode čini ribolovca manje primetnim, a smuđa manje opreznim. Tada ova grabljivica obično počinje da lovi nešto ranije nego što je to bio slučaj u danima bez vetra. Njegova ishrana tokom vetrovitih dana odvija se najčešće u priobalnom pojasu. Prejak vetar ili oluja praćena grmljavinom u početku negativno utiču na ribolov, jer je tada riba uplašena, prestaje sa ishranom i beži u zaklone. Izuzetak je jedino neustrašivi som. Nakon prestanka oluje i kada grmljavina utihne može se uočiti velika aktivnost ribe po glatkoj površini vode. Sitna riba tada kreće ka gornjim slojevima, koji su bogatiji kiseonikom i hranom, koju je vetar naneo. Ni smudj ne propušta ove prilike za dobar obrok, pošto je njegov plen tada manje oprezan. Zimi je jedino južni vetar, koji donosi stabilno i toplije vreme dobar znak i odličan pomoćnik ribolovcima. Vetrovi svih drugih smerova, a naročito severozapadni, izuzetno negativno utiču na uspeh u zimskom ribolovu smuđa. Zaključak je sledeći: Ono što leti predstavlja pogodnost i obećava bogat ulov, zimi se obično transformiše u ograničavajući faktor u ribolovu. Na primer, severni i severoistočni vetar koji je nepovoljan preko zime, leti je odličan saveznik ribolovaca. U jesenjem periodu najpovoljniji je jugoistočni vetar.

[причалица]

za kraj:

U toku godine promene vodostaja i zamućenost vode su svakodnevna pojava, ali se najveće promene dešavaju tokom proleća i jeseni. Zimi, zbog snega koji se zadržava na planinama, reke imaju slab dotok, pa je vodostaj obično nizak. Dolaskom proleća i topljenjem snega, pritoke donose veće količine vode, što dovodi do porasta vodostaja velikih reka i njihovog zamućenja. Porastom temperature, život u vodi se aktivira, ribe napuštaju svoja zimska boravišta i kreću u potragu za hranom. Tada su najbolja mesta za ribolov ušća pritoka koje nose u sebi obilje riblje hrane. Sve u vodi tada živne, a jata sitnih riba prilaze obali i površini, hraneći se larvama i hranjivim materijama koje su donele nabujale pritoke. U većim rekama tok je obično ubrzan, pa su ribe primorane da pridju obali gde je matica slabija. U visokoj, jakoj i mutnoj vodi često se na metar od obale love kapitalni primerci ribe. Leti, kada se padavine prorede, reke opadaju i postaju bistrije, ribe se povlače u dubinu izbegavajući svetla nezaklonjena mesta. U jesen, zbog pojačanih padavina, opet imamo sličnu situaciju kao i tokom proleća kada su uslovi za ribolov najpovoljniji.

[причалица]

LavineLavine su jedna od prirodnih sila čija destruktivnost nije ništa manja od na primer tornada, zemljotresa ili poplave. Srećom one se najčešće dešavaju u nenaseljenim oblastima i ljudske žrtve su zbog toga relativno retke ali svi oni koji žive u planinskim oblastima, kao i skijaši, planinari i ostali turisti znaju kako lavine mogu biti opasne. Tokom prvog svetskog rata, serija lavina na Austrijsko-Italijanskom frontu ubila je oko 10000 vojnika u samo jednom danu! Za vreme zlatne groznice, lavine su sahranile mnogo ljudi koji su krenuli u planine na severoistoku SAD u potrazi za zlatom. 1910.god. lavina je, na planini Cascade u državi Washington, odnela i zatrpala tri voza pri čemu je nastradalo 108 putnika.Lavina koja se 1970. godine obrušila na grad Jungaj u Peruu, usmrtila je 18000 ljudi.

[причалица]

nastavak:

Sličnih primera, sa manje žrtava, ima dosta; kako čovek osvaja planine gradeći puteve, železnice, gasovode, dalekovode i turističke centre problem lavina postaje sve veći jer se povećava broj ciljeva koji mogu biti zahvaćeni ovom opasnom pojavom. Zbog toga proučavanje lavina od strane naučnika svakako nije samo stvar akademskog interesa već ima i praktičan razlog zaštite ljudi i imovine.
Postoje nekoliko tipova lavina. Za osobu zarobljenu u moru snega, to verovatno nije od veće važnosti, ali za izučavanje lavina, ustanovljavanje razloga ili sile koja je izazvala odron snega je najvažnije pitanje. To bi trebalo da dovede do tačnijeg markiranja opasnih zona kao i predviđanja pojave lavina.
Za početak, lavine se mogu podeliti u dve osnovne grupe: lavine sa rastresitim snegom i lavine sa gromadama snega i leda.

[причалица]

nastavak:

Lavine sa rastresitim snegom uvek počinju u uskom pojasu a zatim rastu u širinu i visinu, dobijajući na snazi i brzini. Ako je sneg suv, stvara se veliki oblak raspršenog snega, ove lavine su brže ali manje snage, mada osoba zahvaćena ovom vrstom lavine može umreti usled gušenja. Ako je sneg mokar, lavina je sporija ali destruktivnija.
Gromadne lavine nastaju kada se odjednom odroni velika ploča ili gromada čvrstog snega. Ovo se obično dešava u širem pojasu, na najstrmijem delu planine i iza toga ostaje jasan trag odrona sa oštrom ivicom koja prati oblik padine. Ova vrsta lavina dostiže maksimalnu brzinu u roku od nekoliko sekundi i ima veliku destruktivnu moć.
Lavine sa rastresitim snegom dešavaju se obično za vreme ili odmah nakon snežnih oluja ili drugih vremenskih situacija koja stvaraju nestabilnost, dok kod lavina sa gromadama snega to nije tako očigledno i njen početak može biti vremenski pomeren u odnosu na vreme samog uzroka.

[причалица]

nastavak:

Postoje četiri osnovna izazivača lavina: preopterećenost, smicanje, temperatura i vibracije. Uticaj preopterećenosti snežnog pokrivača je manje više očigledan: sneg se nagomilava sve dok, na nekoj strmoj padini, njegova težina ne prevlada kohezione sile koje održavaju snežni pokrivač. Smicanje može nastati na različite načine. Dovoljno je da skijaš zaseče sneg na padini, da sa grana drveta ili litice padne oveći komad snega ili pak da negde na planini počne da klizi površinski sloj snega koji onda povuče za sobom i dublje slojeve.
Temperatura ima veliki značaj zbog svog uticaja na kohezione sile unutar snežnog pokrivača. Porast temperature povećava stabilnost dok pad temperature usporava sleganje snega i povećava opasnost od odrona.
Vibracije su povezane sa efektom smicanjem i mogu imati dugoročan uticaj zbog stalnog izvora slabijih vibracija ili trenutno dejstvo zbog na primer udara groma, eksplozije ili čak zbog nekog glasnog zvuka koji može biti neposredni “okidač” za lavinu.

[причалица]

nastavak:

Za nastajanje lavine neophodna su dva uslova: sneg i strma padina ali da li će do lavine zaista doći zavisi od mnogo drugih faktora i vrlo je teško predvideti da li će i gde doći do odronjavanja snega. Jedan od važnijih činilaca je dubina starog snega; ako je on dovoljno dubok da pokrije sve neravnine i prepreke na tlu nov sneg će onda lakše kliziti preko površine starog. Takođe je bitna i strukturastaro snega: ako je on rastresit, novonapadali sneg će se lakše vezati za njega i do lavine će teže doći, dok se u slučaju stvrdnutog starog snega novi sneg teže vezuje i do lavine će lakše doći ali će ona biti ograničena samo na sloj novog snega.
Pahulje snega mogu biti različitog oblika, od sitnih kristala do krupnih “fleka”, količina vlage varira u zavisnosti od strukture i temperature tako da sneg može biti suv i sitan kao brašno ali i lepljiv i mokar što sve utiče na mogućnost lavina. Intenzitet padanja snega je takođe bitan, jer u slučaju vrlo jakih snežnih padavina visina snežnog pokrivača se brzo povećava ne stižući pri tome da se dovoljno slegne te je zbog toga na strmim padinama vrlo nestabilan. Jake snežne padavine povećavaju i pritisak na stari sneg usled čega može doći do odrona i gromadne lavine .

[причалица]

nastavak:

Jedan od najvažnijih ali i najpromenljivijih faktora je vetar. On pravi nanose na određenim mestima, “melje“ kristale snega praveći tako jednostavnije oblike koji imaju manju kohezionu moć, stvara, često jedne pored drugog, i stabilne i krhke gromade. Topao vetar “činuk“ u severnoj Americi i “fen“ u Evropi efektnije tope sneg nego sunčeva svetlost, a iznenadna promena brzine ili pravca duvanja može stvoriti smicanje snežnog pokrivača što može biti neposredni uzrok lavine. Na sličan način, usled topljenja i sleganja površinskog sloja, na pokretanje lavina utiče i povišena temperatura. U zavisnosti od temperature menja se struktura i oblik snežnih pahulja, na temperaturama ispod 0° C pada suv sneg, dok na temperaturama iznad 0° C pada mokar sneg koji se lakše vezuje za već postojeći snežni pokrivač. Iznenadni porast temperature može biti “okidač“ za lavine.
Protiv lavina preduzimaju se razne mere. Jedna od najefikasnijih metoda je pošumljavanje padina, a na posebno kritičnim područjima se izgrađuju bedemi sa ciljem zadržavanja ili preusmeravanja toka lavina. Ponegde se, bombama iz helikoptera ili topovima sa zemlje, veštački izazivaju odroni snega, da ne bi došlo do nagomilavanja velike količine snega na kritičnim mestima.

[причалица]

http://www.youtube.com/watch?v=B0RWLxOFGLY&feature=player_embedded

[причалица]

Halo oko sunca
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Halo je optička pojava koja nastaje refrakcijom i refleksijom svetlosti na ledenim kristalima u cirusnim ili cirostratusnim oblacima. To je svetli prsten oko Sunca ili Meseca, koji moze biti jednobojna bela svetlost ili sastavljen od celog spektra duginih boja. Svetlost koja dolazi sa Sunca ili Meseca pada na oblake sastavljene od ledenih kristala i na njima se prelama pod raznim uglovima ali je najintenzivnija ona svetlost koja najmanje skreće sa svog prvobitnog pravca, tj. ona koja se prelama pod najmanjim uglom. Taj ugao iznosi približno 22°.

[причалица]

Nastavak:

Tu je halo crvenkast pošto se crveni zraci prelamaju manje nego ostali. Zatim sledi žuta, zelena i plava boja prstena. Postoji i halo od 46°, ali retko kad se vidi kao ceo prsten. Obicno se mogu opaziti samo pojedini njegovi delovi. Ovaj halo ima isti raspored boja kao i halo od 22° ali je manje svetao. Halo oko Sunca se javlja najčešće u hladnom danu pri izlasku ili zalasku Sunca, a atmosfrera je pri tom puna ledenih kristala koji formiraju cirusne oblake. Halo oko Sunca se može javiti i zbog prisustva ledene magle ili sasvim slabih snežnih padavina. Parhelij je oštro ograničena svetla pega na nebu od koje nam se čini da predstavlja jos jedno Sunce. Zbog toga se ova optička pojava naziva i lažno Sunce (na engleskom se koristi izraz sundog). Najčešće se vide dva lažna Sunca u halou od 22° (ali ponekad se halo ne vidi) i to kada je pravo Sunce nisko na horizontu. Ova parheliji su crveni prema Suncu, a na strani suprotnoj od Sunca boja im se menja kao i kod haloa. Ponekad se mogu videti i lažna Sunca haloa od 46°.

[причалица]

nastavak:

Ona su svetla i neobojena Parheliji mogu biti različitih boja u zavisnosti od načina refrakcije od kristala leda u oblaku kao i od veličine kristala od čega direktno zavisi koji deo spektra sunčeve svetlosti se najviše odbija. Ponekad se može videti čitav spektar boja počevši od crvene najbliže Suncu pa do bledo plave dalje od Sunca. Za razliku od same pojave haloa oko Sunca koja nastaje zbog odbijanja svetlosti od ledenih kristala, prisustvo više boja nastaje zbog prelamanja svetlosti kroz ledene kristale. Ovi kristali su obično u obliku šestougaone prizme, neki od ovih kristala su izduženi a neki spljošteni a od oblika i orijentacije ledenih kristala zavisi da li će se pojaviti halo ili parhelij ili obe ove pojave. Ako su ledeni kristali izdužene šetougaone prizme (kao olovke) i pri tome različito poređani u oblaku, doći će do pojave halo a ako su spljošteni i pri tome pravilno raspoređeni, doći će do pojave parhelija. Mešavina različitih kristala sa različitom orijentacijom može proizvesti više optičkih fenomena u isto vreme

[причалица]

za kraj:

Neuređeni kristali prouzrokuju višebojne parhelije izduženog oblika dok na primer prolazak sunčeve svetlosti kroz ledene kristale pod uglovima manjim od 50 stepeni prouzrokuju pojavu “repa” parhelija koji se izdužuje udaljavajuci se od Sunca. Kada su dimenzije ledenih kristala manje od 15-20 mikrona, oni imaju različitu orijentaciju u oblaku ali kad su veći, imaju tendenciju da se poređaju tako da im je duža strana paralelna sa zemljom i pri tome se okreću kao elisa na helikopteru. Ako su kristali u obliku heksagonalnih “tanjirića” oni lebde u oblaku sa širom stranom paralelno zemlji. U toj situaciji, na nebu se javljaju lažna Sunca.


http://www.youtube.com/watch?v=afm1aWuL8ww&feature=player_embedded

[причалица]

UV indexSvi se sa setom sećamo vremena kada smo, bez mnogo bojazni, ležali na plažama uživajući u sunčanju i kupanju, ni ne znajući za postojanje ozona i ozonske rupe, UV zračenja i opasnosti koje ono nosi sa sobom. Obično bi, u tom neznanju, već prvi dan preterali pa bi uveče crvenilo i opekotine mazali jogurtom ali to nas nije sprečavalo da već sledeći dan istrčimo na sunce bez ikakve zaštite. Na žalost, doba nevinosti je prošlo, upozorenja o štetnosti ultraljubičastog zračenja su samo jedna od obilja apokaliptičnih vesti (globalno otopljavanje, nestašica vode, mogućnost sudara sa meteoritima, suše i poplave...). Najlošija vest je da su upozorenja tačna. Sunce i njegovo zračenje jeste izvor života, ono određuje klimu i sav živi svet.

[причалица]

nastavak:

Ono se sastoji od ultraljubičastog zračenja (UV), vidljivog zračenja (svetlost) i infracrvenog zračenja (IR). Ultraljubičasti deo spektra sunčevog zračenja ima vrlo važnu ulogu u mnogim procesma u biosferi ali može biti i vrlo štetno, naročito ako pređe određeni nivo. U takvim slučajevima, sposobnost samozaštite pojedinih bioloških jedinki i vrsta nije dovoljna i one mogu biti znatno oštećene. To se odnosi i na ljudski organizam, pogotovo na kožu i oči. Da bi se ljudi upozoravali o stepenu opasnosti i načinu preduzimanja određenih zaštitnih mera uvedena je veličina UV indeks. Kada se opisuju biološki učinci, ultraljubičasto zračenje se obično deli u tri spektralna područja: UV-A zračenje (315-400 nm), UV-B zračenje (280-315 nm) i UV-C zračenje (100-280 nm). UV-A zračenje nije bitno za biološku aktivnost, njegova količina se ne menja sa koncentracijom ozona.

[причалица]

nastavak:

Od ukupne količine zračenja koja stiže do površine Zemlje UV-A komponenta čini 97 odsto. UV-B zračenje je biološki aktivno i njegov intenzitet na Zemljinoj površinizavisi od količine ozona u atmosferi. UV-B zračenje iznosi 3 odsto ukupnog fluksa UV zračenja ili oko 0.1 odsto ukupnog fluksa globalnog Sunčevog zračenja. Male promene u ozonu mogu dovesti do velikih promena onog dela UV-B zračenja koje dolazi do površine Zemlje. Ovo zračenje je opasno, ali ono utiče na površinske slojeve kože. Predugo izlaganje Suncu može izazvati i takozvano fotostarenje kože, koja postaje suva, nastaju duboke bore i oštećenje epiderma. Takođe, mogu nastati opekotine drugog stepena. UV-C zračenje, koje se kompletno apsorbuje u atmosferi i praktično se ne opaža na površini Zemlje. Taj opseg se često zove i sterilišuće zračenje. Ono je izuzetno opasno. UV-C zračenje nosi toliku energiju da pobuđuje valentne elektrone u nekim molekulima, što izaziva promene njihove strukture. To bi bilo beznačajno da među takvim molekulima nisu i baze kiseonika u nukleinskim kiselinama.

[причалица]

nastavak:

Upravo zbog toga UV-C zračenje može da utiče na promenu i oštećenje genetskog koda ćelija kože. Ukoliko ta oštećenja postanu velika i zahvate određene gene dolazi do nepovratnih oštećenja i razvoja raka kože.Posebno su osjetljivi takozvani melanociti koji su odgovorni za pigmentaciju kože. Njihovim zloćudnim bujanjem nastaje izrazito smrtonosan oblik raka kože koji se naziva melanom. Najugroženije su osobe svetle puti sa puno pega i mladeža po koži. Takve osobe UV-zaštitu moraju shvatiti krajnje ozbiljno. Koža i oči su organi na ljudskom telu koji su najčešće izloženi UV zračenju i stoga se najveća pažnja posvećuje njihovoj zaštiti. Ispitivanja su pokazala da adekvatna UV zaštita može u 70 odsto slučajeva da predupredi rak kože. Smatra se da se koža najbolje štiti odećom, a delove tela koji nisu zaštićeni odećom treba mazati zaštitnim kremama. Preporuke za javnost i zaštita Nisu svi ljudi jednako osetljivi na UV zračenje, zbog različite pigmentacije odnosno različite sposobnosti samozaštite njihove kože. Zbog toga su tipovi kože razvrstani u nekoliko tipova na osnovu takozvane minimalna eritemalne doze koja označava količinu UV zračenja koja uzrokuje crvenilo na do tada neizloženoj koži.

[причалица]

nastavak:

Postoji ukupno 6 fotobioloških tipova kože a na našem podneblju on se kreće uglavnom između 3 i 4. Za nastanak Sunčevih opekotina presudna je dilatacija krvnih sudova koji se nalaze upravo ispod površinskog sloja i ona se manifestuje kao crvenilo kože ili eritem. Izvesno vreme nakon početne upale kože ili pojave eritema (crvenila), povećava se količina kožnog pigmenta ili melanina, koji služi kao zaštitini sloj protiv UV zračenja. Koža tada potamni. Međunarodne preporuke kažu da pri sunčanju treba koristiti kremu sa zaštitnim faktorom 15 i primenjivati je na svaka 2 sata kao i svaki put posle plivanja. Posebnu pažnju treba obratiti na osetljive delove tela koji su više ili pod direktnijim uglom izloženi sunčevom zračenju. Kod organa vida rožnjača i sočivo u velikoj meri apsorbuju prirodnu i veštačku UV radijaciju. Prednje-komorna tečnost je praktično prolazna za UV zračenje i ne štiti sočivo. Rožnjača je relativno otporna na UV zračenje i u prirodnim uslovima ne strada. Izuzetak predstavlja ‘snežno slepilo’, koje naročito nastaje u planinama sa večitim snegom gde je nivo Sunčeve radijacije neobično velik.

[причалица]

nastavak:

Eksperimentalno je utvrđeno da prag traumatske doze za rožnjaču zavisi od talasne dužine svetlosti. Najopasnije je oštećenje endotela rožnjače zbog toga što te ćelije kod čoveka ne raspolažu regenerativnom sposobnošću. Njihov broje se smanjuje sa starenjem. Oštećenje sočiva izazvano višegodišnjom akumulacijom povreda UV zracima lako je sprečiti nošenjem naočara za sunce, ali samo onih koje upijaju ili odbijaju UV zrake. Pored mogućnosti kancera kože i oštećenja očiju, prekomerno izlaganje UV zračenju može smanjiti otpornost organizma na infekcije i pad imuniteta. Zbog toga, posebnu pažnju i zaštitu zahtevaju deca u periodu razvoja kada su naročito osetljiva na oštećenja izazvana zračenjem jer im imuni sistem još nije potpuno razvijen. Intenzitet ultravioletnog zračenja zavisi pre svega od količine ozona u atmosferi, zatim od visine sunca (geografska širina, godišnje doba, doba dana), nadmorske visine i stepena apsorpcije, kao i refleksije pre svega od oblaka i površine tla

[причалица]

nastavak:

Naravno da preterano izlaganje suncu treba izbegavati od 10 do 16 časova kada je ono najjače ali treba znati i to da ni u hladovini nismo zaštićeni jer se sunčevo zračenje reflektuje od zemlje i raspršuje se na sve strane (da nije tako u debeloj hladovini bi bio potpuni mrak). Takođe treba znati da sunčevi zraci prodiru i kroz tkaninu koja nije dovoljno gusta. Nismo sigurni ni u vodi, dok se kupamo na otvorenom, jer je dokazano da oko 50% UV zračenja može prodrijeti čak do 3 m dubine, u čistoj okeanskoj vodi. Refleksija sunčevog, a samim tim i ultraljubičastog zračenja posebno je opasna tokom zime, na planinama jer svež sneg može reflektovati i do 80% pristiglog UV zračenja. U normalnim okolnostima, kada u stratosferi ima dovoljno ozona, UV-C zračenje, koje je i najopasnije, je potpuno apsorbovano, kao i veći deo UV-B zračenja od koga samo nekoliko postotaka dolazi do Zemljine površine. Zbog toga je na površini Zemlje sunčevo UV zračenje sastavljeno od velikog iznosa UV-A zračenja i vrlo malog iznosa UV-B zračenja. S obzirom da je ozon glavni apsorber UV zračenja, njegov intenzitet na Zemljinoj površini jako zavisi o ukupnom iznosu ozona u atmosferi i debljini ozonskog sloja.

[причалица]

nastavak:

Poplava upozorenja o štetnosti UV-zračenja je počela otkrićem takozvanih “ozonskih rupa” u atmosferi. UV indeks parametri za javnost UV indeks je definisan zbog potrebe da se javnost obavesti jednostavnim, razumljivim parametrom o jačini UV zračenja i mogućim štetnim posledicama na ljude. Vrijednosti UV indeksa se kreću od vrednosti 0 do 10 i više, a za vrednosti veće od 7 UV zračenje se smatra visokim i preporučuju se mere zaštite: upotreba šešira sa širokim obodom, sunčanih naočara, zaštitne kreme i odeće s dugim rukavima. Osetljiva populacija može dobiti opekotine za manje od 20 minuta, pa se ne preporučuje izlaganje novorođenčadi suncu u vremenu od 10 do 16 sati. U republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije prognoza UV indeksa dobija se pomoću nemačkog modela koji pokriva deo Evrope. Ovaj model daje prognoze za 48 sati unapred. U prognozi se koriste satelitski podaci ozona i polja temperature, a dobijene vrednosti se koriguju za prognoziranu količinu oblačnosti tako se dobiju konačne vrednosti UV indeksa. Koža i oči su ljudski organi koji su najviše izloženi sunčevom ultraljubičastom zračenju što može rezultirati akutnim i hroničnim učincima na zdravlje kože (eritem, starenje kože, rak kože), očiju (fotokeratitis, snežno slepilo, katarakta) i imunološkog sastava. Dok UV-B zračenje uglavnom uzrokuje eritem i različite vrste raka kože, UV-A zračenje utiče na potkožno tkivo i može promeniti strukturu kolagena i elastičnih vlakana ubrzavajući starenje kože.

[причалица]

za kraj:

Važno je naglasiti da koža ima sposobnost samozaštite proizvodnjom melanina koji štiti od UV zračenja, dok ljudsko oko ne poseduje tu sposobnost. Oči se trebaju zaštititi sunčanim naočarima koje sadrže UV-B i UV-A filtere. Proizvođači bi trebali stavljati kategoriju zaštite stakala od vidljivog i UV svetla na prednju stranu naočara. Za opšu upotrebu se preporučuje kategorija 3, a za aktivnosti visokog rizika kao što su planinarenje ili jedrenje preporučuje se kategorija 4. Takođe se preporučuje upotreba naočara s bočnom zaštitom. Koža se najbolje štiti odećom. Šešir, košulja i pantalone pružaju najbolju zaštitu. Proizvođači bi vidljivo trebali označiti odjeću koja propušta UV zračenje. Delovi kože koji nisu zaštićeni odećom trebalo bi zaštititi zaštitnom kremom koja sadrži UV-B i UV-A filtere. Tokom prvog izlaganja suncu preporučuje se krema sa visokim zaštitnim faktorom (oko 30). Naročitu brigu treba posvetiti novorođenčadi i maloj djeci. Treba naglasiti da efekat zaštitnih krema zavisi ne samo od kvaliteta kreme već i o ispravnoj primeni. Preporuka je da se zaštitna krema sa zaštitinim faktorom 15 primjenjuje svaka 2 sata da bi bila delotvorna. Pored primene pre izlaganja suncu, potrebna je ponovna primena nakon kupanja. I pored svih upozorenja, većina ljudi sa nestrpljenjem iščekuju leto i mašta o moru i opuštenom ležanju na sunčanoj plaži. Bez namere da bilo kome pokvarime letovanje, podsećamo još jednom: Uživanje u suncu je i dalje moguće ali treba uvažavati preporuke lekara i stručnjaka i imati na umu štetnost ultraljubičastog zračenje!

[причалица]

za kraj:

Važno je naglasiti da koža ima sposobnost samozaštite proizvodnjom melanina koji štiti od UV zračenja, dok ljudsko oko ne poseduje tu sposobnost. Oči se trebaju zaštititi sunčanim naočarima koje sadrže UV-B i UV-A filtere. Proizvođači bi trebali stavljati kategoriju zaštite stakala od vidljivog i UV svetla na prednju stranu naočara. Za opšu upotrebu se preporučuje kategorija 3, a za aktivnosti visokog rizika kao što su planinarenje ili jedrenje preporučuje se kategorija 4. Takođe se preporučuje upotreba naočara s bočnom zaštitom. Koža se najbolje štiti odećom. Šešir, košulja i pantalone pružaju najbolju zaštitu. Proizvođači bi vidljivo trebali označiti odjeću koja propušta UV zračenje. Delovi kože koji nisu zaštićeni odećom trebalo bi zaštititi zaštitnom kremom koja sadrži UV-B i UV-A filtere. Tokom prvog izlaganja suncu preporučuje se krema sa visokim zaštitnim faktorom (oko 30). Naročitu brigu treba posvetiti novorođenčadi i maloj djeci. Treba naglasiti da efekat zaštitnih krema zavisi ne samo od kvaliteta kreme već i o ispravnoj primeni. Preporuka je da se zaštitna krema sa zaštitinim faktorom 15 primjenjuje svaka 2 sata da bi bila delotvorna. Pored primene pre izlaganja suncu, potrebna je ponovna primena nakon kupanja. I pored svih upozorenja, većina ljudi sa nestrpljenjem iščekuju leto i mašta o moru i opuštenom ležanju na sunčanoj plaži. Bez namere da bilo kome pokvarime letovanje, podsećamo još jednom: Uživanje u suncu je i dalje moguće ali treba uvažavati preporuke lekara i stručnjaka i imati na umu štetnost ultraljubičastog zračenja!

[причалица]

Grmljavina donosi olakšanje
Kiša i grmljavina donose olakšanje, i to ne samo zato što konačno podižu pritisak nakon teško izdrživog vremena u ciklonu, nego i zato jer je vazduh prepun negativno nabijenih jona. Oni čiste vazduh i popravljaju raspoloženje.

Oblaci pogoduju ispitima
Studenti tokom oblačnih dana više pažnje posvećuju akademskim dostignućima, dok su tokom sunčanih dana zaokupljeni društvom.

Plavetnilo podiže samopouzdanje
Vedro nebo podiže raspoloženje. Samopoštovanje i sampouzdanje su znatno veći, ljudi odvažniji.

[причалица]

Hladnoća preti bolestima
Hladnoća povećava rizik od bolesti krvnih sudova jer je veća sklonost zgrušavanju, a hladnijih dana tokom leta troši se više antidepresiva.


Promene pritiska izazivaju migrenu
Migrena je povezana s vlagom, vetrom i naglim promenama koje se događaju u periodu od jedan ili dva dana. Migrenu može uzrokovati i nizak i visok pritisak.


Nesanica zbog vetra
Kod jedne od tri osobe vetar ima veliki uticaj na zdravlje. Uzrok je glavoboljama, depresiji i nesanici, a češće su i pojave prehlade, gripa i upala kože. Topli vetrovi pogubno deluju na raspoloženje. Niži pritisak vazduha usporava mentalne aktivnosti i skraćuje pažnju i pamćenje. Bolovi u zglobovima i simptomi osteoartritisa jači su kad su pritisak i temperatura vazduha niski, a tada raste i broj porođaja.

[причалица]

Topao vetar izaziva psihozePsihoze su veoma rasprostranjena grupa oboljenja koje predstavljaju veliki problem, kako u pogledu same karakteristike oboljenja, tako i u pogledu nepovoljne prognoze. Kod ovih ljudi je smanjena adaptacija na spoljašnje promene atmosferskih činilaca, što se manifestuje pojavom određenih simptoma. Prodor toplog i vlažnog vazduha sa pojačanim južnim, toplim vetrom dovodi do nastanka psihomotornog nemira, pojačane aktivnosti i agresivnosti. Ovakvi iritativni faktori nadražuju vegetativne centre dovodeći do povećanja krvnog pritiska, napetosti mišića, pojačane refleksne aktivnosti, kao i razdražljivosti. Ovim se pogoršava osnovna bolest tako da pri takvim vremenskim uslovima dolazi do povećanja broja psihotičnih bolesnika i pogoršavanja njihovog stanja. Takođe je primećeno pogoršanje stanja bolesnika pri prelasku sa hladno - vlažnog na hladno - suvo vreme.

[причалица]

Moždani udari zbog niskog pritiska vazduhaNajveći broj moždanih krvavljenja nastaje kod povišene spoljašnje temperature, relativne vlažnosti iznad 40% i nižeg atmosferskog pritiska (ispod 1010 mbara). Utvrđeno je da preko 80% bolesnika sa povišenim arterijskim pritiskom i glavoboljom oseća tegobe i dva dana pre promene vremena. Poremećaji krvotoka u mozgu- moždani udari javljaju se češće kod osoba preko 50 godine života, a u poslednje vreme sve češće kod mlađih čak i od 30 godina i to naročito kod povećane vlažnosti vazduha, pada temperature i pojačanog vetra, kada su i najčešći moždani udari koji se završavaju fatalno. Smatra se da je za pojavu moždanih udara najopasniji prodor hladnog fronta u letnjim mesecima.

[причалица]

Velike vrućine povećavaju nasilje i broj samoubistavaVelike vrućine, mogu kod ljudi prouzrokovati toplotni udar, a u najdrastičnijim situacijama i smrt. Zbog lošije termoregulacije teže ih podnose starije osobe i mala deca. Zato, za vreme velikih letnih vrućina treba smanjiti telesnu aktivnost, piti mnogo tečnosti i što više boraviti u klimatizovanim prostorijama. Vreme utiče i na ljudsko raspoloženje, emocije i ponašanje. Tako na primer rezultati stranih studija pokazuju da su za vreme velikih vrućina pozivi policiji zbog nasilja u kući povećani, a samoubistva učestalija.

[причалица]

Visok pritisak izaziva migrenu
Sunčani dani s niskom vlažnošću vazduha većini ljudi su najugodniji. Ipak, visok vazdušni pritisak koji se najčešće povezuje s vedrim vremenom i još vedrijim raspoloženjem, može izazvati migrene - naročito ako pritisak naglo poraste.


Oluja - kriza za reumatičare

Oluju će prvi osetiti reumatičari. Promene vremenskih uslova su karakteristične kod reumatskih oboljenja. Glavne tegobe ove grupe pacijenata su bol, ukočenost zglobova i mišića, smanjena radna aktivnost i nervna labilnost, što se najčešće javlja pod uticajem frontova, povećanjem vlage i pada atmosferskog pritiska. Ovi bolesnici su pravi predstavnici meteoropata i oni prvi osećaju promenu vremena. Nagle promene vremena, prelazak sa toplo- suvog na hladno- vlažno vreme, toplo- vlažnog na hladno- suvo i toplo- suvog na toplovlažno deluju nepovoljno na ove bolesnike. Zbog toga, meseci u kojima su česte promene vremenskih prilika i česti prodori frontalnih poremećaja, kao maj i jun, na primer, nisu pogodni za ovu grupu ljudi. Slične probleme imaju i ranjenici, kod kojih intenzitet boli zavisi od vremenskih uslova - bol se pojavljuje pri padu atmosferskog pritiska uz istovremeni porast vlažnosti i temperature (tipična situacija prilikom približavanja oluje), a prestaje nakon prolaska oluje.

[причалица]

Atmosferski frontovi slabe koncentraciju
Poremećaj atmosferskog elektromagnetnog polja, do kojeg dolazi tokom prelaska atmosferskih frontova, slabi koncentraciju, odnosno produžava vreme reakcije (vrijeme potrebno da osoba reaguje na neki podražaj). Stoga su u takvim danima nezgode na poslu i u prometu češće. U nas je broj prometnih nezgoda značajno manji od prosječnog pri anticiklonalnim tipovima vremena ili kada je strujanje u visini sjevernih smjerova. Suprotno tome, dani s brojem nezgoda značajno većim od prosečnog, vezani su uz ciklonalne tipove vremena i generalno praćeni prelazom atmosferskih frontova preko naših područja.

Nagli porast pritiska otežava disanje
Za hronične bolesnike s respiratornim i kardiovaskularnim problemima nepovoljni su nagli prodori hladnog vazduha, praćeni jakim i mahovitim vetrom kao i naglim porastom vazdušnog pritiska.

[причалица]

Narodne izreke o vremenuIako je danas nauka znatno uznapredovala, čini se kako pritom ne treba zanemariti ni narodnu meteorologiju. Popularni Lucijin kalendar tradicionalan je metod predviđanja vremena - prognozu dobijamo na osnovu praćenja vremena u periodu od Svete Lucije do Badnjaka (po gregorijanskom kalendaru), odnosno od 13. do 24. decembra. Tih dvanaest dana predstavljaju dvanaest mjeseci u godini, a svakih 45 minuta u danu predstavlja dane u mesecu. Praćenje vremena počinje u ponoć na Svetu Luciju.

[причалица]

nastavak:

Koliko magle u oktobru, toliko snega u februaru”

Mlak decembar pokvari celu godinu

Kad na Novo leto suce lijepo svijetli, riba, voća i vina dosta ćeš imati “

Zelen Bozic, beli Uskrs”

Siječanjska kiša sve usjeve šiša”

Grmljavica zimska s još većom zimom pritiska

[причалица]

nastavak:

Ako zima ne pokaže svoju glavu početkom zime, pokaže rep na savršetku zime
Ako je uoči Miholja vedra noć, zima će imati veliku moć

Ako na Miholje sjever vuče, veliku zimu i snijeg dovuče

Kiša Miholja, do Božića blaga zima

Koliko ima mrazova prije Miholja, toliko ih bude poslije
Kakvo vrijeme na Malu Gospu nastane, takvo rado još dva mjeseca ostane

Ako na Mateja sunce sja, naskoro lijepa jesen zasja

[причалица]

za kraj:

Ako Mauricija sunce grije, po zimi oštar vjetar brije

U listopadu bura i mraz, siječnja sunčan čas

Mnogo magle u listopadu, mnogo snijega u zimu

Poslije krupe ne treba zvonjenja

[причалица]

Predznaci lepog vremena na osnovu ponašanja životinja

Pauci od ranog jutra pletu mrežu
Pčele su vrlo vredne i odleću daleko od košnice
Mravi danonoćno rade
Svici uveče svetle u velikom broju
Žabe gatalinke izlaze na obalu i leže na lišću, uveče krekeću
Ptice se oglašavaju ugodnim cvrkutom, čak i uveče
Laste visoko lete
Uveče leti mnogo slepih miševa...

[причалица]

Predznaci lepog vremena na osnovu meteoroloških parametara

Kazaljka na barometru tokom lošeg vremena počinje da pokazuje porast pritiska
Vedro nebo ili pojedinačni svetli oblaci
Magla na moru
Jutarnje magle koje silaze u doline
Oblaci koji silaze s vrha planina
Večernje rumenilo
Velika temperaturna razlika između dana i noći

[причалица]

Predznaci lošeg vremena na osnovu ponašanja životinja

Pauci ne pletu mrežu, a ponekad ih i kidaju
Mravi se ranije vraćaju u mravinjak
Pčele se zadržavaju u košnici ili njenoj blizini i ranije se vraćaju s paše
Kukci nemirno lete, zavlače se u skrovita mjesta, razdražljivi su, glasno se oglašavaju i peckaju
Žabe gatalinke ne izlaze iz vode, a uveče se ne čuje kreketanje
Ptice su mirne i ne oglašavaju se
Laste nisko lete
Sova uz jako kreštanje, danju, umjesto noću, odlazi u lov
Veverice besciljno skakuću po drveću i oglašavaju se posebnim zviždanjem
Krtice vrlo aktivno riju i izbacuju velike gomile zemlje...

[причалица]

Predznaci lošeg vremena na osnovu meteoroloških parametara

Postepen i dugotrajan pad pritiska uz visoku temperaturu
Duvanje zapadnih, jugozapadnih i južnih vetrova
Brzo kretanje visokih oblaka od istoka; to je ujedno je znak da najverovatnije severno od nas prolazi hladni front
Visoka relativna vlažnost vazduha kao i njen porast
Jednolični i tamnosivi oblaci pretkazuju dugotrajnu kišu
Halo oko Sunca i Meseca
Snažno jutarnje rumenilo
Magla koja je postojala dan pre, naglo se uzdiže i pretvara u oblačnost

[Cruz]

Nevjerojatan tsunami „valovitih oblaka“ prekrio obalu Floride!


http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Mail Online je objavio vijest o neobičnom vremenskom fenomenu.


Isprva fotografije nalikuju obliku vala tsunamija koji je prekrio obalu Floride. Ali na olakšanje stanovnika Panama Cityja u Floridi, ovaj nevjerojatan niz fotografija pokazuje prirodni fenomen koji uopće nije opasan ni smrtonosan – valovite oblake.


http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Pilot helikoptera JR Hott je napravio snimke koje pokazuju nisku sumaglicu koja valovitim kretanjem prelazi preko zgrada koje se nalaze u samoj blizini obale.

Tv postaja KATU je izvijestila kako je Hott napravio fotografije dok je letio nad obalom Meksičkog zaljeva, nakon što ga je jedan od njegovih pilota obavijestio o ovoj pojavi.


http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Prije nego li je njegov helikopter obavila gusta magla Hott je uspio napraviti ove valovite formacije magle.

„Odmah smo uskočili u helikopter čim smo čuli za pojavu ovog fenomena, no nismo mogli dugo ostati u zraku jer je magla prekrila našu zrakoplovnu luku samo par minuta nakon što smo sletjeli,“ rekao je Hott.


http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Prema objašnjenju, Dr. Grega Forbesa s web stranice Weather.com, „Fenomen se dogodio zbog toga što je topli vlažni zrak stvorio maglu tik do same obale i to pri samoj površini mora, nakon toga je blagi vjetar lagano prebacivao maglu preko obližnjih zgrada, pri čemu se topli zrak hladio kako se dizao u visinu.“


http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Dr. Forbes je na svojoj web stranici napisao slijedeće: „Vidite kako se oblaci formiraju tik do obale, a vjetar ih baca preko zgrada, no nakon što pređu preko visokih zgrada oblaci se hlade i nestaju.“

Izvor: Daily Mail // Prijevod: Matrix World
Izvor: www.znanost.com

[причалица]

Američka svemirska agencija je pomoću spektroradiometra na satelitima "Tera" i "Akva" izmerila najveću toplotu koja se emituje sa Zemljine površine i to tik iznad površine, gde su temperature najviše. Prema rezultatima NASA, to je pustinja Lut u Iranu, sa izmerenih 70,7 stepeni Celzijusa!

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Istraživanje je rađeno tokom 2004, 2005, 2006, 2007. i 2009. godine, a upravo je pšustinja Lut najčešće bila rekorder, kao najtoplije mesto na Zemlji. Temperatura od 70,7 stepeni, koja je izmerena 2005. godine, viša je za 12 stepeni od dotadašnjeg svetskog rekorda, izmerenog u Libiji.

U dva navrata kada pustinja Lut nije bila najtoplije mesto na Zemlji, to su bili dolina Kvinslend u Australiji 2003. godine, sa 69,3 stepena Celzijusa, i basen Turpan u pustinji Taklimakan u Kini, 2008. godine, sa 66,8 izmernih stepeni.


Ipak, temperature koje beleže sateliti NASA razlikuju se od onih koje možemo da čujemo u vremenskoj prognozi, budući da postoje velike oscilacije u temperaturi koja se zabeleži na samoj površini zemlje i samo nekoliko metara iznad.

Naučnici su temperaturu na samoj površini zemlje prvi put izmerili 1915. godine u Tusonu u Arizoni (SAD), kada je izmerena temperatura od 71,5 stepen, dok je samo metar iznad iznosila 42,5.

Oba uređaja NASA u stanju su da skeniraju kompletnu površinu Zemlje tokom 24 sata, čime su prvi put popunjene praznine u merenju temperature u različitim delovima sveta, gde zbog nepristupačnosti terena dosad jednostavno nije bilo merenja.

[причалица]

nastavak:

Prva merenja su počela još u julu 1913. godine, kada je u Dolini smrti u Kaliforniji zabeleženo 56,7 stepeni Celzijusa, što je odmah upisano kao najviša temperatura na Zemlji. Međutim, samo devet godina kasnije rekord je oboren u meteorološkoj stanici u El Aziziju u Libiji, gde je zabeležana temperatura od 58 stepeni.

- Najvrelije pustinje na Zemlji, kao što su Sahara, Gobi, Sonoran, depresija Dalol u Etiopiji i Lut, su klimatski oštre i toliko udaljene da je teško vršiti rutinska merenja i održavati meteorološke stanice - kaže Dejvid Midreksler sa Univerziteta u Montani.

Svetska meterološka organizacija ima približno 11.119 stanica širom sveta preko kojih prikuplja temperature sa Zemljine površine. Kada se to uporedi sa 144,68 miliona kvadratnih kilometara površine Zemlje, to znači da imamo po jednu stanicu na svakih 13.012 kvadratnih kilometara.

Zbog toga su sateliti NASA priskočili u pomoć i pružili dosad najpotpuniji i najpecizniji uvid gde se zaista nalazi najtoplije mesto na Zemlji.


http://www.youtube.com/watch?v=kA5ml9aTbos&feature=player_embedded

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Nevreme koje je danas popodne zahvatilo glavni grad Srbije donelo je neobičnu meteorološku pojavu - pijavicu na Novom Beogradu.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Fotografija je nastala danas oko 17 sati, a da je na njoj pijavica potvrdili su za "Blic" i u Hidrometeorološkom zavodu Srbije.


- Na slici jeste snimljena pijavica - to je jedan od oblika tornada, ali slabijeg intenziteta i manjih prostornih razmera. Ona se javila u sklopu superćelijske nepogode koja se u severoistočnoj struji premeštala preko Beograda dalje na zapad - rekla je Aleksandra Arsić, meteorolog u RHMZS.

Ona je istakla da ova pojava retka, ali nije neuobičajena za naše područje.

Nevreme u Beogradu izazvalo je potpuni kolaps u saobraćaju. (http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/325172/Kolaps-u-saobracaju-zbog-nevremena)

Poslednji slučaj pijavice koji je zabeležen javio se 14. maja 2010. na širem području Sombora.

i (http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/189296/Tornado-u-Somboru)zvor: www.blis.rs

[причалица]

Rupa u oblaku iznad Tasmanije široka skoro 1.000 kilometara


Satelit “Akva” američke svemirske agencije NASA uhvatio je 5. juna snimak neobičnog vremenskog sistema kod obale Tasmanije, na kome se vidi ogromna rupa u oblaku, koja u jednoj tački doseže širini veću od 997 kilometara.

http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Naučnom analizom utvrđeno je da je rupu uzrokovao padajući vazduh, povezan sa visokim pritiskom sistema kod površine Velike australijske omče, ogromnog zaliva na jugu Australije.

Ovalna rupa “isečena” je iz sloja morskih stratokumulusnih oblaka.

Sistemi visokog pritiska često donose lepo vreme i vedro nebo, a to je upravo ono što se dogodilo, na spektakularan način, preneo je "Diskaveri njuz".

Vetrovi duvaju spolja, od područja visokog pritiska, zbog čega ta područja vuku vazduh na dole. Dok vazduh tone, on se takođe zagreva, povećavajući isparavanje i otežavajući vazduhu da zadrži oblake. Sistemi visoko pritiska, koji se zovu i anticikloni mogu da stvore velika, kružna područja vedrog neba.

- Mogli biste to nazvati anti-olujom – rekao je Patrik Minis, atmosferski stručnjak NASA-e.

Za razliku od njih, područja niskog pritiska vuku vazduh na gore i generišu oblake i olujno vreme, često proizvodeći ciklone.

izvor: www.blic.rs (http://www.blic.rs)

[причалица]

Filmski reditelj Kris Tendži krenuo je u divljinu Australije da potraži lokaciju za film, umesto nje je u Alis Springsu nabasao na jedan od najređih prirodnih fenomena - vatreni torndado. Tendži je uspeo da snimi i preživi ovaj "bliski susret".

http://www.blic.rs/data/images/2012-09-18/274085_tornado-02_ff.jpg?ver=1347950582
Reditelj Tendži je slučajno nabasao na vatreni tornado

Reditelj se nalazio na 300 metara od vatrenog tornada koji se izdizao 30 metara u visinu, a po rečima Tendžija ispuštao je zvuk poput borbenog aviona. Da sve bude još čudnije, u okolini uopšte nije bilo vetra.


Britanski tabloid "Dejli mejl" navodi da vatreni tornado, poznat i kao vatreni đavo, nastaje kada se stub vrućeg vazduha spusti do tla i pokrene požar. Ovakve pojave nisu dugotrajne, pošto vatreni tornado obično nestane za oko dva minuta.

http://www.blic.rs/data/images/2012-09-18/274086_tornado-03_ff.jpg?ver=1347952434
Tornado je poznat i po nadimku "vatreni đavo"

Međutim, Tendži kaže da je u ovom slučaju tornado vrteo vatru više od 40 minuta.

- Vreme je bilo savršeno mirno i bilo je oko 25 stepeni Celzijusa, dan je bio u potpunosti bez ikakvih dešavanja. Odjednom, neki čovek je viknuo "Šta je ono?' i ja sam se okrenuo i video 30 metara visoki vatreni tornado - kaže Tendži i dodaje da je bukvalno otvorenih usta posmatrao fenomen.

http://www.blic.rs/data/images/2012-09-18/274084_tornado-01_ff.jpg?ver=1347951205

Tendži koji vodi "Alis Springs film i televiziju", naveo je i da je ovo bilo "iskustvo kakvo se desi jednom u deset života".

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/343310/Pogledajte-Vatreni-tornado-visok-30-metara-u-Australiji

[причалица]

Kao da Australiji u ovom trenutku nisu dovoljne na desetine požara koji bukte u najnaseljenijem južnom delu kontinenta, zapadnom delu ove zemlje sada preti ciklon Narel koji je dostigao opasnu kategoriju 4, ali pokazuje znake slabljenja. Nadolazak ovog ciklona izgleda u isto vreme zastrašujuće i zadivljujuće.

http://www.blic.rs/data/images/2013-01-11/303535_australija02afpfoto-brett-martin_ff.jpg?ver=1357899131
Nadolazak ciklona Narel deluje zastrašujuće nestvarno

Ciklon Narel nalazi se samo jednu skalu ispod najteže kategorije 5. Australijski Meteorološki zavod navodi da to znači da bi do sutra maksimalna brzina vetra koju ciklon proizvodi mogla da dostigne 250 kilometara na čas kada nevreme bude stiglo do obalskog područja.

http://www.blic.rs/data/images/2013-01-11/303534_australija01afpfoto-brett-martin_ff.jpg?ver=1357899177

Leks Mekaloh, komesar za bezbednost savezne države Zapadna Australija, upozorava kompanije koji operišu na kopnu i moru u ugroženoj oblasti da je ključno da bude dobro pripremljene.

- Najgore što ljudi mogu da urade jeste da potcene snagu ciklona. U udaru ciklona Bobi u februaru 1995. poginulo je sedam osoba, a troje ljudi je stradalo za vreme ciklona Džordž u martu 2007 - rekao je Mekaloh.

http://www.blic.rs/data/images/2013-01-11/303542_australija-afp_ff.jpg?ver=1357902626
Vetrovi su digli ogromne oblake dima od požara koji već nedeljama bukte u Australiji

Ciklon Narel, prvi u ovoj sezoni, izazvao je zatvaranje luka iz kojih se prevozi petina svetske proizvodnje rude gvožđa i sve više prekida snabdevanje naftom i prirodnim gasom iz severozapadne Australije. Lokalne aviokompanije već su spremile letove za evakuaciju zaposlenih u rudnicima i radnika sa naftnih platformi.

Veći deo rude gvožđa iz ovog regiona ide u kineske čeličane, ali i u postrojenja u Japanu i Južnoj Koreji. Daleki zapad Australije slabo je naselje, a prostire se na površini koja je četiri puta veća od Teksasa.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/362136/Nije-fotosop-Ciklon-Narel-udara-severozapadnu-Australiju-spremna-evakuacija

[причалица]

Како пада снег


http://elementarium.cpn.rs/wp-content/uploads/2012/01/zimska-idila.jpg

Снег је поново над градом. Као гост који ретко долази у посету, његова изненадна појава у сивом, хладном дану, уме да у први мах изазове приличну радост. Због поновног сусрета са старим пријатељем, они који га дочекују изађу на прозоре, на тренутак оставе своје уобичајене животне невоље и свакодневне обавезе, понеко чак и телефоном обавести комшије и рођаке о неочекиваном посетиоцу.

Нажалост, снежно задовољство брзо пролази. Снег убрзо постаје гост који ремети свакодневицу, отежава кретање, предуго се задржава и не хаје превише за устаљене навике, тако да изазива испрва тихо гунђање, нервозу, а потом и отворену нетрпељивост. Шта је снег заправо? Шта је то што су деца узалудно ишчекивала целе зиме и што је наједном, почетком децембра, поново дошло?

Каква се наука крије иза снега? Шта је неколико дана падало изнад града, по чему се разликује од кише и леда, како настаје једна снежна пахуља и колико ће разних метеоролошких околности поново морати да се усклади да би се у облацима формирала пахуља?

[причалица]

наставак:

СНЕЖНИ КРИСТАЛИ

Снег је облик воде у чврстом стању чија се кристализација одвија у атмосфери, па иако је његова хемијска формула H20, иста као код воде или леда, снег се прилично разликује од суснежице и ледене кише.

Кишне капи, настале кондензовањем водене паре у облацима, могу се због ниске температуре током пада замрзнути и претворити у суснежицу и лед, али тако настале залеђене честице нису снег и разликују се од снежних пахуља по свом облику и структури.

Кључни разлог за то је што пахуље настају већ у облацима, где се снежни кристали формирају директно из водене паре. Пахуље могу бити сачињене од једног или више спојених кристала, док се при вишим температурама граде од великог броја кристала и на земљу падају у снежним грудвицама.
Сваки снежни кристал је заправо кристал леда, тако да његову геометрију одређује геометрија молекула воде који је састављен од једног атома кисеоника и два атома водоника, међусобно размакнута за 105 степени.

У леду се молекули воде везују у низове правилних шестоугаоних прстенова, па лед има хексагоналну кристалну решетку. Елементарна ћелија кристала леда је у облику шестостране призме, геометријског тела са два шестоугла у основама и шест правоугаоника у омотачу, у чијим се теменима налазе молекули воде.

Раст снежног кристала почиње у облаку суперзасићене водене паре тако што се молекули воде кондензују око сићушне честице прашине и образују шестострану призму на коју се додају нови слојеви молекула. Испрва, док је кристал малих димензија, он расте споро и читава решетка задржава исти облик.

Како снежни кристал постаје све већи, његових шест углова бивају све више размакнути и све више окружени суперзасићеним ваздухом, тако да углови почињу да расту за нијансу брже од остатка кристала.

Због ове мале разлике у брзини на угловима, шестоугаони кристал почиње да се грана у шест кракова. Околни атмосферски услови су практично исти за све краке, тако да они расту приближно на исти начин и истом брзином. Зато све снежне пахуље имају шест међусобно идентичних кракова.

[причалица]

наставак:

ЈЕДИНСТВЕНА СИМЕТРИЈА

http://elementarium.cpn.rs/wp-content/uploads/2012/01/pahulja-01.jpg

Раст снежног кристала и коначан облик пахуље пре свега зависе од концентрације влаге у облаку и температуре ваздуха.

У лабораторијским експериментима са контролисаним условима утврђено је да при различитим температурама, у интервалу од -3 до -20 °C, настају пахуље које се међусобно драстично разликују. Нa -5°C обично настају пахуље са најдужим крацима, док се између -20°C и -15°C формирају пахуље у облику равних шестокраких кристала.

Током обликовања свака пахуља непрестано преживљава драматичне измене у окружењу, бива ношена на разне стране облака, трпи различит притисак и влажност, али се те промене једнако одражавају на све кракове у једној пахуљи, што без обзира на сложеност коначно добијене структуре, обезбеђује њихову симетрију. Због ове симетрије, све пахуљице на први поглед изгледају слично.

Међутим, никада из облака на тло неће пасти две потпуно исте снежне пахуље. Вероватноћа да настану две индентичне пахуљице скоро да је једнака нули, управо због прилично несталних услова у којима поједине пахуље настају, али и због молекуларне структуре леда. Услед постојања више изотопа водоника и кисеоника, на сваких 5000 молекула воде јавља се један који се разликује од осталих.

Омањи снежни кристал садржи неколико хиљада милиона милијарди молекула воде, што значи да у њему има око милион милијарди молекула који се разликују од осталих. Они су насумично распоређени по кристалној решетки, чинећи сваки снежни кристал јединственим.

Када би у свакој години настало милион милијарди пахуља, вероватноћа да се чак и током периода од 15 милијарди година, колико износи старост целе васионе, формирају две до у молекул индентичне пахуљице и даље је практично нула.

[причалица]

наставак:

ЗВУЦИ НА СНЕГУ

Снег данас привремено или стално покрива око 23 процента површине Земље. Уобичајено, снег пада северно од 35° и јужно од 35° географске ширине, а ближе екватору се јавља врло ретко и то на надморским висинама изнад 5000 метара.

Осим за климу, снежни покривач је значајан за многе биљне и животињске врсте. Слаба проводљивост топлоте штити поједине врсте од смрзавања током зиме, док отопљавање снега наводњава земљиште.

Занимљиво је да снег, осим што слабо проводи топлоту, лоше проводи и звук. Будући растресит, налик на материјале који се у грађевинарству користе за звучну излоацију, снежни покривач добро апсорбује амбијентални звук услед чега настаје добро позната тишина, тајац после снежне вејавице. Када се довољно наталожи и временом постане гушћи, више није тако добар апсорбер звука.

Међутим, тада се јавља једна појава омиљена код људи који уживају у шетњама по снегу. Сабијени снежни кристали на довољно ниској температури, уместо да се топе, пуцају под ногама, што изазива ефекат шкрипања. Када се температура подигне, кристали почињу да се топе под корацима и звук нестаје, тако да се шкрипање снега најчешће јавља ноћу и у хладним јутрима. Снег прате и разне друге, донекле необичне појаве, чисто литерарне.

Љубитељи снега се могу пронаћи у извесном броју књига о једној врло специфичној чежњи за удаљеним светом белине, за мистериозним светом „код Хиперборејаца“ или пак у нешто популарнијем Осећају госпођице Смиле за снег. Чаролија снега је у таквој тежњи несумњива. Пахуље се увек у хаотичном лету спуштају на тло и стварају снежни покривач који у белини, у невиности на коју асоцира, уравнотежује сваки предео, улепшава призоре прљавог града и укида ружне овдашњости. Изазива тишину.

[причалица]

Na Antarktiku je u avgustu 2010. godine izmerena rekordno niska temperatura od minus 93 stepena Celzijusova, navodi se u danas objavljenim naučnim podacima.

http://www.blic.rs/data/images/2013-12-10/410158_antarktik-foto-reuters-2_ff.jpg?ver=1386661162
Mapa Antarktika s označenim mestom na kom je izmereno minus 93 stepena Celzijusa

Naučnici su ovo otkrili dok su analizirali podatke o globalnoj temperaturi koje su sateliti sakupili u poslednje 32 godine.
Potvrđeno je da visoki greben na Istočnom antarktičkom platou sadrži džepove zarobljenog vazduha čija je temperatura 10. avgusta 2010. godine dostigla rekordno nisku vrednost.

http://www.blic.rs/data/images/2013-12-10/410157_antarktik-foto-reuters-1_ff.jpg?ver=1386661242
Antarktik na snimku NASA

Dosadašnji rekord bila je temperatura od minus 89,2 stepena, izmerena 1983. godine u ruskoj istraživačkoj stanici "Vostok" u istočnom delu Antarktika, izjavio je Ted Skambols, vodeći naučnik Nacionalnog centra za sneg i led u Bulderu, u Koloradu.

- Pretpostavljali smo da će ovaj antarktički greben biti ekstremno hladan i hladniji od Vostoka, zato što se nalazi na planini - rekao je Skambos.

Otkriće ekstremno niske temperature dogodilo se tokom istraživanja o snežnim dinama, kada su naučnici želeli da saznaju da li površinski sloj snega propada kroz uočene pukotine.

Veoma niska temperatura nastaje kada vazduh ostane zarobljen na jednom mestu duže vreme. Ukoliko je nebo vedro nekoliko dana, tlo emituje preostalu toplotu, a iznad snega se formira sloj veoma hladnog vazduha.

izvor: www.blic.rs

[причалица]

Arktička zima koja je zahvatila američki Srednji zapad je pretvorila veći deo Velikih jezera u led, a oblast oko njih u zaleđene bele ravnice.

http://www.blic.rs/data/images/2014-02-16/435928_lake-superior-14-foto-reuters_ff.jpg?ver=1392585840
Ledenice u pećini kod jezera Superior

Na najvećem od tih jezera, Gornjem jezeru ili Superioru, mogu se videti prava umetnička dela koja je stvorila zima. Pećine koje su se formirale proteklih vekova duž obale Gornjeg jezera u severnom Viskonsinu sada su se transformisale u neverovatne ledene skulpture.

http://www.blic.rs/data/images/2014-02-16/435931_lake-superior-17-foto-afp_f.jpg?ver=1392584571

Vodopadi koji su se sa litica spuštali u jezero pretvorili su se u ledene stubove.

http://www.blic.rs/data/images/2014-02-16/435927_lake-superior-13-foto-reuters_f.jpg?ver=1392584587

Ledenice se spuštaju sa plafona pećina poput ogromnih lustera, neke od njih su tanke i oštre poput igala, a druge izgledaju tako komplikovano, kao da ih je izgravirao neki umetnik.

http://www.blic.rs/data/images/2014-02-16/435923_lake-superior-9-foto-reuters_ff.jpg?ver=1392584755

Pristup ovim pećinama je moguć samo preko jezera, ali led na jezeru toliko čvrst i debeo, da ljudi mogu slobodno da da hodaju po njemu, pa su mogli da došetaju do pećina, prvi put od 2009. godine.

http://www.blic.rs/data/images/2014-02-16/435921_lake-superior-7-foto-reuters_ff.jpg?ver=1392585193

Oko 35.000 ljudi je posetilo ove pećine od početka godine.


http://www.youtube.com/watch?v=_g7_SRaMP8M#t=1

[DaDole]

NASA šokirana novim nalazima na Antarktiku: Ovo je samo početak. Biće mnogo, mnogo goreAmerički naučnici upozoravaju da je klima promijenjena i da je čovječanstvo "prošlo tačku sa koje nema povratka

http://www.6yka.com/img/s/656x350/upload/images/01Maj%202014/anatrktik.jpg

[DaDole]

Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji (iz NASA) upozoravaju da je topljenje ledenog pokrivača na zapadnom Antarktiku - nezaustavljivo, nakon što su proučili podatke sakupljenje u posljednjih 40 godina.
http://www.blic.rs/data/images/2014-05-13/468456_antarktik-02_ff.jpg?ver=1399973214
Posljednje ispitivanje pokazuje da šest ledenjaka koji se otapaju u Admunsenovo more - rapidno nestaju.

Ledeni "plašt" na zapadnom Antarktiku ključan je za rast nivoa mora i sadrži 2.2 miliona kubnih kilometara leda, odnosno čini deset odsto ukupnog volumena leda na Antarktiku.

Ako bi se taj led otopio, nivo mora "porastao" bi za čak 4.6 metara, što bi dovelo do potapanja obalnih gradova.

Šest ledenjaka u zapadnom Antartktiku sadrže dovoljno vode da nivo mora poraste za 1.2 metra.

Studija objavljena u časopisu "Nauka" Univerziteta u Vašingtonu predviđa da će se jedan od ledenjaka urušiti i otopiti za 200 do 500 godina.

[DaDole]

http://www.blic.rs/data/images/2012-03-20/226959_antarktik-foto-reuter_f.jpg?ver=1399973293
Njegov nestanak može, potom, dovesti do nestanka cijele zapadne ledene ploče.


Ranija predviđanja govorila su da će nivo mora porasti za 98 centimetara do 2100. godine.

Ipak, nova istraživanja daju malo više vremena čovječanstvu da nađe način da uspori klimatske promene.

[причалица]

Meteorološki sajt "SerbianMeteo" saopštio je da je ciklon koji je 13. maja zahvatio Srbiju dobio ime "Tamara".

http://www.blic.rs/data/images/2014-05-15/470022_meteo-01_ff.jpg?ver=1400180719
Ukupne količine padavina koje je model GFS davao nekoliko dana unapred su se veoma dobro podudarile sa realnim stanjem sada

- Od ove godine smo na SerbianMeteo forumu počeli da dajemo imena ciklonima, pa je ovaj ciklon po dogovoru nazvan "Tamara" - navodi se na ovom sajtu.

[причалица]

Sajt navodi da je Srbija od utorka, 13. maja, pod uticajem ciklona Tamara, koji će ostati zapamćen kao najkišovitiji ciklon od kada se vrše meteorološka merenja u Srbiji.

"Statistički, verovatnoća da ovakav ciklon zahvati Srbiju je veoma mala. Dešava se ponekad da neka manja područja zahvati kiša nalik ovoj, ali da zahvati ovako velike površine, jednostavno nije zabeleženo u istoriji meteoroloških merenja kod nas", piše "SerbiaMeteo".

Teoretski gledano, u Srbiji su mogući i razorni tornadi, ali ipak nisu zabeleženi, osim u vidu jačih trombi (pijavica). Samim tim, uvek postoji mogućnost i za ovakav ciklon. Neverovatno je da se podudarilo da istovremeno bude tolika dubina ciklona, njegovo trajanje i putanja kojom se kretao. Ako analiziramo tu putanju, ona je gotovo nestvarna. Ciklon se danima „vrteo oko Srbije“, a da pritom nije slabio. Ovako je izgledao ciklon na prognostičkoj karti GFS modela:

http://www.blic.rs/data/images/2014-05-15/470024_meteo-03_ff.jpg?ver=1400180870

[причалица]

A ovako je izgledalo večeras u 20h:

http://www.blic.rs/data/images/2014-05-15/470023_meteo-02_ff.jpg?ver=1400180884

Jasno se vidi da je veći deo centralne i istočne Evrope pod uticajem ovakvog ciklona, a da je Srbija tu praktično u samom centru.

Jedan od glavnih razloga što se ovaj ciklon nije ugasio nad kopnom je relativno visoka temperatura i vlažnost vazduha. Temperaturna stratifikacija sa visinom je nad unutrašnjosti Balkana bila idealna za ciklogenezu i produbljivanje ciklona. Gotovo kroz celu troposferu je postojao sloj potencijalno nestabilnog vazduha sa relativnom vlažnošću blizu 100%, što je stvorilo idealne uslove za formiranje nimbostratusne oblačnosti sa ugnježđenom konvekcijom. Zbog svoje dubine, ciklon se neprekidno „punio“ toplijim vazduhom sa juga i istoka, što je produžavalo život i jačinu ovog ciklona.

[причалица]

Slabljenje ciklona se konačno očekuje večeras, i to prvo u prizemnim slojevima atmosfere, a tek tokom sutrašnjeg dana i na visini. Dakle, to će u petak biti samo visinski ciklon nad Srbijom:

http://www.blic.rs/data/images/2014-05-15/470027_meteo-05_ff.jpg?ver=1400180914

Svedoci smo nezapamćenih poplava koje već dva dana haraju širom Srbije, ali ovaj ciklon je i po meteorološkim podacima ušao u istoriju. U Beogradu, Loznici i Valjevu je uveliko premašen maksimum dnevne količine padavina. Za Beograd je taj masimum do sada iznosio 94mm (litara po metru kvadratnom) iz juna 1994. Jutros je izmerena količina od neverovatnih 108mm za 24h u Beogradu. U Valjevu je 24h palo takođe 108mm, a u Loznici 110mm (najviše u Srbiji).

[DaDole]

Обилне кише предвидјели још 1995.
Подручје Балкана поштеђено је урагана, није на мети монсуна ни цунамија, али посљедњих година биљеже се временски екстреми нетипични за овај дио Европе
http://www.rtrs.tv/_FOTO/nwz/0384/038464.jpg
Поплаве тренутно односе људске животе и наносе огромну материјалну штету ових дана у БиХ и Србији. Зимус је било мало снијега са температурама изнад просјека, док нас је 2012. захватио ледени талас са великим снијегом који је одсјекао људе у планинским селима и донио ђацима ванредни зимски распуст. Прошлог августа Балкан је био најтоплије подручје у Европи са 41 степен целзијуса, колико је мјерено у Мостару и Подгорици.
Крајем априла, БиХ је била домаћин конференције директора националних хидрометеоролошких завода југоисточне Европе. На скупу у Бањалуци чуло се да су поплаве које су захватиле регион симптоми процеса промнене климе због глобалног загријевања.
Широм свијета посљедњих година биљеже се хидрометеоролошке појаве које научници повезују са најављеним климатским промјенама, упозоравајући да су екстремне временске прилике у разним дијеловима свијета. Метеоролозима се може приговорити да нису увијек прецизни, али климатолози су добро предвидјели учесталост обилних киша. Расположиви подаци указују да ће загријана планета искусити учесталије обилне падавине, повезане са интензивнијим хидролошким циклусом и повећаним капацитетом топлије атмосфере да задржава влагу, написали су прије 20 година аустралијски научници.

Обилније кише као посљедица топлије атмосфере појављују се као константа у разним научнима предвиђањима. Прогнозе су засноване на физици: угљен-диоксид загријева ниже слојеве атмосфере која онда задржава више влаге, а како се загријева и површина океана, више влаге испарава.
У дугорочној процјени Европске агенције за животну средину из прошлог јуна наводи се да ће Стари континент у будућности чешће бити погођен поплавама, дјелимично и због климатских проблема.
Иначе, највише трошкова од природних непогода у Европи изазивају поплаве, а ти трошкови стално расту од 1980. Прошлог јуна у поплавама у централној Европи погинуло је најмање 11 особа. Погођене су биле Њемачка, Чешка, Аустрија, Словачка и Мађарска. Осим климатских промјена које утичу на ову појаву, све већи трошкови протеклих деценија могу се приписати и томе што више људи живи у плавним подручјима, закључила је ЕЕА.

[DaDole]

Najveći stručnjak za padavine tvrdi: Katastrofa s poplavama će se ponoviti!http://www.6yka.com/img/s/656x350/upload/images/01Maj%202014/Poplava-Mladjen-Curic.jpg
“Da smo poslušali UN prije 24 godine, do katastrofe ne bi došlo“, kaže za Telegraf redovni profesor Instituta za meteorologiju prof. dr Mlađen Ćurić.

U trenutku kada je ciklon Tamara počeo da lije nad Srbijom, ovaj stručnjak kome je uža specijalnost fizika oblaka koji dovode do formiranja padavina, znao je da nas je stigla kazna zbog nemarnosti koju smo pokazali sad već davne 1990, piše Telegraf

[DaDole]

'Te 1990. godine, Ujedinjene Nacije su svim svojim članicama saopštile rezultate tridesetogodišnjeg istraživanja, koje je obuhvatilo period od 1960. do 1990. U izvještaju su upozorile da najveću opasnost po živote i imovinu ljudi predstavljaju atmosferske nepogode, od kojih čak 90 odsto otpada na snažne ciklone, tornada, uragane, sniježne oluje, poplave, jake olujne vjetrove, toplotne talase, samo deset odsto otpada na zemljotrese i vulkane', kaže profesor Ćurić, pa nastavlja:

'UN su tada savjetovale sve zemlje članice da naprave projekte u kojima će stručnjaci izučavati elementarne nepogode koje su se dešavale, te bi zahvaljujući saznanjima do kojih dođu, mogli da ih najave. Kod nas to tada niko nije shvatao ozbiljno', priča ovaj profesor i objašnjava kako je on tada predložio projekat Saveznom Hidrometeorološkom zavodu, koji ne samo da nije prihvaćen, već ni u godinama koje su uslijedile niko nije napravio sličan projekat.

Ovih dana smo, kako kaže profesor, platili ceh zato što nismo poslušali UN.

'Sve ovo što nam se dogodilo nije greška sadašnjih hidrometeorologa, jer oni ne mogu da predvide kako će se cikloni kretati i koliko će kiše donijeti. Ta istraživanja se rade jako dugo, minimum pet-šest godina. Sad ako bismo se odlučili da ispravimo grešku iz prošlosti, taj projekat bi mogao da bud gotov tek 2020. godine'.

Na pitanje šta bi tačno podrazumjevao taj projekat, ovaj profesor objašnjava da je potrebno analizirati svaku oluju koja se dogodila u Srbiji. Tu bi se dalje analizirale štete koje su načinjene, pa bi se uz određene naučne metode moglo predvidjeti kada i kakva bi bila sljedeća nepogoda. Samim tim, mogle bi se spriječiti ogromne štete.

Prognoze profesora Ćurića za naredni period nisu optimistične.

'Očekuje nas sigurno još ovakvih nepogoda. Evropa je klimatsko područje slično našem. Zašto bi se nešto dešavalo u Poljskoj, a da se ne dešava kod nas? Atmosfera je fluidna sredina, te se ne može tačno predvidjeti kad će se nešto dogoditi, ali je apsolutno sigurno da se ovakve nepogode mogu ponoviti', smatra profesor Fizičkog fakulteta.

'Istog ovog ljeta može da se ponovi nepogoda slična onoj koju smo upravo preživjeli. To ne bi trebalo da se dogodi, jer se prema statistici ne dešava tako često, ali u teoriji je moguće', napominje Ćurić.

Kao ilistraciju ove teze, profesor Fizičkog fakulteta navodi primjer Italije koju su 2011. pogodile strašne nepogode. Kako kaže, tad je u severnom dijelu ove zemlje “palo dva do tri puta više kiše nego kod nas sada.

'Ali, oni su bili pripremljeni i nije bilo tako tragično kao kod nas. Italijani su pametnije radili i pripremali život za takve opasnosti. Na primjer, nisu zidali kuće uz rijeke', zaključuje profesor Ćurić.

[DaDole]

STRUČNJACI UPOZORAVAJU: Nakon poplava stižu nam i ekstremne suše!
Temperatura se povećava na Balkanu, kao i u drugim dijelovima Evrope, kao rezultat klimatskih promjena i u budućnosti se očekuje još obilnih padavina – kiše, snijega i grada, uz povećanje rizika ljetne suše, kaže portparol Svjetske meteorološke organizacije Kler Nalis.

http://www.6yka.com/img/s/656x350/upload/images/1%20Juni%202014/su%C5%A1a.jpg
Ona je rekla i da postoji vjerovatnoća da će se frekventnost i jačina ljetnih toplotnih talasa pojačati širom Evrope, kao i da će obilne padavine postati frekventnije, naročito tokom zime.

Nalisova je navela za „Glas Srpske" da je uzrok nedavnih poplava koje su zadesile BiH i Srbiju prolongirana obilna kiša koja je trajala od sredine aprila.

Ona je dodala da je zemlja već bila natopljena i da nije mogla apsorbovati velike količine padavina koje su pale 14. i 15. maja.

„Kiša, mjerena u količini više od tri mjeseca, pala je u periodu od samo nekoliko dana, što je dovelo do poplava i brojnih klizišta. Ovo se desilo zbog niskog pritiska iznad područja koje je bilo zaglavljeno u takozvanom blokirajućem obliku, što znači da se oblaci nisu mogli pomjeriti i donijeti kišu drugim područjima", rekla je Nalisova.

Ona je dodala da su meteorološke službe u regionu uradile dobar posao šaljući upozorenja prema vlastima i zvaničnicima.

[причалица]

Kamere postavljene na Međunarodnoj svemirskoj stanici snimile su uragan Patriša koji se velikom brzinom približava obalama Meksika.

http://www.b92.net/news/pics/2015/10/23/651460848562aa438e5238564906936_v4_big.jpg

Zvanično, Patriša se kreće brzinom od 260 kilometara na čas, ali meteorolozi navode da se ona kreće brzinom većom od 300 kilometara na čas.
Stejt department je saopštio da desetine hiljada američkih državljana mogu da budu pogođeni ovom nepogodom, uz napomenu da za sada nije stigao poziv za pomoć meksičkih vlasti.
Prema određenim procenama, Patriša se nalazi oko 100 kilometara jugozapadno od grada Mazanilja, ali se predviđa da bi oluja mogla da oslabi kad stigne do meksičkih planina.

Očekuje se da u toku noći udari u kopno Meksika i da se do jutra proširi sve do centralnog dela zemlje, međutim upozorenja su za sada izdata samo u priobalnom području, odakle je evakuisan veliki broj ljudi.

Za poslednjih 30 sati centralni pritisak u uraganu Patriša je opao za 114 milibara, sa 994 na 880 i time verovatno oborio svetski rekord za najbrže intenzviranje.

Kako niži vazdušni pritisak omogućava veće brzine vetrova, Patriša je ojačala za preko 100 km/h za 24 sata, najviše od početka merenja koje vrše sateliti.