Man
14-10-2012, 15:07
http://www.vaseljenska.com/wp-content/uploads/2012/10/Starina-Novak.jpg
Све среће су сличне, али свака невоља има своју причу.
Основна школа „Старина Новак“, о којој ћу вам причати, једна је од најстаријих у Београду. Недавно је прославила свој 90-ти рођендан. У међувремену је добила и нову зграду, која је сада већ средовечна. Изнедрила је многе сјајне генерације. Последњих деценија, као и сви, пролази кроз разне транзиције изазване, што политичким – што реформским, променама. Успешно прати и прихвата све позитивне промене, у стручном погледу. Већ неко време пролази, кроз најтежи период, до сада.
Једна сам од најстаријих запослених, па могу да упоредим и ред, и рад, и понашање људи. Након „демократских“ промена, за директора је постављена једна колегиница, са мало радног искуства и са мотивом, да у школи,поред економске користи, својој деци пружи привилегован статус. Имала је среће, јер је то било време, трошења првих кредита. Утисак препорода школе, је после бљеска, почео да јењава. Већина је веровала, да она као руководилац, штити само своје интересе. Пошто у себи, није имала порив рационалног и праведног руководиоца, западала је у дугове и створила много конкурената.
На крају другог мандата, у редовном избору директора, имала је већину. Међутим, они најгласнији и најборбенији били су против ње. Пажљиво одабран, нови Школски одбор , ипак ју је сменио. За в.д. директора, изабран је тадашњи председник синдиката. Срећа победника брзо је сплашњавала, јер су они, који су правили проблеме наставили још жешће то да чине. Није их у томе поколебала ни интервенција полиције.
Уследио је нови избор директора. Само из школе, је било три кандидата, и још најмање толико, који нису имали храбрости да то учине. Том приликом, изабран је кандидат, којим су по процени већине, могли да манипулишу. Општина је имала аргументе против и тај конкурс је поништен. Конкурс који је уследио, донео је, овог пута прихватљиво решење за колектив и по вољи општине. Поставља се човек „са стране“ и аполитичан. Школа добија новог директора.
Кандидати из школе су незадовољни и шире незадовољство на остале. Осуђују чланове Школског одбора.
Директор показује добру вољу за помирењем и организује излет за запослене. Мало је оних који су се одважили да на њега крену. После су имали непријатности и отворене претње. Они мање храбри, који нису смели да отворено искажу свој бес, бушили су ликове колега на фотографијама са излета, које су биле на паноу у зборници.
Настаје нетрпељивост и отежани услови за рад. Право стање „тихог рата“!
Док је директор сређивао школу, укорак са реализацијом наставног плана и програма, ометан је пријавама инспекцијама, које су ипак показале да директор ради по закону. Дотле су силници демонстрирали силу а нерадници нерад.
Новонастали други синдикат, брани суспендованог колегу у наслеђеном судском процесу. У међувремену, и сам председник тог синдиката, упркос упозорењима, намерно и смишљено спроводи активности које је Школски одбор изричито забранио.
И кад је дошло до санкција, опет су се силници удружили. Школски одбор су трансформисали у прогонитеља директора. Тако удружени, прозивају полтронима и улизицама оне, који прихватају редовне послове, које им директор даје. Директно и индиректно прете им отказима, када они буду дошли на власт.
Обезбедили су подршку пар „новопечених“ пензионера, који живе у окружењу школе. Воде медијски рат уз помоћ неколико родитеља. Позивају у протесте бивше и садашње ђаке, више не бирајући средства у покушајима да преотму школу.
Нико од запослених није поштеђен. Позивају јавно, на линч, оне који покушавају да часно и поштено раде свој посао.
Како томе стати на пут? Како да Основна школа „Старина Новак“ опстане и врати свој углед?
Извор (http://www.vaseljenska.com/drustvo/kako-sacuvati-jednu-od-najstarijih-osnovnih-skola-u-beogradu/)
Све среће су сличне, али свака невоља има своју причу.
Основна школа „Старина Новак“, о којој ћу вам причати, једна је од најстаријих у Београду. Недавно је прославила свој 90-ти рођендан. У међувремену је добила и нову зграду, која је сада већ средовечна. Изнедрила је многе сјајне генерације. Последњих деценија, као и сви, пролази кроз разне транзиције изазване, што политичким – што реформским, променама. Успешно прати и прихвата све позитивне промене, у стручном погледу. Већ неко време пролази, кроз најтежи период, до сада.
Једна сам од најстаријих запослених, па могу да упоредим и ред, и рад, и понашање људи. Након „демократских“ промена, за директора је постављена једна колегиница, са мало радног искуства и са мотивом, да у школи,поред економске користи, својој деци пружи привилегован статус. Имала је среће, јер је то било време, трошења првих кредита. Утисак препорода школе, је после бљеска, почео да јењава. Већина је веровала, да она као руководилац, штити само своје интересе. Пошто у себи, није имала порив рационалног и праведног руководиоца, западала је у дугове и створила много конкурената.
На крају другог мандата, у редовном избору директора, имала је већину. Међутим, они најгласнији и најборбенији били су против ње. Пажљиво одабран, нови Школски одбор , ипак ју је сменио. За в.д. директора, изабран је тадашњи председник синдиката. Срећа победника брзо је сплашњавала, јер су они, који су правили проблеме наставили још жешће то да чине. Није их у томе поколебала ни интервенција полиције.
Уследио је нови избор директора. Само из школе, је било три кандидата, и још најмање толико, који нису имали храбрости да то учине. Том приликом, изабран је кандидат, којим су по процени већине, могли да манипулишу. Општина је имала аргументе против и тај конкурс је поништен. Конкурс који је уследио, донео је, овог пута прихватљиво решење за колектив и по вољи општине. Поставља се човек „са стране“ и аполитичан. Школа добија новог директора.
Кандидати из школе су незадовољни и шире незадовољство на остале. Осуђују чланове Школског одбора.
Директор показује добру вољу за помирењем и организује излет за запослене. Мало је оних који су се одважили да на њега крену. После су имали непријатности и отворене претње. Они мање храбри, који нису смели да отворено искажу свој бес, бушили су ликове колега на фотографијама са излета, које су биле на паноу у зборници.
Настаје нетрпељивост и отежани услови за рад. Право стање „тихог рата“!
Док је директор сређивао школу, укорак са реализацијом наставног плана и програма, ометан је пријавама инспекцијама, које су ипак показале да директор ради по закону. Дотле су силници демонстрирали силу а нерадници нерад.
Новонастали други синдикат, брани суспендованог колегу у наслеђеном судском процесу. У међувремену, и сам председник тог синдиката, упркос упозорењима, намерно и смишљено спроводи активности које је Школски одбор изричито забранио.
И кад је дошло до санкција, опет су се силници удружили. Школски одбор су трансформисали у прогонитеља директора. Тако удружени, прозивају полтронима и улизицама оне, који прихватају редовне послове, које им директор даје. Директно и индиректно прете им отказима, када они буду дошли на власт.
Обезбедили су подршку пар „новопечених“ пензионера, који живе у окружењу школе. Воде медијски рат уз помоћ неколико родитеља. Позивају у протесте бивше и садашње ђаке, више не бирајући средства у покушајима да преотму школу.
Нико од запослених није поштеђен. Позивају јавно, на линч, оне који покушавају да часно и поштено раде свој посао.
Како томе стати на пут? Како да Основна школа „Старина Новак“ опстане и врати свој углед?
Извор (http://www.vaseljenska.com/drustvo/kako-sacuvati-jednu-od-najstarijih-osnovnih-skola-u-beogradu/)