kojica
11-12-2012, 17:14
Predviđeno je da „Pionirski grad“ ne može davati u zakup ovu nepokretnost, niti vršiti radove na njoj bez saglasnosti Grada i organa nadležnog za građevinske poslove.Međutim, „Pionirski grad“ i „Emoušn“ potpisuju 22. avgusta 2005. godine ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji radi izgradnje montažnog objekta za snimanje serijala „Veliki brat“. Formalno, pravno je investitor „Pionirski grad“ i on se obavezuje da obezbedi infrastrukturu (struja, voda...), građevinske i druge dozvole i da „nijednog momenta neće polagati bilo kakvo pravo vlasništva nad objektom“. Ugovor je potpisan bez prethodne saglasnosti Grada i Republičke direkcije za imovinu.
Građevinska inspekcija obustavlja radove 6. oktobra i nalaže uklanjanje objekta u roku od pet dana. Čelična konstrukcija je uklonjena, ali ne i temelj. Radovi su ubrzo obnovljeni, a „Pionirski grad“ podnosi Sekretarijatu za urbanizam zahtev za odobrenje objekta, ali za „dnevni boravak dece“! Dozvolu za objekat od 1.967,12 kvadrata dobili su tek 17. marta 2006. godine, a pravosnažna je postala 3. aprila, mada je kuća „Velikog brata“ već bila završena 2005. godine i u nju uloženo 16,1 milion dinara ili 190.000 evra po tadašnjem kursu!
Kako je „Emoušn“ znao da će dobiti dozvolu i uložio tolike pare, ne strepeći da će objekat biti srušen? Možda odgovor leži u činjenici da je Đilas u to vreme bio predsednik Beogradskog odbora Demokratske stranke, samim tim šef i gradonačelniku Beograda Nenadu Bogdanoviću, koji je 20. decembra 2005. godine dao saglasnost Sekretarijatu za sport i omladinu povodom zahteva „Pionirskog grada“.
To što se državna firma „Pionirski grad“ vodila kao izvođač radova, a ne privatna „Emoušn“, koja ih je finansirala, donelo je uštedu Đilasovoj firmi od 20 odsto za građevinske dozvole, tj. 41.000 evra. Ali budući da su dozvole glasile za objekat za decu, a ne kuću „Velikog brata“, kako je bilo predviđeno, „Pionirski“ grad i „Emoušn“ sklapaju novi ugovor 5. aprila 2006. godine, u kome piše da je u pitanju objekat za „dnevni boravak dece“, a da nakon prebijanja troškova, „Emoušn“ plati zakupninu od 40.000 evra za sedam godina.
Opširnije http://www.kurir-info.rs/kuca-velikog-brata-dilasa-clanak-552717
Dakle, sve se može.. :kapa:
Građevinska inspekcija obustavlja radove 6. oktobra i nalaže uklanjanje objekta u roku od pet dana. Čelična konstrukcija je uklonjena, ali ne i temelj. Radovi su ubrzo obnovljeni, a „Pionirski grad“ podnosi Sekretarijatu za urbanizam zahtev za odobrenje objekta, ali za „dnevni boravak dece“! Dozvolu za objekat od 1.967,12 kvadrata dobili su tek 17. marta 2006. godine, a pravosnažna je postala 3. aprila, mada je kuća „Velikog brata“ već bila završena 2005. godine i u nju uloženo 16,1 milion dinara ili 190.000 evra po tadašnjem kursu!
Kako je „Emoušn“ znao da će dobiti dozvolu i uložio tolike pare, ne strepeći da će objekat biti srušen? Možda odgovor leži u činjenici da je Đilas u to vreme bio predsednik Beogradskog odbora Demokratske stranke, samim tim šef i gradonačelniku Beograda Nenadu Bogdanoviću, koji je 20. decembra 2005. godine dao saglasnost Sekretarijatu za sport i omladinu povodom zahteva „Pionirskog grada“.
To što se državna firma „Pionirski grad“ vodila kao izvođač radova, a ne privatna „Emoušn“, koja ih je finansirala, donelo je uštedu Đilasovoj firmi od 20 odsto za građevinske dozvole, tj. 41.000 evra. Ali budući da su dozvole glasile za objekat za decu, a ne kuću „Velikog brata“, kako je bilo predviđeno, „Pionirski“ grad i „Emoušn“ sklapaju novi ugovor 5. aprila 2006. godine, u kome piše da je u pitanju objekat za „dnevni boravak dece“, a da nakon prebijanja troškova, „Emoušn“ plati zakupninu od 40.000 evra za sedam godina.
Opširnije http://www.kurir-info.rs/kuca-velikog-brata-dilasa-clanak-552717
Dakle, sve se može.. :kapa: