Problem nikada nije u drugim ljudima

[Sagacity]

Problem nikada nije u drugim ljudima

Osmehnite se, otpustite frustraciju i videćete kako će i druga osoba možda promeniti svoje ponašanje.

http://www.lovesensa.rs/repository/images/_variations/c/4/c44ac6114d3a6899bf9e374245c595c3_articlemain.jpg

Kada vas je neka osoba poslednji put iznervirala? Pre neki dan? Maločas?
Hteli da priznamo ili ne, ne prođe dan a da za neku svoju frustraciju okrivimo druge ljude. "Oni" nas iritiraju, rade pogrešno svoj posao, nisu kompetentni, nepristojni su, loši su vozači, prespori su, dosadni, bezosećajni...
Ukoliko nastavimo da ovako reagujemo na ljude, da nam misli budu "po difoltu nameštene", bićemo uvek besni, uvređeni, povređeni, razočarani i nećemo videti kraj ovim našim frustracijama.
A problem nije u drugima. Drugi ljudi nikada nisu krivi.
U knjizi američke zen autorke Charlotte Joko Beck "Svakodnevni zen", naš omiljeni zen bloger Leo Babauta otkrio je ovu poučnu životnu lekciju - problem je u našoj reakciji.
Mi ne možemo da se odbranimo od činjenice da će neko prema nama biti nepristojan, prost, nevaspitan. Nekad će se to desiti i više puta na dan. Međutim, iako ne možemo da zaustavimo druge u njihovoj nameri da nam se na taj način obrate, mi možemo da promenimo način na koji ćemo odreagovati.
U momentu kada budemo naučili da reagujemo smirenije, uzdržanije..., bićemo srećniji. Sa osmehom i reakcijom koja će biti više saosećajnija, možda uspemo i da transformišemo druge ljude. Leo nam daje nekoliko saveta kako da reagujemo smirenije:


Kada primetite da počinjete da se osećate frustirano, uvređeno, besno... napravite pauzu. Udahnite duboko.
Ne reagujte. U besu svaka reakcija je pogrešna.
Hajde da proanaliziramo ideju koju imate o tome kako bi drugi trebali da se ustvari ponašaju. Shvatate li da se, dok god se držite te ideje i tih misli, zapravo, udaljavate od stvarnosti. Pokušajte da uskladite realnost sa svojim očekivanjima.
Bacite svoja očekivanja u "okean".
Smejte se. Prihvatite da je osoba koja stoji ispred vas ali i vi, samo čovek.
Reagujte sa više saosećanja. Kada prestanete da krivite drugu osobu za to što nije odreagovala "perfektno", tek tada možete da odgovorite odgovarajuće i sa više emocija. Prihvatanjem stvarnosti ne znači da niste preuzeli ništa - to znači da ste "otpustili" frustraciju. Tada možete da odreagujete kako treba, i sa većom kontrolom reči i dela.

Zato, otpustite frustraciju, nasmešite se i reagujte s više osećanja. Druga osoba, koliko god neprstojna bila, takvu vašu reakciju neće očekivati.

Izvor:lovesensa.rs

[Sagacity]

U principu, slažem se sa celim tekstom. Mada je zaista nemoguće uvek neodreagovati. Traba imati ''debele živce'', za nečiji bezobrazluk, pakost itd.


Međutim, iako ne možemo da zaustavimo druge u njihovoj nameri da nam se na taj način obrate, mi možemo da promenimo način na koji ćemo odreagovati.
U momentu kada budemo naučili da reagujemo smirenije, uzdržanije..., bićemo srećniji.
Recimo, juče sam imala poslovni telefonski razgovor sa osobom koja je želela da ''istera'' svoje, bez argumenata. Moja reakcija je bila smirena, sa činjenicama i argumentima koji joj nisu išli u prilog. Koliko god da sam na jedan kulturan i fin način obrazlagala ono što sam imala, toliko je osoba više besnela sa druge strane ''žice''. Na kraju je počela da me vređa i svašta mi je rekla i spustila slušalicu. :blenta: Što je totalno neprofesionalno i na kraju krajeva, ako bih njenoj firmi uputila zamerku na račun takve komunikacije, ta osoba bi imala baš problem. Naravno, ne radim takve stvari. Hoću samo da kažem, da ljudi na staloženost reaguju besom... uglavnom.:aha:

I u tom besu uglavnom reaguju uvredama, kao rezultat nemoći usled nedostatka argumenata....

[kojica]

Ne reagovati ne iz treniranja živaca, da vidiš gde im je granica pucanja, pa kad
pukneš pobiješ pola naselja..
Ne iz inata nekome ko očekuje tvoju besnu reakciju.
Nego iz razumevanja i saosećanja prema sebi i prema onima koji nas nerviraju.
Tu se onda više uopšte ne radi o živcima.

[DaDole]

Da,ako prihvatimo da je naša reakcija samo NAŠ problem,onda imamo šansu da to popravimo..
ne,jer smo izazvani i ne jer se učimo strpljenju..već isključivo iz blagosti prema sebi..apsolutno se slažem kojice..
Generalno,uvijek je lakše prikačiti nešto sa čim ne znamo šta ćemo drugoj strani..
evo,ja sam sad potištena ili ljuta..i naravno,imam barem nekoliko razloga spolja kojima mogu da to obrazložim
a samo je jedan ispravan
ja..u meni..kako sam ja to pristupila problemu koji jej doveo da sam potištena ili ljuta..