Pogledaj Punu Verziju : Budizam
http://razbibriga.net/imported/2010/01/200pxVajrasattva_Tibet-1.jpg
Budizam je jedna od tri velike svjetske religije.
Budizam je religija bez boga. Osnovan je u VI. stoljeću pr. Kr. u sjevernoj Indiji; osnovao ga je Siddharta Gautama, za kojeg se većina stručnjaka slaže da je živio od 563. do 483. pr. Kr. Ono što se zna o Gautaminom životnom putu i učenju sačuvano je u drevnim zapisima theravada budizma napisanima 400 godina nakon njegove smrti na “pali” jeziku. Siddharta Gautama bio je sin bogatog radže koji je vladao malom kraljevinom u podnožju Himalaje, današnji Nepal. Njegovom je ocu prorokovano da će mu sin postati ili veliki vladar ili prosjak, lutalica i beskućnik. Otada ga je otac pokušavao zaštititi od svih nevolja ovoga svijeta. Gautama je odgajan u prekrasnim palačama, poučavan je znanosti i umjetnosti, a oženio je i mladu kneginju imenom Gopa koja mu je rodila i sina. Dok mu je sin odrastao Gautamu je počeo uznemiravati problem boli i patnje, pa je unatoč nagovorima oca napustio toplinu i udobnost doma i pobjegao u samoću. Na ulici je susreo četiri različita čovjeka: starca u posljednjem stupnju senilnosti, čovjeka pogođena bolešću, truplo koje su nosili na spaljivanje i na kraju, zadovoljnog redovnika koji je putovao svijetom s prosjačkom zdjelom, odjeven u jednostavnu žutu haljinu, ali je ipak zračio radošću i mirom. Gautama je proveo mnogo godina u asketizmu izgladnjujući se gotovo do smrti, ali je prosvjetljenje postigao tek kad se odrekao tog puta. Prosvjetljenje je pronašao tek ispod “Drva prosvjetljenja” pod kojim je živio u meditaciji. Tada je postao Buddha (prosvijetljeni) i spoznao je podrijetlo patnje i boli. Svoja je iskustva i spoznaje zapisao u knjizi “Četiri plemenite istine” na kojoj se zasniva budizam.
http://razbibriga.net/imported/2010/01/bm2057-1.jpg
Budizam je religija i filozofija nastala u Indiji oko 527. godine pne. Osnivač budizma je Siddhartha Gautama (pali: Siddhattha Gotama), po čijoj duhovnoj tituli, Buda (Budni, Probuđeni, odnosno, onaj koji zna), je ova religija i dobila ime.
Cilj budizma je dostizanje prosvetljenja, ili, tačnije rečeno, probuđenja (pali i sanskrit: bodhi). Probuđenje se može odrediti kao uviđanje istine (sanskrit: dharma, pali: dhamma) koja se krije iza pojavne strane fenomena, napuštanje i prevazilaženje pohlepe, mržnje i neznanja, te dostizanje oslobođenja od svekolike patnje, odnosno dostizanje stanja blaženstva i unutrašnjeg mira, nirvane (pali: nibbana — utrnuće, gašenje), a time i prekidanja ciklusa preporođenja (samsara). Način za dostizanje probuđenja Buda je izložio u osmostrukom plemenitom putu.
Budizam se danas može podeliti u tri velike grane: theravada (kao jedina preostala škola nikaja budizma), mahajana i vađrajana budizam.
Budizam se tokom 45 godina Budinog podučavanja i u prvih nekoliko vekova posle njegove smrti brzo proširio indijskim podkontinentom, a potom i centralnom, južnom, istočnom i jugoistočnom Azijom. Početkom dvadesetog veka budizam stiže u Evropu i Ameriku. O Budizmu
Najveci uspeh je nesebicnost.
Najveca vrednost je samosavladjivanje.
Najveci kvalitet zelje je da sluzis drugome.
Najvece pouka je trajna svesnost.
Najveci lek je praznina svega.
Najveca akcija nije u skladu sa akcijom ostalog sveta.
Najveca magija je transformacija strasti.
Velikodusnost je najvece ne-vezivanje.
Najveca dobrota je miran um.
Najvece strpljenje je poniznost.
Najveci napor je ne baviti se rezultatima.
Najveca meditacija je ona koja umu omogucava da ide dalje..
Najveca mudrost je gledati kroz spoljasnju formu.
Atisha
Menjati svet ili sebe?
Hocete li da promenite svet? Sta kazete da pocnete od samog sebe? Sta kazete da budete prvi promenjeni? Ali kako se postize promena? Posmatranjem. Razumevanjem. Bez uplitanja vaseg prosudjivanja, jer to o cemu prosudjujete ne mozete shvatiti. Kada kazete o nekome: "On je komunista", u tom trenutku razumevanje prestaje. Nalepili ste mu etiketu. "On je burzuj" - razumevanje prestaje. Nalepili ste etiketu, a ukoliko su na toj etiketi atributi prihvatanja ili odbacivanja, utoliko gore. Kako mozete ikada razumeti to sto odbacujete, ili cak i ono sto prihvatate?
Reci koje vam govorim cine vam se mozda kao da dolaze s neke druge planete, zar ne?
Nikakav sud, nikakav komentar, nikakav stav - jednostavno posmatrate, proucavate, gledate, bez ikakve zelje da promenite ono sto jeste. Jer, ako hocete da promenite ono sto jeste u ono sto bi "trebalo da bude", gubi se sposobnost razumevanja.
Dreser pasa pokusava da shvati zivotinju, kako bi je naucio da izvede odredjene radnje. Naucnik posmatra ponasanje mrava, bez drugog cilja osim proucavanja zivota mrava, da bi naucio sto vise o njima. Samo to i nista vise. On ne pokusava da ih nauci nesto, ili da nesto dobije za uzvrat. Zanimaju ga mravi i zeli da nauci sto vise o njima. To je njegov motiv.
Onog dana kada uspete da zauzmete slican stav, prisustvovacete cudu. Promenicete se - bez ikakvog napora. Promena ce se pokazati, necete morati da je trazite. I dok zivot svesnosti rasteruje mrak, sve zlo nestaje. Sve ono sto je dobro biva hranjeno. To je iskustvo kroz koje morate sami da prodjete.
Ali sve to trazi disciplinovani um. A kad govorim o disciplini, ne govorim o naporu, govorim o drugim stvarima. Jeste li ikad pazljivo posmatrali nekog atleticara? Sport je citav njegov zivot, ali kakav je to disciplinovan zivot!? Posmatrajte reku koja tece prema moru. Ona sama formira obale oko sebe. Kada unutar vas postoji nesto sto se krece u ispravnom smeru, to stvara svoju disciplinu.
Vecina ljudi ne zivi svesnim zivotom. Zivi mehanickim zivotom, s mehanickim mislima - koje obicno poticu od nekog drugog - mehanickih osecanja, mehanickih akcija i reakcija.
Ljudi dolaze da posete moj centar u Indiji i govore: "Kakvo preksrasno mesto, kakvo divno drvece, kakva prijatna klima:, i ja se vec lepo osecam, sve dok ne iznenadim samog sebe u tome i kazem: "Kakve su to gluposti? Kakve ja veze imam sa tim drvecem? Nisam ja taj koji je izabrao ovo mesto. Nisam ja taj koji je narucio klimu - tog dana je slucajno bilo lepo vreme." Ali, lazno "ja" je uslo u igru i zato se ja dobro osecam.
Reci cu vam jednu stvar: ako priznate sami sebi da se dobro osecate kad vam kazu da ste o.k., pripremite se da se lose osecate kad vam drugi budu rekli da niste. Sve dok se zivi da bi se zadovoljila ocekivanja drugih, potrebno je paziti kako se oblacis, kako se cesljas, da cipele uvek budu uglancane - sve u svemu, da se uvek zadovolje njihova prokleta ocekivanja. Zar to nazivate ljudskim?
Antoni De Melo
"Budjenje"
Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (1): Uvodne napomene (http://www.buddhistv.com/video/526/Uvod-u-meditaciju-1-Uvodne-napomene)
Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (2): Čemu služi svesnost (http://www.buddhistv.com/video/527/Uvod-u-meditaciju-2-%C4%8Cemu-slu%C5%BEi-svesnost)
Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (3): Proširivanje svesnosti (http://www.buddhistv.com/video/528/Uvod-u-meditaciju-3-Pro%C5%A1irivanje-svesnosti)
Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (4): Radost, balans i prirodnost (http://www.buddhistv.com/video/529/Uvod-u-meditaciju-4-Radost-balans-i-prirodnost)
Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (5): Meditacija ljubavi (http://www.buddhistv.com/video/530/Uvod-u-meditaciju-5-Meditacija-ljubavi)
Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (6): Plodovi meditacije (http://www.buddhistv.com/video/532/Uvod-u-meditaciju-6-Plodovi-meditacije)
Poslusajte deo po deo...
Osmeh
Jednoga dana Buda je sedeći isped grupe od 1250 monaha i monahinja
podigao cvet. Nije ništa govorio, vrlo dugo. Svi oko njega bili su
savšeno tihi. Činilo se kao da duboko razmišljaju i pokušavaju da
otkriju dublje značenje jednog ovakvog gesta. Onda, iznenada, Buda se
osmehnu. Osmehnuo se zato što se neko od onih koji su ga okruživali
osmehnuo njemu i cvetu... Po meni je značenje ovoga vrlo jednostavno.
Kada neko uzme cvet i pokaže vam ga, on želi da ga vidite. Ako počnete
da razmišljate, ne primećujete cvet. Onaj koji nije razmišljao, onaj
koji je jednostavno bio ono što jeste, bio je u stanju i da do kraja
doživi taj cvet. I osmehnuo se. To je problem života. Ako nismo do
kraja ono što jesmo, do kraja u sadašnjem trenutku, promašujemo sve.
Thich Nhat Hanh, u knjizi "Peace Is Every Step"
Naši postupci
"Bića su vlasnici svojih postupaka, naslednici
svojih postupaka; ona nastaju iz svojih postupaka,
predodređena su svojim postupcima, njihovi
postupci su im utočište. Postupci su ti koji
bića dele na niska i uzvišena."
Culakammavibhanga sutta
Pitanje: Šta je budizam?
Odgovor: Naziv budizam dolazi od reči buddhi, što znači "probuditi se", te se zato za budizam može reći da je filozofija probuđenja. Ova filozofija ima svoje poreklo u iskustvu čoveka Sidhate Gotame, znanog i kao Buda, koji je sam sebe probudio u 35. godini života. Budizam je sada star 2500 godina i ima oko 300 miliona sledbenika širom sveta. Do unazad stotinak godina budizam je bio uglavnom azijska filozofija, ali onda počinje da pridobija sve više sledbenika u Evropi, Australiji i Severnoj Americi.
Pitanje: Dakle, budizam je filozofija?
Odgovor: Reč filozofija dolazi od reči philo, koja znači "ljubav", i sophia, koja znači "mudrost". Dakle, filozofija je ljubav prema mudrosti ili ljubav i mudrost, pri čemu oba značenja savršeno opisuju budizam. Budizam uči da moramo pokušati da razvijemo svoje intelektualne sposobnosti do njihovih krajnjih granica, tako da smo u stanju da bolje razumemo. On nas takođe uči da razvijamo ljubav i blagonaklonost, tako da svakom biću možemo biti poput istinskog prijatelja. Dakle, budizam jeste filozofija, ali ne obična filozofija. On je vrhunska filozofija
Pitanje: Ko je bio Buda?
Odgovor: Godine 563. rodilo se dete u kraljevskoj porodici na severu Indije. Dečak je rastao u bogatstvu i luksuzu, ali je na kraju otkrio da materijalno bogatstvo i imetak ne garantuju sreću. Duboko ga je potresla patnja koju je video svuda oko sebe i odlučio je da pronađe put do trajne ljudske sreće. Kada je imao 29 godina, napusitio je ženu i dete i krenuo od jednog do drugog velikog religijskog učitelja toga doba, kako bi učio od njih. Mnogo čemu su ga oni podučili, ali nijedan zapravo nije znao pravi uzrok čovekove patnje i kako se ona može prevazići. Na kraju je, posle šest godina učenja, borbe i meditacije, doživeo nešto što je razvejalo svako neznanje u njemu i on je iznenada razumeo. Od tog dana nazivan je Buda, Probuđeni. Živeo je još 45 godina, tokom kojih je putovao po čitavoj severnoj Indiji, podučavajući druge ljude onome što je sam otkrio. Njegova samilost i strpljenje prešli su u legendu i imao je hiljade sledbenika. U 80. godini, star i bolestam, ali još uvek dostojanstven i vedar, konačno je preminuo.
Pitanje: Nije li to neodgovorno sa Budine strane što je napustio ženu i dete?
Odgovor: Odluka da napusti porodicu za Budu svakako nije bila laka. Sigurno je dugo pre toga bio zabrinut i neodlučan. Ali se našao pred izborom: da li da sebe posveti porodici ili čovečanstvu. Na kraju, velika saosećajnost navela ga je da sebe posveti čitavom svetu i čitav svet još uvek uživa plodove te žrtve. To nije bilo neodgovorno. Bila je to možda najznačajnija žrtva koja je ikada učinjena.
Pitanje: Ako je Buda mrtav, kako nam on može pomoći?
Odgovor: Faradej, koji je otkrio elektricitet, takođe je mrtav, ali nam njegovo otkriće i dalje pomaže. Luj Paster, koji je pronašao lek za mnoge bolesti, takođe je mrtav, ali njegova medicinska otkrića još uvek spašavaju živote. Leonardo da Vinči, koji je stvorio umetnička remek-dela, jeste mrtav, ali to što je on stvorio može još uvek da nadahne srce i pruži radost. Veliki heroji i heroine su možda mrtvi već vekovima, ali kada čitamo o njihovim delima i dostignućima, ona nas još uvek nadahnjuju da radimo isto što i oni. Da, Buda je umro, ali 2500 godina kasnije njegovo učenje još uvek pomaže ljudima, njegov primer još uvek inspiriše, njegove reči još uvek menjaju živote.
Pitanje: Da li je Buda bio bog?
Odgovor: Ne, nije. On nije ni tvrdio da je bog, božije dete, čak ni njegov glasnik. On je bio ljudsko biće koje je sebe usavršilo i učilo da ukoliko sledimo njegov primer i mi sami sebe možemo da usavršimo.
Pitanje: Ako Buda nije bog, zašto ga ljudi obožavaju?
Odgovor: Ima različitih vrsta obožavanja. Kada neko obožava boga, on ga slavi, prinosi mu žrtvu i moli da mu ispuni neku želju, verujući da bog čuje njegovo slavljenje, da prima žrtvu i odgovara na molitve. Budisti ne praktikuju tu vrstu obožavanja. Druga vrsta obožavanja jeste kada iskazujemo poštovanje nekome ili nečemu čemu se divimo. Kada učitelj uđe u učionicu, đaci ustanu, kada sretnemo nekog značajnog, rukujemo se, kada se svira himna stojimo mirno. To su sve gestovi poštovanja i ukazuju na naše divljenje prema određenoj osobi ili stvari. Budisti praktikuju ovakvu vrstu predanosti. Budina statua sa rukamo što mirno počivaju sklopljene u krilu i njegov saosećanjem ispunjen osmeh podsećaju nas na potrebu da razvijamo mir i ljubav unutar sebe. Miris mirisnih štapića podseća nas na vrlinu koja sve prožima, sveća ili lampa nas podsećaju na svetlost znanja, a cvetovi, koji brzo klonu i osuše se, podsećaju nas na prolaznost. Kada se klanjamo, mi izražavamo svoju zahvalnost Budi za sve ono što nam je njegovo učenje dalo. To je značenje budističkog izražavanja poštovanja.
Pitanje: Ali ja sam čuo ljude koji kažu da budisti obožavaju idole.
Odgovor: Ovakve tvrdnje samo pokazuju nerazumevanje onoga ko ih govori. Rečnik reč "idol" objašnjava kao "sliku ili kip koja se obožava kao božanstvo". Kao što smo već videli, budisti ne veruju da je Buda bio bog, pa kako bi onda mogli da veruju da je komad drveta ili metala bog? Sve religije koriste simbole da predstave svoja različita verovanja. U taoizmu, jin-jang dijagram se koristi da simbolizuje harmoniju među suprotnositma. U sikizmu, mač se koristi da simbolizuje duhovnu borbu. U hrišćanstvu riba simbolizuje Hristovo prisustvo, a krst njegovo žrtvovanje. U budizmu, statua Bude podseća na ljudsku dimenziju u budističkom učenju, na činjenicu da je budizam okrenut čoveku, a ne bogu, da moramo pogledati u sebe same, a ne izvan sebe, kako bismo pronašli savršenstvo i razumevanje. Zato, reći da budisti obožavaju idole jeste isto toliko besmisleno kao i reći da hrišćani obožavaju ribu ili geometrijski oblik.
Pitanje:Zašto ima toliko budističkih škola?
Odgovor: Mnogo je različitih vrsta šećera -- braon šećer, beli šećer, šećer u kockama, sirup i šećer u prahu, ali je sve to šećer i ukus mu je sladak. Proizvodi se u različitim oblicima, tako da se može koristiti na različite načine. Sa budizmom je isto: postoji teravada budizam, zen budizam, škola čiste zemlje, jogaćara budizam i vađrajana budizam, ali je sve to učenje Bude i ima isti ukus -- ukus slobode. Budizam je evoluirao u različite forme kako bi bio relevantan za različite kulture u kojima postoji. Bio je reinterpretiran tokom vekova, kako bi ostao relevantan za nove generacije. Spolja gledano, vrste budizama koje danas imamo mogu izgledati vrlo različite, ali u središtu svih njih jesu četiri plemenite istine i isto tako plemeniti osmostruki put. Sve glavne religije, uključujući budizam, podelile su se u škole i pravce. Možda je razlika između budizma i nekih drugih religija u tome što su njegove različite škole uvek bile vrlo tolerantne i prijateljski nastrojene jedna prema drugoj.
Pitanje: Vi sigurno imate visoko mišljenje o budizmu. Pretpostavljam da verujete da je on jedina ispravna religija, a da su sve druge pogrešne.
Odgovor: Nijedan budista koji razume Budino učenje ne misli da su druge religije pogrešne. Niko ko se zaista potrudio da upozna druge religije, sa otvorenim umom, ne bi mogao nešto tako pomisliti. Prva stvar koju uočite kada proučavate različite religije jeste koliko one imaju zajedničkog. Sve religije slažu se u tome da je sadašnje stanje čovečanstva nezadovoljavajuće. Sve veruju da je promena stava i ponašanja neophodna da bi se to stanje popravilo. Sve uče etici koja obuhvata ljubav, blagonaklonost, strpljenje, velikodušnost i društvenu odgovornost i sve prihvataju postojanje neke vrste Apsoluta. One koriste različiti jezik, različite nazive i različite simbole da opišu i objasne te stvari. Samo kada se ljudi uskogrudo vežu za svoj specifičan način viđenja stvari, tada se javljaju netolerancija, oholost i uverenje da smo samo mi u pravu.
Zamislimo Engleza, Francuza, Kineza i Indonežanina kako posmatraju šolju. Englez kaže: "Ovo je šolja." Francuz odgovara: "Ne, to je tasse." Tada Kinez doda: "Obojica grešite. To je pei." Na kraju im se Indonežanin nasmeje i kaže: "Kako ste glupi. To je cawan." Onda Englez uzme rečnik i pokaže ostalima: "Mogu da dokažem da je ovo šolja. Tako kaže moj rečnik." "Onda tvoj rečnik greši", kaže Francuz, "jer moj rečnik jasno kaže da je to tasse." Kinez počne da se buni: "Moj rečnik kaže da je to pei, a on je hiljadama godina stariji od vašeg i mora biti da je u pravu. Pored toga, više ljudi govori kineski nego bilo koji drugi jezik. Zato to mora biti pei." Dok se oni tako prepiru među sobom, dođe neki drugi čovek i otpije iz šolje, govoreći im: "Bilo da ovo zovete šolja, tasse, pei ili cawan, svrha šolje je da se u njoj drži voda, kako bi mogla da se pije. Prestanite da se svađate i pijte, prestanite da se prepirete i ugasite svoju žeđ." To je budistički stav prema drugim religijama.
Pitanje: Neki ljudi kažu: "Sve su religije zapravo iste." Da li biste se složili sa njima?
Odogovor: Religija je pojava suviše kompleksna i raznovrsna da bi mogla biti obuhvaćena jednom takvom tvrdnjom. Budisti bi mogli reći da takva tvrdnja sadrži u sebi element i netačnosti i istine. Budizam uči da ne postoji vrhovni bog, dok hrišćanstvo, na primer, uči da postoji. Po meni je to vrlo važna razlika. Međutim, jedan od najlepših odlomaka u Bibliji kaže:
Ako jezike čovečije i anđeoske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči. I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa nisam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže. Ljubav dugo trpi, malokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne veliča; ne nadima se. Ne čini što ne valja, ne traži svoje, ne srdi se, ne misli o zlu. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi. (Poslanica Korinćanima, 13:1-7)
To je upravo ono što podučava budizam -- da je kvalitet našeg srca važniji od bilo kakve natprirodne moći koju bismo mogli steći, sposobnosti da proričemo budućnost, snage naše vere ili bilo kakvog ekstravagantnog gesta koji bismo mogli učiniti. Zato, kad se povede reč o teološkim pojmovima i teorijama, budizam i hrišćanstvo se sigurno razlikuju. Ali kada dođe do kvaliteta srca, etika i ponašanje su vrlo slični.
Pitanje: Je li budizam naučan?
Odgovor: Pre nego što odgovorim na ovo pitanje, najbolje bi prvo bilo definisati reč "nauka". Nauka je, prema rečniku, "znanje koje je moguće organizovati u sistem, a koje se zasniva na posmatranju i testiranju činjenica, kao i formulisanju opštih prirodnih zakona. Dakle sve ono što je moguće proučavati na egzaktan način." Postoje delovi budizma koji se ne uklapaju u ovu definiciju, ali njegovo centralno učenje, četiri plemenite istine, bi gotovo sigurno moglo da se uklopi. Patnja, prva plemenita istina, jeste iskustvo koje je moguće definisati, iskusiti i izmeriti. Druga plemenita istina tvrdi da patnja ima svoj prirodni uzrok, želju, koju je isto tako moguće definisati, iskusiti i izmeriti. Nikada se ne pokušava da se patnja definiše terminima metafizike ili mitova. Prema trećoj plemenitoj istini, patnja prestaje ne oslanjanjem na neko vrhovno biće, verom i molitvama, već jednostavno uklanjanjem uzroka. To je automatski proces. Četvrta plemenita istina, put koji vodi do prestanka patnje, opet, nema nikakve veze sa metafizikom, već zavisi od ponašanja na poseban način. I opet, to ponašanje je podložno testiranju. Budizam odbacuje pojam vrhovnog bića, baš kao i nauka, i poreklo i funkcionisanje univerzuma objašnjava prirodnim zakonima. Sve ovo svakako da ukazuje na njegov naučni duh. Sem toga, stalni Budin savet da ne bi trebalo slepo da verujemo, već da proveravamo, da istražujemo, da se uvek oslanjamo na sopstveno iskustvo, ima sasvim naučni prizvuk. U svojoj čuvenoj Kalama sutti, Buda kaže:
Kalame, ne povodite se za onim što se prepričava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim što piše u svetim tekstovima, niti za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logičkim domišljanjima, niti za predrasudama o pojmu o kome je reč, niti zato što se po svemu čini da je tako, ni iz ubeđenja: "Ovaj monah je naš učitelj."... Tek kada se sami uverite: "Ove stvari su dobre, ove stvari nisu sramotne, dostojne su mudraca; onome ko ih čini i praktikuje donose blagostanje i sreću", tek tada se upustite u njih i boravite u njima.
Dakle, iako bismo mogli reći da budizan nije ceo naučan, svakako da u njemu postoji snažan naučni prizvuk i da je više naučan nego bilo koja druga religija. Značajno je šta je Albert Ajnštajn, najveći naučnik XX veka, rekao o budizmu:
Religija budućnosti će biti jedna kosmička religija. Ona treba da prevaziđe ličnog boga i izbegne dogmu i teologiju. Pokrivajući kako prirodno, tako i duhovno, ona bi trebalo da bude zasnovana na religijskom osećanju koje proizlazi iz doživljaja svih stvari, prirodnih i duhovnih, i njihovog jedinstva. Ovom opisu odgovara budizam. Ako postoji bilo koja religija koja će korelirati sa modernim naučnim potrebama, onda će to biti budizam.
Pitanje: Čuo sam da se Budino učenje nekada naziva srednji put. Šta taj pojam znači?
Odgovor: Buda je plemenitom osmostrukom putu dao i alternativni naziv, majjhima patipada, što znači "srednji put". Ovo je vrlo važan naziv, jer nam sugeriše da nije dovoljno samo slediti put, već da njime treba da idemo na određeni način. Ljudi mogu postati vrlo rigidni u vezi sa religijskim pravilima i na kraju se pretvoriti u prave fanatike. U budizmu pravila treba slediti i uz to vežbati na izbalansiran i razuman način, koji izbegava ekstreme i preterivanja. Drevni Rimljani su imali izreku: "Umerenost u svim stvarima" i budisti bi se potpuno saglasili sa ovim.
Pitanje: Čitao sam da je budizam samo jedna vrsta hinduizma. Je li to tačno?
Odgovor: Ne, nije. Budizam i hinduizam dele mnoge etičke ideje, koriste zajedničku terminologiju kao što su reči kamma, samadhi i nirvana, a i oba su nastala u Indiji. To je navelo neke ljude da pomisle kako su oni jedno te isto ili barem vrlo slični. Ali kada odemo dalje od površnih sličnosti, vidimo da su te dve religije sasvim različite. Na primer, Hindusi veruju u vrhovnog boga, dok budisti ne veruju. Jedno od centralnih učenja hindusitičke socijalne filozofije jeste ideja kasta, koja se u budizmu odlučno odbacuje. Ritualno pročišćavanje je u hinduizmu važna praksa, ali ona nema mesta u budizmu. U budističkim tekstovima Buda se često prikazuje kako kritikuje ono čemu podučavaju bramani, hinduistički sveštenici, a oni su sa svoje strane isto bili vrlo kritički nastrojeni prema njegovim idejama. To se ne bi događalo da su budizam i hinduizam isto.
Pitanje: Ali Buda jeste prekopirao ideju kamme od hinduizma, zar ne?
Odgovor: Hinduizam podučava učenje kamme i takođe reinkarnacije. Međutim, njegova verzija oba ova učenja se veoma razlikuje od budističkog. Na primer, hinduizam kaže da smo mi određeni svojom kammom, dok budizam kaže da nas ona samo uslovljava. Prema hinduizmu, jedna večna duša ili atman prelazi iz jednog života u drugi, dok budizam poriče da postoji takva duša, tvrdeći da je zapravo jedan neprekidno menjajući tok mentalne energije taj koji se preporađa. To su samo neke od mnogih razlika između ove dve religije u pogledu kamme i preporađanja. Međutim, čak i da su budističko i hinduističko učenje sasvim identični, to ne bi nužno značilo da su budisti bez razmišljanja prekopirali ove ideje.
Ponekad se dešava da dva čoveka, sasvim nezavisno jedan od drugog, načine sasvim isto otkriće. Dobar primer za ovo je otkriće evolucije. Godine 1858, upravo pre nego što je objavio svoju čuvenu knjigu Poreklo vrsta, Čarls Darvin je ustanovio da je jedan drugi čovek, Alfred Rasel Valas, došao do ideje o evoluciji identične njegovoj. Darvin i Valas nisu kopirali jedan od drugog; umesto toga, proučavajući istu pojavu, došli su do istog zaključka u vezi sa njom. Isto tako, čak i da su hinduističke i budističke ideje o kammi i preporađanju iste, a nisu, to ne bi nužno bio dokaz kopiranja. Istina je da su kroz uvide stečene putem meditacije hinduistički mudraci stekli približnu ideju o kammi i preporađanju, koju je Buda kasnije razvio potpunije ipreciznije.
Pitanje: Šta je glavno Budino učenje?
Odgovor: Svako od mnoštva delova Budinog učenja povezano je sa četiri plemenite istine, baš kao što se paoci točka svi spajaju u glavčini. One se nazivaju "četiri", zato što ih je toliko na broju. One se nazivaju "plemenite", zato što oplemenjuju onoga ko ih razume, i one se nazivaju "istinama", zato što korespondiraju sa stvarnošću, zato što su istina.
Pitanje: Šta je prva plemenita istina?
Odgovor: Prva plemenita istina jeste da u životu postoji patnja. Živeti znači, između ostalog, i patiti. Nemoguće je živeti a da makar s vremena na vreme ne doživimo neku vrstu bola ili stresa. Moramo da podnosimo fizičku patnju kao što je bolest, povreda, umor, starost i na kraju smrt i moramo da podnosimo psihološku patnju, kao što su usamljenost, frustracija, strah, preneraženost, razočarenje, bes i slično.
Pitanje: Nije li to pomalo pesimistično?
Odgovor: Rečnik pesimizam definiše kao "naviku u razmišljanju da će sve što će se dogoditi biti loše" ili "verovanje da je zlo moćnije od dobrog". Budizam ne uči nijedno od ovo dvoje. Niti poriče da postoji i sreća. On jednostavno kaže da živeti znači i iskusiti fizičku i psihološku patnju, što je jedan iskaz koliko istinit, toliko i očigledan, da ga je nemoguće poricati. Budizam polazi od iskustva, nepobitne činjenice, stvari koju svi znaju, koju su svi iskusili i koju svako pokušava da izbegne. Tako, budizam svojom polaznom tačkom ide pravo u središte problema svakog ljudskog bića -- u pitanje patnje i kako je izbeći.
Da li je budizam iz djainizma preuzeo vegetarijanstvo?
Budisti u principu nisu vegetarijanci. Doduše, jedan od pravaca, mahajana, insistira na tome, ali to je naknadna dogradnja Budinog učenja. Radi se o tome da su budistički monasi živeli i žive od hrane koju isprose, tako da po pravilu ne mogu da biraju šta će jesti. Jedino im je zabranjeno da traže da se neka životinja ubije kako bi se pripremio obrok za njih. U praksi, mnogo je monaha, naročito na Zapadu, koji se ipak trude da izbegnu jedenje mesa, što znači da od sve hrane koju dobiju mogu da u svojoj činiji ostave meso.
Đainizam je poznat po svom beskompromisnom insistiranju na nenasilju i za đaine je meso nejestivo, kao i jaja.
Pitanje: Šta je druga plemenita istina?
Odgovor: Druga plemenita istina jeste da je želja izvor celokupne patnje. Kada pogledamo psihološku patnju, lako je videti da je izaziva želja. Kad želimo nešto, a nismo u stanju da to dobijemo, osećamo se razočarani i frustrirani. Kada očekujemo nekoga da ispuni naša očekivanja, a on to ne učini, osećamo se izneverenim i besnim. Kada želimo da nas drugi vole i oni to ne čine, osećamo se povređenim. Čak i kad poželimo nešto i to dobijemo, to često ne vodi ka sreći, bilo zato što ubrzo sa tom stvari osetimo dosadu i za nju izgubimo interesovanje, bilo da počnemo da želimo nešto drugo. Jednostavno rečeno, druga plemenita istina govori da dobiti ono što želimo ne garantuje i da ćemo biti srećni. Umesto da se neprekidno borimo da imamo ono što želimo, pokušajmo da izmenimo svoje želje. Želje nas lišavaju zadovoljstva i sreće.
Pitanje: Ali kako želja i žudnja vode do fizičke patnje?
Odgovor: Celog veka želimo i žudimo za ovim ili onim, naročito žudimo da nastavimo da postojimo, što sve stvara moćnu energiju koja izaziva da se individua ponovo rodi. Kada se ponovo rodimo, imamo opet telo i kao što smo ranije rekli, telo je podložno povredama i bolestima; može biti iscrpljeno od rada; stari i na kraju umire. Tako, želja vodi do fizičke patnje, jer izaziva preporađanje.
Pitanje: To je sve u redu. Ali ako sasvim prestanemo da želimo, nikada ništa nećemo ni dobiti ni postići.
Odgovor: Tačno. Ali ono što Buda kaže jeste da kada naša želja, naša žudnja, naše neprekidno nezadovoljstvo onim što imamo i naša neprekidna težnja za više i više počne da izaziva u nama patnju, tada bi trebalo da je zaustavimo. On nas poziva da napravimo razliku između onoga što nam je neophodno i onoga što želimo; da zadovoljimo svoje potrebe i da izmenimo svoje želje. On nas podučava da naše potrebe mogu biti zadovoljene, ali su naše želje beskrajne -- jama bez dna. Postoje potrebe koje su važne, osnovne, i koje mi možemo da zadovoljimo i na tome bi trebalo da radimo. Želje izvan toga bi trebalo postepeno da smanjujemo. Na kraju krajeva, šta je cilj života? Imati ili biti zadovoljan i srećan.
Pitanje: Šta je treća plemenita istina?
Odgovor: Treća plemenita istina jeste da je moguće iskoreniti patnju i dostići sreću. Ovo je možda najvažnija od sve četiri plemenite istine, jer je u njoj Buda potvrdio da su istinska sreća i zadovoljstvo mogući. Kada odustanemo od beskorisne želje i naučimo da živimo svaki dan kao da nam je jedan jedini, da uživamo bez uznemirujućih želja u svemu onome što nam život ponudi, prolazeći kroz probleme koje život podrazumeva strpljivo i bez straha, bez mržnje i besa, tada možemo postati srećni i slobodni. Tada i samo tada smo u stanju da potpuno živimo. Zato što više nismo opsednuti jurnjavom za sopstvenim sebičnim željama, otkrivamo da imamo mnogo više vremena da pomažemo drugima kako bi zadovoljili svoje potrebe. To stanje se naziva nirvana.
Pitanje: Šta ili gde je nirvana?
Odgovor: To je dimenzija koja prevazilazi vreme i prostor, te je otud teško o njoj govoriti, čak i misliti, jer su reči i misli sposobne da opisuju samo prostor-vreme dimenziju. No, pošto je nirvana izvan vremena, nema kretanja, nema trenja i nema starenja i umiranja. Tako je nirvana večna. Pošto je izvan prostora, nema uzroka, nema granica, nema pojma sopstva i ne-sopstva, te je tako nirvana bezgranićna. Buda nas takođe uverava da je nirvana iskustvo velike sreće. Tako je govorio:
Nirvana je najveća sreća (Dhp. 204)
Pitanje: Postoji li ijedan dokaz da takva dimezija postoji?
Odgovor: Ne postoji. Ali je njegovo postojanje moguće izvesti posredno. Ukoliko postoji dimezija u kojoj vreme i prostor operišu, a postoji -- ovaj svet u kojem živimo -- tada možemo zaključiti da postoji i dimezija u kojoj vreme i prostor ne operišu -- nirvana. I opet, iako ne možemo dokazati da nirvana postoji, imamo Budinu reč da postoji. Tako on kaže:
Postoji nerođeno, nenastalo, nesačinjeno, nesastavljeno. Kad ne bi postojalo to nerođeno, nenastalo, nesačinjeno, nesastavljeno, ne bi bilo bekstva od onoga što je rođeno, nastalo, sačinjeno i sastavljeno. Ali pošto postoji nerođeno, nenastalo, nesačinjeno, nesastavljeno, tada i postoji bekstvo od onoga što je rođeno, nastalo, sačinjeno i sastavljeno.
Prepoznaćemo je kad je dostignemo. Do tada, možemo da vežbamo.
Pitanje: A šta je četvrta plemenita istina?
Odgovor: Četvrta plemenita istina jeste put koji vodi do iskorenjivanja patnje. Taj put se naziva plemeniti osmostruki put i sastoji se od ispravnog razumevanja, ispravne misli, ispravnog govora, ispravnog življenja, ispravnog napora, ispravno sabranosti i ispravne koncentracije. Budistička praksa sastoji se od vežbanja tih osam stvari, sve dok one ne postanu potpuno usavršene. Uočavate da koraci na ovom putu pokrivaju svaki vid života: intelektualni, etički, socijalni i ekonomski, kao i psihološki, te otuda sadrže sve što je nekome potrebno da bi vodio dobar život i duhovno se razvijao.
Šta je meditacija?
Meditacija je tehnika rada sa umom. Ako um posmatraš kao alatku, tada je prvi korak pre nego što počneš tu alatku da koristiš da je pobliže osmotriš; razmotri kako ona funkcioniše i za šta bi mogla da se iskoristi; zatim počni da je koristiš na što je moguće efikasniji način. Meditacija je prirodan način upoznavanja sa umom, istraživanja i razumevanja načina na koji on funkcioniše, a zatim i poboljšavanja njegovog rada putem vežbanja. Zaista je potrebno mnogo truda da bi se uvežbao um. Koliko si godina recimo dopuštao umu da tumara tamo-amo po sopstvenoj volji. Možeš li da kažeš svom umu: "OK, dosta je bilo brige, od sada hoću da misliš samo srećne misli -- od sada nećeš ići na onu stranu na koju ti hoćeš." Ja to ne mogu. Jesi li ti sluga ili gospodar svoga uma?
Um je moj "vodič" -- on usmerava moje odnose sa spoljašnjim svetom. A meditacija je način da se osveste "vodičeve" slabosti i poveća njegova snaga. Ako zamislite situaciju da slanjem nekog poslovnog čoveka na kurs o menadžmentu popravljate njegovu sposobnost upravljanja firmom -- onda je meditacija jedan (neprekidni) kurs o upravljanju samim sobom.
Baš kao što dizanje tegova ili džogiranje čini telo snažnim, isto tako meditacija čini um snažnim. Dobra stvar pri svemu tome je da vam nije potrebna bilo kakva specijalna oprema. Ne treba ni da budete nekakva posebna osoba, dovoljno je da ste živi i da vam um obavlja osnovne funkcije. To je sasvim dovoljno za početak
Zašto ti meditiraš?
Sve što doživljavamo u životu doživljavamo kroz svoj um. Kada ne razumemo kako taj naš um funkcioniše, lako postajemo zbunjeni i tada patimo. Meditacija je istraživanje i pronalaženje načina da razumemo svoj um. Baš kao kad bilo šta drugo želiš da upoznaš ili razumeš, moraš da ga proučiš. Staneš i gledaš, a onda rešiš problem. Ako si ikada bio uznemiren ili zabrinut, ako nisi mogao da se pronađeš u životu ili si se zapitao: "Ko sam ja?" "Šta je cilj svega ovoga?", tada je meditacija način pripremanja uma da istražuje život ili barem ono kako ga ti doživljavaš. Posmatranje uma (meditacija) vodi do razumevanja (mudrosti), a mudrost vodi do oslobađanja od patnje. Da bi sve to imalo smisla moraš u životu prvo upoznati patnju ili barem nelagodnost. Ako ti je čitav život samo med i mleko, um ti je smiren, jasan, nemaš nikakvih problema sa drugim ljudima, onda se nemoj gnjaviti sa meditacijom -- jednostavno uživaj u životu. Ja, međutim, nisam te sreće i meditiram zato što ponekad patim -- ne mnogo, ali dovoljno da poželim da to prekinem -- zauvek.
Kako meditacija funkcioniše?
Veoma jednostavno - meditacija je kao odmaranje. Kada naporno fizički radiš, potrebno je da se odmoriš. Isto je i sa umom. Ceo dan obrađuješ informacije, zvukove, mirise, osećanja itd. i tvom umu je potreban odmor. Spavanje umnogome doprinosi odmoru, ali ako nisi u stanju da se potpuno opustiš, um se "drži" za stvari i nema pravi odmor. Na primer, imaš važan ispit ili sastanak ili je neko bio grub prema tebi i jednostavno ne možeš da se otreseš osećaja strepnje ili ogorčenja koji sve to prati. Meditacija, na tom nivou, deluje tako što nas dovodi u direktnu vezu, stvara neposredan kontakt sa različitim osećajima i emocijama koje doživljavamo i to kroz jedan potpuno svestan proces; to je potpuna suprotnost pukom sanjarenju, površnom razmišljanju ili spavanju. Ona je zapravo direktan ulazak u teška, napeta ili neprijatna stanja uma. Meditacija nije pokušavanje da se pronađe odgovor na problem, već relativizovanje njegove važnosti, pokušaj da promenimo svoj stav prema njemu.
Na dubljem nivou meditacija dejstvuje istraživanjem i razumevanjem prirode samoga uma. Sagledavamo njegovu uslovljenu prirodu, lišenu bilo kakve čvrste personalnosti ili trajnog kvaliteta. Kada se u nama javi taj uvid, tada možemo da se pomirimo i sa najstrašnijim stanjima svesti; ne uzimamo ih više toliko lično.
Kakvi su rezultati meditacije?
Ono što ćeš najpre zapaziti pošto neko vreme bude praktikovao meditaciju (barem nekoliko nedelja ili meseci) jeste stabilniji, smireniji um. Pošto je osnovna tehnika da si uvek samo sa jednim mentalnim objektom (sa dahom, na primer), to i učiš sve vreme. Um je u stanju da se zadrži upravo tamo gde ti to želiš -- ne skače sad tamo sad onamo, nije sve vreme nestabilan. Iz tog stanja usredsređenosti i stabilnosti rađa se osećanje zadovoljstva bivanja sa stvarima onakve kakve jesu.
Drugi rezultat je jasnoća; um je bistar i prekida se unutrašnji dijalog. To je slično pranju prozora -- jer um je naš "prozor u svet". Uočite razliku kad gledate kroz prozor po sunčanom danu. Teško je bilo šta jasno videti kroz prljav prozor, sve izgleda pomalo zamućeno. Kad je prozor čist svi objekti su oštri i jasni -- svet izgleda jasan.
Smirenost i jasnoća su socijalni ili psihološki rezultati meditacije. U pogledu religioznog ili duhovnog aspekta, (krajnji) rezultat je produbljeni uvid u prirodu svih stvari. To predstavlja prevazilaženje neznanja, znanje o istini, kraj nespokojstva i sebičnosti -- to je prosvetljenje. Ovo zvuči prilično ambiciozno, zar ne? Ali kao i sa većinom stvari najbolje je jednostavno početi. Lično smatram da je svako povećanje jasnoće i sopstvene dobrobiti koje iz meditacije proizlazi, ma koliko bilo malo, dovoljna nadoknada za trud.
Kako meditiraš?
Kad se pomene meditacija većina ljudi će odmah sebi predstaviti sliku čoveka koji sedi u lotos položaju i sa rukama postavljenim na različite načine. To nije neophodno. Ono što je važno je da ti je fizički udobno. Drži leđa pravo, glave sasvim malo povijene napred. Položaj je čvrst, ali nije napet. Sedenje na stolici je OK. Možeš i da legneš na pod; no jedini je problem što tada lako utoneš u san, pa ležanje nije preporučljivo. Odaberi čisto i mirno mesto. Glavno je da celu stvar održiš što jednostavnijom.
Mentalna aktivnost i opšti podražaji kroz pet čula (oči, nos, jezik, uši i koža) jesu ono čime je naš um zaokupljen, zbog čega je napet, nesrećan. Kako to smanjiti?
Tišina je vrlo moćna alatka u meditaciji; ona smiruje uši. Blago sklopi oči; to ih smiruje. Koristi jastuče da malo izdigneš stržnjicu, to olakšava ispravljanje leđa. Početak i kraj dana su najbolje vreme za sedeću meditaciju. Odaberi jednu (obično jednostavnu) stvar kao objekat meditacije. Fokusiraj pažnju na taj objekat. Koncentracija je ključna stvar od koje polaziš. Možeš koristiti skoro bilo šta kao objekat meditacije -- dah, sveću ili cvet (pri čemu su ti oči poluotvorene), jednostavnu rečenicu koju ponavljaš, dodir pri okretanju brojanice. Pokušaj sa dahom. Ako ti je u početku teško da se usredsrediš, nekoliko puta duboko udahni i izdahni, jednostavno da bi osetio dah.
Stavi šake na stomak ili grudi i zapravo oseti kako dah pokreće telo. Na kojem delu to najjasnije osećaš? Na vrhu nosa, na stomaku, na grudima? Možda će ti biti lakše ako brojiš svaki udah ili izdah. Broj od jedan do deset i onda počni ispočetka. Neprekidno to ponavljaj i samo se opusti. Koliko dugo ti uspeva da se ne zabrojiš? Na koju stranu ti odluta um? Verovatno ćeš se suočiti sa time da je umu dosadno i pokušava da razmišlja o nečemu drugom. Budi strpljiv. Ne očekuj bilo kakvo specijalno iskustvo ili znamenja, samo vežbaj opuštanje. Kada ti um odluta, blago ga vrati na dah. Uvek iznova. Bilo koje vreme je dobro za meditaciju -- dok čekaš autobus, kod zubara, dok praviš back up fajlova sa svoga kompjutera ili čekaš da provri voda za kafu ili čaj -- mnogo je tih praznih hodova tokom dana kada lagano možeš da se okreneš samome sebi.
Moja omiljena šema meditacije je:
1) STANI
2) POGLEDAJ i
3) OSLUŠNI
Nisam sreo nikoga kome je meditacija u početku bila laka, ali iz sopstvenog iskustva sam uvideo da je sve lakša što je više vežbam. A rezultat je mir u srcu. Rezultat je da se manje osećamo žrtvama ćudi sopstvenog uma.
Koju formu meditacije praktikuješ i zašto -- samathu ili vipassanu?
Samatha -- mirnoća, smirenost (kao rezultat samadhija -- koncentracije) i vipassana -- uvid i mudrost, jesu dve strane iste stvari tj. meditacije. One su nalik na pismo i glavu novčića. Potreban ti je izvestan stepen smirenost i koncentracije uma da bi bio u stanju da istražuješ prirodu (uma, sveta). Potreban ti je izvestan stepen mudrosti, promišljenosti i uvida u patnju (dukkha) da bi uvideo kako je još gore kada je um neobuzdan i neusredsređen. Ove dve tehnike možeš vežbati odvojeno; kao što, na primer, možeš jačati ruke na jedan način, a noge na drugi. Ali svrha tog vežbanja je da popravi opšte zdravlje (ako pri tome isključimo taštinu). Ulažemo svoj napor tamo gde vidim da su moje slabosti, s ciljem da se zaštitim od bolesti. Tako, ako sam bio veoma zauzet i um mi je neprestano poput nekakvog vrtloga, počinjem meditaciju samathom. Bez obzira na tehniku, težnja je uvek ka harmoniji, miru, nibbani.
Na koji način meditacija poboljšava tvoj samadi?
Čak i ako meditaciju koristite samo radi relaksacije, to što ste se zaustavili i primirili smiruje um. Uz prirodno obuzdavanje koje nastaje zahvaljujući meditaciji, manje je stvari koje pobuđuju um, manje stvari koje on mora da obrađuje. Um tako ne postaje veći, već zato što je manje stvari u njemu postaje prostraniji, čistiji. Više je jasnoće u umu -- um je 'oštriji'. Samadi je jedan aspekat meditacije -- sposobnost koncentracije, fokusiranja uma na jedan objekat. Taj fokus nije zamućen, već je jasan i oštar. Praktikovanje meditacije se dobrim delom vrti oko jačanja koncentracije, baš kao i oko napuštanja tuposti ili tromosti (a to znači zadobijanja uvida i mudrosti).
Kako se u praktikovanju meditacije koristi mudrost?
Samatha donosi umu prostranost. I u tom prostoru može da se smesti vipassana (vođena istraživanjem, posmatranjem i razmatranjem). Rezultat posmatanja stvari -- života, osećanja, drugih ljudi, prirode itd. -- uz pomoć uma koji je čist i neometan podstiče nastanak mudrosti, uvida. Mudrost je rezltat posmatranja i razmatranja nečega. 'Zašto je to baš tako?', 'Kako je do toga došlo?', 'A zašto ja...?' Ovaj proces moguć je u svakoj situaciji, ne samo pri sedećoj ili hodajućoj meditaciji. Postoji nekoliko da tako kažem misli-vodilja u budizmu koje treba imati u vidu pri takvom razmatranju: 'Sve stvari su prolazne', iz čega sledi: 'Zato što su prolazne, verovanje da nam one mogu obezbediti trajnu sreću donosi nam samo patnju.' Ili, 'Uzrok svake patnje je želja'. Ili, 'Nijedna stvar koju mogu da pokažem ili pomislim nije to "ja" koje smatram tako dragocenim, a ispostavlja se da je zapravo privid'... Mudrost nije nešto što ima veze sa inteligencijom ili ispravnošću. Stvar je, pre svega, u razumevanju prirode -- naročito prirode čoveka. Obično, mudrost dolazi sa iskustvom koje nose godine, ali meditacija tu malo ubrzava stvari.
Koliko ti je koristila tehnika anapanasati?
Sabranost pažnje na dah, anapanasati, bila je moj najkorisniji temelj vežbanja. Kao 'alatka', ona je prenosiva, besplatna i uvek pri ruci (ako nemaš dah, tada nemaš ni problem -- mrtav si). Povrh svega, ona je prirodna, a otuda i jednostavna. Kao objekat za razvijanje smirenosti i koncentracije izvanredna je. Fokusiranje uma na prirodni ritam udaha i izdaha donosi blagotvornu smirenost. Međutim, anapanasati ponekad može biti prilično suptilna, jer i dah postaje suptilan i teško uočljiv. Tada ili još više izoštravam svoj um ili prelazim na neki drugi objekat. U nekim situacijama um je jednostavno suviše otupeo, pa vežbam meditaciju u hodu.
Da li ti je lako da smiriš um kako bi mogao da meditiraš?
Ovo pitanje liči kao da me pitaš da li perem svoje rublje da bih bih bio spreman za pranje rublja. Meditacija (barem samatha -- smirivanje) jeste proces čišćenja ili smirivanja uma. Možda bi pitanje trebalo preformulisati ovako: 'Da li ti je lako da meditiraš?'. Kratak odgovor bio bi: ne! Um je poput neukroćene, klizave zmije -- teško ju je uhvatiti. Um treba vežbati. Koliko si samo godina proživeo dopuštajući um da luta gde god mu je volja. Možeš li reći svome umu: 'Posmatraj dah sledećih pola sata i ne okreći se bilo čemu drugom?' Jesi li ti sluga ili gospodar svoga uma? Ne znam nikoga kome je meditacija laka, ali sam se lično uverio da što više vežbam postaje sve lakša.
Koliko meditacija obuzdava čula?
Zahvaljujući meditaciji postaješ veoma svestan mentalnih procesa. Uviđaš da burni čulni podražaji stvaraju burna stanja uma. Pri tome, trenutno iskustvo može biti prijatno, ali neprestano traganje za takvim podražajima može biti prilično zamorno. Zahvaljujući povećanoj osetljivosti za procese u umu, kratkotrajno zadovoljstvo vremenom postaje sve manje vredno čestih nepovoljnih sporednih efekata (jesi li ikada video nekog zavisnika?) Ne radi se toliko o tome da meditacija 'obuzdava' čula, već što postajemo sve manje spremni da nas naša čula neprestano uznemiravaju svojom prenadraženošću; uviđamo 'bol' koji je posledica potpune okrenutosti čulnim zadovoljstvima i u našim očima sve veću vrednost dobija mir jednostavnog življenja.
Kako meditacija pomaže da se ukloni pet prepreka?
Vidi i prethodni odgovor. Ne radi se o tome da se nešto ukloni, koliko o uviđanju da one donose bol, te postajemo skloniji da ih ostavimo postrani, izbegnemo, prevladamo. Kako stičemo povećanu svesnost uviđamo tu lančanu reakciju koja se odvija u umu i obrazac po kojem se ona odvija. Kontekst pet prepreka može ti pomoći da identifikuješ svoj 'tip ličnosti', odnosno da baciš svetlo na lične slabosti. U kanonskim tekstovima postoji poređenje prepreka sa različitim vrstama vode: čulna želja se poredi sa vodom obojenom raznim bojama, zlovolja sa ključalom vodom, tupost i pospanost sa vodom prekrivenom žabokrečinom, uznemirenost i briga sa ustalasanom vodom koju šibaju vetrovi, sumnja sa muljevitom i blatnjavom vodom. Baš kao što u takvim vodama ne možemo da vidimo svoj odraz, isto tako sa tim preprekama u umu ne možeš jasno da uočiš ono što je dobro za tebe i ono što je dobro za druge. Sviđa ti se da ti je um prekriven žabokrečinom? Pošto si promislio o ovim preprekama ili makar samo zapamtio koje su, kad sedneš da meditiraš i prošli postupci počnu da isplivavaju na površinu moći ćeš jasnije da uočiš obrasce po kojima je u tim situacijama reagovao tvoj um. A kad ih jednom uočiš, onda će ti biti lakše i da ih izbegneš.
Da li meditirate sami ili u grupama?
I jedno i drugo. No, čak i kada sedim u grupi, meditacija je jedna vrlo lična stvar. Prednost sedenja u grupi je da osećaš potporu -- ostali ulažu napor i manje si sklon da se vrpoljiš ili ustaneš i počneš nešto drugo da radiš. Takođe, sledim uputstva vođe grupe, umesto da se priklanjam sopstvenim željama. Prednost samostalnog meditiranja je da mogu da napravim raspored koji meni najviše odgovara. Ako želim da sedim dva sata, mogu, ako želim da sedim pola sata i da hodam pola sata, mogu. Mogu da pevam mantru a da ne uznemiravam druge. U oba slučaja ideja je da posmatraš svoj um. Da li me oneraspoložava kada mi se kaže kada da sedim i kada da hodam? Da li gubim vreme prelistavajući neki časopis onda kada sam prepušten sopstvenom programu? Važno je prihvatiti ličnu odgovornost za vežbanje, bilo da se ono odvija u grupi ili samostalno. Mi u manastiru imamo lep izraz povezan sa slikom o magarcu: 'Nema šargarepe, nema štapa'. Nema naročite nagrade za to što si marljiv u meditaciji i niko ti ne prigovara ako si lenj. Ako si pošten i zreo, uviđaš da su ti najveća nagrada plodovi sopstvenog vežbanja.
Koliko dugo meditiraš svakoga dana?
Obično se u sali za meditaciju okupljamo u 5 ujutru i pevamo tekstove iz kanona oko pola sata, a zatim jedan sat meditiramo. Ponekad nisam zauzet ujutru i tada još sat-dva samostalno meditiram u svojoj sobi. Drugu grupnu meditaciju imamo uveče, kada je pevanje nešto duže, uz još jedan sat meditacije. Ponekad imamo 'povlačenja' (nedelju ili dve), kada sedeću i hodajuću meditaciju praktikujemo oko osam sati dnevno. Međutim, idealno bi bilo da svoj dan ne deliš na vreme meditacije i ostalo vreme, kao nešto što radiš od 9 do 5 popodne, a onda si slobodan.Veliki deo prakse čini negovanje sabranosti pažnje - dakle sposobnosti da budemo svesni svake situacije u kojoj se nađemo i naših rekacijia na nju. Kako se osećam u ovom trenutku? Kakva je moja reakcija na taj tresak? Kako se osećam u društvu sa tom osobom? Ako to ne mogu da vidim ili ne mogu da budem svestan uma, kako ću ga vežbati ili izmeniti na bilo koji način? Na primer, ako nisam svestan negativnog stava prema čišćenju lišća u Amaravatiju (manastiru u kojem boravim), već jednostavno čistim i gunđam, tada će moj život biti pun 'čišćenja i gunđanja'. Prvo moram da uvidim proces, povezanost uslova -- čišćenja koje je praćeno gunđanjem -- da bih potom istraživao. U čemu je problem? Je li on zaista bitan? Ali ako ova stanja uma nikada ne uočimo, ne prepoznamo i ispitamo, šta onda mogu očekivati sem života punog 'čišćenja i gunđanja'. Zato je meditacija nešto što neprekidno praktikujemo, a formalno vežbanje se stapa sa svakodnevnim životom.
Da li misliš da svako može da meditira ili prvo treba da nauči što je moguće više o Budinom učenju pre nego što počne da vežba na pravi način?
Budizam je samo jedan put ka oslobađanju -- nekim ljudima on koristi, nekima ne. Drugi putevi odgovaraju nekim drugim temperamentima. Generalno gledano, ako ti putevi imaju za temelj moral, oni će prirodno voditi ka kontemplaciji, meditaciji -- ka postavljanju pitanja koja sežu dalje od uobičajenog: "Šta ima danas za večeru?" ili "Kako da sebi pribavim još više čulnih zadovoljstava?" Prosvetljenje je prirodni aspekt ljudske svesti -- nijedna religija nema copyright na njega. Treba samo da se zaustaviš, osmotriš i oslušneš. Ukoliko imaš vodiča koji će ti dati osnovna uputstva, onda ćeš sigurno lakše napredovati. To je prednost tradicionalnih formi kakva je budizam.
Da li je meditaciji morao neko da te poduči ili si počeo spontano da meditiraš?
Telo i um znaju kako da prežive, jer imaju instinktivnu, animalnu prirodu. Ljudska bića imaju sposobnost da razmišljaju o okolnostima u kojima se nalaze, a što mislim da životinje nemaju. Mi imamo prirodnu sklonost ka čuđenju -- Zašto sam se ja rodio? Šta se događa kada umrem? To je prirodno, ali za mnoge od nas razvoj inteligencije i kontemplacije -- više od onoga što je potrebno za puko preživljavanje -- izgleda kao luksuz, naročito u ovo vreme kada smo toliko udaljeni od prirode. Ja sam meditaciju naučio delom iz knjiga, a delom od učitelja.
Kakva osećanja ili iskustva dostižeš dok meditiraš?
Čitava ideja nekakvog dostignuća nije zapravo bitna za meditaciju. Tu se više radi o otpuštanju napetosti nego o postizanju relaksiranosti; više o razumevanju neznanja (napuštanju obmanutosti) nego o dostizanju mudrosti. Ljudi imaju razne vrste iskustava (svetlost, zvukovi itd.), ali važna stvar koju treba zapamtiti o budističkoj meditaciji jeste da je njezin jedini cilj oslobađanje od patnje. Sloboda je put iza iskustava koja samo dolaze i prolaze. Kada se ona jednom dostigne, večna je.
Teško je meriti napredovanje u ovim stvarima. Jesi li ikada učio da sviraš klavir ili da voziš bicikl? Nekad ti izgleda kao da sve to nema smisla, kao traćenje vremena. A onda se, nekako, nešto promeni i pomisliš: "Ej, pa ja to mogu".
Praktikujući meditaciju nekoliko godina ustanovio sam da sam mnogo opušteniji u pogledu života; on i nije tako veliki problem kao što mi se nekad činio. Ne upinjem se iz petnih žila da budem bilo šta ili neko poseban. Još uvek sam prilično zaposlen i imam dosta obaveza, ali je sve to više kao da činim ono što treba učiniti, pre nego pokušaji da budem uspešan, da postignem ili dokažem bilo šta.
Da li misliš da ćeš ikada dostići nirvanu?
Prva stvar koju treba učiniti pre nego odgovorim na to pitanje jeste da definišem šta je to "nirvana" -- a to baš i nije laka stvar. Jedna definicija je: oslobađanje od patnje, odbojnosti i pometenosti. Nibbana jeste cilj budističke prakse i mislim da joj i ja težim. Ponekad to izgleda kao veoma težak i dug put. Drugi put, sedeći nepomično, bistrog uma posle celodnevnog truda, izgleda mi kao da je tu kraj mene. Uvek nastojim da imam na umu kako je sadašnji trenutak jedina realnost, jedino mesto i vreme u kojem postoji prosvetljenje. Biti potpuno prisutan upravo u ovom trenutku, kada iza toga ne postoji nijedna želja -- to je prosvetljenje. Uslovi će se promeniti ali sada, ako uspem da budem potpuno sa time, onda, hej -- to je to -- nirvana -- bingo! (Moja teorija broj 16a.)
Sve u svemu, uviđam da što duže živim ovaj život i praktikujem ovaj put, to manje patim, manje je pohlepe, manje ljutnje, manje konfuzije. A što se tiče nirvane kao iskustva -- ne samo kao teorije -- to je nešto što ostvarujemo neposredno. Tako se za sada nadam jedino da ću biti u stanju da sebe ne uzmem suviše ozbiljno ili da ne učinim bilo šta nepromišljeno.
Na koje si probleme naišao kada si počeo da praktikuješ meditaciju?
Jedan od glavnih problema kada sam počeo da meditiram bio je nemir. U mladosti moj um bio je treniran da bude uvek zaokupljen nečim i aktivan, tragajući za (čulnim) objektima u okolini. Nisam bio ohrabrivan da kontempliram prostor oko i između tih objekata. Bio sam podstican da se borim za ono čega nema, a ne da budem zadovoljan onim kako su stvari do tada stajale; "komad u tuđoj ruci uvek izgleda veći". Sedeća meditacija jeste praktikovanje zadovoljenosti sadašnjim trenutkom, dakle biti spokojan sa onim što jeste. Stalno zaokupljenom umu mir se uvek čini pomalo dosadan. Sedeti mirno nije uvek baš lako.
Da li meditacija u sebe uključuje krajnju introvertnost?
Budizam se često označava kao srednji put, pa zato svaku krajnjost treba shvatiti kao nešto opasno. Budistički osmostruki put se često sumira kao sila (moral), samadhi (koncentracija) i panna (mudrost). Sve troje treba razvijati podjednako da bi se dostiglo prosvetljenje. Ima jedna divna priča u vezi sa ovim, o tri dečaka koji su krenuli da posete hram. Na svom putu prolaze kraj drveta u cvatu i pomisle kako bi bilo lepo staviti nekoliko cvetova na oltar u hramu. Ali, cvetovi su suviše visoko i za najvišeg od njih, pa se složiše da rade zajedno. Sila kleknu na zemlju kako bi načinio snažnu osnovu -- moral je uvek osnova bilo kakve aktivnosti. Panna mu stade na leđa jer je najvišlji, ali ipak treba da se protegne što je moguće više i tada se oseća pomalo nestabilno. Samadhi je veoma jak i on čvrsto pridržava Pannu. Kombinovanim naporom sve trojice, mudrost na kraju dohvati prekrasne cvetove.
Introverzija je nezgodna reč, jer ima dva značenja -- psihološko i patološko. Često sam sebe pitam, razmišljajući odakle izvire misao: "Gde je um?" Je li unutra, negde spolja, i unuta i spolja, svuda, je li univerzalan, individualan? Na meditaciju se najčešće gleda kao na "ulaženje unutra", ali ako ja nisam ovo telo, šta to onda ulazi i gde? Dobro je pri meditaciji održati jedan osećaj kosmičkog ili spiritualnog u umu, jer to pomaže da ništa ne uzimamo suviše lično. Mislim da je introspekcija, samoposmatranje, možda bolja reč od introverzije.
Kakve opasnosti mogu iskrsnuti tokom budističke meditacije?
Meditacija jeste rad sa umom i mnogo je nepoznatog u vezi sa umom -- zato i meditiramo. Intenzivno razvijanje koncentracije može rezultirati oslobađanje izvesnih energija ili nas dovesti u neuobičajena stanja i ukoliko ne živimo dovoljno izbalansiranim načinom života, to nam može doneti probleme. Ne preporučuje se da ljudi sa pshološkim problemima meditiraju bez odgovarajućeg vođstva.
Proces meditacije uključuje otvaranje svesti. Mnoga sećanja nisu dostupna svesnom delu uma zbog potiskivanja, izbegavanja (jer su bolna), poricanja, nedostatka vremena itd. Ako su ta sećanja naročito snažna mogu nas preplaviti. Sve to ipak nije nešto neprirodno i više predstavlja poteškoću nego opasnost. Opasnost zapravo nije u meditaciji, već u zalaženju u zapušten ili zloustavljan um. Poput mašine koja nije na pravilan način korišćena ili održavana, kada je pokrenemo postoji mogućnost da se nešto otkači i lupi vas u glavu. Kontakt sa iskusnim učiteljem, naročito na početku, uvek je od neprocenjive pomoći.
Uvod u meditaciju (http://www.buddhistv.com/video/526/Uvod-u-meditaciju-1-Uvodne-napomene)
Čemu služi svesnost (http://www.buddhistv.com/video/527/Uvod-u-meditaciju-2-%C4%8Cemu-slu%C5%BEi-svesnost)
Proširivanje svesnosti (http://www.buddhistv.com/video/528/Uvod-u-meditaciju-3-Pro%C5%A1irivanje-svesnosti)
Radost, balans i prirodnost (http://www.buddhistv.com/video/529/Uvod-u-meditaciju-4-Radost-balans-i-prirodnost)
Metta meditacija. Meditacija ljubavi. (http://www.buddhistv.com/video/530/Uvod-u-meditaciju-5-Meditacija-ljubavi)
Plodovi meditacije (http://www.buddhistv.com/video/532/Uvod-u-meditaciju-6-Plodovi-meditacije)
причалица
08-03-2010, 20:40
Uvod u meditaciju (http://www.buddhistv.com/video/526/Uvod-u-meditaciju-1-Uvodne-napomene)
Čemu služi svesnost (http://www.buddhistv.com/video/527/Uvod-u-meditaciju-2-%C4%8Cemu-slu%C5%BEi-svesnost)
Proširivanje svesnosti (http://www.buddhistv.com/video/528/Uvod-u-meditaciju-3-Pro%C5%A1irivanje-svesnosti)
Radost, balans i prirodnost (http://www.buddhistv.com/video/529/Uvod-u-meditaciju-4-Radost-balans-i-prirodnost)
Metta meditacija. Meditacija ljubavi. (http://www.buddhistv.com/video/530/Uvod-u-meditaciju-5-Meditacija-ljubavi)
Plodovi meditacije (http://www.buddhistv.com/video/532/Uvod-u-meditaciju-6-Plodovi-meditacije)
za ovo ću morati da čekam vikend da pročitam.
Ups.. nisam ni primetila da je Prkost to linkovala među prvim postovima...
Moraću prvo da pročitam temu.
Ne žuri. Odgledaj na tenane, ako te zanima.
Ima toga još. :)
Ađan Đajanto - Intervju - Beograd, 2007. (http://www.buddhistv.com/video/591/A%C4%91an-%C4%90ajanto-Intervju-Beograd-jul-2007)
Pitanje: Da li budisti veruju u boga?
Odgovor: Ne, ne verujemo. Za ovo postoji više razloga. Buda je, kao i moderni sociolozi i psiholozi, verovao da religiozne ideje, a naročito ideja o Bogu imaju svoj koren u strahu. Buda kaže:
Savladani strahom ljudi idu u svete planine,svete gajeve i šumarke, sveta drveća i hramove. (Dp. 188)
Primitivni ljudi su se zatekli u opasnom i neprijateljskom svetu, strah od divljih životinja, nemogućnosti da se pronađe dovoljno hrane, povreda, bolesti i prirodnih fenomena kao što su munje, grmljavina i vulkani bio je neprestano uz njih. Ne pronašavši nikakvu sigurnost, stvorili su ideju o bogovima ne bi li im ona dala radost u lepim vremenima, hrabrost u opasnim vremenima, a utehu kada stvari krenu po zlu. Do dana današnjeg možemo primetiti da ljudi postaju religiozniji u kriznim vremenima, možemo ih čuti kako govore da im vera u boga ili više bogova pruža snagu koja im je neophodna da izađu na kraj sa životnim nedaćama. Čućete kako kažu da veruju u jednog određenog boga zato što su se molili kada im je to bilo potrebno i njihove molitve su bile uslišene. Sve ovo samo podržava Budino učenje da je ideja o bogu odgovor na strah i frustraciju. Buda je učio da treba da pokušamo da razumemo svoje strahove, da umanjimo svoje želje i da mirno i hrabro prihvatamo stvari koje ne možemo da izmenimo. On je strah zamenio ne iracionalnim verovanjem, već racionalnim razumevanjem.
Drugi razlog zašto Buda nije verovao u boga je to što ne postoje nikakvi dokazi koji bi podržali tu tvrdnju. Postoje brojne religije i svaka od njih tvrdi da samo oni imaju božije reči sačuvane u svojim svetim knjigama, da samo oni razumeju božiju prirodu, da samo njihov bog postoji, a ostali ne. Neki tvrde da je bog muško, neki da je žensko, neki da nije ni jedno ni drugo. Svi su zadovoljni što postoji sasvim dovoljno dokaza da njihov bog postoji i smeju se dokazima koje druge religije iznose da dokažu postojanje nekog svog boga. Nije začuđujuće što, iako su toliko mnogo religija toliko dugo vremena pokušavale da dokažu postojanje svojih bogova, i dalje ne postoje stvarni, konkretni, značajni ili neoborivi dokazi.
Treći razlog iz kog Buda nije verovao u boga je taj što verovanje nije neophodno. Neki tvrde da je verovanje u boga neophodno da bi se objasnilo poreklo svemira. Ovo nije tačno. Nauka je veoma ubedljivo objasnila kako je svemir nastao, bez uvođenja ideje o bogu. Neki tvrde da je vera u boga neophodna čoveku da bi vodio srećan i smislen život. Opet možemo da primetimo da to nije tako. Postoje milioni ateista i slobodnih mislioca, a da ne pominjemo brojne budiste, koji žive korisnim, srećnim i smislenim životima bez ikakve vere u boga. Neki tvrde da je vera u božju moć neophodna jer ljudi, budući da su slabi, nemaju snagu da pomognu sebi. Još jednom dokazi ukazuju na suprotno. Često možemo čuti priče o ljudima koji su prevazišli svoje poremećaje i hendikepe uprkos malim šansama i velikim teškoćama, samo svojim trudom i oslanjajući se na unutrašnju snagu, bez ikakve vere u boga. Neki tvrde da je bog neophodan da bi dao ljudima spas. Ovaj argument stoji samo ako prihvatamo teološki pojam spasenja, a budisti ga ne prihvataju. Na osnovu svog ličnog iskustva, Buda je zapazio da svako ljudsko biće ima moć da pročisti svoj um, razvije beskrajnu ljubav i saosećanje i savršeno razumevanje. Pomerio je težište sa nebesa na srce i ohrabrio nas da rešenje za svoje probleme nađemo putem samorazumevanja.
S. Dhammika
причалица
09-03-2010, 18:32
Savladani strahom
jasan mi je strah primitivnih ljudi...ali mi nije jasno kako se može vera objasniti jedino postojanjem straha...? to mi je baš nejasno...i ne znam zašto bi verovanje bilo neophodno za objašnjavanje porekla svemira? koga boli uvo za to kako je svemir nastao? ili - kako će nestati?
o tome brinu naučnici, ali i oni imaju retko blagog pojma šta se zapravo desilo.
jasan mi je strah primitivnih ljudi...ali mi nije jasno kako se može vera objasniti jedino postojanjem straha...? to mi je baš nejasno...
Vera svakog pojedinca je kompleksna koliko i on sam, te se ne može jednom rečju objasniti. Ovde se samo kaže gde joj je koren. Kao bivši vernik, na osnovu ličnog iskustva, potvrđujem da koren jeste u strahu.
A dalje Dammika kaže ''Ne pronašavši nikakvu sigurnost, stvorili su ideju o bogovima ne bi li im ona dala radost u lepim vremenima, hrabrost u opasnim vremenima, a utehu kada stvari krenu po zlu.''
I sa ovim se potpuno slažem.
i ne znam zašto bi verovanje bilo neophodno za objašnjavanje porekla svemira? koga boli uvo za to kako je svemir nastao? ili - kako će nestati?
o tome brinu naučnici, ali i oni imaju retko blagog pojma šta se zapravo desilo.
Upravo to i Dammika kaže. Samo malo drugačijim rečima.
U današnje vreme nije teško prepustiti nauku naučnicima.
Ovde se misli na priču o Bogu tvorcu, koji je sve stvorio, pa i nas.
Ljudi u to veruju, zar ne?
причалица
10-03-2010, 12:57
veruju, naravno....zašto bi onda razmišljali da li su naučnici u pravu. ne verujem da je psihološko stanje nekog starog grka bilo gore od današnjeg njujorčanina samo zato što je grk mislio da je zemlja ravna....a njujorčanin zna da nije, pa mu je sad, kao, bolje...malo morgen.
nauka nema veze sa verom. i obratno.
veruju, naravno....zašto bi onda razmišljali da li su naučnici u pravu. ne verujem da je psihološko stanje nekog starog grka bilo gore od današnjeg njujorčanina samo zato što je grk mislio da je zemlja ravna....a njujorčanin zna da nije, pa mu je sad, kao, bolje...malo morgen.
nauka nema veze sa verom. i obratno.
Тачно тако. :smiley:
Pitanje: Ali ako ne postoje bogovi, kako je svemir nastao?
Odgovor: Sve religije imaju mitove i priče koje pokušavaju da daju odgovor na ovo pitanje. U davna vremena, kada čovečanstvo jednostavno nije znalo, takvi mitovi su mogli da budu dovoljni, ali u 21. veku, u doba fizike, astronomije i geologije, takve mitove su prevazišle naučne činjenice. Nauka je objasnila poreklo svemira bez vraćanja na ideju boga.
Pitanje: Šta Buda kaže o poreklu svemira?
Odgovor: Interesantno je da je Budino objašnjenje porekla svemira veoma slično naučnom gledištu. U Aganna sutti, Buda opisuje kako svemir biva uništen, a zatim se ponovo vraća u svoj sadašnji oblik tokom nebrojeno mnogo miliona godina. Prvi život nastaje na površini vode i zatim se opet nebrojeno mnogo miliona godina razvija iz jednostavnih u kompleksne organizme. Svi ovi procesi su bez početka i kraja i pokreću ih prirodni uzroci.
Pitanje: Kažete da ne postoje dokazi o postojanju boga, ali šta je sa čudima?
Odgovor: Mnogi veruju da su čuda dokaz postojanja boga. Čujemo tvrdnje kako su se odigrala neka čudesna isceljenja, ali nikad ne dobijamo nezavisna svedočanstva neke medicinske ustanove ili hirurga. Čujemo priče iz druge ruke da je neko čudesno spašen iz neke katastrofe, ali ne i nepristrasne izveštaje svedoka takvog događaja. Čujemo glasine da je molitva iscelila bolesno telo, ili ojačala atrofirane udove, ali nikad ne vidimo rendgenske snimke, niti komentare doktora i medicinskih sestara. Nedokazane tvrdnje, priče iz druge ruke i glasine nisu nikakva zamena čvrstim dokazima, a čvrsti dokazi o postojanju čuda su vrlo retki. Ipak, neobjašnjive stvari se nekad dešavaju, ali naša nesposobnost da objasnimo ove događaje ne dokazuje postojanje bogova. Ona samo dokazuje da je naše znanje nepotpuno. Pre razvoja moderne medicine, kada ljudi nisu znali šta uzrokuje bolesti, ljudi su verovali da bog ili bogovi šalju bolesti kao kaznu. Sada znamo šta ih uzrokuje i kada se razbolimo uzimamo lekove.U budućnosti, kada naše znanje o svetu bude potpunije, bićemo u stanju da razumemo šta uzrokuje neobjašnjene fenomene, baš kao što danas razumemo šta je uzrok bolesti.
S. Dhammika
причалица
10-03-2010, 13:11
naše znanje će, na žalost, uvek biti nepotpuno....mislim, ne polemišem ovde o budizmu, nego samo bih da kažem da će ljudska potreba da se veruje uvek biti prisutna...jer smo takvi kakvi smo - nesvršeni i krhki.
neko veruje u čuda, neko u slučajnosti (oh, užasa), neko ni u šta (......), a neko baš veruje da veruje....nisam nikome sudija.
naše znanje će, na žalost, uvek biti nepotpuno....mislim, ne polemišem ovde o budizmu, nego samo bih da kažem da će ljudska potreba da se veruje uvek biti prisutna...jer smo takvi kakvi smo - nesvršeni i krhki.
neko veruje u čuda, neko u slučajnosti (oh, užasa), neko ni u šta (......), a neko baš veruje da veruje....nisam nikome sudija.
Ma ni Dhammika nikome ne sudi. Samo odgovara na pitanja koja se budistima najčešće postavljaju.
Da umem da odgovorim bolje od njega, ne bih ga citirala.
Pitanje: Ali toliko ljudi veruje u neku vrstu boga, tu mora biti neke istine.
Odgovor: To nije tačno. Nekada su svi ljudi verovali da je zemlja ravna ploča i nisu bili u pravu. Broj ljudi koji u neku ideju veruje nije nikakva mera istinitosti ili neistinitosti te ideje. Jedini način da proverimo istinitost neke ideje je da posmatramo činjenice i ispitamo dokaze.
Pitanje: Pa ako vi budisti ne veruju u bogove, u šta verujete?
Odgovor: Ne verujemo u boga zato što verujemo u čovečanstvo. Verujemo da je svako ljudsko biće dragoceno i važno i da svako ima potencijal da se razvije u Budu – savršeno ljudsko biće. Mi verujemo da ljudi mogu da prerastu neznanje i iracionalnost i vide stvari onakvima kakve one zaista jesu. Verujemo da mrznja, bes, zloba i ljubomora mogu da se zamene ljubavlju, strpljenjem, velikodušnošću i dobrotom. Verujemo da je sve ovo moguće za svakog čoveka ako uloži dovoljno truda, vođen i podržavan drugim budistima i inspirisan Budinim primerom. Kao što Buda kaže:
Niko nas ne spasava sem nas samih.
Niko ne može i niko ne uspeva.
Mi sami moramo hodati stazom,
a Bude nam jasno pokazuju put. (Dp. 165)
S. Dhammika
причалица
11-03-2010, 12:15
e, u tome je kvaka - ne verujem da iko moze da bude savrseno ljudsko bice...samim tim ne verujem ni da je Buda to bio, oprosti.
Oprošteno ti je...http://razbibriga.net/imported/2010/03/a060-1.gif
Iako ne znam šta si zgrešila. Iznela si svoje mišljenje, kojim nikoga nisi uvredila. :smiley:
Pitanje: Druge religije formiraju svoje stavove o dobrom i lošem na osnovu zapovesti svoga boga ili svojih bogova. Vi budisti ne verujete u boga. Kako onda znate šta je dobro, a šta loše?
Odgovor: Bilo koja misao, govor ili akcija koji su ukorenjeni u pohlepi, mržnji ili samoobmani nas vode dalje od nibbane i prema tome su loši. Bilo koja misao, govor ili akcija koji su ukorenjeni u darežljivosti, ljubavi i mudrosti, pa nam prema tome raščišćavaju put do nibbane su dobri. Da biste znali šta je dobro, a šta loše prema učenju religija u čijem centru je bog, treba samo da radite šta vam se kaže. Prema učenju religija u čijem centru je čovek, shvatićete šta je dobro, a šta loše ukoliko razvijete duboku samosvesnost i samorazumevanje. Moral zasnovan na razumevanju je uvek jači od morala koji je odgovor na komandu. Prema tome, da bi razlučio dobro od lošeg, budista gleda na tri stvari: nameru koja stoji iza dela (delo je u ovom kontekstu misao, govor ili akcija), efekat koju će delo da ima na onoga koji ga izvršava i efekat koji će delo imati na druge. Ukoliko je namera dobra (ukorenjena u darežljivosti, ljubavi i mudrosti), ukoliko delo pomaže meni (da postanem darežljiviji, da imam više ljubavi i da sam mudriji) tada su moja dela zdrava, dobra i moralna. Naravno da ovde ima puno varijacija. Ponekad delujem sa najboljim namerama, ali od toga nemamo dobra ni ja ni drugi. Ponekad su moje namere daleko od dobrih, ali uprkos tome drugi imaju koristi od mojih dela. Ponekad delam iz najboljih namera i imam koristi od mojih dela, ali ona donesu nevolje drugima. U ovakvim scenarijama moja dela su mešavina dobrog i “ne baš dobrog”. Ukoliko je moja namera loša i moja dela ne pomažu ni meni ni drugima, onda su ona definitivno loša. Kada su moje namere dobre i moja dela su na korist i meni i drugima, onda su ona definitivno dobra.
S. Dhammika
причалица
13-03-2010, 12:06
Pitanje: Druge religije formiraju svoje stavove o dobrom i lošem na osnovu zapovesti svoga boga ili svojih bogova. Vi budisti ne verujete u boga. Kako onda znate šta je dobro, a šta loše?
Odgovor: Bilo koja misao, govor ili akcija koji su ukorenjeni u pohlepi, mržnji ili samoobmani nas vode dalje od nibbane i prema tome su loši. Bilo koja misao, govor ili akcija koji su ukorenjeni u darežljivosti, ljubavi i mudrosti, pa nam prema tome raščišćavaju put do nibbane su dobri. Da biste znali šta je dobro, a šta loše prema učenju religija u čijem centru je bog, treba samo da radite šta vam se kaže. Prema učenju religija u čijem centru je čovek, shvatićete šta je dobro, a šta loše ukoliko razvijete duboku samosvesnost i samorazumevanje. Moral zasnovan na razumevanju je uvek jači od morala koji je odgovor na komandu. Prema tome, da bi razlučio dobro od lošeg, budista gleda na tri stvari: nameru koja stoji iza dela (delo je u ovom kontekstu misao, govor ili akcija), efekat koju će delo da ima na onoga koji ga izvršava i efekat koji će delo imati na druge. Ukoliko je namera dobra (ukorenjena u darežljivosti, ljubavi i mudrosti), ukoliko delo pomaže meni (da postanem darežljiviji, da imam više ljubavi i da sam mudriji) tada su moja dela zdrava, dobra i moralna. Naravno da ovde ima puno varijacija. Ponekad delujem sa najboljim namerama, ali od toga nemamo dobra ni ja ni drugi. Ponekad su moje namere daleko od dobrih, ali uprkos tome drugi imaju koristi od mojih dela. Ponekad delam iz najboljih namera i imam koristi od mojih dela, ali ona donesu nevolje drugima. U ovakvim scenarijama moja dela su mešavina dobrog i “ne baš dobrog”. Ukoliko je moja namera loša i moja dela ne pomažu ni meni ni drugima, onda su ona definitivno loša. Kada su moje namere dobre i moja dela su na korist i meni i drugima, onda su ona definitivno dobra.
S. Dhammika
ne slažem se sa ovim boldovanim. ali, uopšte se ne slažem....svako od nas instantno zna kad čini dobro, a naročito kad čini loše....i to nema veze s tim da li je neko vernik neke vere ili ateista ili...
Zazijavalo
13-03-2010, 12:46
Idi begaj brzim koracima!
Šta je dobro, a šta loše, pokaže se kasnije i to tako da se krstiš il stubiš, ako si slučajno JS. :huh:
причалица
13-03-2010, 13:17
dobro, begam.
ne slažem se sa ovim boldovanim. ali, uopšte se ne slažem....svako od nas instantno zna kad čini dobro, a naročito kad čini loše....i to nema veze s tim da li je neko vernik neke vere ili ateista ili...
Ma ja nikako ne mogu da shvatim sa čim se ti ne slažeš u prethodnih par postova. :raz_073:
Jedno od najčešće postavljanih pitanja ateistima i budistima je upravo to ''kako znate šta je dobro, a šta zlo kada ne verujete u boga?'' I na to pitanje Dhamika odgovara.
Ti misliš da nije bitno da li je neko ateista ili nije. Sa čim se onda tačno ne slažeš?
причалица
13-03-2010, 15:13
pa ne slažem se sa stavom da, na primer hrišćanima (pošto je u centru te religije Bog), neko treba da nam kaže šta je dobro a šta nije dobro....tako sam shvatila ono boldovano.
pa ne slažem se sa stavom da, na primer hrišćanima (pošto je u centru te religije Bog), neko treba da nam kaže šta je dobro a šta nije dobro....tako sam shvatila ono boldovano.
Vidi vako... hrišćani veruju u Boga tvorca koji je sve stvorio.. ti onomad kažeš da to kako je svet nastao nije bitno..
i ja rekla dobro.. slažem se da nije bitno..
Takođe, taj isti Bog je i zakonodavac i sudija. Sada mi ti kažeš da njegovi zakoni nisu bitni...
odnosno da Bog nije imao potrebe preko glasnika/proroka da ih prosleđuje ljudima, jer su oni negde već ugrađeni...
Ja mislim da se se vrline razvijaju učenjem.
Meni su bili potrebni roditelji, da me nauče šta je dobro a šta nije. Kasnije sam sama birala ''učitelje'' i naravno učila kroz lično iskustvo..
Učim još uvek, naravno.
ali to nije ni bitno.. ne smeta mi što ti veruješ da su vrline ugrađene..
Samo i dalje ne razumem sa čim se ne slažeš. Tvoj stav je ok, ali to je tvoj lični stav, a ne opšti stav hrišćanstva. Jer da jeste u hrišćanstvu se nigde ne bi pominjao ni tvorac ni zakonodavac.
причалица
13-03-2010, 15:45
ali se pominje i ljubav, a ne samo suđenje i zakoni...ali, to nije tema za budizam.
p.s. jesam hrišćanka, ali to nije ono što mene određuje do srži, razumeš. zato ja uvek nešto lično kažem.
ali se pominje i ljubav, a ne samo suđenje i zakoni...ali, to nije tema za budizam.
p.s. jesam hrišćanka, ali to nije ono što mene određuje do srži, razumeš. zato ja uvek nešto lično kažem.
dobro... i ja ću reći još nešto nevezano za budizam, a onda se vraćam temi..
Sasvim je ok izneti sopstveni stav, ali je potrebno naglasiti da je tako.
I ja mogu reći da neke Budine reči ne razumem. Možda ću nekada naići i na nešto sa čim se neću složiti,
ali mi to ne daje za pravo da kažem ''ne, u budizmu toga nema''.
Osim toga, Dhammika nije rekao da se u religijama u čijem je središtu Bog, ne pominje ljubav,
milosrđe ili skromnost. Da je izneo kompletno mišljenje o tim religijama, verujem da bi pomenuo
i ljubav. Samo je odgovorio na jedno pitanje, koje mu je često postavljano od strane onih koji veruju u Boga.
причалица
13-03-2010, 18:01
a i mi koji verujemo u Boga smo, brate, dosadni sa tim pitanjima.....
Pitanje: Često čujem budiste kako govore o mudrosti i saosećanju. Šta ova dva pojma znače?
Odgovor: Neke religije veruju da je saosećanje ili ljubav (ova dva su veoma slična) najvažniji duhovni kvalitet, ali pri tome greše što ne poklanjaju pažnju mudrosti. Rezultat toga je da možeš da završiš kao jedna dobrodušna budala, veoma ljubazna osoba, ali sa malo ili nimalo razumevanja. Drugi sistemi razmišljanja, kao što je nauka, veruju da mudrost može najbolje da se razvije kada su sve emocije, uključujući saosećanje, odstranjene. Rezultat ovoga je da nauka teži da bude preokupirana rezultatima, zaboravljajući da ona treba da služi čovečanstvu, a ne da ga kontroliše i da njime dominira. Kako su inače naučnici mogli da upotrebe svoja znanja da razviju atomsku bombu, bakterije za biološki rat i tome slične stvari? Budizam uči da morate da razvijete i saosećanje i mudrost da biste bili dobro uravnotežena i kompletna osoba.
S. Dhammika
причалица
20-03-2010, 13:54
ne uči to samo budizam.
ne uči to samo budizam.
Pa di piše da to uči samo budizam?
Ja baš volim što mi se ti redovno upisuješ na temu, al uvek se ne slažeš sa nečim što uopšte ne piše. :raz_117:
причалица
20-03-2010, 15:01
pa nigde. ali piše ''budizam uči da morate da...'' itd. a ja samo glasno razmišljam.
pa nigde. ali piše ''budizam uči da morate da...'' itd. a ja samo glasno razmišljam.
Imao sam i ja puno predrasuda vezanih za budizam.Imam ih sigurno još uvek,ali koliko sam ga upoznao,a Kojica koja ga bolje zna od mene će bolje reći,dakle mislim da u Budizmu ne postoji termin"Morate da...."
причалица
20-03-2010, 15:27
ma, ja volim budizam...bre. ne bih svraćala ovde da ga ne volim....samo što kod mene, iako sam pravoslavna hrišćanka, ne postoji ''morate da...'' jer verujem da imam izbor, bre...a čim imam izbor - ne moram ništa.
a budizam je ok....jedino mi smeta što misle da čovek može da bude savršen, jer nekako bih onda volela da upoznam tog čoveka (ili ženu).
ma, ja volim budizam...bre. ne bih svraćala ovde da ga ne volim....samo što kod mene, iako sam pravoslavna hrišćanka, ne postoji ''morate da...'' jer verujem da imam izbor, bre...a čim imam izbor - ne moram ništa.
a budizam je ok....jedino mi smeta što misle da čovek može da bude savršen, jer nekako bih onda volela da upoznam tog čoveka (ili ženu).
Moraću da proverim za to..morate da..Mislim da nije baš pod moranje,nek Kojica kaže mora li se nešto u Budizmu....
Isus je rekao:"Budite savršeni'tako da moranje više imaš u hrišćanstvu.
pa nigde. ali piše ''budizam uči da morate da...'' itd. a ja samo glasno razmišljam.
hihihi...
Moramo da razvijamo te osobine ili šta?
Ako ih ne razvijamo, nećemo ih ni razviti.
Dakle... ako želimo da ih razvijemo, moramo da radimo natome...
Ako ne želimo, nikom ništa.
Ja ne verujem da će nam s neba pasti, niti da iko drugi može to učiniti mesto nas.
Eto.. u tom kontekstu je moranje...
ma, ja volim budizam...bre. ne bih svraćala ovde da ga ne volim....samo što kod mene, iako sam pravoslavna hrišćanka, ne postoji ''morate da...'' jer verujem da imam izbor, bre...a čim imam izbor - ne moram ništa.
a budizam je ok....jedino mi smeta što misle da čovek može da bude savršen, jer nekako bih onda volela da upoznam tog čoveka (ili ženu).
Ti veruješ da je Bog savršen i da čovek može da dosegne savršenstvo kroz njega?
Vidi.. kako god ti videla savršenstvo, da ne veruješ da ono postoji ne bi se makla s mesta..
Samo bi rekla, to je nemoguće i ostala tu gde jesi.
Da li postoji savršen čovek ili ne, nije ni bitno. Bitno je da ti imaš ideal kome težiš.
Negde sam čula da je veliki učitelj theravada budizma Ađan Ča, ljudima koji su ga
pitali da li je prosvetljen, odgovarao sa:
''Šta bi ti imao od činjenice da sam ja prosvetljen?''
причалица
20-03-2010, 17:10
Ti veruješ da je Bog savršen i da čovek može da dosegne savršenstvo kroz njega?
Vidi.. kako god ti videla savršenstvo, da ne veruješ da ono postoji ne bi se makla s mesta..
Samo bi rekla, to je nemoguće i ostala tu gde jesi.
Da li postoji savršen čovek ili ne, nije ni bitno. Bitno je da ti imaš ideal kome težiš.
Negde sam čula da je veliki učitelj theravada budizma Ađan Ča, ljudima koji su ga
pitali da li je prosvetljen, odgovarao sa:
''Šta bi ti imao od činjenice da sam ja prosvetljen?''
pa, ne bih imala ništa...ali, Duhom Svetim (a dobijam ga krštenjem) koji je u meni, imam snage (nadam se) da budem bar deo onoga što bi se nazvalo 'dobrim čovekom'. eto.
nečije prosvetljenje meni ne moraju ništa da znače....ako ne želim da ja budem ok...a to - da ja budem ok - određeno je postojanjem pre svega dobrog u svima nama....
Pitanje: Šta je to mudrost prema budizmu?
Odgovor: Najveća mudrost je videti da su u realnosti sve pojave nekompletne, prolazne i bez trajnog sopstva. Ovo razumevanje je potpuno oslobađajuće i vodi do velike sigurnosti i sreće koja se zove nirvana. Međutim, Buda nije mnogo pričao o ovom nivou mudrosti. Nije mudrost jednostavno verovati sve što nam se kaže. Istinska mudrost je da sami za sebe direktno vidimo i razumemo. Tada, na ovom nivou, mudrost je biti otvorenog, pre nego zatvorenog uma, slušati tuđa gledišta pre nego biti ohol, pažljivo istražiti činjenice koje su u suprotnosti sa našim verovanjima radije nego držati glavu u pesku, biti objektivan radije nego imati predrasude, uložiti vreme u formiranje naših stavova i verovanja radije nego prihvatiti prvo ili najemotivnije što nam se ponudi. Biti uvek spreman da promenimo naša verovanja kada su nam prezentovane činjenice koje ih opovrgavaju, to je mudrost. Osoba koja ovako čini je zasigurno mudra i zasigurno će pre ili kasnije da dopre do razumevanja. Put na kome jednostavno poverujete u sve što vam se kaže je lak put. Put budizma zahteva hrabrost, strpljenje, fleksibilnost i pamet.
причалица
25-03-2010, 15:31
Pitanje: Šta je to mudrost prema budizmu?
Odgovor: Najveća mudrost je videti da su u realnosti sve pojave nekompletne, prolazne i bez trajnog sopstva. Ovo razumevanje je potpuno oslobađajuće i vodi do velike sigurnosti i sreće koja se zove nirvana. Međutim, Buda nije mnogo pričao o ovom nivou mudrosti. Nije mudrost jednostavno verovati sve što nam se kaže. Istinska mudrost je da sami za sebe direktno vidimo i razumemo. Tada, na ovom nivou, mudrost je biti otvorenog, pre nego zatvorenog uma, slušati tuđa gledišta pre nego biti ohol, pažljivo istražiti činjenice koje su u suprotnosti sa našim verovanjima radije nego držati glavu u pesku, biti objektivan radije nego imati predrasude, uložiti vreme u formiranje naših stavova i verovanja radije nego prihvatiti prvo ili najemotivnije što nam se ponudi. Biti uvek spreman da promenimo naša verovanja kada su nam prezentovane činjenice koje ih opovrgavaju, to je mudrost. Osoba koja ovako čini je zasigurno mudra i zasigurno će pre ili kasnije da dopre do razumevanja. Put na kome jednostavno poverujete u sve što vam se kaže je lak put. Put budizma zahteva hrabrost, strpljenje, fleksibilnost i pamet.
fali mi drugo i četvrto da budem budista. dalje?
fali mi drugo i četvrto da budem budista. dalje?
Ne fali ti ni jedno od ta četiri, pa ipak nisi budista.
Evo još jednom ću pokušati da ti objasnim.
Pročitaj pitanje, pa onda odgovor. Shvatićeš da je čoveku postavljeno pitanje vezano za budizam,
te u tom smislu odgovara.
причалица
26-03-2010, 08:47
baš sam tako i čitala....prvo pitanje, pa odgovor...šta je to mudrost PREMA budizmu...eto.
Pitanje: Mislim da to može veoma mali broj ljudi. Kakva je onda svrha budizma kada samo mali broj ljudi može da ga praktikuje?
Odgovor: Tačno je da nisu još svi spremni za istine budizma. Ali ako neko nije sposoban da razume Budina učenja sada, možda će biti dovoljno zreo za to u idućem životu. Međutim, ima puno onih koji su sposobni da, uz samo malo pravih reči i ohrabrenja, uvećaju svoje razumevanje. Upravo iz toga razloga budisti teže da blago i mirno dele uvide budizma sa ostalima. Buda nas je poučavao iz saosećanja i mi treba da poučavamo druge iz saosećanja.
Pitanje: Šta je to saosećanje prema budizmu?
Odgovor: Kao što mudrost pokriva intelektualnu ili razumnu stranu naše prirode, tako saosećanje pokriva emocionalnu ili osećajnu stranu. Kao mudrost, saosećanje je isključivo ljudska osobina. Reč saosećanje se sastoji od dve reči, “sa” i “osećanje”. To je upravo ono što saosećanje jeste. Kada vidimo nekoga ko je iznuren i u bolu i kada osećamo njegov bol kao da je naš sopstveni i težimo da odstranimo ili umanjimo njegov bol, to je saosećanje. Sve najbolje u ljudskim bićima, sve Budi slične osobine kao što su deljenje, spremnost da se pruži uteha, razumevanje, briga i nežnost – sve ovo su manifestacije saosećanja. Primetićete takođe kod saosećajne osobe da njena briga i ljubav za druge imaju svoje korene u brizi i ljubavi prema sebi. Najbolje ćemo razumeti druge kada zaista razumemo sebe. Možemo imati osećanja za druge samo kada imamo osećanja za sebe. Tako se u budizmu nečiji duhovni razvoj potpuno prirodno razvija u brigu za dobrobit drugih. Budin život veoma dobro ilustruje ovo. On je proveo šest godina boreći se za svoje blagostanje nakon čega je bio u stanju da bude od koristi celom čovečanstvu.
Pitanje: Znači vi kažete da smo najsposobniji da pomognemo drugima nakon što smo pomogli sebi. Nije li to malo sebično?
Odgovor: Mi obično vidimo altruizam, brigu za druge pre nego za sebe, kao nešto što je suprotno sebičnosti, brizi za sebe pre nego za druge. Budizam to ne vidi ni kao jedno ni kao drugo, vać radije kao smesu oba. Istinska briga za sebe će postepeno prerasti u brigu za druge, pošto ćemo videti da su drugi zaista isto što i mi. Ovo je istinsko saosećanje. Saosećanje je najlepši dragulj u kruni Budinih učenja.
O Budizmu nisam puno razmišljao dok nisam počeo učestvovati na raznim forumima.U jednom trenutku sam shvatio kroz praktične primere šta on u stvari naučava.Tu su mi pomogli neki učesnici foruma koji su se na primer poistovetili sa svojim virtuelnim likom.To je kao kad se mi u stvarnom svetu poistovetimo sa svojim telom.A u stvari,to zapravo i nismo mi...Ne znam da li ste gledali film "Avatar',mnogima se svideo,ali nisam siguran da smo svi shvatili da tu ima elemenata onoga što budizam uči.Ono što je naše telo,to u stvari nismo mi sami,već samo telo koje ima svoje sopstvene zakone i potrebe ali ni u kom slučaju ne predstavlja ono što smo u stvari.Meditacijom postižemo da se približimo sebi i da u stvari upoznamo sami sebe.
причалица
28-03-2010, 21:41
nisam gledala ''avatar'', niti imam nameru...iako ga imam na divx-u. meni se čini da je kod budizma i hršćanstava isto približavanje...sad, ti kažeš da je to u budizmu samom sebi, a u hrišćanstvu se kaže - približavanje Bogu.
s obzirom na animozitete i lakše prihvatanje da se približavamo samim sebi - ok, slažem se....treba se približiti - sebi ili Bogu.
O Budizmu nisam puno razmišljao dok nisam počeo učestvovati na raznim forumima.U jednom trenutku sam shvatio kroz praktične primere šta on u stvari naučava.Tu su mi pomogli neki učesnici foruma koji su se na primer poistovetili sa svojim virtuelnim likom.To je kao kad se mi u stvarnom svetu poistovetimo sa svojim telom.A u stvari,to zapravo i nismo mi...Ne znam da li ste gledali film "Avatar',mnogima se svideo,ali nisam siguran da smo svi shvatili da tu ima elemenata onoga što budizam uči.Ono što je naše telo,to u stvari nismo mi sami,već samo telo koje ima svoje sopstvene zakone i potrebe ali ni u kom slučaju ne predstavlja ono što smo u stvari.Meditacijom postižemo da se približimo sebi i da u stvari upoznamo sami sebe.
Sa ovim se potpuno slažem, a kad pogledam ''Avatar'' prokomentarisaću i ostalo.
nisam gledala ''avatar'', niti imam nameru...iako ga imam na divx-u. meni se čini da je kod budizma i hršćanstava isto približavanje...sad, ti kažeš da je to u budizmu samom sebi, a u hrišćanstvu se kaže - približavanje Bogu.
s obzirom na animozitete i lakše prihvatanje da se približavamo samim sebi - ok, slažem se....treba se približiti - sebi ili Bogu.
U budizmu postoji učenje o nepostojanju sopstava. U hrišćanstvu postoji učenje o duši koja je večna.
Na kraju puta u hrišćanstvu je potpuna predaja višem biću, koja se ne može izvesti bez potpunog
razaranja ega. Putevi različiti, a cilj isti. Tako nešto zaključio Jerotić u jednoj od svojih knjiga.
Pitanje: Ono što ste do sada rekli mi je veoma interesantno. Kako da postanem budista?
Odgovor: Bio jednom jedan čovek koji se zvao Upali. On je pripadao drugoj religiji i došao je kod Bude da bi se sa njime raspravljao i preobratio ga u svoju veroispovest. Ali nakon razgovora sa Budom, bio je toliko impresioniran da je odlučio da postane njegov sledbenik. No, Buda mu je rekao:
“Prvo dobro razmisli o tome. Ispravno istraživanje je dobro za tako poznatog čoveka kao što si ti.”
“Sada sam još sretniji kada mi je Blaženi rekao 'Prvo dobro razmisli o tome. Ispravno istraživanje je dobro za tako poznatog čoveka kao što si ti'. Kada bi pripadnici druge veroispovesti dobili mene za sledbenika, oni bi paradirali kroz ceo grad sa povicima 'Upali je postao sledbenik naše veroispovesti!' Ali Blaženi mi je rekao 'Prvo dobro razmisli o tome. Ispravno istraživanje je dobro za tako poznatog čoveka kao što si ti'.” (M II.379)
Najvažnija stvar u budizmu je razumevanje, a za razumevanje je potrebno vreme. Prema tome, nemojte da impulsivno srljate u budizam. Provedite neko vreme postavljajući pitanja i pažljivo razmatrajući ovu odluku, pa je tek onda donesite. Buda nije bio zainteresovan za stvaranje velikog broja sledbenika. Njemu je bilo važno da ljudi prate njegovo učenje zato što su ga prethodno pažljivo istražili i razmotrili činjenice.
причалица
02-04-2010, 16:47
sviDŽa mi se.
nije bitan broj ljudi koji veruju nego kvalitet verovanja...mada je ovde više u pitanju razumevanje? grešim, a?
p.s. kvalitet verovanja - glupo sam se izrazila, jer ili veruješ ili ne, samo to pokazuješ na hiljadu načina, maskirano, nemaskirano...
Meni se sviđa da to zovem poverenje.
Kada mi neko pokaže put kako da stignem od tačke A do tačke B.
Ja mu u početku moram verovati šta se nalazi tamo, ali se mogu i uveriti.
I uverivši se da me nije slagao prvi put, ni drugi, ni deseti i dalje neću
steći ''slepu veru'' već ću svaki put proveriti.
Verovanje u proverljivo za mene je poverenje,
jer ne volim da verovanje u neproverljivo nazivam slepom verom,
zato što to ljudima zvuči uvredljivo.
I nema tu ničeg uvredljivog.
Buda jeste insistirao na razumevanju/proveravanju svake njegove reči,
ali to je samo jedan od puteva. Put koji meni odgovara i zato sam ga
izabrala. To što je neko izabrao drugačiji put, ne znači da neće stići
do tačke B i ne znači da je slep.
причалица
02-04-2010, 17:44
samo kažem da mi to do sada nije bilo jasno na ovaj način....funkcionisanje preko proverljivog je sasvim u redu. (meni je u nauci toga preko nosa, sve moram da radim 10 puta, bez ozira što 10 puta dobijam isti rezultat)...treba mi neki šortkat.
Posmatram ovaj virtuelni život,koji sam počeo i sam da vodim pre desetak meseci i nekako ga uporedjujem sa učenjima budizma.Bar onoliko koliko sam poznajem ta učenja,a to i nije baš puno,zato ću zamoliti da me ispravite,cenjeni drugovi budisti i drugarice budistikinje ako grešim. Na forum sam došao iz čisto religioznih razloga,da vidim tudja mišljenja o Bogu,religiji,duhovnosti...I polako sam se uvukao u virtuelni život.Učenja budizma,vezana za sam život kažu da naša tela nismo u stvari mi,da je telo samo oklop za ono što se u njemu nalazi.Primetio sam da se mnogi na forumu vežu za svoje nikove,kao da su to u stvari oni sami.Ima li ovde sličnosti?Pojavljuju se emocije,ljutnje kada neko ima drugačije mišljenje,besa ako se dobije opomena ili ban,sreće kad dobijete reputaciju...Nikad mi nije bilo jasno kako se to u virtuelnom svetu,piju kafe,jede roštilj,pije pivo...Sam sam se našao u situacijama da se poistovetim sa svojim virtuelnim likom,da se naljutim,nasmejem.Onda se setim...to nisam ja,to se ne dešava meni...Ali avaj,emocije su već došle,osećanja su već bila prisutna.Ima li ovo veze sa filozofijom budizma?Da li smo u fizičkom,realnom svetu robovi prividnih dešavanja,poistovećeni sa svojim telom kao forumaš povezan sa svojim nikom,pa ga vodi iz udobne stolice,kuckajući i verujući da je virtuelni svet stvarnost?Mislim,pijuckamo kafice ovde,zahvaljujemo se na piću..jednom sam se obradovao slici nekih kolača kao onaj lik iz crtaća samo što nisam rekao"Umočiću..."
Pomislio sam u jednom trenutku,postajem zavisan od forumašenja...Da li sam to stvarno ja,da li se to stvarno meni dešava....
__________________
Pitanje: Da li bi budisti trebalo da dele Dhammu sa drugima?
Odgovor: Naravno da bi trebalo. Ja verujem da većina budista ume da razluči “deliti” od “nametati”. Ako vas ljudi pitaju o budizmu, recite im. Čak im možete reći o Budinom učenju i bez da vas oni pitaju. Ali ukoliko vam oni, bilo svojim rečima ili svojim postupcima, stave do znanja da nisu zainteresovani, prihvatite to i poštujte njihove želje. Takođe je važno da imate na umu da ćete ljudima prenositi Dhammu mnogo efikasnije svojim delima, nego držeći im propovedi. Pokažite ljudima Dhammu tako što ćete uvek biti uviđavni, ljubazni, tolerantni, pravedni i iskreni. Dozvolite da se Dhamma ogleda u vašem govoru i vašim delima. Ukoliko svako od nas, vi i ja, poznaje Dhammu temeljno, praktikuje je u potpunosti i deli je darežljivo sa drugima, možemo biti od velike koristi i sebi samima, a takođe i drugima.
причалица
08-04-2010, 20:53
šta je Dhamma?
Gledanje u šake
Mir je prirodno stanje uma u svakom od nas. Mir je u njemu bio od kad
smo se rodili i ostaće tu sve dok ne umremo. On je naš najveći dar; pa
zašto onda mislimo da ne posedujem mir uma?
Osetiti mir je kao gledati u svoje šake. Kad ih pogledamo, obično
vidimo jedino prste -- ali ne i prostor izmedju njih. Na sličan način,
kada pogledamo svoj um, svesni smo samo aktivnih stanja, kao što su
misli koje nam jure kroz glavu, hiljadu i jednog osećanja sa njima
povezanih, ali obično previđamo intervale mira između njih. Ako
bismo bili nesrećni ili tužni svakog minuta tokom 24 časa, šta bi bilo
od nas? Pretpostavljam da bismo svi već bili u ludnici!
Thynn Thynn
http://razbibriga.net/imported/2010/04/downssyndrome-1.jpg
причалица
12-04-2010, 19:57
e, a kakvu ishranu praktikuju budisti? pretpostavljam da ne jedu goveda i svinje.
e, a kakvu ishranu praktikuju budisti? pretpostavljam da ne jedu goveda i svinje.
Piše na prvoj strani (http://razbibriga.org/showthread.php/953-Budizam?p=21614&viewfull=1#post21614) :kojica:
Klikni na link.
причалица
12-04-2010, 21:27
znam za to. ipak, mislila sam da postoji neka periodičnost u pooštravanju ishrane....očigledno ne postoji.
moja strina (ne zezam se) je budista i bila je šokirana kad sam joj donela štrudlu s makom potpuno bio peesu.......znači, budisti tokom cele godine praktikuju isti reži ishrane.
znam za to. ipak, mislila sam da postoji neka periodičnost u pooštravanju ishrane....očigledno ne postoji.
moja strina (ne zezam se) je budista i bila je šokirana kad sam joj donela štrudlu s makom potpuno bio peesu.......znači, budisti tokom cele godine praktikuju isti reži ishrane.
Izvini, ovo nisam razumela.
Nema ničega poput posta, ako si na to mislila. Evo iz ovoga možeš zaključiti i zašto:
''Buda je učenicima savetovao da recituju ove reči kao podsećanje pre jela: "Ješćemo umereno. Mudro promišljajući, nećemo jesti radi razonode, radi zabave ili fizičke privlačnosti, već jedino radi opstanka i održavanja ovoga tela, radi olakšavanja neugode gladi, radi pomoći u svetačkom životu i sa mišlju: 'Okončaću stare želje i neću stvoriti nove i tako ću biti zdrav, sačuvan od prekora i živeti mirno' " (M.I,273). Buda je rekao da kada gladnome dajete hranu, time mu dajete ne samo nešto materijalno, već i sve drugo što ta hrana obezbeđuje -- život, lepotu, zadovoljstvo, snagu i razum (A.III,42). Budistički ep Maṇimegala kaže: "Glad upropaštava dobro rođenje i uništava plemenitost; ona uništava ljubav učenih za njihovu učenost, iako su prethodno mislili da je to najvrednija stvar u životu. Glad uklanja obzire i odnosi lepotu tela; ona nagoni muškarce da zajedno sa svojim ženama obijaju pragove tuđih kuća. Takva je priroda gladi, izvor žudnji, i oni koji doprinose da se ona umanji ne mogu se dovoljno nahvaliti. Hrana data onima koji već imaju dovoljno je uglavnom bačena, ali hrana data gladnima jeste prava velikodušnost. Oni koji to čine napredovaće u ovom svetu, jer time što daju hranu oni daju život".
Ono što je Dhammika rekao se odnosi na monahe, evo malo opširnijeg teksta:
''Vegetarijanstvo jeste praksa nejedenje mesa. Neki vegetarijanci ne jedu ni životinjske proizvode -- mleko, jaja, buter -- i zovu se vegani. Vegetarijanstvo su upravo počeli da propagiraju u Budino vreme, uglavnom đainizam, ali sam Buda nije bio vegetarijanac, niti je to zahtevao od svojih učenika (M.I,369). Čini se da je razlog u tome što je pravio razliku između direktnog ubijanja -- kada sami ubijemo životinju ili neko to uradi za nas -- i indirektnog ubijanja -- kupovanje mesa životinje koja je već ranije bila ubijena. Direktno ubijanje nas čini neposredno odgovornim za smrt, dok kupovina i jedenje mesa životinje ubijene bez naše namere ili znanja čini nas tek posredno odgovornima. Vegetarijanci ili Budini kritičari mogu smatrati da je to cepidlačenje, ali nije. Čak i najstriktniji vegetarijanci ubijaju sićušne životinje svaki put kad hodaju, a i povrće koje jedu treba prskati da bi se ubile životinje štetočine. Tako je i vegetarijanac posredno odgovoran za ubijanje kao i neko ko kupuje meso u supermarketu.
Međutim, zreli budisti razmišljaju ne samo o efektima svojih postupaka na same sebe, već i efektima koje ti postupci imaju na druge. Bez obzira da li životinju ubijamo sopstvenom rukom ili meso kupujemo u prodavnici, u oba slučaja jedno svesno biće je mrtvo. Zbog toga, ima budista koji smatraju da time što ne jedu meso pomažu da u ovom svetu ima manje okrutnosti i u tom smislu vegetarijanizam je više u skladu sa opštim duhom prvog pravila morala. Na Šri Lanki vegetarijanstvo je uobičajeno, mada nikako nije opšte, a skoro je nepoznato u Burmi, Tajlandu, Laosu, Kambodži i Tibetu. Mnogi kineski budisti i svi kineski monasi i monahinje su striktni vegetarijanci.''
причалица
12-04-2010, 22:06
ok, sad mi je jasno. (ono za štrudlu - mislila sam po pe es-u, tj - totalno bez jaja i tako...., znaš, ali gutam slova, jer sam uveče poptupno grogi)....zanima me da li ovakvo praktikovanje ishrane ima korene u tome da se ne smeju životinje ubijati, i ako ne smeju (da se ogradim - i meni je grozno to, tako da nisam mesožder) - zašto ne smeju? kako su to onda one drugačije od biljaka?
Ubijanje izaziva patnju, bahato ponašanje prema biljkama takođe stvara patnju.
Ali treba pronaći balans, jer...
Naš organizam/imunitet svakodnevno potamani koliko mikroorganizama?
A kada popijemo antibiotik, napravimo pokolj? :raz_117:
Pa onda onaj Domestos što ubiva na mrtvo? :raz_119:
Znači li to da ne smemo ni da se lečimo, ni kuću da čistimo, ni ruke da peremo?
Način ishrane i uopšte način života nekoga ko sledi Budin put, ima za cilj da stvori što manje patnje.
Koren nije u tome da se nešto ne sme, već da se postane svestan sebe i sveta oko sebe.
Razvijanjem svesnosti postaje ti jasno zašto nešto treba, a nešto ne treba činiti.
причалица
13-04-2010, 17:29
aha, razumem.
Buda je jednom posetio gradić Kesaputu u kraljevstvu Kosala. Stanovnici tog grada bili su znani po imenu Kalame. Kada su čuli da je Buda u njihovom gradu, Kalame se sakupiše da ga vide i ovako mu se obratiše:
"Gospodine, ima nekih asketa i brahmana koji dolaze u Kesaputu. Oni svoju vlastitu teoriju objašnjavaju i tumače, a tuđu teoriju oni kude, ocrnjuju, zanemaruju i obezvređuju. Onda dođu neki drugi askete i brahmani, pa i oni objašnjavaju i tumače samo vlastitu teoriju, a tuđu kude, ocrnjuju, zanemaruju i obezvređuju. Tako smo mi, gospodine, u sumnji i nedoumici kad je reč o njima i pitamo se koji od ovih asketa i brahmana govori pravo, a koji od njih laže?"
Tada im Buda dade ovakav savet, jedinstven u istoriji religija:
"Da, Kalame, normalno je što sumnjate i u nedoumici ste, jer nedoumica je nastala iz onoga što je sumnjivo. Zato, Kalame, ne dajte se zavesti onim što se prepričava, ni što je postalo tradicija; ni tvrdnjama, ni zato što je u skladu sa svetim knjigama, ni logičkim zaključcima i domišljanjima, ni zato što se po svemu čini da je tako, ni zato što vam neko gledište izgleda uverljivo, ni zato što tako kaže isposnik koji vam je učitelj. Tek onda, Kalame, kada sami uvidite da su određene stvari nepovoljne (akusala) i pogrešne, tek tada ih napustite... A kada sami uvidite da su određene stvari povoljne (kusala) i ispravne, tek tada ih prihvatite i sledite."
Ne mogu da uspem da se skoncentrišem na meditaciju duže od 10-15 min.
I primetio sam da meditacija pre spavanja izaziva čudne snove.Ili..možda to nema veze?
Ne mogu da uspem da se skoncentrišem na meditaciju duže od 10-15 min.
I primetio sam da meditacija pre spavanja izaziva čudne snove.Ili..možda to nema veze?
A kada snovi nisu čudni? :)
Ne, nema nikakve veze sa meditacijom.
Meditacija se preporučuje ujutru, kada se razbudiš.
Ako već ne možeš tako da se organizuješ, izaberi neko doba dana kada nisi pospan.
Ne zbog ''čudnih snova'' već da bi meditirao duže od 15 minuta. :)
Narav
Jedan učenik zena dođe Benkei, žaleći se: učitelju imam neobuzdanu narav. Kako da je izlečim? To je nešto vrlo čudno, odgovori Benkei. Pokaži mi da vidim šta to imaš. Ne mogu sada da ti pokažem, odgovori ovaj. Kada možeš da mi pokažeš, upita Benkei. Pojavljuje se neočekivano, odgovori učenik. Onda, zakljuci Benkei, mora biti da to nije tvoja prava priroda. Da jeste, mogao bi mi je pokazati bilo kada. Kad si se rodio, nisi je imao, i tvoji roditelji ti je nisu dali. Razmisli o tome.
Budistička psihologija zauzima jedan osvežavajuće pozitivan stav prema
čovekovoj prirodi. Na naše emocionalne probleme gleda kao na prolazne i
površne. Naglasak je na onome što je dobro u nama, nasuprot fiksaciji zapadne
psihologije na ono što ne valja u nama. Budistička psihologija priznaje
naše uznemirujuće emocije, ali na njih gleda tako da nešto što skriva našu
suštinsku dobrotu, kao što oblaci skrivaju sunce. U tom smislu naši trenuci
tame i najneprijatnija osećanja jesu prilika za otkrivanje prirodne mudrosti u
nama, ukoliko se odlučimo da ih iskoristimo na taj način.
Sabrana pažnja dopušta nam da uronimo dublje u ovaj trenutak, da
zapažamo veće suptilnosti, nego što je to slučaj sa običnom pažnjom. U tom
smislu, sabranost stvara “mudru” pažnju, prostor jasnoće koji izranja kada se
naš um stiša. To nas čini prijemčivijim za šapate naše unutrašnje intuitivne
mudrosti.
Tara Benet-Goleman
''Emocionalna alhemija''
причалица
19-05-2010, 18:21
Jednog dana, neki se čovek, dok je šetao divljinom, namerio se na razjarenog tigra. Bežao je pred njim, ali ubrzo je dosao do ruba provalije. Uhvatio se za neku puzavicu i počeo se spuštati. Ali na dnu ga je vrebao drugi tigar.
Zatim pojavise se dva vredna glodavca i stadoše grickati baš tu puzavicu.
Iznenada spazi jednu zanimljivu jagodu... Ubere je i stavi u usta...
- Mmm... Kako je dobra.
Ne zadržavajte se na prošlosti, ne brinite o budućnosti. Posvetite punu pažnju trenutku! Iskusite ga! Sreća je u delovanju u skladu s okolnostima kakve god one bile.
kojice, meni je ova priča skroz ok, kao i zaključak....mislim, nema ovde ničega što se suprotstavlja hrišćanskom stavu (kako ja vidim hrišćanstvo...), pa nekako shvatam da je dobro univerzalno....šta sad...kao i zlo, samo mi se čini da je kod zla priča malo komplikovanija.
kojice, meni je ova priča skroz ok, kao i zaključak....mislim, nema ovde ničega što se suprotstavlja hrišćanskom stavu (kako ja vidim hrišćanstvo...), pa nekako shvatam da je dobro univerzalno....šta sad...kao i zlo, samo mi se čini da je kod zla priča malo komplikovanija.
Kako to mislš komplikovanija? :undecided:
причалица
21-05-2010, 10:47
pa ne umem da objasnim....nekako su priče o dobru (po meni) logične...a kad god nešto čitam o lošem, treba da pročitam bar dva puta....mislim, do mene je, ne mora da znači da jesu komplikovanije generalno.
Najčešće kada smo “ljuti”, kada smo uznemireni, sebe opravdamo, ali nam to ne pomaže da stignemo do mira i blagostanja u životu. Zapravo, što više opravdamo bes, to ćemo mu se lakše prepustiti. Što mu se lakše prepuštamo, to nam on više prelazi u naviku i češće ga doživljavamo. Na mnogo mesta Buda je upozoravao na opasnosti od prepuštanja mislima ispunjenim zlovoljom, besom i odbojnošću. Ohrabrivao je svoje učenike da se na različite načine vežbaju u smanjivanju moći takve odbojnosti, da pobeđuju svog neprijatelja, da se oslobađaju okova koji se zove ljutnja. Važno je sve ovo razmatrati i uvideti negativnosti besa, videti ga kao nešto vredno prekora, videti ga kao izvor problema u životu. Prvi korak je vrlo često razmatranje rezultata koje nam sve to donosi, šta je posledica te stvari zvane ljutnja, i to na naš život fizički, mentalno i socijalno.
Buda je ukazao na neke od očiglednih problema. Tako je zlovolju, bes i odbojnost uporedio sa neprijateljem. Neprijatelj nam želi loše stvari i raduje se kad nas one i pogode, a ljutnja to vrlo lako postiže.
Ađan Đagaro
Najčešće kada smo “ljuti”, kada smo uznemireni, sebe opravdamo, ali nam to ne pomaže da stignemo do mira i blagostanja u životu. Zapravo, što više opravdamo bes, to ćemo mu se lakše prepustiti. Što mu se lakše prepuštamo, to nam on više prelazi u naviku i češće ga doživljavamo. Na mnogo mesta Buda je upozoravao na opasnosti od prepuštanja mislima ispunjenim zlovoljom, besom i odbojnošću. Ohrabrivao je svoje učenike da se na različite načine vežbaju u smanjivanju moći takve odbojnosti, da pobeđuju svog neprijatelja, da se oslobađaju okova koji se zove ljutnja. Važno je sve ovo razmatrati i uvideti negativnosti besa, videti ga kao nešto vredno prekora, videti ga kao izvor problema u životu. Prvi korak je vrlo često razmatranje rezultata koje nam sve to donosi, šta je posledica te stvari zvane ljutnja, i to na naš život fizički, mentalno i socijalno.
Buda je ukazao na neke od očiglednih problema. Tako je zlovolju, bes i odbojnost uporedio sa neprijateljem. Neprijatelj nam želi loše stvari i raduje se kad nas one i pogode, a ljutnja to vrlo lako postiže.
Ađan Đagaro
Aj sad, sinoc sam razmishljala o ovom . Znas mi trenutnu situaciju . Sve cesce vracam film i sve je manje lepih stvari, ali kad razmishljam o tome jeste da se bes gomila ali me i ohrabruje , smanji mi ( mozdra trenutno ) grizu savesti jer znam da i da nisam uradila ovo sto jesam bolje ne bi bilo. Onda mi bude malo lakse i imam nekako vise snage da istrajem . A nisam sklona besu niti svadji, cak sam i tolerantnija nego sto bi trebalo...dok mi sada ljutnja pomaze da savladam neke stvari ....mozda ih realnije vidim sada ...mozda zelim da opravdam sebe ...neznam ja sad bes dozivljavam kao svog prijatelja , a ne neprijatelja
A kada bi priču okrenuli ovako.
Bes se gomilao i primetila si da ti je neprijatelj. Onda si rešila da se oslobodiš neprijatelja,
i preduzela prve korake.
Primer.
1. Sediš u vozu koji ide do mesta na koje želiš da stigneš, jednom u mesec dana.
U vozu su ljudi koji u tebi izazivaju bes i osećaš se loše.
2. Sediš u vozu koji ide do mesta na koje želiš da stigneš, na svakih pola sata.
U vozu su ljudi koji u tebi izazivaju bes i osećaš se loše.
U ove dve situacije ćeš reagovati različito. Zašto?
A kada bi priču okrenuli ovako.
Bes se gomilao i primetila si da ti je neprijatelj. Onda si rešila da se oslobodiš neprijatelja,
i preduzela prve korake.
Primer.
1. Sediš u vozu koji ide do mesta na koje želiš da stigneš, jednom u mesec dana.
U vozu su ljudi koji u tebi izazivaju bes i osećaš se loše.
2. Sediš u vozu koji ide do mesta na koje želiš da stigneš, na svakih pola sata.
U vozu su ljudi koji u tebi izazivaju bes i osećaš se loše.
U ove dve situacije ćeš reagovati različito. Zašto?
prvo sam lose procitala ....
A kada bi priču okrenuli ovako.
Bes se gomilao i primetila si da ti je neprijatelj. Onda si rešila da se oslobodiš neprijatelja,
i preduzela prve korake.
Primer.
1. Sediš u vozu koji ide do mesta na koje želiš da stigneš, jednom u mesec dana.
U vozu su ljudi koji u tebi izazivaju bes i osećaš se loše.
2. Sediš u vozu koji ide do mesta na koje želiš da stigneš, na svakih pola sata.
U vozu su ljudi koji u tebi izazivaju bes i osećaš se loše.
U ove dve situacije ćeš reagovati različito. Zašto?
Kojice, jes da pola sata kasnije ne menja stvar bitno , ali ono : "mozda sam mogla promeniti ljude u vozu koji ide "tamo" samo jednom mesecno "....
Kada je lako izbeći one/ono što nas iritira, onda ne razmišljamo o radu na sebi.
Jednostavno se pomerimo i konkretno taj problem smo rešili.
Znajući tvoju situaciju, ja ne vidim da ti išta radiš vođena besom.
Bila si u situaciji da se pomeriš i to si uradila (promenila si voz.
Nisi promenila ni sebe ni druge.)
Nisi vođena besom, nego si se sklonila od njega.
Zato što voliš sebe i još ponekog, pa si poželela da sebe i njih zaštitiš.
Dakle vođena si ljubavlju.
Teoretski uvek možemo da se sklonimo, ali u praksi to ume da bude mnogo teže, pa i nemoguće.
E tu nastupa priča o radu na sebi, jer samo sebe i možemo da menjamo.
Kada je lako izbeći one/ono što nas iritira, onda ne razmišljamo o radu na sebi.
Jednostavno se pomerimo i konkretno taj problem smo rešili.
Znajući tvoju situaciju, ja ne vidim da ti išta radiš vođena besom.
Bila si u situaciji da se pomeriš i to si uradila (promenila si voz.
Nisi promenila ni sebe ni druge.)
Nisi vođena besom, nego si se sklonila od njega.
Zato što voliš sebe i još ponekog, pa si poželela da sebe i njih zaštitiš.
Dakle vođena si ljubavlju.
Teoretski uvek možemo da se sklonimo, ali u praksi to ume da bude mnogo teže, pa i nemoguće.
E tu nastupa priča o radu na sebi, jer samo sebe i možemo da menjamo.
Znala sam da cemo se tu razici , ja sam sebe promenila dovoljno , mnogo sam toga zanemarila, napustila, odrekla se, sve u nadi da ce uspeti ono sto sam zapocela. Ostalo je da se jos neko bar malo promeni ali neki se ljudi jednostavno ne menjaju .
ooo.. ma ne razilazimo se uopšte...
eto vidiš i sama da druge ne možeš promeniti...
I ja pričam previše uopšteno. Nisam želela da kažem da ti sebe nisi menjala.
i niiako ne znači da ljudi koji rade na sebi moraju uvek i po svaku cenu da ostanu
tu gde jesu.. ima naravno situacija kada je pametnije skloniti se...
Započela sam priču o besu i o tome zašto je dobro posmatrati ga kao neprijatelja.
Naučiti da ovladaš besom, ne znači naučiti da budeš nečija žrtva, već suprotno.
Ne treba biti ni žrtva sopstvenog besa.
Kojice, jes da pola sata kasnije ne menja stvar bitno , ali ono : "mozda sam mogla promeniti ljude u vozu koji ide "tamo" samo jednom mesecno "....
ooo.. ma ne razilazimo se uopšte...
eto vidiš i sama da druge ne možeš promeniti...
I ja pričam previše uopšteno. Nisam želela da kažem da ti sebe nisi menjala.
i niiako ne znači da ljudi koji rade na sebi moraju uvek i po svaku cenu da ostanu
tu gde jesu.. ima naravno situacija kada je pametnije skloniti se...
Započela sam priču o besu i o tome zašto je dobro posmatrati ga kao neprijatelja.
Naučiti da ovladaš besom, ne znači naučiti da budeš nečija žrtva, već suprotno.
Ne treba biti ni žrtva sopstvenog besa.
Razumele smo se , nisam ni ja mislila da si ti mislila ono sam boldovala...ali ja sam mislila da cu ipak strpljenjem moci da uradim nesto po tom pitanju....gotovo ;)
причалица
26-05-2010, 20:07
ma, mislim da, cici, tebi taj tzv. bes je u stvari energija koja ti pomaže da izađeš iz situacije...ne mora da znači da jeste bes.
Ima li neko iskustva sa AP tokom meditiranja?
Ako te interesuje ta tema, mogao bi da je pokreneš na nadprirodnim pojavama i misterijama. :)
Nema nikakve veze sa budizmom, pa da ne skrećemo sa teme.
ЖениМиСе
09-06-2010, 18:18
A kada bi priču okrenuli ovako.
Bes se gomilao i primetila si da ti je neprijatelj. Onda si rešila da se oslobodiš neprijatelja,
i preduzela prve korake.
Primer.
1. Sediš u vozu koji ide do mesta na koje želiš da stigneš, jednom u mesec dana.
U vozu su ljudi koji u tebi izazivaju bes i osećaš se loše.
2. Sediš u vozu koji ide do mesta na koje želiš da stigneš, na svakih pola sata.
U vozu su ljudi koji u tebi izazivaju bes i osećaš se loše.
U ove dve situacije ćeš reagovati različito. Zašto?
pa ajd još i nekako jednom u mesec dana i može da se iskulira, ali bih u situaciji na svakih pola sata pukao ko petarda
Čitam sada negde neki blesav razgovor gde ljudi kažu da budista neće odbraniti dete od ubistva ili
silovanja, jer će time prekršiti jedno od pravila morala.
Umesto da raspravljamo da li su pravila morala Budini saveti ili zakoni, objasniću na sledeći način...
U situaciji kada posmatraš nekoga ko vrši nasilje, a ti ne preduzimaš ništa da ga sprečiš, iako nisi fizički sprečen da pomogneš, to te izjednačava sa nasilnikom. Odnosno, u toj situaciji deliš odgovornost sa nasilnikom
i bukvalno si počinio isti zločin.
Bitna je namera. Da li krećemo da nešto preduzmemo sa namerom
da po svaku cenu ubijemo odvratnog nasilnika ili sa namerom da pomognemo žrtvi.
Bitno je biti sabran. Realno proceniti šta bi bilo od najveće koristi i koje su tvoje
realne mogućnosti (Umešati se na ovaj ili onaj način ili otrčati po pomoć).
Pravila? Zakoni? Bilo bi lepo da je ovaj svet tako jednostavan.
Zapravo ne postoje dve sasvim identične situacije koje se mogu desiti te
zato ne možemo imati ni pravilo za svaku od njih.
Ovo nije crno beli svet.
Pa da se malo hvalimo...:)
Predavanja ađan Abhinanda na temu ''Šta je karma i zašto je to dobro znati?''.
u Novom Sadu i Beogradu protekla su u najboljem redu. U Beogradu je bilo
blizu pedeset posetilaca, što je naš rekord za sada. :)
http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc4/hs160.snc4/37360_1359887395834_1191009940_30905625_5617967_n. jpg
Ne podcenjuj snagu dobra:
''ništa od toga neće biti.''
Kap po kap se napuni vodom i vedro,
a mudar sebe dobrotom,
čak i ako je sakuplja malo pomalo.
strofa 122
Nadahnuća Dhammapade
Ađan Munindo
Pa da se malo hvalimo...:)
Lepo, lepo. Sve cestitke Kojice. Samo tako nastavite. Kazu da je budizam religija buducnosti, jer se ne gradi na slepom autoritetu, vec na oslanjanju na sopstvenu snagu.
Nek i kod nas bude neceg pozitivnog :)
http://www.youtube.com/watch?v=HdB1HydtZqI
''Neke škole alhemije upoređivale su naše uobičajeno stanje uma sa komadom
uglja, a jasnu svesnost sa dijamantom. Čini se da u materijalnom svetu
ne postoji veći kontrast nego što je između uglja i dijamanta, a ipak to dvoje
se razlikuju samo po drugačijem rasporedu istovetnih molekula ugljenika.
Baš kao što je dijamant transformisani ugalj, isto tako i jasna svesnost može
nastati iz naše konfuzije.''
Emocionalna alhemija
Tara Benet-Goleman
"Zblizi se sa sopstvenim zivotom."
Taizan Maezumi Roshi (1931-1995)
Prolaznost
Čuveni duhovni učitelj pojavi se na kapiji careve palate. Nijedan od
čuvara nije ni pokušao da ga zaustavi, te on uđe i pronađe put do
sale u kojoj je car lično sedeo na tronu.
"Šta hoćeš?", upita car, smesta prepoznavši posetioca.
"Tražim mesto u ovom svratištu da prespavam", odgovori učitelj.
"Ali ovo nije svratište," reče kralj. "Ovo je moja palata."
"Mogu li te upitati kome je pripadala ta palata pre tebe?"
"Mom ocu. Ali on je umro."
"A kome je pripadala pre njega?"
"Mom dedi. I on je umro."
"Dakle ovo mesto u kojem ljudi prožive nakratko i potom krenu dalje --
da li dobro čujem da ga ti NE nazivaš svratištem?"
Zen prica
http://razbibriga.net/imported/2010/08/peacemoon-1.jpg
Prelazak bujice zudnje i strasti
"Kazite mi, dragi gospodine, kako ste vi presli preko ove bujice".
"Ja sam, prijatelju, preko ove bujice presao ne zaustavljajuci se u mestu i ne jureci suvise napred."
"Ali kako ste, dragi gospodine, presli preko ove bujice ne zaustavljajuci se u mestu i ne jureci suvise napred?"
"Kada sam se zaustavljao u mestu, tonuo sam, ali kada sam jurio suvise napred upadao sam u vrtlog. Tako sam presao preko ove bujice ne zaustavljajuci se u mestu i ne jureci suvise napred."
Buda
Ogha sutta, SN I.1
Tibetanska rec za meditaciju, gom, bukvalno znaci upoznavati se sa necim i
budisticko praktikovanje meditacije ima za cilj upoznavanje prirode sopstvenog uma,
sto pomalo podseca na sve bolje i bolje upoznavanje prijatelja. Poput upoznavanja
prijatelja, otkrivanje prirode sopstvenog uma je postepen proces. Retko se desava
odjednom. Jedina razlika izmedju meditacije i uobicajene drustvene interakcije
je da ste vi sami taj prijatelj koga postepeno upoznajete.
Jongi Mingjur Rinpos
"Radost zivljenja"
Buda i filozof
Sećam se kratkog dijaloga između Bude i nekog filozofa njegovog savremenika.
- Čuo sam da izlažete učenje o prosvetljenju. Koji je vaš metod? Šta
vežbate svakoga dana?
- Hodamo, jedemo, kupamo se, sedimo.
- Pa šta je tako specijalno u tome? Svi hodaju, jedu, kupaju se i sede.
- Gospodine, kada mi hodamo, mi smo svesni da hodamo; kada jedemo,
svesni smo da jedemo. Kad drugi hodaju, jedu, peru se i sede, oni
obično nisu svesni da to rade.
Thich Nhat Hanh, Zen Keys
Biti sa svojim emocijama
Ponekad ljudi ideju o napuštanju neke misli ili osećanja –
opažanja kako nastaju u svesti, ali bez sleđenja njihovog toka –
brkaju sa odbacivanjem bolnog osećanja kroz pokušaj da ga potisnemo.
Ali potiskivanje nije isto što i sabranost. Sabranost se ne sakriva od
bilo čega. Ona nam dopušta da se probijemo kroz slepilo poricanja i
budemo sa samim sobom. Sabrana pažnja dopušta nam da vidimo gole
činjenice i da ne budemo zavedeni svojim obmanama.
Tara Bennett-Goleman: Emotional Alchemy
A tko zivi stotinu ljeta nemarno i nevoljno,
ni jedan dan mu ne vrijedi vise od dana u zivotu
covjeka koji se trudi i napreze.
Dhammapada, strofa 112
Postoje dani kad smo navedeni da ulozimo napor zahvaljujuci nadahnucu. Nekim drugim, na to nas nagoni ocaj. Bilo kako bilo, hodajmo sa posvecenoscu tim putem ove-i-sada svesnosti. Ako se kolebamo samo zato sto ne dobijamo ono sto zelimo ili dobijamo ono sto ne zelimo, tada postajemo neodlucni. Posvecujuci se do kraja ovom trenutku, ne znaci da ignorisemo proslost ili se pretvaramo da ne postoji buducnost. To samo znaci da se ne gubimo u svim onim pricama koje stvara nas um. Ucimo od proslosti i pripremamo se za buducnost tako sto cvrsto stojimo na tlu koje se zove ovde-i-sada. Uz takav sve snazniji svesni napor prevazilazimo sve one sklonosti u sebi koje nas koce, poput recimo samosazaljenja, i crpemo znagu iz bezlicne snage onoga sto jeste.
Sa ljubavlju,
Bhikkhu Munindo
Još jedan način kako sve to možemo posmatrati jeste da praksu uporedimo sa lekom
koji je lekar ostavio pacijentu. Na bočici je detaljno uputstvo za uzimanje leka,
ali bez obzira koliko stotina puta pacijent pročitao to uputstvo, on će sigurno umreti
ako je to sve što je učinio. Od tog leka on neće imati koristi. I pre nego što umre,
možda će se gorko požaliti kako mu lekar uopšte nije pomogao, da ga lek uopšte nije izečio!
Misliće da je lekar bio neki šarlatan ili da je lek bezvredan, a on je svoje vreme utrošio
na razgledanje bočice i čitanje uputstva. Nije poslušao lekara i popio taj lek.
Međutim, ako pacijent sledi lekareve savete i uzima lek onako kako je prepisano,
oporaviće se. Ako je jako bolestan, biće potrebno da dugo uzima lek, a ako je samo
malo bolestan, izlečenje će doći sasvim brzo. Činjenica da moramo mnogo leka da
uzimamo proizlazi iz ozbiljnosti naše bolesti. To je tako prirodno i ako bolje razmislite
biće vam jasno.
Lekari propisuju lek da bi iz tela eliminisali bolest. Budino učenje se propisuje da bi se
bolest eliminisala iz uma, da se on vrati u svoje prirodno stanje zdravlja. Zato se Buda
može smatrati lekarem koji propisuje lekove za um. On je, zapravo, najveći lekar na
ovome svetu.
Mentalne bolesti se nalaze u svima nama, bez izuzetka. Kada postanete svesni tih
mentalnih bolesti, zar nije razumno potražiti Dhammu kao potporu, kao lek da se te
bolesti izleče? Putem Buddha-Dhamme ne putuje telo. Njime morate putovati svojim
umom da biste imali koristi.
Ađan Ča
Promene nalik vremenu
Prva plemenita istina jednostavno kaže da je deo ljudskog stanja
osećati neugodnost. Ne moramo to više čak ni da nazivamo patnjom; ne
moramo ga zvati ni neugodnošću. To je jednostavno saznavanje
vatrenosti vatre, olujnosti oluje, uskomešanost vode, podrhtavanja
zemlje, baš kao i topline vatre, svežine i glatkoće vode, blagosti
povetarca i sigurnosti, cvrstine i pouzdanosti zemlje. Ništa po svojoj
suštini nije ni ovakvo ni onakvo. Samo četiri elementa zadobijaju
različite kvalitete; oni su poput mađionicara. Nekad se ispoljavaju u
jednoj formi, nekad u drugoj... Prva plemenita istina konstatuje da se
i mi menjamo poput vremena, uzdižemo se i spuštamo poput plime i
oseke, rastemo i smanjujemo poput Mesečevih mena.
Pema Chodron, Awakening Loving-Kindness
Uvek sebi kažem da želim da moje postupke određuju
vrednosti do kojih mi je stalo, a ne reakcije drugih ljudi.
Wimala Bhante, Lessons Of The Lotus
Kad imate mudrost, možete da rešite svaki problem.
Kad nemate mudrost, svaka stvar može da postane problem.
Master Hsuan Hua
Mogućnost
Iako smo rođeni u okolnostima koje smo sami stvorili, uvek postoji
mogućnost da sopstvenim naporom stvorimo novo, povoljnije okruženje i to
ovde i sada. Ne samo individualno, već i kolektivno. Imamo slobodu da
stvaramo svežu karmu koja vodi ili ka napretku ili ka nazadovanju
upravo u ovom životu.
Mahasi Sayadaw: Theory of Karma in Buddhism
Budistički praznici u različitim tradicijama
Svaka budistička zajednica obeležava tokom godine niz praznika.
Mnogi od tih dana vezani su za važne dane iz života Bude ili različitih bodisatvi.
No uvek je to prilika za Budine sledbenike da posete hram, odnesu poklone monasima,
potvrde svoju privrženost učenju ceremonijalnim uzimanjem pet pravila morala
i da saslušaju govor o Dhammi nekog od iskusnijih monaha. Uveče, priključiće se
procesiji koja tri puta kruži oko stupe, kao znak poštovanja prema
Budi, Dhammi i Sanghi, a potom i večernjem pevanju i meditaciji.
Različite budističke tradicije slave praznike u različite dane,
ali se svi sem Japanaca ravnaju prema lunarnom kalendaru.
Sledbenici theravade (Tajland, Burma, Šri Lanka, Kambodža i Laos) slave rođenje,
prosvetljenje i smrt Budinu na dan punog meseca u maju, izuzev kada je prestupna
godina i onda se praznik slavi u junu. Ovaj praznik se naziva Vesak
(takođe Wesak ili Vaisakh), što je naziv meseca u indijskom kalendaru.
Šri Lanka
Poya, dani punog meseca, imaju posebnu važnost, a naročito njih pet. Nazvani su po
lunarnim mesecima u koji padaju.: Duruthu (dec./jan.), Navam (obično februar),
Vesak (maj), Poson (jun - proslava dana kada je Mahinda preneo Dhammu iz Indije
na Šri Lanku) i Esala (juli/avgust). Karakteristična za Šri Lanku je i živopisna procesija
perahera. Na kraju Esala perahere (avgust) ulicama Kandija ide procesija koja nosi
relikviju Budinog zuba na leđima slona. Praznik traje tokom devet noći i povorku čini
više od sto slonova. Nova godina se slavi tri dana počev od prvog dana punog Meseca u aprilu.
Tajland
Asalha puđa (juni/juli) slavi Budinu prvu propoved. Neposredno posle nje počinje
tromesečni period monsuna, odnosno tromesečnog meditacijskog povlačenja, kada
monasi ostaju na jednom mestu i intenziviraju svoje vežbanje. Ako moraju da napuste
manastir tokom ovog perioda, to ne sme biti duže od tri dana. Ovaj se period naziva
vassa i odgovara periodu monsuna u Aziji i obično se završava u oktobru.
Kathina ceremonija se održava prikladnog dana tokom meseca koji sledi vassa period
(oktobar ili novembar). To je vreme u godini kada laici mogu monasima ponuditi nove
ogrtače (minimum tri metra platna je potrebno za jedan ogrtač) i druge neophodne
rekvizite i time steći posebne zasluge za održavanje Sanghe.
Magha puđa (jan./feb.) slavi različite manje značajne događaje iz Budinog života,
uključujući i njegovo predskazanje dana kada će umreti, tj. preći u parinirvanu. Maha đat
praznik slavi njegove prošle živote. Proslava Nove godine, Songkran (sredina aprila),
uključuje i Vodeni praznik. Na kraju, svakog meseca dan punog Meseca je uposath, dan
posebne predanosti učenju.
Tibet
Budino rođenje se slavi devetog dana četvrtog meseca tibetanskog kalendara (maj),
njegovo prosvetljenje i utrnuće 15. dana istog meseca. Novogodišlje ceremonije su
naročito spektakularne i padaju prvog dana punog Meseca u martu. Međutim, budistička
nova godina zavisi i od zemlje ili etničkog porekla grupe, pa tako Kinezi, Korejanci i
Vjetnamci slave krajem januara ili početkom februara. Gutor je prednovogodišnji praznik
kada se treba osloboditi svih negativnosti nagomilanih u prethodnoj godini. Losar je
sama proslava nove godine, traje 4 dana i sledi je duga religiozna ceremonija Monlam
Ćemo ("Veliki praznik molitve"), koji traje 3 nedelje. Dyam Ling Ći Sang (15. dan 5.
meseca lunarnog kalendara) jeste dan kada se prinose ponude lokalnim božanstvima.
Tibetski dan nacionalnog ustanka, u znak sećanja na ustanak u Lasi 1959. je 10. marta
prema zapadnom kalendaru, a Dalaj Lamin rođendan 6. jula. Čokhor Dućen (4. dan 6.
lunarnog meseca) jeste dan sećanja na Budinu prvu propoved, a Lha Bab Dućen (22. dan
9. lunarnog meseca) na njegovo uspinjanje na Tušita nebo kako bi podučio i svoju
majku. Ngaćo Ćenmo (5. dan 10. lunarnog meseca) jeste praznik svetla kojim se
obeležava smrt Tsong-kha-pe. Postoje još mnogi drugi praznici i značajni datumi
svakoga meseca.
Japan
Hana Matsuri (8. april) je praznik Budinog rođenja, Nehan (15. februar) njegovog
prosvetljenja i Rohatsu (8. decembar) njegove smrti. Kogen Mizuno u svojoj knjizi
Počeci budizma kaže: "Nema čvrstih dokaza za tačno utvrđivanje dana kada je
Šakjamuni (Buda) rođen. Japanski budisti, oslanjajući se na tekstove o Šakjamunijevom
životu prevedene na kineski sa sanskrita -- na primer Buddhaćarita -- slave 8. april kao
njegov rođendan i tokom ceremonije slatkim čajem posipaju statuu koja ga predstavlja
kao novorođenče. (Ova tradicija nastala je na osnovu legende da je Šakjamuni bio opran
naizmenično toplom i hladnom vodom kada se rodio.) Od kraja devetnaestog veka, u
Japanu se ova ceremonija zove Praznik cveća u znak sećanja na cveće kojim je bio
ispunjen vrt Lumbini (na granici Indije i Nepala) gde se po predaji Šakjamuni rodio."
Dve ravnodnevnice se obeležavaju kao Higan (oko 21. marta 20 septembra), dok se
Obon proteže 4 dana, počev od 13. jula i obeležava izbavljenje iz jednog od paklova
majke jednog od Budinih najboljih učenika. To je i praznik u čast ponovnog spajanja
porodičnih predaka sa živima. Isti praznik poznat je i po svom sanskritskom imenu
Ulambana i slavi se širom mahayanske tradicije od prvog do petnaestog dana osmog
lunarnog meseca. Tada se veruje da se vrata pakla otvaraju i duhovi mogu da tokom tih
petnaest dana posete ovaj svet. Na oltare se prinosi hrana kako bi se olakšale muke
ovih duhova i oni umilostivili. Petnaestog dana Ulambane, ili praznika mrtvih, ljudi
posećuju groblja kako bi odneli ponude umrlim precima. Mnogi theravadini iz Kambodže,
Laosa i Tajlanda takođe obeležavaju ovaj praznik.
Asocijacija World Fellowship of Buddhists nastoji da budiste svih tradicija ujedini u
slavljenju Vesaka na dan punog Meseca u maju.
Šta je theravada budizam?
John Bullitt
"Učenje starih"
Theravada (pali: thera "stari" + vada "reč, učenje"), "učenje starih" jeste naziv za školu
budizma koja se oslanja na tekstove pali kanona ili Tipitaku, koju naučnici jednoglasno
smatraju najstarijim zabeleženim Budinim učenjem. Tokom vekova theravada je bila
dominantna religija na Šri Lanki, Burmi i Tajlandu, a danas u svetu se broj theravada
budista kreće preko 100 miliona. U poslednjih nekoliko decenija theravada je počela da
svoj koren hvata i na Zapadu -- prvenstveno u Evropi i u SAD.
Mnogo imena za theravadu
Theravada budizam se označava mnogim imenima. Sam Buda je svoje učenje nazivao
Dhamma-vinaya, "nauk i disciplina," ukazujući time na dva fundamentalna aspekta
sistema etičkog i duhovnog treninga kojem je podučavao. Na osnovu svoje istorijske
dominacije u zemljama južne Azije (Šri Lanka, Tajland i Burma), theravada se takođe
identifikuje i kao "južni budizam", nasuprot "severnom budizmu," koji se iz Indije
proširio na sever u Kinu, Tibet, Japan i Koreju. Theravada se često izjednačava
sa "hinayanom" ("malim vozilom"), nasuprot "mahayani" ("velikom vozilu"), što je obično
sinonim za tibetanski budizam, zen, ch'an i druge škole severnog budizma. Korišćenje
termina "hinayana" u pežorativnom smislu ima svoje korene u ranim šizmama unutar
monaške zajednice, što je na kraju dovelo do pojave onoga što će kasnije postati
poznato kao mahayana. Danas naučnici različitih naučnih uverenja termin "hinayana"
koriste bez pežorativnog prizvuka.
Pali: jezik theravade
Jezik theravadskih kanonskih tekstova jeste pali, jezik srodan magadhskom, kojim se
verovatno govorilo u centralnoj Indiji u Budino vreme. Većinu govora koje je izrekao
Buda zapamtio je Ananda, Budin rođak i bliski pratilac. Ubrzo posle Budine smrti (oko
480. pre n.e.), monaška zajednica - uključujući i Anandu - sakupila se da odrecituje sve
govore koje su čuli tokom Budinog podučavanja dugog četrdeset pet godina. Otuda svaki
sačuvan govor (sutta) počinje formulom: Evam me sutam - "Ovako sam čuo". Ovo učenje
prenošeno je unutar monaške zajednice putem dobro utvrđene usmene tradicije. Tek oko
100. pre n.e. su Tipitaku prvi put zabeležili u pismenoj formi i to na Šri Lanki sinšaleški
monasi-pisari.
Naravno, nikako se ne može dokazati da pali kanon zaista sadrži reči istorijskog Bude
(čak ima čvrstih dokaza da je dobar deo kanona kasnije nastao). Pa ipak je mudrost
koju ovaj kanon sadrži tokom vekova služila kao pouzdan vodič za milione sledbenika u
njihovom traganju za probuđenjem.
Mnogi proučavaoci theravade dolaze do zaključka da i učenje pali jezika - čak makar
samo osnova - u velikoj meri produbljuje njihovo razumevanje prakse.
Šest područja preporađanja
Budizam uči da su rođenje, smrt i preporađanje deo jednog neprekinutog sleda promena.
On je sličan neprekidnom procesu rasta, razaranja i zamene ćelija u našem telu. Prema
medicinskim stručnjacima, tokom sedam godina sve ćelije našeg tela bivaju zamenjene
potpuno novim.
U trenutku smrti, kada se završi ovaj život i telo više ne može da funkcioniše, um se
razdvaja od tela. U tom trenutku žeđ za životom podstiče nas da tragamo za novom
egzistencijom, a karma akumulirana do tada određuje mesto preporađanja.
Postoji šest područja u kojima se možemo roditi posle smrti. To su područja bogova,
polubogova, ljudskih bića, životinja, gladnih duhova i paklova. To su samo opšte
kategorije i unutar svake postoje mnoge potkategorije. Ovih šest područja obuhvataju
tri relativno srećna stanja i tri relativno nesrećna stanja. Za područja bogova,
polubogova i ljudi se smatra da donose više sreće i manje patnje. Područja životinja,
gladnih duhova i paklova se smatraju relativno nesrećnim jer bića živeći u njima više
pate od straha, gladi, žeđi, toplote, hladnoće i bolova.
U celini, povoljni postupci kao što su dobro ponašanje, milosrđe i mentalni razvoj uzrok
su preporađanja u srećnim područjima bogova, polubogova i ljudskih bića. Sa druge
strane, nepovoljni postupci kao što su nemoralno ponašanje, škrtost i okrutnost donose
preporađanje u nesrećnim područjima životinja, gladnih duhova i paklova.
Nije potrebno čekati da bismo videli kakva je egzistencija u drugim područjima. Na
primer, kada smo zaista srećni i potpuno smireni doživljavamo stanje slično stanju u
kojem su bogovi. Kad sledimo osnovne instinkte i potpuno smo zaokupljeni jelom,
spavanjem i seksom, naš život je sličan životu životinja. I opet, kada smo preplavljeni
strahom i bolom ili kada nas u životu muče i ubiju, doživljavamo patnju poput one u
paklu.
Od svih šest područja, obličje ljudskog bića smatra se najpoželjnijim. U području
ljudskih bića uslovi za dostizanje nirvane su bolji. Generalno gledano, u nesrećnim
područjima patnja živih bića je toliko intenzivna i njihovo neznanje tako veliko da ona
nisu u stanju da prepoznaju Istinu i da slede put ka oslobođenju. S druge strane, živa
bića u područjima bogova i polubogova doživljavaju toliko mnogo sreće i imaju toliko
stvari koje im odvlače pažnju da ni ne pomišljaju o preporađanju sve dok nije suviše
kasno. Ona će tada možda biti ponovo rođena u nekom nižem području patnje. U
području ljudskih bića, međutim, čovek doživljava i sreću i nesreću i dovoljno je
inteligentan da prepozna Istinu i da sledi put ka oslobađanju iz kruga rađanja i
umiranja. Zato, zaista smo srećni što smo se rodili kao ljudska bića i treba da imamo na
umu da je osnovni uzrok toga naše ispravno ponašanje u prošlosti.
Krug rađanja i umiranja
Buda je ukazivao da bez obzira gde smo se rodili, kao ljudsko biće, kao životinja ili kao
božanstvo, nijedno od tih stanja nije večno. Prosečan životni vek bića u ovih šest
područja se razlikuje, ali niejdno biće ne živi večno. Pre ili kasnije, doći će do
preporađanja. Područje u koje se tada preporađamo i uslovi u kojima ćemo u njemu
živeti određeni su našim prošlim i sadašnjim postupcima. To je zakon karme na delu.
Pod dejstvom svoje karme, ljudi se bez prestanka rađaju i preporađaju, iz jednog
područja u drugo. Buda je ukazivao da ne postoji mesto na kojem bismo mogli biti
pošteđeni ove promene, ovom krugu rađanja i umiranja. Tek ukoliko sledimo Plemeniti
osmostruki put kojem je Buda podučavao i na kraju dostignemo nirvanu, tek tada
izlazimo izvan tog beskrajnog kruženja i dostižemo najveću i trajnu sreću.
Ljudi koji razumeju karmu i preporađanje gledaju na život iz jedne bolje perspektive.
Oni razumeju da će svaki njihov postupak doneti rezultat i sada i u budućnosti. To
znanje daje im nadu i snagu da se suoče sa teškoćama. Ono im daje hrabrost da
nastave da čine dobro. Uvereni su da će doživeti plodove svojih povoljnih postupaka,
pre ili kasnije.
izvor: sajt yu budizam
Kamma i prirodne katastrofe
Obično ne komentarišem bilo šta što izjave filmske zvezde. Zapravo, ja obično ni ne
razumem šta one govore; kako sadržaj, tako ni način. Ali Šeron Stoun (iskren da budem,
nikada ranije nisam čuo za nju) pojavila se u vestima sa tvrdnjom da je zemljotres u
Sečuanu verovatno kammička posledica kineske politike prema Tibetu. E ovo zaista
razumem. Ta izjava je lep primer nedomišljenog, suviše uprošćenog i logički neodrživog
bućkuriša koji se među tradicionalnim budistima, njuejdžerima, ljudima nesposobnim za
logičko razmišljanje i filmskim zvezdama prodaje kao Budino učenje.
Posle cunamija, novine ovde u Singapuru bile su prepune sličnih produkata pogrešnog
razumevanja i to nekoliko uglednih budističkih monaha. Znate tu vrstu iujava: „Ti ljudi
su uglavnom ribari, zato ih je stigla njihova kamma zato što ubijaju ribe.“ A onih 30 ili
više monaha koji su istom prilikom bili zbrisani sa lica zemlje? „Ah, hm, ovaj... Oni mora
da su bili ribari u prošlom životu.“ Čitav diskurs o toj katastrofi se nikada nije izdigao
iznad ovog nivoa. I retko je to slučaj kada se povede reč o kammi. Zato evo nekoliko
razmišljanja u tri nastavka o kammi i prirodnim katastrofama, kao i o kammi uopšte.
Šeron, nadam se da ćeš ih pročitati.
Cunami -- pogled iz budističkog ugla
Budizam govori o uzročnosti, o tome da je čitav univerzum jedna mreža međusobno
isprepletenih uzroka i posledica. Postoje dve vrste uzročnosti – prirodna uzročnost i
moralna uzročnost. Prirodna uzročnost nema nikakve veze sa tim jesu li ljudi dobri ili
loši, ona se jednostavno tiče različitih prirodnih sila u ovom univerzumu, koje deluju
jedna na drugu. Oluja ili rast biljaka bi bili dobri primeri prirodne uzročnosti. Naravno,
takva prirodna uzročnost može imati uticaja i na nas – zadesimo se u oluji i možda se
jako prehladimo. Ali tegobe koje imamo od te prehlade nemaju nikakve veze sa našim
moralnim ili nemoralnim postupcima u prošlosti – one su samo prirodna posledica
prirodne uzročnosti.
Moralna uzročnost je, pak, u vezi sa tim kako ljudi misle, govore i postupaju i kako se
osećaju posle toga. Budino učenje o kammi tiče se jedino ove moralne uzročnosti.
Pomogli smo nekom, on nam se zahvalio i potom osetimo zadovoljstvo; ukrademo
nešto, uhvate nas i onda doživljavamo strah i sramotu – ovo bi bili primeri moralne
uzročnosti. Naša sreća ili neugodnost su direktni rezultat onoga što smo učinili. To ne
znači da smo mi time bili „nagrađeni“ ili „kažnjeni“ za svoje postupke, već je naša sreće
ili tuga samo rezultat onoga što smo uradili.
Pogledajmo sada u svetlu ovakvog učenja o kammi strašni cunami koji je pogodio jug
Azije. Cunami je primer događaja izazvanom prirodnim uzrocima. Tektonske ploče na
površini Zemlje se pomeraju i izazivaju zemljotrese; energija koja se pri tome oslobađa
stvara džinovske talase, koji ukoliko pogode obalsko područje donose razaranje. Ljudi
koji žive u oblastima pogođenim cunamijem doživljavaju dve vrste patnje – patnju
izazvanu prirodnim uzrokom i patnju izazvanu moralnim uzrokom, tj. kammom. Tokom
katastrofe neku osobu je možda prignječilo stablo, posekao komad metala ili ju je talas
svom silinom bacio na zid. To bi bili primeri bolnih posledica prirodnih uzroka i nemaju
nikakve veze sa prošlim moralnim ili nemoralnim postupcima.
Kamma se tiče misli, reči ili postupaka neke osobe koji iza sebe imaju njezinu volju,
učinjeni su sa namerom. Takvi postupci se na paliju nazivaju kamma, a njihov rezultat
jeste „plod“ ili vipaka. Daću sada primere različitih načina na koje ljudi mogu reagovati
na cunami i posledica koje zatim mogu da prate te reakcije. Uzmimo dve osobe,
muškarca i ženu – obe su povređene u cunamiju i izgubile su svoj dom i izvor prihoda.
Jedna od njih pada u očajanje: „Zašto baš ja?“ viče. „Da sam samo danas otišao negde
izvan grada“, govori u besu i kajanju. Ako razmišlja na takav način, ona samo uvećava
svoju patnju. No, uskoro se njezine misli menjaju. Primećuje da je kuća njegovog
suseda manje oštećena i razmišlja: „Đubre jedno, nikad mi se nije dopadao. Zašto i
njegova kuća nije uništena kao moja?“ Tako još uvećava svoju patnju, i uz to pojačava
ružna i negativna stanja svog uma. Malo kasnije razmišlja: „Moram se nekako snaći“ i
krene unaokolo motreći da li može nešto da ukrade iz napuštenih kuća. Sve ove
negativne misli sada ga navode i na negativne postupke.
Pogledajmo sada ženine reakcije. Pošto se oporavila od početnog šoka, prva misao joj
je: „Kakva sreća da sam uopšte živa.“ Namučila se, ali više ne dodaje sebi novu patnju
time što će biti ogorčena, očajna, zavidna. Potom pomisli: „Mora da ima mnogo onih koji
su prošli i gore od mene. Moram videti kako mogu da im pomognem“ i počinje da traga
unaokolo za povređenima. Razmišljanje o drugima je na neki način udaljava od okolnosti
u kojima je sama i tako, ponovo, ona time sebi ne uvećava patnju. Narednog dana
uspeva da dođe do malo hrane, koju su doturile vlasti i kako se vraća primeti jedno dete
koje u opštoj gužvi nije uspelo ništa da dobije. Teši ga i deli hranu sa njim. Videvši da
je dete ostalo bez roditelja, odlučuje da ga povede sa sobom. Posle nekoliko dana
slučajno naiđu na oca onog deteta i neizrecivo je zahvalan ženi što se starala o
njegovom detetu. Pošto otac sada živi kod svoje sestre u drugom gradu, koji nije
pogodio cunami, poziva ženu da i ona pođe sa njima, gde najzad nalazi smeštaj i
dovoljno hrane. Pozitivne misli i postupci te žene sada donose i pozitivan ishod u
njezinom životu.
No, zašto je onaj muškarac reagovao na jedan način, a žena na drugi? Zbog načina na
koji su reagovali na svoja različita iskustva u prošlosti, to jest zbog svoje prošle
kamme. Muškarčeve negativne mentalne navike iz prošlosti (kamma) znače da on i sada
poseduje iste negativne mentalne navike, a to ga opet čini sklonijim da tako reaguje i u
budućnosti. Zbog tih mentalnih navika on pati više nego što bi inače (vipaka). Žena
(koja može biti muslimanka, budistkinja, hrišćanka ili ateista) bila je učena i oduvek je
verovala da je važno imati pozitivne misle i postupke, te se zato uvek trudila i da ih
neguje. Njezine pozitivne mentalne navike u prošlosti (kamma) značile su da ona ima
pozitivne mentalne navike i sada, a ove opet, sa svoje strane, čine verovatnijim da će
takve pozitivne mentalne navike ona imati i ubuduće. Takav pozitivan stav umanjio je
njezinu patnju i doveo je do toga da se o njoj pobrine otac onog deteta. Drugim rečima,
njezini pozitivni postupci (kamma) u prošlosti imaju pozitivan efekat (vipaka) sada.
Dakle, prema budizmu, fizički bol koji su žrtve cunamija doživele jeste proizvod
prirodnih uzroka. To kako oni na te uzroke reaguju jeste njihova kamma, a rezultati
njihovih pozitivnih ili negativnih reakcija koji će doći u budućnosti (sutra, sledećeg
meseca, sledeće godine, možda u sledećem životu) biće njihova vipaka. Kao ljudska bića
ograničenog znanja i moći, naš uticaj na prirodne uzroke je takođe ograničen. Međutim,
mi imamo sposobnost da oblikujemo i usmeravamo naše reakcije na situacije u kojima
se nađemo. Ako ne uložimo napor da razvijamo svoj um u pozitivnom pravcu, možda
ćemo se jednom u budućnosti naći preplavljeni talasom neočekivanih i neželjenih
okolnosti. Ako se, međutim, potrudimo da razvijamo um, naročito kroz meditaciju,
možda ćemo biti bolje pripremljeni da podnesemo i čak savladamo buduće nedaće.
Vesti koje slušamo i gledamo pune su slučaje obe ove vrste. Ljudi se pitaju: „kako je
moguće ne prepustiti se tuzi, strepnji i strahu u tako strašnim okolnostima?“ Ali neki
ljudi to jesu u stanju. Jedan čovek sa Šri Lanke izgubio je svoju ženu i dvoje dece i
naravno bio je očajan. Međutim, kao budista koji je praktikovao i meditaciju, oporavio
se posle dva-tri dana, kada je naišao na dvoje izgladnele dece, kako plaču sedeći kraj
roditelja koji su bili nastradali. Odlučio je da ih usvoji. I drugi ljudi su, očigledno, videli
tu decu, ali nisu učinili ništa da im pomognu. Kada su ga intervjuisali, čovek je rekao da
su usvojena deca dala novi smisao njegovom životu i snagu da nastavi uprkos gubitku.
Čitamo i druge priče o ljudima koji su haos iskoristili da otimaju i kradu. Svako od nas
bira na koji će način reagovati i u skladu sa tim ćemo doživeti i rezultate.
Kada je jedan čovek u Singapuru čuo za katastrofu, napunio je svoj kombi i zaputio se u
Tajland, kako bi tamo žrtvama distribuirao hranu i vodu. Nažalost, na putu je njegov
kombi sleteo sa puta i on je poginuo. Ljudi se pitaju: „Zašto je nastradao uprkos svom
dobrim delu?“ Ali takvo pitanje pokazuju zbrku između prirodnih uzroka i moralnih
uzroka. Njegova brza reakcija i praktičan odgovor na patnju drugih pokazuju da je u
njemu bilo mnogo saosećanja i to će imati vrlo pozitivne rezultate u njegovom
narednom životu. Njegova nesreća nema nikakve veze sa dobrim i lošim delima – ona je
posledica prirodnih uzroka – jednog trenutka u kojem je izgubio pažnju, loših kočnica
puta klizavog zbog kiše ili nečeg sličnog. To što smo dobri ne znači da nikada nećemo
patiti zbog prirodnih uzroka; to znači da kada ipak patimo zbog tih uzroka, manja je
verovatnoća da ćemo reagovati na negativan način koji uvećava našu patnju.
Neki neupućeni budista mogao bi reći da su smrt i povrede izazvani cunamijem posledica
loše kamme tih ljudi stvorene u prošlosti. Gotovo da ne treba ni pominjati da je ovo
potpuno suprotno onome što je Buda učio. U Devadaha sutti (MN 101) Buda kaže da je
gledište da svako iskustvo nastaje na osnovu prošle kamme (sabbam tam pubbe
katahetu) jeste pogrešno gledište (miccha ditthi). U Sivaka sutti (SN 36.21) kaže da
patnja koju doživljavamo može nekad nastati na osnovu prošle kamme, ali isto tako i na
osnovu bolesti, vremena, nepažljivosti ili spoljašnjih činilaca (opakkamikani). Cunami je
dobar primer za ovo poslednje. Svaka kamma, bilo da je pozitivna ili negativna, sigurno
ima svoj efekat, ali svaki efekat ne nastaje na osnovu kamme.
Ali šta je sa nama koji smo bili dovoljno srećni da nas ne zadesi ovakva katastrofa?
Kakav značaj Budino učenje o kammi može imati za nas? Slično onom muškarcu i ženi
koji su ranije pomenuti, i naše reakcije na prirodnu nesreću mogu biti pozitivne i
negativne. Možda smo nešto pročitali o tragediji u novinama, onda slegli ramenima i
okrenuli sportsku stranu. Kad nas zamole da damo prilog za postradale, možda
odbijemo pravdajući se da baš ovog meseca kuburimo sa parama. Ali isto tako možemo
dati prilog, a onda se rastrčati okolo i hvaliti se time u nadi da ćemo dobiti pohvale i
čestitke. Susreli smo se sa prilikom da reagujemo drugačije od onoga kako inače
reagujemo, ali nismo tu šansu iskoristili. Propustili smo priliku da rastemo i menjamo
se, već smo sebi jednostavno dopustili da nas ponesu stare navike nepromišljenosti,
pohlepe, sujete ili pomanjkanja saosećanja.
No, pretpostavimo da je neko ko je ranije bio bezosećajan i sam sebi okrenut video na
televiziji vesti o cunamiju i osetio potrebu da pomogne. I umesto da taj slabašni impuls
zanemari, kao što je to uvek činio u prošlosti, odluči da deluje vođen njime. Odlazi u
Crveni krst i daje velikodušan prilog. I dok je još tamo vidi poziv za dobrovoljce, nošen
entuzijazmom prijavljuje se i narednih nekoliko nedelja sve svoje slobodne vreme koristi
za prikupljanje priloga i pomoć na druge načine. Rezultat svega toga je da je oslabio
svoju mentalnu naviku sebičnosti i ojačao onu pozitivnu, tako da je u svemu tome
sazreo i u izvesnoj meri se promenio. Ako i ubuduće nastavi da se ponaša na ovako
pozitivan način kad god je u prilici, postepeno će postati mnogo prijatnija osoba i isto
tako mnogo srećnija. Na taj način, vidimo da i tragedija poput cunamija može imati
svoju pozitivnu stranu. Kao prvo, može predstavljati priliku za razvijanje velikodušnosti i
saosećanje. Drugo, ona može prilika da razmotrimo istinu o patnji, Budino učenje da je
život u svetu uslovljenost i u suštini nezadovoljavajući. Takvo razmatranje nas može
trgnuti iz dremeža, podsetiti da bez obzira koliko nam je život u ovom trenutku udoban,
to se može promeniti u bilo kojem trenutku. To nam može, takođe, pomoći da se
okrenemo od ispraznih ovozemaljskih zabava ka mnogo smislenijim duhovnim ciljevima.
Bog, budizam i cunami
Nedavni cunami, najveća prirodna katastrofa koja se dogodila u poslednjih sto godina,
podstakla je jako mnogo traganja za smislom, da ne kažem „teološkog“ traganja. Ljudi
se bore da ovu nesreću objasne u kontekstu svojih religijskih uverenja. Novine na
engleskom ovde u u Singapuru objavile su nekoliko članaka i pisama o ovom pitanju, za
sada pisanih samo iz ugla hrišćanstva. Želeo bih da dam svoj doprinos ovoj diskusiji sa
budističkog stanovišta. Pitanje o kojem je reč ima dve strane – prva je koji je odgovor
religije na užasne nesreće. U tom smislu vidimo da sve svetske religije imaju dosta toga
zajedničkog. Indusi, muslimani, hrišćani, budisti i taoisti otvorili su svoja srca i
novčanike kako bi pomogli ugroženima, bez obzira na njihovu religijsku pripadnost.
Drugi aspekt ovog pitanja jeste kako religije objašnjavaju cunami. U tom smislu malo je
podudarnosti između različitih religija. U Straits Timesu, 1. januara Endi Ho piše članak
pod nalsovom „Gde je bio Bog kad je udario cunami?“, a 9. januara objavljen je drugi
članak Tan Tarna naslovljen „Zlo? Kad dođu pakao i visoka voda“. Oba autora kažu da
nesreće poput cunamija donose sumnju u postojanje jednog dobronamernog Boga. A 29.
januara Edmond Ču piše u Straits Timesu i pokušava da odgovori na pitanja svojih
prethodnika, ujedno dajući objašnjenje zašto bi Bog dopustio da se tako nešto kao
cunami dogodi.
Čuovo objašnjenje je jednostavno. „Zapravo, jednostavno objašnjenje zašto Bog
dopušta zlo jeste da ako to ne bi radio, mnogo dobroga bilo bi izgubljeno.“ Kao potvrdu
ovog mišljenja on citira Tomu Akvinskog: „Ako ne postoji zlo, ne postoji ni Bog. Jer ne
bi ni bilo zla ukoliko bi poredak dobrote bio uklonjen...“ I opet: „Otuda bi mnoge dobre
stvari bile oduzete ukoliko Bog ne bi dopustio zlu da postoji; jer vatra ne bi nastala kad
vazduh ne bi bio pomešan, niti bi život lava bio sačuvan ako magarac ne bi bio ubijen.“
Želeo bih ovde da razmotrim Čuove argumente iz budističkog ugla. Prva stvar koja pada
na pamet posle čitanja ovakvih objašnjenja jeste da su ona izgleda u potpunoj
kontradikciji u odnosu na ideju da je Bog jedno mudro, ljubavlju ispunjeno i pravedno
božanstvo. Istina je da nam zlo (na primer, smrt, patnja i bol izazvani cunamijem daju
priliku da izrazimo ljubav, brigu i velikodušnost. Ali zar Bog ne bi mogao da smisli neki
manje okrutan način za to? Je li fer naneti patnju jednoj osobi samo zato da bi druga
osoba imala priliku da učini nešto dobro? Ako Čuov argument dovedemo do njegovog
logičkog zaključka, uviđamo koliko je on problematičan. Koristeći istu logiku, morali
bismo reći da je rak dobar zato što daje lekarima priliku da leče; da bi isto tako trebalo
da ohrabrujemo kriminalce na kriminal, kako bismo sebe mogli da definišemo kao
građane koji poštuju zakone; da bi s vremena na vreme trebalo voditi ratove samo zato
da bi mirovnjaci mogli da sklapaju primirja.
Treći i možda najozbiljniji problem sa Čuovim objašnjenjem jeste da ono postavlja
dobrotu na nižu poziciju nečega što je samo reakcija ili kontrast zlu. Kao budisti, meni
nije potrebno zlo da bih bio dobar, da bih razumeo šta jeste dobrota ili da bih težio
dobrome. Zlo može ponekad da me podstakne d aučinim nešto dobro, ali češće je to
lepota i radost dobroga koji me pokreću na još veće dobro. Ne navodi me čitanje o
Hitleru i Pol Potu na to da pokušam d abudem dobar. Umesto toga, to su Buda, Gandi i
Majka Tereza koji me nadahnjuju za više vrednosti. Ukratko, nije nam potrebno zlo da
bismo znali za ili postupali dobro i otuda mi ovakvo objašnjenje zašto Bog dopušta zlo
ne izgleda uverljivo.
U jednom drugom pismu upućenom Straits Timesu, a objavljenom 29. januara, Entoni
Jeo kaže da je možda cunami bio „Božiji megafon čovečanstvu“. Pod time on misli da
je „možda Bog pokušavao da nam kaže da treba da se postaramo za ovaj svet i živimo u
harmoniji“. Jeo je možda u pravu, ali ista primedba koja je data ranije važi i ovde. Zar
ne može ljubavlju vođeno božanstvo smisliti manje traumatičan i destruktivan način da
saopšti svoju poruku? Moglo bi se takođe pitati je li pustošenje ogromnih obalskih
područja najbolji način saopštavanja čovečanstvu „da se postara za ovaj svet“.
Zaista mislim da je moguće prevazići svu ovu kompleksnu argumentaciju i objašnjenja
postavljanjem dva sasvim jednostavna i direktna pitanja: „Ako biste znali unapred da će
se cunami dogoditi i bili u stanju da to sprečite, da li biste to učinili?“ Ne sumnjam da bi
svako sa makar imalo čovečnosti u sebi odgovorio potvrdno. Pitanje koje se posle ovoga
prosto samo nameće: „Pa zašto onda Bog to nije učinio?“ To kako će neko na njega
odgovoriti zavisi od toga koja je njegova religija ili da li uopšte ima neku religiju.
Budizam ima jednostavan, lako razumljiv i mnogi bi rekli očigledan odgovor na ovo
pitanje, a koji ne zahteva nikakvu komplikovanu teološku argumentaciju. A taj odgovor
jeste: „Zato što Bog ne postoji.“
Pa kako onda budizam objašnjava prirodne nesreće kao što je cunami? U izvesnom
smislu on i ne mora da ih objašnjava! Jedino je verovanje u sve-znajućeg, sve-volećeg i
sve-moćnog Boga to koje nas tera na pokušaj objašnjavanja toga, kao i objašnjavanja
svih onih činjenica koje izgleda protivreče takvom jednom uverenju. Kada se iz cele te
slike izmesti Bog, odgovor postaje zaista vrlo jednostavan. Ovaj univerzum se ne
ponaša prema našim željama i htenjima. On ne primećuje ni nas ni naše težnje.
Tektonske ploče na Zemlji se pomeraju i ponekad to pomeranje izaziva razaranje.
Postoje pljuskovi i ponekad su ti pljuskovi toliko obilni ili izostanu toliko dugo da to
stvara probleme ljudima. Postoje takve stvari kao što su bakterije. Ponekad se nastane
u našem sistemu i izazovu bolest. Mi živimo u jednom dinamičnom univerzumu i nekada
su događaji u našu korist, a drugi put na našu štetu. Jednostavno, takav je svet u
kojem živimo. Budizam se ne trudi da objasni zašto je to tako, već samo
zdravorazumski zaključuje da u ovom svetu postoji dukkha (patnja) – da nekada stvari
ne idu u pravcu naših snova, naših planova i želja. Ono čime budizam jeste zaokupljen
jeste podučavanje kako da izmenimo svoje želje, tako da smanjujemo verovatnoću da
budemo u konfliktu sa načinom na koji stvari jesu i kako da ostanemo pribrani i mirni
kada do takvog konflikta ipak dođe.
O kammi uopšte
Pali reč kamma znači "delo" i u budističkom učenju označava svako namerno delo
učinjeno mišlju, govorom i telom. Sanskritski ekvivalent jeste karma, a pali reč kama
znači "požuda", "čulna želja" -- zato ne brkajte ova tri pojma.
Buda kaže: "Kažem vam da namera jeste kamma, zato što kada prvo imamo nameru,
tada delamo telom, govorom i mišlju" (AN VI.63). Prema Budi, svaka voljna aktivnost
menja našu svest, tako se izgrađuje karakter i utiče na naše ponašanje, naše iskustvo i
na kraju čitav naš životni put. Pozitivni namerni postupci (motivisani velikodušnošću,
ljubavlju i mudrošću) obično donose rezultate koji se doživljavaju kao pozitivni, dok
negativni namerni postupci (motivisani pohlepom, mržnjom i obmanutošću) obično imaju
rezultat koji doživljavamo kao negativan.
Učenje o kammi je verovatno najčešće pogrešno tumačeni deo Budinog učenja. Četiri
glavna nesporazuma s tim u vezi su sledeći: (1) Sve što nam se događa jeste rezultat
naše prošle kamme. A u stravi, budizam priznaje barem četiri druge kategorije uzroka
zašto se stvari događaju, kao što je delovanje prirodnih zakona (dhamma niyama),
biološki zakoni (bija niyama), fizički zakoni (utu niyama) i psihološki zakoni (citta
niyama, Atthasalani 854; AN V.125-6).
(2) Nikada ne možemo izbeći posledice svojih prošlih dela. Kada bi ovo bilo tačno, tada
bismo bili potpuno određeni sopstvenom prošlošću i ne bi bili u stanju da se menjamo i
dostignemo probuđenje (AN III.99). Buda je govorio o dva tipa determinizma
(niyativada): teistički determinizam (issaranimmana hetu), koji kaže da Big zna i
kontroliše sve, te je tako predodredio sve i pre nego što se dogodilo i (2) kammički
determinizam (pubbekata hetu), koji kaže da sve što doživimo, prijatno, bolno i
neutralno, jeste u vezi sa našom kammom., tj. sa onim kako smo se ponašali u
prošlosti.
Buda je govorio da su obe ove ideje ne samo pogrešne, već i opasne (AN III.61; MN
101). Determinizam znači da osoba ne može odabrati jedan od dva kursa delovanja, ne
može uložiti napor da bi nešto promenila i nije odgovorna za bilo šta što učini. Ovakvo
verovanje može voditi jedino do neodgovornosti i pasivnosti: "Šta ja tu mogu? To je
moja prošla kamma." Kao što je Buda vrlo tačno primetio, "Ako bi bilo ko rekao da mi
rezultate dela doživljavamo potpuno isto onako kako smo ga i počinili, tada bi bilo
nemoguće negovati duhovni život" (AN III.99).
(U velikom delu budističke Azije široko rasprostranjeno uverenje da sve zavisi od kamme
koristi se kao izgovor za pomanjkanje socijalne brige. A budizam zapravo uči da nekoliko
dobrih dela vođenih snažnom namerom može u dobroj meri izmeniti ili čak neutralisati
rđav postupak i obrnuto (Dhp.173). Buda je takođe tvrdio da manje loše delo koje učini
loša osoba mogu imati ozbiljne posledice, dok relativno veliki negativan postupak koje
učini u suštini dobra osoba može imati mali efekat i obrnuto. On je to poredio sa
sipanje jedne šake soli u posudu sa vodom, a druge u veliko jezero (AN III.99). Zato je
preciznije reći da smo mi uslovljeni svojom kammom, pre nego da smo njome određeni.
3) Naša iskustva u sadašnjem životu zavise od onoga što smo činili u prethodnom, a to
što činimo sada će uticati na naš budući život. Zapravo, mnogi, verovatno većina, naši postupci imaju
svoj rezultat odmah ili ubrzo pošto smo ih učinili, tj. u sadašnjem životu. Zašto bismo onda insistirali na
drugim životima više nego na sadašnje? Pomozite nekome i velike su šanse da ćete vrlo brzo uočiti
pozitivne efekte. Udarite nekoga u glavu i možete se vrlo brzo naći u policijskoj stanici.
(4) Četvrti čest nesporazum oko kamme jeste ono što bismo mogli nazvati "kammičkom naivnošću", tj.
šutnite monaha u ovom životu i rodićete se u narednom sa tom nogom deformisanom; psujte u ovom
životu i u narednom ćete imati neprijatan zadah iz usta; budite darežljivi u ovom životu i bićete bogati u
narednom. Ovo je, naravno, prilično glupo rezonovanje. Pošto je kamma primarno psihološka
kategorija (tj. namera), i njezina manifestacija je prvenstveno na psihološkom planu. Ona na naš fizički
oblik i okolnosti ima uticaja samo u meri u kojoj um može uticati na fizičko, kao recimo u slučaju
dugotrajne brige koja doprinese fizičkoj bolesti. Glavni efekat kamme jeste na to kako se osećamo:
srećno, neutralno ili nesrećno. Neke stvari koje ljudi kažu usled kammičke naivnosti mogu se opisati
jedino kao smešne (na primer, loše postupaj sa Tibetancima i imaćeš zemljotres na svojoj teritoriji. Pa
zašto onda nisu srušene kuće onih ljudi koji su određivali ili sprovodili kinesku politiku prema Tibetu?)
Druge takve stvari izazivaju mnogo patnje. Majka koja je tek rodila hendikepirano dete rekla mi je kroz
suze kako joj je neki tajlandski monah rekao da joj je to kazna za nešto loše što je uradila u
prethodnom životu. Čak i da je to istina, bilo bi to vrlo grubo i okrutno reći joj tako nešto. Ništa što
sam rekao jadnoj ženi nije moglo da umanji štetu koji je jedan ovakav neznalački komentar načinio i
ona je kasnije prešla u hrišćanstvo.
Šravasti Dhammika
''Ima ljudi koji se rode i umru i nijednom ne postanu svesni
daha koji ulazi i izlazi iz njihovog tela. Toliko daleko žive sami
od sebe.''
Ađan Ča
''Ako si alergičan na neko mesto, bićeš alergiačn na svako mesto.
Ali ne izaziva u tebi problem to mesto izvan tebe. Problem je to
“mesto” u tebi.''
Ađan Ča
''Proučavanje tekstova nije važno. Naravno, knjige o Dhammi su tačne, ali nisu ključ. One
ti ne mogu dati pravo razumevanje. Videti reč "ljutnja" odštampanu nije isto što i osetiti
ljutnju. Samo kada nešto sam osetiš možeš na osnovu toga steći poverenje.''
Ađan Ča
''Ljudi uvek gledaju oko sebe, druge ljude i stvari. Posmatraju ovu salu, na primer, i
kažu: "Ah, tako je velika!" Zapravo, ona uopšte nije velika. Da li vam se čini velikom ili
ne zavisi od vašeg opažanja. U stvari sala je onolika kolika jeste, ni velika ni mala. Ali
ljudi kaskaju za svojim osećanjima sve vreme. Tako su zauzeti zveranjem unaokolo i
brigom da o svemu imaju svoje mišljenje da nemaju vremena da zavire u sebe.''
Ađan Ča
Ovaj svet je u stanju groznice. I um tumara od sviđanja do nesviđanja u skladu sa tom
grozničavošću sveta. Ako bimo mogli naučiti da umirimo um, to bi bila najveća pomoć
ovome svetu.
Ađan Ča
''Pogledaj sopstveni um. Onaj ko nosi stvari misli da ima te stvari, ali onaj ko gleda sa
strane vidi samo težinu. Odbaci stvari, izgubi ih, i pronađi lakoću.''
Ađan Ča
''Ako stvari vidiš kroz pravi uvid, tada u tvom odnosu prema njima nema vezanosti. One
dolaze -- prijatne ili neprijatne -- vidiš ih i nema vezivanja. Dolaze i prolaze. Čak i ako
najgora vrsta nečistoća naiđe, kao što su pohlepa ili bes, imaš dovoljno mudrosti da
uvidiš da je njihova prava priroda prolaznost i tako im dopustiš da postepeno izblede.
Međutim, ako deluješ pod njihovim uticajem, privlačeći ih ili odgurujući od sebe, to nije
mudrost. Time samo sebi stvaraš novu patnju.''
Ađan Ča
''Sve što sam do sada rekao bile su samo reči. Jednostavno, kad ljudi dođu da me
posete, očekuju da im nešto kažem. Ali najbolje je ne pričati mnogo o ovim stvarima.
Bolje je bez odlaganja početi vežbanje. Ja sam poput dobrog prijatelja koji te poziva da
pođeš na neko mesto. Ne oklevaj, kreni. Nećeš zažaliti.''
Ađan Ča
''Kada jednom razumeš ne-ja, tada je teret života skinut. Živećeš u miru sa ovim
svetom. Kada vidimo iza sebe, tada se više ne vezujemo za sreću i tada smo u stanju
da budemo istinski srećni. Nauči da stvari napuštaš bez borbe, jednom već da ih
napustiš, da budeš samo ono što jesi - bez posezanja za bilo čim, bez vezivanja.''
Ađan Ča
''Mir treba pronaći u sebi, na onom istom mestu na kojem se nalaze i uznemirenost i
patnja. On se ne pronalazi u šumi ili na vrhu planine, niti nam ga poklanja učitelj. Kada
doživljavaš patnju, tada imaš šansu i da pronađeš slobodu od patnje. Bežati od patnje
znači zapravo trčati joj u zagrljaj.''
Ađan Ča
Postoje dve stvari koje peku savest. Koje dve? Jedna je kad covek ucini lose delo telom,
govorom i mislju, a druga je kad propusti da ucini dobro delo telom, govorom i mislju. I
kada covek o tome kasnije razmislja, to su dve stvari koje peku njegovu savest.
Buda
AN II.3
''Svuda sam prošao tragajući za mestom za meditaciju. Nisam shvatao da je ono već tu,
u mome srcu. Sva meditacija je baš tu, u meni. Rođenje, starost, bolest i smrt su
takođe u meni. Lutao sam svuda sve dok već nisam skoro pao mrtav od iscrpljenosti.
Tek tada, kada sam se zaustavio, pronašao sam ono što sam tražio... u sebi.''
Ađan Ča
''Ako si rešio da čekaš kako bi sreo budućeg Budu, tada nemoj vežbati.
Nadaj se da ćeš dovoljno dugo poživeti da ga dočekaš.''
Ađan Ča
''Čuo sam kako ljudi kažu: "Ah, ova godina mi je bila loša". "Zaista?" "Da, bio sam cele
godine bolestan. Uopšte nisam mogao da vežbam." Hm! Ako ne vežbaju onda kada im
se smrt približava, kad će onda uopšte vežbati? Ako se dobro osećaju, mislite li da onda
vežbaju? Ne. Jednostavno se izgube u sreći. Ako pate, ni onda ne vežbaju. I u tome se
izgube. Zaista ne znam kad ljudi misle da će imati vremena da vežbaju.''
Ađan Ča
''Nemoj misliti da je samo sedenje sklopljenih očiju vežbanje. Ako tako misliš, onda brzo
promeni to svoje mišljenje. Postojana praksa je puna svesnosti u svakom položaju, bilo
da sediš, hodaš, stojiš ili ležiš. Nikada ne prekidaš meditaciju, samo menjaš položaje
tela. Ako na taj načim promatraš stvari, stići ćeš do smirenja. U svakom trenutku imaćeš
neprekidno praksu uz sebe. Imaćeš postojanu pažnju uz sebe.''
Ađan Ča
''Ne vezuj se za vizije i svetlost koja se možda javi tokom meditacije, ne ushićuj se i ne
razočaraj se s njihovim nastankom i nestankom. Šta ima tako zanimljivo u vezi sa
svetlom. I moja baterijska lampa može da je stvori. Ali ona nam ne može pomoći da se
otarasimo patnje.''
Ađan Ča
Pametan neki čovek taj Ađan Ča! :)
Ja se razočarao što nije bilo svetlosti ni vizija :)
To je Kovač zato što nisi imao učitelja kao što je Ađan Ča. :)
To je Kovač zato što nisi imao učitelja kao što je Ađan Ča. :)
Pih,znao sam da sam negde pogrešio :)
a možda i nisi... :) :lol:
''Ti si sopstveni učitelj. Traganje za učiteljem ne može rešiti tvoje sumnje. Istražuj sebe da bi pronašao istinu unutra, ne spolja. Sebe upoznati je najvažnije.''
Ađan Ča
''Jedan od mojih učitelja jeo je vrlo brzo. I pri tome je mljackao. A ipak je nama govorio
da jedemo polako i sabrano. Često sam ga gledao i nervirao se. Ja sam patio, a ne on!
Gledao sam spoljašnjost. Kasnije sam naučio; neki ljudi voze vrlo brzo, ali pažljivo;
drugi voze sporo i imaju česte nezgode. Ne vezuj se za pravila, za formu. Ako druge
posmatraš najviše deset posto vremena, tvoja praksa je u redu.''
Ađan Ča
''Naravno, postoje desetine meditativnih tehnika, ali sve se svodi na jedno -- ne vezuj
se, pusti da stvari idu svojim prirodnim tokom. Iskorači ovamo gde je hlad, iskorači iz
bitke. Zašto da ne pokušaš?''
Ađan Ča
''Ljudi danas previše misle. Toliko je stvari koje su im interesantne, ali nijedna ih ne vodi ka istinskom ispunjenju.''
Ađan Ča
''Uzvišeni, potpuno prosvetljeni Buddha je podučavao načinu koji svi mi možemo vežbati
i upoznavati Dhammu. To nije nešto veliko, malo je, ali ispravno. Na primer, pogledajte
kosu. Ukoliko poznajemo makar i jednu vlas kose, tada poznajemo svaku vlas, kako
svoju tako i drugih. Znamo da su one jednostavno "kosa". Poznavajući jednu vlas kose,
mi ih poznajemo sve.
Ili uzmimo ljude. Ukoliko vidimo pravu prirodu stanja u nama tada takođe poznajmo sve
druge ljude u svetu, zato što su svi ljudi isti. Takva je i Dhamma. Ona je mala stvar, a
istovremeno je i velika. Videti istinu jednog stanja znači videti istinu svih stanja. Kada
poznajemo istinu onakvom kakva ona jeste, svi problemi se završavaju.''
Ađan Ča
Pitanja i odgovori
Ađan Ča
Pitanje: Veoma se trudim oko svoje prakse, ali mi izgleda kao da na taj način nigde ne stižem.
Odgovor:Ovo je veoma važno. Ne pokušavajte da svojom praksom bilo gde stignete. Sama
želja da budete oslobođeni ili da budete prosvetljeni biće ona želja koja sprečava vaše
oslobađanje. Možete se truditi koliko hoćete, marljivo vežbati dan i noć, ali ako vam je
u umu želja da nešto postignete, nikada neće pronaći mir. Energija te želje biće uzrok
sumnje i nespokojstva. Bez obzira koliko dugo ili vredno vežbate, iz želje neće iznići
mudrost. Zato, jednostavno se opustite. Pažljivo posmatrajte svoj um i telo, ali ne
pokušavajte bilo šta da postignete. Ne vezujte se čak ni za praksu koja vodi ka
prosvetljenju.
Pitanje: A šta je sa snom? Koliko bi trebalo da spavam?
Odgovor: Nemojte mene da pitate, ja vam ne mogu reći.. Obično je dobar prosek četiri
sata noću. Međutim, ono što je važno je da posmatrate i upoznate sebe. Ako pokušate
da premalo spavate, telo će biti iscrpljeno i sabranost pažnje će biti teško održati.
Suviše sna vodi do otupelog ili nemirnog uma. Pronađite za sebe prirodan balans. Pažljivo
posmatrajte um i telo i vodite računa koliko spavate, sve dok ne pronađete optimum.
Ukoliko se probudite, a onda okrenete na dugu stranu da biste još dremali, to je
nečistoća uma. Kad otvorite oči uspostavite pažljivost što je moguće pre.
Kojice Adžan Ča kaže 4 sata?
To je ja mislim malo...
Njemu je četiri sati sna bilo dovoljno. U zavisnosti od toga kakav nam je organizam
i kakvim tempom života živimo, variraju i naše potrebe za snom. Zato i kaže da
nam on tu ne može pomoći. Svako neka posmatra za sebe i nađe svoju idealnu
''dozu'' sna.
Da li po budizmu to važi za ostale stvari u životu?Sami odredjujemo svoje idealne doze?
Da. Kada su u pitanju osnovne životne potrebe, sami određujemo ''zlatnu sredinu''.
Ne preporučuje se ni oskudevanje ni preterivanje.
Evo i pitanja i odgovora u vezi jela. Pa će sada i jedno i drugo biti jasnije.
Pitanje: A šta je sa jelom? Koliko bi trebalo da jedem?
Odgovor: Sa jelom je isto kao i sa spavanjem. Morate poznavati sebe. Hrana je neophodna da bi
se održavalo telo. Hranu posmatrajte kao lek. Jedete li previše, pa ste zato posle obroka
pospani i stalno se gojite? Zastanite! Istražite sopstveno telo i um. Nema potrebe za
gladovanjem. Umesto toga, eksperimentišite sa količinom hrane koju unosite. Pronađite
prirodnu ravnotežu za svoje telo. Sledeći asketsku praksu, stavite sve što pojedete za
jedan obrok u istu posudu. Tada lako možete da prosudite o kojoj se količini radi.
Pažljivo posmatrajte sebe dok jedete. Upoznajte sebe. Suština našeg vežbanja je
upravo to. Ništa specijalno ne morate da radite. Samo posmatrajte. Istražujte sebe.
Posmatrajte um. Tada ćete znati šta je za vas prirodna ravnoteža.
Pitanje: Je li preporučljivo čitati ili proučavati kanonske tekstove kao deo prakse?
Odgovor: Budina Dhamma se ne može pronaći u knjigama. Ako zaista hoćete da
vidite o čemu je Buda govorio, nije neophodno da se bakćete oko knjiga. Posmatrajte
sopstveni um. Ispitujte kako osećanja nastaju i nestaju, kako misli nastaju i nestaju. Ne
vezujte se za bilo šta. Samo budite svesni onoga što je moguće uočiti u umu. To je put
do Budine istine. Ako praznite posudu sa otpacima ili čistite toalet, ne osećajte kao da
to činite za nekog drugog. Dhamma je i u čišćenju otpadaka. Nemojte misliti da vežbate
samo kad sedite, nogu prekrštenih. Neki od vas žale se da nemate dovoljno vremena za
meditaciju. Imate li dovoljno vremena da dišete? To je vaša meditacija: sabranost
pažnje, prirodnost u svemu što radite.
Pitanje: A šta je sa ostalim metodima vežbanja? Danas izgleda da ima toliko učitelja
i toliko različitih sistema meditacije da to zbunjuje.
Odgovor: To vam je kao da idete u grad. Možete mu prići sa severa, sa
jugoistoka, iz raznih pravaca. Često se ti sistemi razlikuju samo spolja. Bilo da idete
jednim ili drugim putem, brzo ili polako, ako ste pažljivi, sve je to isto. Postoji samo
jedna ključna tačka, a to je da svaka dobra praksa mora na kraju doći do - nevezivanja.
U krajnjoj liniji, svaki sistem meditacije mora biti oslobađanje. Ne vezujemo se ni za
učitelja. Ukoliko sistem vodi ka napuštanju, ka neprijanjanju, onda je to ispravna praksa.
Možete želeti da putujete, da posetite druge učitelje i isprobate druge sisteme. Neki od
vas su to već činili. To je prirodna želja. Ali ustanovićete da vas hiljadu postavljenih
pitanja i poznavanje mnogih sistema neće dovesti bliže istini. Na kraju će vam postati
dosadno. Uvidećete da jedino kad zastanete i istražite sopstveni um možete otkriti to o
čemu je Buda govorio. Nema potrebe da idete i tragate izvan sebe. Na kraju se uvek
morate vratiti da se suočite sa sopstvenom prirodom. I tek tu možete razumeti Dhammu.
Pitanje: Često izgleda da mnogi monasi ovde uopšte ne vežbaju. Izgledaju nemarni i
nepažljivi. To me uznemirava.
Odgovor: Ne treba se obazirati na druge ljude. To vam neće pomoći u vašem
vežbanju. Ako ste ozlojeđeni, posmatrajte tu ozlojeđenost u svom umu. Ako nečija
disciplina nije dobra ili neko nije dobar monah, nije na vama da prosuđujete. Nećete
otkriti mudrost posmatrajući druge. Monaška disciplina jeste alatka koju treba koristiti u
sopstvenoj meditaciji. Ona nije oružje za kritikovanje ili pronalaženje tuđih grešaka. Niko
ne može vežbati umesto vas, niti vi možete vežbati za nekog drugog. Samo budite
svesni onoga što činite. To je put kojim treba da vežbate.
Maitreja ili Mateja
http://razbibriga.net/imported/2011/02/800pxMaitreya_carving_in_Feilai_Feng_Cav-1.jpg
Maitreja isklesan u steni, Handžou, Kina.
''Maitreya, Metteyya na pāḷiju, znači "Voljeni" ili "Prijateljski" i to je ime po kojem će Buda u narednom
kosmičkom ciklusu biti poznat (D.III,76). Za sada, Maitreya je bodhisattva, koji boravi negde u ovom
svetu ili možda u nebeskom svetu, gde usavršava duhovne kvalitete koji će ga odvesti do prosvetljenja
u dalekoj budućnosti. U budističkoj ikonografiji Maitreya je prikazan lep mlad princ, sa stūpom u kruni.
U kasnijoj kineskoj umetnosti često je prikazivan sa oblim, nasmešenim likom, da bi se naglasila
njegova pristupačnost i topla, prijateljska priroda, a takav prikaz su neelegantno i netačno Zapadnjaci
nazvali "Buda koji se smeje".''
S. Dhammika
Još uvek imam jako mnogo misli. Moj um mnogo luta, iako pokušavam da budem sabran
na jednu stvar.
Ne brinite zbog toga. Pokušajte da svoj um održite u sadašnjosti. Šta god da se pojavi u
umu, samo ga posmatrajte. Ne vezujte se za to. Čak ni ne želite da se otarasite misli.
Tada će um dostići svoje prirodno stanje. Nema razdvajanja na dobro i loše, toplo i
hladno, brzo i sporo. Nema mene i tebe, nema sopstva uopšte. Postoji samo ono što
jeste. Kada idete u prošnju hrane, nema potrebe da činite bilo šta posebno.
Jednostavno hodajte i posmatrajte ono što jeste. Nema potrebe da se vezujete za
izolovanje ili osamu. Gde god da ste, upoznajte sebe tako što ste prirodni i pažljivi. Ako
se javi sumnja, posmatrajte je kako dolazi i odlazi. Vrlo jednostavno. Ni za šta se ne
vezujte.
To je kao da idete putem. S vremena na vreme naići ćete na prepreke. Kada se
susretnete sa nečistoćama, samo ih uočite i prevaziđite, ne vezujući se za njih. Ne
razmišljajte o onim preprekama koje ste već savladali. Ne brinite o onima koje niste još
ni videli. Držite se sadašnjeg trenutka. Ne lupajte glavu oko dužine puta ili o odredištu.
Sve se menja. Pored čega god da prođete, ne vezujte se za to. Na kraju će um dostići
svoju prirodnu ravnotežu kada je vežbanje automatsko. Sve stvari dolaze i prolaze same
od sebe.
Pitanje: A šta je sa ljutnjom? Šta treba da radim kada osetim da nadolazi ljutnja?
Odgovor: Morate koristiti saosećajnu ljubav. Kada se stanja ljutnje jave u
meditaciji, uravnotežite ih razvijajući osećaj saosećajne ljubavi. Ukoliko je neko učinio
nešto loše ili se naljutio, nemojte se naljutiti i vi. Ako se to ipak dogodi, onda ste veća
neznalica od njega. Budite mudri. Imajte na umu saosećanje, jer ta osoba pati. Ispunite
um saosećajnom ljubavlju, kao da vam je on dragi brat.. Koncentrišite se na saosećajnu
ljubav kao objekt meditacije. Proširite je na sva bića na svetu. Samo se kroz saosećajnu
ljubav može prevazići mržnja. Ponekad možete videti monaha kako se loše ponaša.
Možda se zbog toga naljutite. Na taj način nepotrebno patite. To ipak nije naša
Dhamma. Možete pomisliti: "On nije tako striktan kao ja. Oni nisu ozbiljni meditanti kao
što smo mi. Ti monasi nisu dobri monasi." To je vaša velika nečistoća. Ne pravite
poređenja. Ne pravite razliku. Oslobodite svojih mišljenja, posmatrajte ih i posmatrajte
sebe. To je vaša Dhamma. Verovatno ne možete navesti sve da se ponašaju onako kako
biste želeli ili da budu kao vi. Takva želja doneće vam samo patnju. To je česta greška
koju prave meditanti, ali posmatranje drugih ljudi neće razviti vašu mudrost. jednostavno
ispitujte sebe, svoja osećanja. Na taj način ćete razumeti.
''Ćunda, nemoguće je da onaj ko i sam tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj;
ali je zato moguće da onaj ko sam ne tone u mulj izvuče nekog drugog ko tone u isti taj mulj.
Nemoguće je da onaj ko je i sam neukroćen, nedisciplinovan, [u kome je plamen nečistoća]
neugašen, nekog drugog ukroti, disciplinuje i pomogne mu da ugasi [plamen svojih nečistoća];
ali je zato moguće da onaj ko je i sam ukroćen, disciplinovan, ugašen, nekog drugog ukroti,
disciplinuje i pomogne mu da ugasi [plamen svojih nečistoća].''
Buda
Govor o brisanju, MN 8
http://www.youtube.com/watch?v=vjegOzMKnG8&feature=player_embedded
http://www.youtube.com/watch?v=d4TFjjHQv_U&feature=player_embedded
http://www.youtube.com/watch?v=eMrr1TKIuB0&feature=player_embedded
http://www.youtube.com/watch?v=k4ATfWpPtsU&feature=player_embedded
http://www.youtube.com/watch?v=HwJhiB4aO9c&feature=player_embedded
http://www.youtube.com/watch?v=BMOgNQtBAR0&feature=related
124
Ko na ruci nema ranu, može nositi otrov na dlanu.
Otrov ne prodire gde nema rane;
nema zla za onoga ko ga ne čini.
Dhammapada
Za sve koji bi da preko vikenda pročitaju nešto zaista vredno čitanja, preporučujem
http://www.yu-budizam.com/knjige/dhammika-uvod-u-meditaciju.jpg
Šravasti Dhamika: Uvod u meditaciju (http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Dhammika-uvod%20u%20meditaciju.pdf)
Uživajte :)
Kojice, Ukupno, kako je vama lepo u životu..
Sve možete da iskulirate, da meditirate lepo, opustite se, uvek neki pametan savet, eh, blago vama..
Baš kao i divan cvet -
šaren, ali bez ikakvog mirisa,
ista takva je i poučna reč:
bez ploda za onoga ko je ne praktikuje.
Buda
Dhammapada, strofa 51
Kojice, Ukupno, kako je vama lepo u životu..
Sve možete da iskulirate, da meditirate lepo, opustite se, uvek neki pametan savet, eh, blago vama..
Pa dobro, nemojmo preterivati, nije baš sve.
Ali barem trudimo se :raz_076:
Bhikkhu Bodhi: Plemeniti osmostruki put (http://www.yu-budizam.com/knjige/pdf/Bodhi%20p8p.pdf)
http://razbibriga.net/imported/2011/03/Bodhip8p-1.jpg
Uputstvo za rasklapanje
Ako imamo pred sobom auto, prilično smo sigurni pta je to... sve dok
ne počnemo da ga rasklapamo. I tako kad smo jednom izvadili menjač i
radilicu, skinuli točkove i tako dalje -- šta nam ostaje? Više nemamo
pred sobom auto, već skup njegovih delova.
Ista je stvar i sa bićem. I ono se može razložiti na svoje sastavne
delove... takozvane khandhe ili "sastojke". Među njima su 1. fizički
deo, koji obuhvata telo i njegovih pet čula; 2. osećaj, 3. opažaj, 4.
mentalni obrasci (nagoni i emocije) i 5. svest ili um. Kada se ove
komponente nađu na okupu u pravilnom rasporedu, tada su se stvorili
uslovi za nastanak iluzije o sopstvu i ličnosti. Ali kada se ti isti
sastojci istroše ili krenu svaki na svoju stranu -- kao u trenutku
fizičke smrti -- tada to sopstvo ili ličnost više nije moguće pronaći.
John Snelling, Elements of Buddhism
http://www.youtube.com/watch?v=FFT2ZXwlEq0
http://www.youtube.com/watch?v=uZaEJp_CZOE
Danas najveći budistički praznik, Vesak, koji obeležava dan Budinog rođenja,
probuđenja i smrti(utrnuća).
Ove godine je to jubilarni 2600. praznik po redu. :)
:mm:
paculjkica
17-05-2011, 09:59
Utnuća:hm:
U svakom slučaju srećan praznik :cmok:
Umiranje probuđenog podrazumeva da nema daljeg preporađanja, pa se s toga kaže utrnuće ili ulazak u nibbanu.
Hvala. :cmok:
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
Dva oblika meditacije
Postoje dva oblika meditacije: Meditacija za razvijanje smirenosti
(samatha) i meditacija za razvijanje uvida ili mudrosti (vipassana).
Meditacije koje se koriste za sticanje smirenosti koriste tehnike
"fiksiranja" na jedan objekt, isključujuci sve ostale objekte, da bi
se stekla smirenost i usredotocenost na jednu tačku. Primeri su
tehnike vizualizacije, praćenja disanja, mantre i kontemplacije. Drugi
oblik meditacije je sacinjen od vezbi za razvijanje svesnosti. To je
posvecivanje potpune paznje na najdominantniji objekat u vasem
fizickom ili mentalnom iskustvu, sa održavanjem svesnosti iz
trenutka-u-trenutak. Ova meditativna tehnika vodi ka sticanju uvida.
Sposobnost da sobom uspesno vladate u meditaciji zavisi od toga da li
ste u stanju da se prilagodite ili "fino podesite" tokom vežbanja. Ova
sposobnost je zasnovana na razumevanju ova dva oblika meditacije: npr.
ukoliko postanete napeti ili napregnuti tokom meditacije uvida,
promena na meditaciju smirenosti umirice i opustice um; ili ukoliko
postanete umrtvljeni u smirenom stanju svesti tokom meditacije
smirenosti, mozete ožziveti vas um uz pomoc vežbanja pažljivosti.
Ajahn Pannyavaro: Umetnost pažnje
Ako su vam bili potrebni čvrsti razlozi da počnete (i nastavite) da meditirate, monah Yuttadhammo iznosi po njemu pet najvažnijih:
klik za link (http://www.youtube.com/user/SrednjiPut?blend=9&ob=5#p/u/5/vjegOzMKnG8)
Budite pažljivi. Važno je! :)
Razgovori o meditaciji: deo 1 (http://www.youtube.com/user/SrednjiPut?blend=9&ob=5#p/u/3/FFT2ZXwlEq0)
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
Prostor i Buda-priroda
Jedna od najčešćih analogija koje se koriste da bi se opisala
Buda-priroda, kvalitet probuđenosti, jeste sam prostor. Ova analogija
ima tri vida. Prvi, onako kao što je prostor sveprisutan, pa ipak ne
zadobija obeležja bilo čega što prozima, slično tome i Buda-priroda
prožima sva svesna bića, a da sama ničim od toga ne biva obeležena.
Drugo, baš kao što galaksije i univerzumi nastaju i nestaju unutar
prostora, tako i karakteristike naše ličnosti nastaju i nestaju unutar
Buda-prirode. Naši oseti dolaze i prolaze; Buda-priroda ostaje. Treće,
baš kao što prostor nikada ne biva uništen vatrom, isto tako i
Buda-prirodu ne uništava "vatra" starenja, bolesti ili smrti.
B. Alan Wallace, Tibetan Buddhism from the Ground Up
uspeli smo, uspeli.. :jasenka:
Predavanje u Beogrdu održano. Bilo je preko 60 ljudi, što je najviše do sada.
Postaviću slike kasnije.. :dance:
http://www.youtube.com/watch?v=rU0Y-NZkGDs
Sa predavanja u Beogradu
http://www.youtube.com/watch?v=i67uic7Cscs
:qq:
kojo ti si stvarno u tom fazonnu? :eek:
Kako to misliš.. :hm:
evo i trećeg dela... :mm:
http://www.youtube.com/watch?v=pF_piCm5BMg
http://www.youtube.com/watch?v=DctiwT4X9OA
pa mislim na to vera kao budizam.. ili samo primenjujes neke stvari? :palac:
Pa trudim se da primenjujem. Učim. :)
Dok sam samo čitala i oduševljavala se učenjem, sve je bilo super.
Primena je druga priča i malo teže ide.
http://www.youtube.com/watch?v=-nCABbKFKlc
Predavanje Ven. Dr. Khammai Dhammasami-a
na temu "Sloboda u svesnosti - Budina poruka za 21. vek"
održano u Novom Sadu 28.08.2011. godine.
http://www.buddhistv.com/video/962/Sloboda-u-svesnosti
Epizoda broj 1: VREME
http://razbibriga.net/clear.gif
Epizoda broj 2: LEKCIJA
http://razbibriga.net/clear.gif
Epizoda broj 3: PAŽNJA
http://razbibriga.net/clear.gif
Epizoda broj 4: TOLERANCIJA
http://razbibriga.net/clear.gif
Epizoda broj 5: KRIVICA
http://razbibriga.net/clear.gif
jesam li upravu i jesam li dobro shvatio budizam? zakljucak iz razgovora sa maretom, molim
Ne sećam se dobro šta si sve rekao, ali mi se čini da nisi razumeo.
pa idi na arhivu i procitaj
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.