PDA

Pogledaj Punu Verziju : Smrt i reinkarnacija



Пркос
24-01-2010, 19:46
Smrt i reinkarnacija


Dali je smrt kraj?

http://www.fotorola.com/uploads/8db2dd9607.jpg

Smrt nije kraj. Smrt nikada ne može biti kraj.

Smrt je put. Život je putnik. Duša je vodič.

Kada je putnik umoran i iscrpljen, vodič mu savetuje da se na duže ili kraće vreme odmori, a potom njegovo putovanje ponovo počinje.
Kada u običnom životu čovek bez težnje ogrezne u kalu neznanja, to je stvarna pobeda smrti. Kada u duhovnom životu tragalac ne vapi za uzvišenijom svetlošću i snagom, to je rođenje njegove smrti.

Šta možemo da naučimo iz unutrašnjeg života, života koji želi poništenje smrti? Unutrašnji život nam govori da je život duševno dragocen i da je vreme plodonosno dragoceno. Život bez težnje je život bez smisla. Vreme bez životne težnje je beskorisno.

Naš um misli na smrt. Naše srce misli na život. Naša duša misli na besmrtnost. Um i smrt mogu da se prevaziđu. Srce i život mogu da se prošire. Duša i besmrtnost mogu da se ispune.

Kada se prevaziđu um i smrt, čovek će dobiti novi dom: Svetlost, Svetlost Onostranog. Kada se duša i besmrtnost ispune, čovek će imati novi cilj: Blaženstvo, transcendentalno Blaženstvo.


Danas čovek oseća da je smrt neizbežna nužnost. Sutra će čovek osetiti da je besmrtnost nepogrešiva stvarnost.

Na žalost, većina od nas gaji pogrešnu predstavu o smrti. Mislimo da je smrt nešto neobično, nešto destruktivno. A treba da znamo da je u ovom trenutku smrt nešto prirodno, normalno, i do izvesne mere neizbežno. Gospod Krišna kaže Arđuni: "O Arđuna, izvesna je smrt za rođene i izvesno je rođenje za umrle. Zato ono što je neizbežno ne sme biti uzrok tvoje žalosti."

Čandogja Upanišada nam prenosi nešto važno: "Kad nam se približi čas smrti, šta treba da učinimo? Tri uzvišene misli treba da nam postanu utočište: mi smo neuništivi; mi nikada ne možemo biti pokolebani; mi smo sama suština života." Kada nam se približi čas smrti, ako osetimo da nikada ne možemo biti uništeni, da nas ništa ne može uzdrmati i da smo sama suština života, gde su onda žalost, strah i smrt? Nema smrti.

Sarada Devi, životna saputnica Šri Ramakrišne, rekla je nešto veoma značajno: "Razlika između duhovnog i običnog čoveka je vrlo jednostavna. Lako ih možete razlikovati. Običan čovek plače i lije gorke suze kada smrt dođe po njega; a duhovan čovek, ako je zaista duhovan, smejaće se i smejati kada mu smrt dođe, jer za njega smrt nije ništa drugo do zabava."
Ovde moramo reći da duhovan čovek ulazi u kosmičku igru. On postaje svesni instrument kosmičke igre. Zato on zna da smrt nije uništenje. To je samo kraći ili duži odmor. Moraćemo da se ponovo vratimo u svet. Treba da radimo za Boga ovde na Zemlji. Ne možemo pobeći. Moramo spoznati Najviše ovde na Zemlji. Bog nam neće dozvoliti da trošimo i rasipamo sposobnosti i mogućnosti naše duše. Nemoguće.

Smrt[/]

Smrt je prirodna. Ništa što je prirodno ne može biti štetno. Smrt je odmor. Odmor je prerušena snaga za buduće poduhvate.

Na sadašnjem stadijumu ljudske evolucije, možda je nemoguće pobediti Smrt. A prevazići strah od Smrti, ne samo da je izvodljivo, već je i neizbežno.
Smrt je znak da je duša, pod određenim okolnostima, iscrpla mogućnosti svog napretka u određenom telu.

Kada snaga mogućnosti izgubi od snage nemogućnosti, to se zove Smrt.
Beskoristan život predstavlja srdačan poziv Smrti.

Smrt je spoj između čovekovog rastućeg straha i njegove smanjene životne energije.

Onaj ko više voli Smrt od Života, treba samo da se popne uz Drvo. A onaj ko više voli Život od Smrti treba ne samo da se popne, već i da ponovo siđe da obavi Božji posao.

Kada se Smrt približi čoveku, njegovo psihičko biće Joj kaže: "Smrti, sačekaj malo, samo da vidim šta želim da postignem sledećim rođenjem." Smrt mu odgovara: "Žao mi je, tražiš uslugu od pogrešne osobe. Samo sekunda zakašnjenja s moje strane može dodati tvom iskustvu u ovom životu nešto vredno."

Smrt kaže da je besmrtna. Čovekovo postignuće kaže: "Smrti, u pravu si. Ipak, istina je da mi neprekidno sijamo iznad samih tvojih grudi. Ne samo to, mi zauvek sijamo u tebi, kroz tebe i izvan tebe."

Život

Život je ljubav.

Ljubav je život.

Život ispunjava Boga kroz ljubav.

Ljubav ispunjava Boga kroz život.

Život ima unutrašnja vrata. Otvara ih težnja. Zatvara ih želja. Težnja otvara vrata iznutra. Želja ih zatvara spolja.

Život poseduje unutrašnju svetiljku. Ta unutrašnja svetiljka naziva se težnja.

A kada naša težnja gori, ona će nepogrešivo preneti čitavoj Božjoj kreaciji svoj blještavi sjaj.

Život poseduje unutrašnji Glas. Taj Glas je Svetlost Svevišnjeg. Život je zaštita, Život je savršenstvo, Život je ispunjenje kada se otvorimo za tu Svetlost Svevišnjeg.

Bog je u Životu. Ali Život mora uvek da se probudi za Svetlost Njegovog Prisustva, za Njegova Transcendentalna Stopala.

Svaki dan je obnavljanje Života. Svaki dan je ponovno rođenje našeg unutrašnjeg uverenja da je svaki pojedinac odabrani instrument Svevišnjeg za otkrivanje i ispunjenje beskonačno Božanskog ovde na Zemlji.

Spoljašnji život ne nalazi ništa drugo do probleme, muke, jad i nezadovoljstvo. Unutrašnji život otkriva more mira i blaženstva.

Za prosvetljenje našeg života potrebne su nam čiste misli. Svaka čista misao dragocenija je od svih dijamanata na svetu, jer Božji Dah boravi samo u čovekovim čistim mislima.

Kako započeti unutrašnje putovanje života? Jednostavnom idejom, neposrednom mišlju da je ostvarenje Boga naše pravo stečeno rođenjem. Odakle početi? Odavde, iznutra. Kada početi? Sada, pre nego što se rodi sledeća sekunda.

Život je uvek u poslu. On je večito aktivan, dinamičan. On pokušava da pomogne duši da dovrši svoj još nedovršeni zadatak, božansku Misiju. Duši je potrebna pomoć Života da bi se potpuno otkrila. Životu je potrebna pomoć duše da bi se ispunio i fizički i duhovno.

Dugotrajno premišljanje i utučenost su najgori neprijatelji koji ubijaju Život u svoj njegovoj božanskoj inspiraciji. Nema više dugog premišljanja, nema više utučenosti. Vaš život će postati lepota ruže, pesma zore i ples sumraka.
Smrt i rođenje se igraju. Igraju se zajedno. Njihova igra je igra sklada. I ona se uvek igra na beskonačnim grudima Života.


Izvor: Meditacija

Sibi
03-03-2010, 22:52
Nekako život zamišljam kao jedan nivo u igrici nakon kojeg prelazimo u viši... sa sve poenima koje smo dobili ili izgubili tokom boravka na nižem nivou.

milan11
07-03-2010, 21:16
dokazano je da energija nikada ne moze da bude = 0 prelazi iz jednog oblika u drugi iz kineticke u potencionalnu itd do beskonacnosti, pa valjda je tako i sa dusom ljudskom promeni samo oblik

kojica
09-03-2010, 09:14
Svedoci smo da smrt postoji. Sva živa bića umiru, pre ili kasnije.
Tako da je nerealno reći da smrt ne postoji.
Sa druge strane, vidimo da svuda oko nas postoji život.
Pa šta je onda istina?

Smrt je sastavni deo života, kao i rođenje.

Ideju o reinkarnaciji ne mogu da prihvatim, jer mi je nerealna iz više razloga.
Prvo - primećujem da se JA menja već ovde i sada... nema ničega trajnog..
Kako bi onda moglo da se rodi ponovo samo u drugom telu?
I drugo... što bi rekao kolega Zazi ''Ne bi li to večno JA koje se seli iz tela u telo
moglo već jednom da nauči da ne urneređuje pelene svaki put kada se preseli'' :raz_097:

Ideja o preporađanju mi je bliža.
U svakom slučaju, smrt je kraj za JA. Novo biće koje se rodi zahvaljujući prethodnom, formiraće sopstveno JA.

zLozi
19-03-2010, 19:11
Reinkarnacija je u svakom slucaju logicnija od postojanja jednog boga, barem se njome moze objasniti zasto ljudi pocinju zivot sa razlicitih startnih pozicija i nejednakost medju ljudima.
Za mene nije nelogicno zasto dusa ne moze da nauci da ne uneredjuje pelene, dusa je sputana novim telom i nema svesnih secanja na prethodni zivot. Takodje, nisu mi nelogicne i promene koje ljudi dozivljavaju tokom zivota, da bi dusa ispunila svoj zivotni zadatak tj. popravila stetu koju je napravila u nekom od prethodnih zivota, ona mora da uci i menja se. I da bi dostigla taj neki konacni cilj, ociscenje od sve lose karme, ona kroz zivote mora da se menja, popravlja.
Jedino sto mi je nelogicno je postojanje duse? Sta je dusa?

Kovač
21-03-2010, 17:40
Svedoci smo da smrt postoji. Sva živa bića umiru, pre ili kasnije.
Tako da je nerealno reći da smrt ne postoji.
Sa druge strane, vidimo da svuda oko nas postoji život.
Pa šta je onda istina?

Smrt je sastavni deo života, kao i rođenje.

Ideju o reinkarnaciji ne mogu da prihvatim, jer mi je nerealna iz više razloga.
Prvo - primećujem da se JA menja već ovde i sada... nema ničega trajnog..
Kako bi onda moglo da se rodi ponovo samo u drugom telu?
I drugo... što bi rekao kolega Zazi ''Ne bi li to večno JA koje se seli iz tela u telo
moglo već jednom da nauči da ne urneređuje pelene svaki put kada se preseli'' :raz_097:

Ideja o preporađanju mi je bliža.
U svakom slučaju, smrt je kraj za JA. Novo biće koje se rodi zahvaljujući prethodnom, formiraće sopstveno JA.

Dosta razmišljam o reinkarnaciji i sa gledišta i budizma i hinduizma.Ovaj budistički stav može imati smisla,a i ne mora...
To što se telo radja kao beba koja kaka u pelene može se objasniti fizičkim zakonima ovog telesnog sveta.Nisam do sad video da se neko radja kao odrasla osoba.Možda će novo biće formirati sopstveno JA ali uz pomoć prethodnog JA,te se stoga i ne može nazvati novim jer je nastalo iz prethodnog...

kojica
05-04-2010, 17:25
Dosta razmišljam o reinkarnaciji i sa gledišta i budizma i hinduizma.Ovaj budistički stav može imati smisla,a i ne mora...
To što se telo radja kao beba koja kaka u pelene može se objasniti fizičkim zakonima ovog telesnog sveta.Nisam do sad video da se neko radja kao odrasla osoba.Možda će novo biće formirati sopstveno JA ali uz pomoć prethodnog JA,te se stoga i ne može nazvati novim jer je nastalo iz prethodnog...

Bitje da si ti više razmišljao o tome nego ja. :lol:
Nemam pojma Kovač.

причалица
06-04-2010, 17:38
ne znam ništa o reinkarnaciji....ali smrt tela postoji, jeste, ali duše - ne.