Nekategorizovano

Nikada je kažeš, reč koja ne postoji između nas dvoje.
U tom beskraju od tvog zagrljaja, Nikada se ne spominje.
Tragom nemira, putem prašnjavim, sećanjima hodam za tobom.
Gluposti razne u besu izgovaram, psujem u sebi tvoje ime.
Vičem a nema sam, na silu se od tebe odričem.
Nikada postoji.
Кoliko da platim da to Nikada budem tvoje ja?
Кoliko košta miran san međ perjanim jastucima, ruzmarinom zašiven?
Dva dukata, litar rakije, sto metara ...

Има тренутака када се човек више плаши живота него смрти. То је најгрозније осећање које се може имати. То је врхунац очајања са којег се пада или у смрт или у злочин. Али ово значи и да треба више храбрости за живот, него што је треба за смрт. Знам да су религиозне кризе за побожног ...

Ходао сам дуго мрачним тунелом ка светлу све док нисам угледао њене очи.
Њено име је састављено из три слога. Мирисала је на зелени орбит. Била је то једина жена без сенке.
У њеним очима сам угледао свој лик.
У даљини су треперила светла одбијајући се о белину ...

Ne javljam se ljudima na ulici. Prolazim kao da ih ne vidim, kao da ih nema. Odsutan. Zagledan u jednu istu tačku, izgubljenu u magli, daleko ispred ili iza, ne znam. Ne prepoznajem smerove vremena.
Jednostavne reči pretvorile su se u šifre koje ne razumem.
Pritiska me u grudima.
Ne znam šta.
Možda to suđaje šenluče unutra.
A možda je tuga.
Možda je ipak samo to.


Oblogovan

Најбоље ћутим међу тридесет слова. Она се разиграју око мене. Посебно у јесен. Тада личе на лишће које лети на све стране.
И лепи се.
По асфалту, лимарији, фасадама…
Посебно у октобру. Тада се изметну у стихове.
Уђу у холестерол, триглицериде и повишен притисак. И опутују ка срцу.


oblogovan

Kanio sam ionako da se osvrnem na promenu kroz koju sam nedavno prošao, osećao sam da dugujem objašnjenje, jer naravno da ljudima ne može biti očigledno onako kako je to meni, čim ugrabim malo vremena, a onda sam jutros na jedan od svojih postova dobio sledeći komentar:
Lambros, svaka čast na tvom pisanju, čitam i ako ne šaljem fotose sa tvojim knjigama, ne tražim potpise, poklone… Veliki broj tekstova me je oduševio i zato verno pratim šta govoriš! Međutim, u poslednje vreme sam ...

Ona odavno ne veruje u čuda
kada gleda filmove diskutuje o budžetu
traži falševe u morskim pesmama
a kada u ponoć pogleda u vedro nebo i zvezde
opsuje bogu mater što je onolike pare bacila na čizme
a dolazi leto
Čarobnim štapićima ona čačka zube
smatra Gandalfa pritajenim pedofilom
i dok koračamo pored reke koja nosi gume i leševe životinja
ona mi ne veruje da sam bio kod gatare
i da mi je u dlanu videla sreću ...

Hoću milovanje…
Jer milovati ne može svako…
To može samo onaj ,
ko vas voli jako…
Ispod suknje bi da virnu mnogi
al moji principi su strogi…
Ne može dole da priđe svako….
Jok,jok..
Nije to lako…
Moraš dosta da daš,
pa onda šta ima da saznaš….
Počeh o milovanju da pišem pesmu
pa skrenuh na stranu desnu..
Sad pokušavam da budem duhovita
al postajem plahovita…
Misli mi se gube…
A usne bi da ...

"Halo, šta radiš?"
"Hej, evo totalno sam sjeban, praznim flašu vina i gledam stare filmove. Šta ima kod tebe?"
"Au al ja kasnim za tobom! Ja sam tek u fazi koja je ide pre te tvoje."
"Šta radiš?"
"Volim".




Miodrag Stošić

Никада више медија, никада мање истине.
Никада више прича о људским правима, никада мање поштовања човека.
Никада више студената, никада мање користи од њих.
Никада више титула, никада мање људских величина.
Никада више политичара и странака, никада мање праве политике. ...