Hvala moje dame na komentarima... Nikad mi nije dosadno.Uvek sam uposlena nečim...Ali tog dana mi je stvarno bilo dosadno i tako je nastao taj blog. Slažem se ''motkom'' protiv depresije ne ide..To je bilo vreme puberteta, kada su se neke devojčice svaki dan osećale ''bezveze''.. Možda bih se i ja tako osećala, ali mi nije dala mama...
ne bih nečije ''osećam se bezveze'' nikako povezivala sa dosadom pre bih rekla da je depresija u pitanju, a u tom slučaju je motka stvarno bezveze argument.
Феноменално Мени никада није досадно..
:raz_114: Sago legendo
''Najveci problem onih koji pate zbog rastanka je sto zivot vide samo onim sto im je u "ruci" a zivot je mnogo vise od toga.'' Zanimljiva konstatacija...Pa život i čini ono što smo mi i što imamo. Doduše imamo i razna iskustva, e sada na nama je da li nam ta iskustva pomažu ili ne. Meni je lošije stanje da na primer patim za onim što nemam i nikada nisam imala, nego recimo da žalim za onim bez čega sam ostala..Nije dobro ni jedno ni drugo...ali ovo drugo mi je realnije...
Meni je rastanak uvek bio jedan novi pocetak. Eto, zivot mi mozda zbog toga sporo prolazi, nije da mi je zao, cak imam prijatan osecaj da sam uvek tu negde iako sam daleko... Najveci problem onih koji pate zbog rastanka je sto zivot vide samo onim sto im je u "ruci" a zivot je mnogo vise od toga.
Jeste Pričo, za sve si u pravu, ali eto...
rastanci su neminovni...a koga nema, bez njega se mora. čuvati se od ljudi da se ne bi rastajalo sa njima mislim da ipak nije dobar recept, jer se onda propušta sve ono lepo što može da se proživi sa drugim bićem. to ne može nikakva distnaca da nadoknadi....a u samoći uvek onda ostaje ili žal za propuštenim ili ubeđivanje samog sebe da se ispravno postupilo, uz crv sumnje da se - pogrešilo
Ne kažem da potpuno verujem u sudbinu. Polazim od toga, da čovek treba sve sam da menja, ali je problem u tome što je vrlo često nemoćan da isto to i uradi. Neko bi sada rekao, da je sudbina nastala na našoj nemoći...Moguće je... Ali mislim da je ona nešto što se ne može izbeći...
Sagacity, sudbina sigurno postoji... Ako ne bi verovali u to, izgubio bi se i smisao života... Ja verujem da se ljudi upoznaju u jednom životu, da bi bili zajedno u drugom... Ako već nije bilo moguće u prvom...
Misliš ? Ne znam, možda su ovi moji uljezi slabašni... ili sam ja mentalno jača...
Ovo ko da sam ja pisao ali tvrdoglavi su uljezi.
Ma kakve 2 godine...nemam kad.... Hvala Ljubičice
Znači, može nešto ili neko da me muči samo sat vremena, posle toga slede restrikcije. tako je, treba biti karakter.. i ja sam opasna bre, mene moze nesto ili neko da muci ma..ma dve godine maksimalno:raz_114: super si ti sagice.
Verovatno...
Na javi? Uzrokovan necim sto si dozivela?
Ne, to je bio pravi košmar....koji mi se kao takav vrteo jedno vreme.... Verovatno je podsvest radila svoje.
Ovo ko da si dozivela klinicku smrt u snu, pretpostavljam da ti laknulo kad si se probudila.
Padalo mi je svašta na pamet... E sad bi se moglo postaviti pitanje ''Da li zaista postoji sudbina''? Ako smo nešto zeznuli u nekom ranijem životu, moglo bi se reći da sada sve to odrađujemo po nekoj recepturi koju je neko ''gore'' zapisao. Tibi, moja statistika kaže drugačije...
jel Vam palo na pamet nekad pitanje ˝šta sam ja zaebo u prošlom životu?˝ mislite da ima to neke veze sa time? mozda nije za ovde ali ima veze sa time. Definitivno je karma u pitanju
Vidi profil
Označi pročitanim
