Blog jedne Mistery

Tabula rasa, praznina. Samo ona postoji od onog četvrtog dana marta. Obavijena tugom samo životarim. Pokušavam da nađem neki smisao svemu šta me okružuje.

Ne smejem se, trudim se, ali ne mogu. Ne plačem. Srce mi je pretvoreno u kamen.

Često pomislim da je sve ovo samo san, da ću se probuditi i videti sms porukicu. Onu prvu, za dobro jutro. Pa mislim, ti ćeš doći, treba da kupim kiselu vodu. Skuvaću ti duplu bez šećera, pustiću radio „Desetku“. Prvo ...