marabu

Sve bledi, nema nas ni u pričama
pusta tuga nastala u magli neverica.
Ničeg' više da nas u spasu potseti
da nismo zaslužili ni suze, ni laganja
ni zajedničku prošlost, ni kajanja
ni ona naša voljenja, ni tugovanja ...

Pitam te:
Da li je uopšte bilo tebe i mene u
noćnim pričama našeg postojanja?
U tim senama posrnulog sećanja
juče ...

Da li me čuješ noćas, srce? ...
Najteže je noću, kada mesec tvojim imenom
zvezde pokrije a oblacima ispegla zarozane ivice
Najteže je, kada one polu jecaje koji se ne kriju
očajnička tišina ...

Smrznute kapi kiše, otežaše novembarsku tugu
okameniše osmeh, isklesaše mačem žudnju
do vrhunca straha od večne tame, što mame
one poklecale, srodne duše …

Ohladne utroba od ledenog vazduha iz tvojih usta
drhta u raskoraku davnih, razrušenih uzdaha za spas
evo, prolazi bez tebe prva zima, zaboravljeni ostajemo
okovani, ...

..Početak januara, ponoć odavno prošla, noć nikad hladnija, puca i drvo i kamen..
Od početka njenog blagoslovenog stаnjа, imаo sаm u najmanju ruku pet njenih simptomа !Trаžilo mi se kiselo, posle sam mogao i jagode, obožavao sam pržene krompiriće i žito sa šlagom a povrаćаlo mi se, ne sаmo kad malo više popijem . Te noći je sve krenulo učestalo... ...

Svaka reč mi opora, noć mokra, sva od kamena
usta suva, dušu od papira više ni ne osećam
nisam znala da te čuvam, u tišini te izgubila.
Obujem cipele da prošetam zaborav i snove
sto bespuća, čini mi se nikad olujna i gora
eh, da mi je sad' da u to daleko propadnem
da me skoro ne vidi, svaka nova zora …

Lutam gradom, studen vetar obraze umiva
ono ružno ...

Ostavljena...
polu popijena čaša vina
ne postojala, nikada bila
stara čaša novom zamenjena
do juče sve ... reč misao i glas
niz obraz jedna suza i nema nas ...

Kuda bih, gde bih ? ...
da se sakrijem, pobegnem
Pomislim!Odnela bih te sa sobom
ne, nisi ti ovim jedino sebe izdao
ti opet samo još jednu sahranjuješ
i igraš joj nad grobom ... ...

U autobusu, koji se raštimovano truckao po zemljanom putu negde na jugu... sedeo je postariji, raščupani, gospodin, držeći jedan cvetak spomenka u drhtavoj ruci.Drugom je, vrhom štapa bez koga odavno više nije mogao da napravi ni jedan korak, iscrtavao na prljavom, autobuskom patosu slike svojih sećanja. U starom, zakrpljenom teget odelu ispod crnog trenčkota, jurile su se diskretne prugice po ojanđalom štofu ... sa ...

Umrla juče duša na raskrsnici od dva meseca
koristi niko dobio nije, nema ni poraza ni pobeda,
jer ko je ikada ostao pametan posle pobeda?
a ko je izvukao iskustvo iz poraza?
Ljudi su zla deca... zla po činu, deca po pameti
i nikada nece drugačije ni biti...

Ipak , još i danas sanjam, potražićeš me
kada ti se koraci umore od lutanja, doći ćeš
da ...

I te večeri su se našli u mračnom haustoru između dve visoke, betonske desetospratnice, kao po ko zna koji put do sada...
Opet su se sreli da se rastanu i izbljuju opore i jetke reči, a nisu mogli jedno bez drugoga.
- Ja znam zašto me ti voliš - rekao je streljajući je pravo u oči pogledom. Ti me voliš, zato što nikada nećeš biti ono što sam ja. Ti ...

Ovde dolazim već godinama.Ni ne sećam se više kada je to bilo prvi put. Taj famozni bolji svet... gde se nigde kao tu, u isprepletanom klinču ne odvajaju dijamantni glamur i prosjački štap.
Beše to opet jedan, polusunčan dan u polupraznom parkiću na usamljenoj klupi …sa poluispijenom čašom Caffee to go... a oko mene, sijaset onih lepih, šarenih torbica iz poznatih robnih kuća „ Ima ...