slonce

magla je u svima nama u ljudima
ti si razvila svoja andjeoska krila
srce purpurne boje zvoni u grudima
sijas u gorskoj noci kao kakva vila

ah ljubavi moja ja placem
u snovima vidim tvoje belo lice
srce je moje pokidano macem
vezuju ga samo izgubljene srece zice

reka emocija u meni vri
tok njen zari peni
gaze je neki ljudi zli
ciji se pakleni lik ogleda u seni

i ponovo stizu dani tuge
...

kada dodje noc
i mesec zaigra poznatu igru dobra i zla
moje grudi ispuni neka teska moc
i ovoga sveta tuga sva.

amor tada u prah pada
a mars zapocinje svoj pir
rusi sve barijere i sada
nada mnom vrsi svoj bezdusni hir

tada se sve na staro vraca
svaka pesma budi stara osecanja
a na jastuku kroz san
vracaju se secanja

amor znade sto je stvaro
njegova je cudna moc
budi moja oh ljubavi ...