Пркос

Dragi prijatelji sve pesme u ovom blogu su vlasnistvo SNEZANE TOPALOVIC!








Ne cini li ti se lako
kada to kazem samo ja...
vec da ti izgovoriti moras
izgubio bi dah
i kao ranjeni orao
vristao bi na sav glas..
Gde bas sad,i zasto ja
hiljadu pitanja
pustio bi u etar
nemocan i skrhan
a nijedan tren
nebi se zapitao
da li i ja
mogu biti ranjena ...

Mozda sam od tebe stvorila mit?
Da stvorila sam ga sama...
mozda i nisam shvatila tada,
da samo nas zivot ne zivi medju nama
S.T,-Prkos-jutarnja izmaglica

Moje si jutro
tek probudjen dan....
zrak tek rodjenog sunca
san tvojom bojom okupan...
ceznje moj beskraj...
tvojih usana vapaj...
radost oka mog
kada te kraj sebe ugledam....
S.T.Prkos-jutarnja izmaglica

Kad nesto zelis mnogo i jako
u dubini duse ucrtas i cekas
kao kopac zlata iscekujes grumen
i onda te sunce obasja sa neba..

Tek onda shvatis da nisi uzalud
sanjao snove i mastao o sreci
napokon je stigla-rasiri ruke
prihvati je radosno i samo se smesi...

S.T.Prkos-jutarnja izmaglica

Sneznoga jutra..februara treceg..
Kao dah zivotu iznedrih se ja…
Sama.. u studeni praskozorja dana…
Placom tek rodjenog glasa,
Krenuh na put svojih izmaglica…
Muk.. tisina..jako odjekuju…
Osmeh i suza u grlu se tope
Kao kakva omca spremna na
Vratu
Na trzaj da snagu odasilja svoju.

Kuda, kroz maglu, nesvanutog jutra,
Zivot me vodi slepom ulicom
Da osnazi mala tek rodjena pluca
Navikne na maglu ...