Kad porastem napraviću jedan svemirski brod. Taj svemirski brod će biti veliki, prostran, a sem toga i čaroban. Ja ću jednoga dana poći po svemiru na daleko putovanje. Gledaću zvezde, satelite i planete. Sleteću na jednu planetu koja je mala, ali ima lepo ime. Zove se ''Zvezdani Srećko''. Tu su svi ljudi srećni. Oni ne znaju za tugu. Dočekaće me uz veselje. Prvo pitanje će im biti ''Odakle dolaziš?''. Rećiću im da dolazim sa planete Zemlje. Oni će me lepo prihvatiti. ...
Jedne večeri sam sanjala da sam postala istraživač. Vozila sam se morem u svom malom brodiću. Odjednom de pojavila strašna bura i brodić je potonuo. Ubrzo sam se našla na dnu plavog mora. Postala sam prijatelj sa svim stanovnicima. Jedna ajkula mi je čak ustupila svoj prelepi, sjajni dvorac. Podzemni svet je stvarno lep. Bilo mi je prijatno i svi su me poštovali. Svaki dan sam gledala po nekoliko crtanih filmova. Imali su jako dobre glumce i pevače. Svako veče me je uspavljivala ...
U mojim teatralnim odlascima nema baš ničega. Čisto glumatanje kako bih privukla pažnju ili postigla nešto što želim. Ono što me brine su tihi i neprimetni odlasci. Kada godinama ili mesecima unapred znam da ću otići. I tada nema povratka. Ni pozdrava. Nema više ničega. Ne, nije to napuštanje. Mada je onima koje ostavljam svejedno. Napuštanje je kada nešto ostaviš i osećaš olakšanje. Slobodan si! Ja nisam slobodna, već u nekoj ...
Sećam se kada su te pustili iz bolnice na vikend, a ti brzo odjurila u kuhinju da umesiš slavski kolač, da se ne brukaš pred gostima. Onako iscrpljena i jedva živa. Neka ove godine bude kupljen. Neka se zna da te nema.
Ne mogu da te nazovem i kažem ti Srećan rođendan. Nemam snage da ti čujem glas. Zoveš me da mi kažeš koliko patiš. Neću da te slušam! Neću, jer kod mene nema mesta i za tvoju patnju. Prevelika je. Ugušiće me. Ja ne pokušavam ni da ti kažem kako se osećam. Ti si me naučio da ćutim. Ćuti sada i ti. Neću ni da te vidim, jer znam šta misliš i kada ćutiš.
Živim drugačijim načinom života od Marte. Možda sa manje ili više ’’dobrih’’ razloga da ne nalazim vremena za meditaciju. Deca, posao, stari roditelji, obaveze u kući, zdravstveni problemi... Pa ipak, zahvaljujući priči koju je Marta ispričala, napravih maraton od 146 dana. Razloge za nemeditaciju iskoristila sam kao razloge za meditaciju. Upravo zbog svih njih i zbog svega sa čime moram da se izborim, odlučila sam da unesem malo discipline ...
100 DANA Marta Henri Danas je 91. dan kako pokusavam da 100 dana bez prekida meditiram. Vama to moze izgledati malo ili mnogo. Za mene, to je mnogo. Imam problem da ostanem disciplinovana tokom duzeg perioda. Sklona sam da nesto pocnem, pa prekinem, opet krenem, opet prekinem, da bi posle nekog vremena ponovo pocela -- i, mislim, da vam je situacija prilicno jasna. Za ovaj 91-dnevni period discipline inspiracija mi je bio moj brat Dag. On nikada ...
Nedostaješ mi kao da je sasvim prvi.
Sećam se da sam kao mala umirala od straha na pomisao da ću jednoga dana morati da pravim torte. Žene su toliko kukale na torte, da je to bilo jezivo slušati. Ili su pričale o tome kako treba da prave tortu ili o tome kako su pravile tortu. Pa tu ima jako puno kora koje moraju da se peku i seku na pola koncem kada se prohlade. Na stranu to što kore mogu da pregore ili ostanu nedopečene. Fil se redovno zgrumulja ili bude previše voden. Nikad potrefiti. Tako da ...
Сви смо као овај мали бонсаи... Измењени, спутани... Прилагођени... ...тако да људском оку будемо лепи.
Blog Categories
Vidi profil
Označi pročitanim
