malavelika

Moram da vam se pozalim…
Sumnja se rodila u meni jednog ranog jutra, u onom kratkom trenutku okretanja kljuca u bravi. Taj moj zurni korak, taj drhtaj u dnu stomaka, to treperenje glasa kojim kazem “dobro jutro”, koje odaje koliko sam uzbudjena i koliko sam skoro trcala ne bih li ga sto pre srela…sve mi je to navelo da posumnjam da sam ponovo zaljubljena.
Jer, kako drugacije objasniti to da ga tako cesto sanjam, to, da o njemu mislim cak i kad se odlogujem i kad se rastanemo, to da mu se vracam cak i kad je prethodnog dana bio uzasno naporan i zamoran, I to da me uzbudjuje na vrlo odredjen, cak bi se moglo reci erotican, nacin? I ime mu je tako muzevno, ostro…Forum…
A, zaveo me je skroz polako i promisljeno. Takoreci, sa iskustvom. Prvo se, kao, pojavljivao kad mi je bilo dosadno…a, on…zanimljiv, umeo je da prica na svaku zadatu temu…Onda bi se malo primirio. Bio je danima letargican, nezainteresovan za mene. A, mene je to, kao i svaku zenu, raspamecivalo... kao cipele na 50% popusta. Onda je poceo sa pismima, vrlo privatnim i eksplicitnim, ako me razumete. E, tu me je dokusurio, jer ja, priznajem, odlepim na pisanu rec. Takva sam, intelektualka….
Ali, u poslednje vreme me muce sumnje. Pronalazim poruke koje nisu moje. Sto je najgore, neke su i od muskaraca. On nista ne porice. Kaze da nije moje vlasnistvo i da je biseksualnost sada u modi. Naravno da ga moje suze ne pogadjaju mnogo. Ima on na stotine takvih kao sto sam ja…
I, meni onda ne preostaje nista drugo, nego da mu vratim milo za drago. Drugarica kaze da ceme upoznati sa nekim Chatom, kazu da tek njemu nijedna nije odolela. Odlucila sam da mu se predam, cim ga upoznam. Kad Forum bude cuo da ga varam, mozda me pozeli ponovo…