Slovenska

Pesmu Nehaj sam ja napisala, sada je nalazim na Valkirinom blogu, stidljivo potpisanu slovom S....Bas sam iznenadjena, neprijatno...

Nehaj

Jos uvek nehaj krivim
za trenutak u kome
zivim.
Zlato ne volim
u srebro me okuj
cipelice od zelje
obuj
kroz zube opsuj
sve tuge
stradanja,
besno odgurni sva
padanja.
U vrtlogu turobnih jadanja
osmehom me umij.
Idi
tamo gde te ...

Paaa dobar vam dan blogeri dragi.
Carobno novembarsko jutro porodilo je suncani dan i lepotu neku koja na lice nabacuje sijaset osmeha.
Bas sam srecna...srecna zbog malih stvari, misli sam postrojila pod konac i komandujem " samo tako"...Eh kada bi se moglo...Mozda i moze, ali ja cu poceti da savladavam tu umetnost od ponedeljka...kad mogu dijetu od ponedeljka, kad mogu ozbiljne razgovore da ostavljam za sve neke ponedeljke, zasto ne bih i ovo.
Elem, bas sam vas pozelela. ...

Lupez

Kao lupez,pod maskom postenja,
prikrada se oluja sve blize.
Na kraju sam mojih snovidjenja
Zgrabice me,brza je,sustize.

Omamljene setama sanjara,
daljine nemo vape i zovu.
Cule su urlike mojih damara,
plen sam u tom stradalnom lovu.

Kao varalica,osmeha laznog,
docepao me se ocaj izgnanika.
I niceg vise tu nema vaznog
samo je u oku proslosti slika.

Pritajena ...

Po milosti Bozjoj snezne hladne noci
ovom sam svetu poklonila prvi plac.
Nije se tada znalo hocu li ikad moci
da izbegnem ostricu da izbegnem mac.

Po milosti Bozjoj ugledah ipak novi dan
bljestavog jutra svanuce, usnih svoj san.

Po milosti Bozjoj zacuh majcin mio glas
osetih beskrajnu neznost i duse lepotu.
Osecajim snaznim shvatih da moj je spas.
U bolu me bolna radjala, poklonila zivotu.

Po milosti Bozjoj, ...

Tamo me mozda ceka spasenje,
mirisnih vrtova carobna lepota.
Tamo je najlepse pomirenje,
pomirenje sa casima zivota.

Mozda ja tamo nekada stignem
nasmesena,srecna,nova i vedra;
Spokojem svojim kad jedra dignem
i sva verovanja smestim u nedra.

Tamo su mozda vrata bez brava
prozori kroz koje se pucina vidi.
Mozda su tamo i svitanja prava
i niko se svojih tuga ne stidi.

Tamo mozda nema ni tuge ...

Putokaze gledam na raskrscu poslednje moje noci
reci mi,nebo,reci mi goro,reci zivote, kuda poci?

Na jednoj strani strma staza strasnoj planini vodi
druga me mami tamo gde gorcine jad moj brodi.

Kuda da podjem dok drhtim od iskonskog straha
koga da slazem da se crne smrti ne bojim daha?

Poci cu kud me slepilo zivota nosi,surovo povlaci,goni
tamo kud milost nicija ne moze da me od pada skloni.

Slovenska

Daj mi dugme sa tvoje kosulje
da zakopcam svoju kovrdzu
kroz prvu rupicu provucem nit prkosa
a u cetvrtu necujno ostavim
nehaja dah,il' mozda strah.

Dacu ti bros sa haljine neskrojene
od platna neistkanog belog,
da prikacis njime sve tvoje
korake lagane da zastanu
u njegovom bljesku ostanu.

Dacu ti sopstveni odraz
raskosnog mrgodjenja,
ako mi das u pogled zaronjeno
tvoje oko svevido.
...

Sacekaj, rece misao moja, dok sam neverovatnom brzinom prebirala po secanjima.Uspori, sapnula mi je, videvsi kuda vodi moje vracanje...U neke stare borbe u kojima sam, porazena lezala na svom okrnjenom parcetu oblaka bivsih radovanja. Cemu vracanje, cemu secanje...gde tuga stanuje ...Gde tuga stanuje, ja ne bih tu...ali moram, neizostavno moram...samo da joj kazem da su mi se sva njena lica smucila odavno, samo da joj kazem da cu jednoga dana uspeti da joj pobegnem i sva moja secanja koje je ona, ...

Sta da vam kazem? Neke odluke nikada ne donesemo,sve nadajuci se da ce ih umesto nas vec neko doneti,pa nam saopstiti pazljivo,a mi ( citaj : JA ) sve to prihvatimo...bla bla...Nije ova sredovecna gospodja ( ju ) vise za takve igrice.
Sednem ja danas lepo,jer stojeci bas ne mogu da vaznu odluku donesem i kazem sebi:
Slusaj me dobro ! ( viknem )
Ovako vise ne moze ! ( podviknem )
Mani sve brige i lati se razbibrige...smucices se, ako vec nisi ( a jesi ) i Bogu i ljudima.Ti ...