http://razbibriga.net/blog.php/12642-Lon%C4%8Ce Forum zabave,druženja i prijateljstva sr Wed, 08 Apr 2026 01:11:39 GMT vBulletin 60 http://razbibriga.net/images/misc/rss.jpg http://razbibriga.net/blog.php/12642-Lon%C4%8Ce http://razbibriga.net/entry.php/1397-%D0%9A%D0%BE%D1%88%D1%83%D1%99%D0%B0 Thu, 16 Jun 2016 18:45:28 GMT Разлиставам се ко мајско узглавље јутра нашег првог, и ту на тим планинама, сунцокрети су окренули главу ка месецу, док су се ко искусни ... Разлиставам се ко мајско узглавље јутра нашег првог, и ту на тим планинама, сунцокрети су окренули главу ка месецу,
док су се ко искусни морепловаци прсти играли порама,
тишина је поново заузела место између удаха и издаха… да живот обухвати


Обукла сам љубав у кошуљу што копча се на супротној страни од равнице,
дланом стегла тренутак који удишем да га занавек у те нервне завршетке себе зарежем,
да се њиме проњишем, ко прва и последња ал никад једина…
и опет је тишина господарила између удаха и издаха да живот обујми


надисаћу те се једном….


® ]]> LonČe http://razbibriga.net/entry.php/1397-%D0%9A%D0%BE%D1%88%D1%83%D1%99%D0%B0 http://razbibriga.net/entry.php/1391-Ne-budali Thu, 26 May 2016 20:47:17 GMT Život mi stalno ožiljke pravi kao pijani berber suviše toga imam na glavi kao Gale Kerber Srce mi zavija ko hladan vetar koji svira na gusli... Život mi stalno ožiljke pravi
kao pijani berber
suviše toga imam na glavi
kao Gale Kerber

Srce mi zavija ko hladan vetar
koji svira na gusli
i sav sam smoren ko Božović Petar
kada jede musli

Sinoć je umro Muhamed Ali
svi heroji naši su pali
o tako bih da te držim za ruku
a ti kažeš - Ne budali!

Kada te vidim postanem crven
isto ko Ivan Hajtl
i sve ti ispriča moj pogled drven
ali tebi treba subtitle


Miodrag Stošić

]]> LonČe http://razbibriga.net/entry.php/1391-Ne-budali http://razbibriga.net/entry.php/1389-MI-SMO-TRA%C4%8CARE Sat, 21 May 2016 19:18:44 GMT Nakon seksa, On je došao kod ortaka na gajbu, Ona ja pozvala svoje ortakinje: Scena 1 – Ona:Tri drugarice sede ispred televizora, igraju sony i piju... Nakon seksa, On je došao kod ortaka na gajbu, Ona ja pozvala svoje ortakinje:
Scena 1 – Ona:Tri drugarice sede ispred televizora, igraju sony i piju vinjak. Jedna podriguje, dok treća stavlja ruku ispod gaćica da se počeše jer je svrbi. Ona dolazi u dnevni boravak i počinje priča o provodu, muškarcima, alkoholu…– I, kako je bilo sa Njim? – upita je jedna drugarica.
– Bilo je sjajno! Mnogo dobar frajer! ****no zgodan. Savršen. – odgovara joj
– Je l’ pao seks? – upita je druga drugiarica
– Da, jeste! – s ponosom odgovara
– Vrh! Nego, gde ćemo večeras? – pita ponovo prva drugaricaScena 2 – On:Dolazi kod ortaka na gajbu, dok ga trojica verno iščekuju. Ulazi u stan gde su sva svetla pogašena. Njih trojica sede u kuhinji za okruglim stolom i ispred njih gori sveća. Na stolu se takođe nalaze tri kante porodičnog sladoleda, četiri voćna kupa sa šlagom, šest milkinih čokolada sa suvim grožđem i jedna sa lešnicima, tu je i flaša votke a đusa nema jer žele da se razvale od alkohola. Sva trojica su u pidžamama, a jastuci u spavaćoj sobi su skupljeni na jednom krevetu.– Gde si do sad? Čekali smo te dugo! – besno govori prvi ortak
– Bio sa njom. – odgovara On
– I? – znatiželjno upita drugi muškarac:skida garderobu sa sebe, brzo oblači pidžamu u cvetnim bojama i seda za sto sa ostalom trojicom:– Ne znam. Ja ne znam šta se desilo. Bili smo na piću i, ja, ja, ja, ja… znate, ja uopšte nisam planirao seks sa njom. Mislim, vi mene znate, ja ne bih na prvom dejtu… – govori tužno samo što se ne rasplače:svi trojica klimaju glavom potvrđujući njegovu konstataciju:– i? – znatiželjno ga prvi ortak pita očekujući da nastavi priču
– Paaa… onda je rekla „Ajde do mene samo da se javim mami i tati i onda idemo da šetamo“ i ja joj kažem ajde. Otišli smo do nje, ali njoj nije bio niko na gajbi. I onda me je ponudila votkom i ja joj odgovorih može ali samo jedna. Potom je ona pustila neku romantičnu muziku na koju mi se digao jer, zaista ima ukus za dobru muziku. Potom je sela pored mene kao neće mi ništa. I onda smo počeli da se ljubimo ali, ja, ja, znate mene, ja nisam hteo… – uzima čašu votke i ispija na eks.
– Pa, je l’ pao seks? – pita drugi ortak
– Da, jeste! Odvela me je u sobu i polako je počela da me skida. I onda sam se i ja još više naložio i brzo smo se skinuli. Pomislio sam da joj se sviđam. Potom je rekla da legnem i ja sam legao i onda je počela razne poze odozgo, pa ja dok sedim, pa dok držim raširene noge, pa mi je sela na facu… i ja sam sve vreme ležao dok se ona kao svinja jedna znojava iživljavala na mene. Govorila mi je prljave reči i završila je posle četiri minuta. Ustala je bez ijedne reči, obukla se, sela na trosed i zapalila je cigaru. Ja sam se malo duže oblačio i jako sam se osećao glupo i iskorišćeno. Došao sam do troseda upitao ju je gde je kupatilo i uputio se ka istom. Ušao sam i pogledao se u ogledalo „Koji meni ***** ovo treba da me ona iskorišćava ovako?!“. Vratio sam se, a onda je ona rekla kako joj dolazi otac, a otac joj je mnogo strog, i rekla je da moram da idem. Obukao sam se i otišao. Mislim da me je slagala i da joj otac uopšte nije došao.
– Au, kakva kretenka. Kurva jedna! – govori treći ortak dok velikom kašikom grabi sladoled od čokolade
– Nego, kakva je u krevetu, kako izgleda? – pita ga drugi otak, koji je musav, dok drži pola milkine čokolade u rukama
– Ima male grudi, ali taman. Desna sisa joj je veća od druge. Na levoj ima četiri mladeža. Ima lepe bradavice. Izdepilirana je, ima dve tetovaže dole i tri tetovaže na rukama nekih naših svetaca, što je jako kul. Jao, drugari, mnogo se loše osećam… šta da radim?
– Odjebi kretenku! – govori drugi ortak
– Da, ignoriši je. Ne treba ti takva riba u životu, brate. Tebe treba poštovati, ti si muškarac koji radi, muškarac koji je sposoban! – govori mu treći ortak
– U pravu ste. Hoćemo da popijemo ovu votku pa u sobu da gledamo film Beležnicu sinoć sam ga skinuo sa torenta.
– Može! – s radošću odgovara prvi ortak i odlaze u sobuSedam dana kasnije:Ona: – Hej, šta radiš? Sama sam u stanu večeras, kupila sam nove crne haltere i čipkaste bokserice, pa si mogao svratiti, m?
On: – Hej, otkud ti? Evo gledam neku seriju. Pa, mogao sam doći, ali da ne bude kao prošli put!
Ona: – Maaa nećeee biti kao prošli put, opusti se, obećavam. Možemo da gledamo neki film, skinula sam novi Star Wars?
On: – Nisam ljubitelj ali možemo gledati taj film! Čuo sam da je dobar...
..(paralelni univerzum)..
..Pouka:Muškarci su glupi.



Dabetić Ivan ]]> LonČe http://razbibriga.net/entry.php/1389-MI-SMO-TRA%C4%8CARE http://razbibriga.net/entry.php/1385-%D0%9E%D0%B7%D0%BE%D0%BD Wed, 04 May 2016 19:31:39 GMT * Кажи, онако искрено, зар немаш осећај да смо се у неким сценама већ срели…? Ако се неко поиграва нашим животима, онда је могуће да ћемо то...

Кажи, онако искрено, зар немаш осећај да смо се у неким сценама већ срели…?

Ако се неко поиграва нашим животима, онда је могуће да ћемо то тек учинити.
Ако, на пример, режира стварност и снима је на прескок, парцијално, као филм, можда смо се по неки пут, само овлаш,
у нереду додирнули у сликама које ће тек после последње клапе бити поређане у логичан след.

Можда сам те онда већ видео и проживео, иако ћеш тек доћи пред крај за који не знам да ли је срећан или тужан.

Можда ћу те осетити неким запостављеним чулом и постаћеш тада онај чувени дежа ви…?

А можда је за све крив само полен који разноси пролеће пустим улицама.
Оне умеју да миришу на јоргован.
На озон.
И твоје трагове.


oblogovan ]]> LonČe http://razbibriga.net/entry.php/1385-%D0%9E%D0%B7%D0%BE%D0%BD http://razbibriga.net/entry.php/1382-Da-platim Sun, 01 May 2016 16:16:07 GMT Nikada je kažeš, reč koja ne postoji između nas dvoje. U tom beskraju od tvog zagrljaja, Nikada se ne spominje. Tragom nemira, putem prašnjavim,... Nikada je kažeš, reč koja ne postoji između nas dvoje.
U tom beskraju od tvog zagrljaja, Nikada se ne spominje.
Tragom nemira, putem prašnjavim, sećanjima hodam za tobom.
Gluposti razne u besu izgovaram, psujem u sebi tvoje ime.
Vičem a nema sam, na silu se od tebe odričem.
Nikada postoji.
Кoliko da platim da to Nikada budem tvoje ja?
Кoliko košta miran san međ perjanim jastucima, ruzmarinom zašiven?
Dva dukata, litar rakije, sto metara odavde do neba, do oblaka, do tarabe,
tri dana sunčana, reka nabujala, vinom napojen onaj lanac zemlje iz saksije?
Da platim, pa da odem.





® ]]> LonČe http://razbibriga.net/entry.php/1382-Da-platim http://razbibriga.net/entry.php/1374-ROMANTI%C4%8CNA-POEMA Wed, 16 Mar 2016 20:38:19 GMT ... O DVOJE MLADIH IZMEĐU KOJIH SE LJUBOV POJAVILA TEK NAKON 10 GODINA Posle deset godina Sreo sam je opet ja Tad je nisam voleo Sada je volim o... ... O DVOJE MLADIH IZMEĐU KOJIH SE LJUBOV POJAVILA TEK NAKON 10 GODINA
Posle deset godina
Sreo sam je opet ja
Tad je nisam voleo
Sada je volim o da
Ona sve to prihvata
Ali jedno ne shvata
Otkud takva promena
Kako to volim je ja
Išla je kod gatare
I kod babe matore
Ali joj nisu otkrile
Zbog čega volim je
Verske knjige čitala
Patrijarha pitala
Što je nisam hteo ja
Pre deset godina
Gleda turske serije
Zašto sad po meri je
A pre deset godina
Bila nevidljiva
Ide kod psihiologa
Plače kod astrologa
Ali niko da joj dojavi
Kako se ljubav pojavi
Od pitanja polako ludi
I znoju sva se budi
I kaže mi - Hajde kaži mi
Toliko čovek budi
Dobro...
Tad nisi imala grudi!
Kolike imaš sad!
Kraj njih bih da se budim
Da večno ostanem mlad!
Tad nisi imala grudi
Tad nisi imala grudi
Tad nisi imala grudi
Tad nisi imala grudi


Miodrag Stošić ]]> LonČe http://razbibriga.net/entry.php/1374-ROMANTI%C4%8CNA-POEMA http://razbibriga.net/entry.php/1372-%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82 Sun, 21 Feb 2016 21:11:53 GMT *Има тренутака када се човек више плаши живота него смрти. То је најгрозније осећање које се може имати. То је врхунац очајања са којег се пада или у... Има тренутака када се човек више плаши живота него смрти. То је најгрозније осећање које се може имати. То је врхунац очајања са којег се пада или у смрт или у злочин. Али ово значи и да треба више храбрости за живот, него што је треба за смрт. Знам да су религиозне кризе за побожног човека поразни моменти, када човек пада у прашину и рида. Али је још страшнија криза једног карактера, у којој се човек осети непоуздан у самог себе. Не веровати више у Бога, у којег се дотле веровало свим срцем, то је одиста ужас; али не веровати више у себе, то је још болније: јер то искључује и Бога и човека у нашој судбини.


Јован Дучић ]]> LonČe http://razbibriga.net/entry.php/1372-%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82 http://razbibriga.net/entry.php/1370-Pariz-1809-godina Sat, 13 Feb 2016 20:54:14 GMT Kada je Džejk čuo od svoje prijateljice da se njegov najbolji prijatelj Ernest ljubi u Parizu sa njegovom simpatijom Klarom, nagnuo je flašu...

Kada je Džejk čuo od svoje prijateljice da se njegov najbolji prijatelj Ernest ljubi u Parizu sa njegovom simpatijom Klarom, nagnuo je flašu alkohola, potom uzeo pištolj i ubio se. Čuvši Henri, Džejkov brat, vest da je izgubio brata, i on se takođe ubio. Ubio se i Klarin brat, Džošua, koji je bio gej i koji je bio potajno zaljubljen u Henrija.
Klara je napisala oproštajno pismo u kom piše da je izgubila dve svoje najveće ljubavi, Džejka i, brata Džošuu, potom se ubila iz očevog pištolja na sred Trga u Parizu.
Ernest se posle tri dana vratio iz Berlina. Saznao je od Džejkove prijateljice da je izgubio svog najboljeg prijatelja. Deprimiran vešću, Ernest je počeo da piše roman o životu i smrti Džejka kao omaž svom najboljem i jedinom istinskom prijatelju kojeg je imao. Takođe je u roman ubacio Henrija, Klaru i Džošuu. Njihova tragična smrt inspirisala ga je da napiše remek delo, ljubavnu dramu, koja se zove "Smrt je ubila Ljubav u Parizu" koja se prevela na trideset dva jezika, a po istoimenom romanu odigrava se i pozorišni komad širom sveta.
Jedanaest godina kasnije, proslavljeni satiričar, dramaturg i romanopisac, Ernest, saznaje da je Džejkova prijateljica izmislila priču da su se On i Klara ljubili u Parizu jer je bila bolesno ljubomorna, opsednuta i nesrećno zaljubljena u Džejka. To je Ernestu i Džejkova prijateljica lično priznala u pismu koje mu je poslala na adresu.
Kako ga je Sećanje pristiglo a bol mu srce stezalo, Ernest je, povučen besom i savešću koje mu ne da mira, tri meseca, dve nedelje i četiri dana bio zatvoren u svojoj garsonjeri, u siromašnom predgrađu Pariza. Bar su komšije tvrdile da nije toliko dugo napuštao stan.
Policija ga je posle sedam dana našla samog u stanu, mrtvog. Komšije su znale da se Ernest opijao, a veruje se da je doživeo srčani udar tokom pijanstva. Nije imao rođake, porodicu niti prijatelje. Bio je samac. Ernest je za tri i po meseca napisao drugu knjigu, koja nosi naziv "Nije Smrt kriva za Ljubav. Već Laž!". Njegovo Drugo delo bilo je prodavanije od Prvog dela, a isto je stavljeno kao Drugi čin u pozorišnom komadu.
Dva dana kasnije pronašli su i testament koji je Ernest ostavio, u kojem je pisalo:
"Sva moja imovina, koju i nemam nešto naročito, i sav moj novac, kojeg imam mnogo, a koji mi nije bio potreban jer je novac ništa u poređenju sa prijateljstvom, poklanjam svim bibliotekama, pozorištima i pabovima u Parizu kako bi se u istim sklapala i čuvala prijateljstva. Onom Đavolu ne dozvoliti da uđe u vaš život i da vas ubije!"
U potpisu:
- Prijatelj Ernest"
Ljudi koji su upoznati sa ovom pričom, i njegovim delima, veruju da je Ernest mislio u testamentu na "Đavola" - Džejkovu prijateljicu, čije ime niko ne zna, a koja je ušla u njegov život i "ubila" ga priznanjem. Takođe "Džejkova prijateljica" je postala sinonim za ljubomoru koja može "ubiti" čoveka. Dok s druge strane jedan deo ljudi, koji ne izlaze iz pabova, veruje da je Ernest mislio na "Onom Đavolu ne dozvoliti da uđe u vaš život i da vas ubije" - alkohol koji ga je ubio.



Svojeručni potpis: Дабетић Иван ]]> LonČe http://razbibriga.net/entry.php/1370-Pariz-1809-godina http://razbibriga.net/entry.php/1366-Januar Thu, 28 Jan 2016 19:56:39 GMT * Nikako da prodje. Docekali Novu godinu, pa Bozic... to je bilo na pocetku. U medjuvremenu, docekivala sam goste (5-6 puta), isla na...



Nikako da prodje.
Docekali Novu godinu, pa Bozic... to je bilo na pocetku.
U medjuvremenu, docekivala sam goste (5-6 puta), isla na nekoliko slava, na dva rodjendana...
U fiokama od zamrzivaca ostale samo modle za led. Pre neki dan otisla i poslednja tegla cepanih paprika.
Tek smo dosli na tri cetvrtine januara.
Racun za struju me dotukao. Usla sam u crveno, a nisam se ogrejala.
Prve dve nedelje januara su bljestave, sljokice na sve strane, vatromet boja...sve sija, kuva se i jede preko svake mere, pesma, igra...
Druge dve nedelje su otreznjenje, budjenje... pa pricamo kako smo se umorili od hrane i pica, a u stvari pored toga smo se istrosili, istapijali, ogulili...
Raskitila sam jelku, spakovala sve do sledece godine.

Sredjivala sam kutije sa djindjuvama.
U kutijama kutijice.
U jednoj prsten od belog zlata sa smaragdom, nikada ga nisam nosila, jer je kamen veliki pa stalno zakacinjem o nesto.
Volim smaragd, ali je mnogo veliki za moj ukus. Nefunkcionalan nacisto. Dobila sam ga od svekrve, kad sam se udala. Cuvam ga.
U drugoj zlatni lancic sa medaljonom, dobila sam ga kad sam se porodila. Ne nosim zuto zlato, ali ga cuvam.
U trecoj, narukvica, uvek mi je bila velika, pa spadala. I nju sam dobila.
U sledecoj, nekoliko zlatnih privezaka, koje sam dobijala u raznim situacijama - rodjendani, krstenje... jos jedan zlatni lancic, tanak, pokidan.
U drugoj kutiji srebrna narukvica, prelepa, kupio mi bivsi muz u nekoj antikvarnici.
Nosim je povremeno.
Ne mogu sama da je zakacim, uvek mi treba pomoc oko nje.
U maloj fioci te iste kutije srebrno prstenje. Nesto sam dobila od drugarica, a nesto sama kupila.
U trecoj kutiji dzungla.
Mindjuse, ogrlice...sve bizuterija.
Bezvredna, ali to jedino i nosim.
Uglavnom sam samoj sebi kupovala.
To mi se stvarno svidja.
Sve ono sto vredi, neko drugi mi je izabrao i poklonio.
Nemam ja nista bogznakako ni vredno ni skupo, ali to sto ima neku vrednost ne nosim.
E, juce se okitim k'o jelka.
Cela sam zveckala.
Jeste novcanik tanak, ali moram da mu prkosim.
Svi oni silni dijamanti, brilijanti... cesto su bili predmet kriminala, pohlepe, suza ... Zene ih nose, ali ih muskarci biraju.
Samo da prodje ovaj januar, ova zima...pa da skupim neke pare, ima sebi da kupim nesto malo ali vredno.
Sama cu da izaberem. Za sebe.


Gorica Nesovic ]]> LonČe http://razbibriga.net/entry.php/1366-Januar http://razbibriga.net/entry.php/1364-SRBIJA Sun, 24 Jan 2016 11:27:55 GMT Možemo da se sprdamo sa Srbijom koliko hoćemo, mi smo bar duhovit narod koji je vazda umeo da od skoro svega napravi dobar vic; možemo da sa...


Možemo da se sprdamo sa Srbijom koliko hoćemo, mi smo bar
duhovit narod koji je vazda umeo da od skoro svega napravi dobar vic; možemo da sa zgražanjem komentarišemo naše pojedinačne i kolektivne nesavršenosti, možemo da kukako na ovih poslednjih 26 godina samoće, na bedu, siromaštvo, loše vesti koje nas spopadaju odasvud – poznato je da niko ne može toliko da kritikuje Srbiju kao mi sami –( a takvi smo, ruku na srce i prema sopstvenoj deci )– uvek imamo neku primedbu, i teško da ćemo ikada biti zadovoljni. Ali, umemo i da je nesebično branimo kad nam je neko napada – sve ono što najviše kritikujemo, najstrašnije ćemo braniti: i neshvatljivo izlokane puteve, ali je zato priroda fantastična i lepša nego u Švajcarskoj! I musave krave – ali bar nam je zato mleko zdravo! I krive tarabe, ali je zato srpsko selo autentično! I automobilske gume i gigantske konzerve marmelade pretvorene u žardinjere po dvorištima – ali smo zato mnogo kreativni! I nepoorane njive, ali bar ne sejemo GMO seme! Srbija je velika tajna, a ljudi koji u njoj žive – još veća.
Za doček Srpske Nove godine, bila sam sa drugaricama van Beograda. Lep restoran, dekorisan sa merom i ukusom, sjajna muzika i ne preglasno ozvučenje, ugrejano i opušteno. Red zabavnjaka, pa zatim red biranih, odličnih narodnjaka. Mlada pevačica divnog glasa, lepa kao Brižit Bardo, obučena moderno i ni malo provokativno, nosila nas je svojim pesmama kroz vreme i prostor. Za susednim stolovima veća društva i parovi. Dobra vina domaćih vinarija. Ljubazno osoblje. Za našom trpezom, ovali fantastično aranžirane, i nestvarno ukusne hladne zakuske, a zatim i grilovani koziji sir. Hlepčići sa susamom i lanom, nekoliko vrsta različitih proja.
Dok pijuckam vino i pevušim, na tren moju pažnju zaokuplja kelner koji za susedni sto, za kojim sedi veće društvo, donosi večeru. Veliki četvrtasti tanjiri, sa savršeno složenom večerom, ukrašeni zelenom salatom i radičem, kao bilo gde na svetu, samo malo bogatije (jer poznato je da se kod nas u restoranima nikada nije štedelo na porcijama!!!). I meni skoro da su krenule suze: palo mi je na pamet kako Srbija, i pored svega, nije odustala od života. Kako se ne da. Taj konobar, sa tim četvrtastim tanjirima koje uglađeno spušta na sto za kojim sede divni, lepi ljudi iz tog mesta, tamo negde, dvesta kilometara od Beograda, van turističke sezone, taj trud da bude isto kao u bilo kom pristojnom restoranu u svetu (samo malo lepše, veselije i životnije) to me je oborilo, uz one dve čaše crnog vina iz domaće vinarije.
Hm, istina je da je Srbija mnogo lepša iz moje vizure, od svega što nam prikazuju na televiziji, i istina je da su nam putevi katastrofa, i da smo mnogo siromašni i da nam je potrebno toliko toga, ali četvrtasti tanjiri i vinske čaše od finog stakla, stolnjaci, salvete od damasta i trud tog gazde da bar u svojoj kafani napravi Srbiju kakvu sanja, potpuno su me razgalili.
Pošto, šta god radili, svaki put kad se potrudimo da to uradimo kako najbolje umemo, mi ovu našu lepu, ali ojađenu zemlju, činimo boljom.


Mirjana Bobić Mojsilović ]]> LonČe http://razbibriga.net/entry.php/1364-SRBIJA http://razbibriga.net/entry.php/1362-%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0%E2%80%A6%E2%80%A6 Tue, 19 Jan 2016 21:44:04 GMT * Ходао сам дуго мрачним тунелом ка светлу све док нисам угледао њене очи. Њено име је састављено из три слога. Мирисала је на зелени орбит....

Ходао сам дуго мрачним тунелом ка светлу све док нисам угледао њене очи.
Њено име је састављено из три слога. Мирисала је на зелени орбит. Била је то једина жена без сенке.
У њеним очима сам угледао свој лик.
У даљини су треперила светла одбијајући се о белину њеног осмеха,
таласи тонова су миловали њену плаву косу а ја сам седео крај ње додирујући је лагано и радовао постојању.
Било је то сасвим необично вече.
Напољу ледено а крај њеног срца врело.
Тај тренутак ће трајати вечно.
Да само знаш колико ми недостајеш?
У тим очима сам видео свемир.
Волим те зато што си своја!
Нестајем, одлазим у плаветнило неба где ћу се растопити у боју која ће пасти као кап на твоју косу сливајући се низ чело,
крај ока до твојих усана.
Помислићеш да је то киша а то ћу бити ја!
Ноћ ће прекрити град својом тмином а ја ћу лебдети на небу као звезда и осветљавати пут којим ходаш.
Препознаћеш ме по раширеним рукама, осмеху и очима из којих ће исијавати радост.



Мирослав Љ Ранковић ]]> LonČe http://razbibriga.net/entry.php/1362-%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0%E2%80%A6%E2%80%A6 http://razbibriga.net/entry.php/1360-Nije-zima-sve-%C5%A1to-ledi Sun, 03 Jan 2016 23:16:26 GMT * Sumrak je padao kao i prvi mraz te novembarske noći, neke snežne novembarske… Užurbanim koracima, uz poneki drhtaj tela, grabili smo prema...


Sumrak je padao kao i prvi mraz te novembarske noći, neke snežne novembarske…
Užurbanim koracima, uz poneki drhtaj tela, grabili smo prema toplom domu.
Iz dečjih usta već je izlazio magličasti dah.
„Požuri dušo, hladno je!“
Misli mi okrenute prema detetu. Maleni koraci se ubrzaše.
Kao treptaj oka, vratio sam se u svoje detinjstvo.
Svoju ruku sam, prozeblu, gurao u majčin džep kaputa.
„Je l’ toplije sada?“
Decembarska noć, davnog detinjstva. Tri decenije pahulja koje supadale i ledile obraze rumene.
Majčina ruka, topla kao kamin.
Džep pun sigurnosti. Treptaj oka…

„Tata, je l’ ti hladno!“
Malene ruke, vuku moju, u mali džepić jakne.
O, Bože!
Zgrabio sam šačicu i stavio u moj džep, blag osmeh na dečjem licu.
„Da, sad mi je toplije!“, šapatom i sa setom u očima, suzom koja se već počela lediti niz lice.
Kojom suzom?
Pa ne znam, tuge i sreće, ista ta ručica će za par decenija grejati u svom džepu neku malenu ruku, koja će se sećati svog detinjstva.


neovizant

]]> LonČe http://razbibriga.net/entry.php/1360-Nije-zima-sve-%C5%A1to-ledi http://razbibriga.net/entry.php/1354-SLEPO-KUCANJE Fri, 13 Nov 2015 22:13:52 GMT * Išao sam na stotine informatičkih kurseva da naučim slepo kucanje. Uzalud. Gledao sam satima u tastaturu pokušavajući da zapamtim tačan...
Išao sam na stotine informatičkih kurseva da naučim slepo kucanje.
Uzalud.
Gledao sam satima u tastaturu pokušavajući da zapamtim tačan raspored slova na tipkama.
Sve je nestajalo kad zatvorim oči.
Vezivao sam sebi oči i pokušavao da napišem barem svoje ime.
Ispao bih uvek Mađar.
Držao sam jagodice svojih prstiju na ringli pa na ledu. Da pojačam njihovu osetljivost.
Sad više nemam otiske prstiju.

A onda sam jedne večeri rešio da još jednom zakucam na Tvoja vrata.

Znao sam da je uzalud ali sam kucao, slep od ljubavi.
I tek tada sam naučio šta je slepo kucanje.



Miodrag Stošić ]]> LonČe http://razbibriga.net/entry.php/1354-SLEPO-KUCANJE http://razbibriga.net/entry.php/1352-Daljina Wed, 04 Nov 2015 22:00:08 GMT * Kojim alkoholom tebe zaboraviti? Sedim za šankom sa Samoćom. Ne sećam se kada smo se udaljili ali se sećam kad smo ljubav sjebali. Jednom...


Kojim alkoholom tebe zaboraviti? Sedim za šankom sa Samoćom. Ne sećam se kada smo se udaljili ali se sećam kad smo ljubav sjebali.
Jednom smo se telima dodirnuli, i to je dovoljno za našu daljinu, i za našu tugu.
Zbog vikanja i svađe oterali smo najlepše reči. Dopadali smo se pre nego što nam je vreme bilo.
Slagale su nam se slučajnosti, sudarao nam se rizik.
Daljina nam se ušuljala u ljubav i, skoro, a neprimetno, ja sam te i dalje držao za ruke iako su nam blizine bile daleko.
Trenuci zagljaja su ostajali prazni. Sva čekanja na tebe nemo su stajala.
Tvoje usne, dodiri i reči u trenutku sećanja su letela. Postali smo stranci, tamo neki, daleki ljubavnici.
Ni slučajni prolaznici.
Mi smo prijatelji koji su nastali uz prve poglede i poljupce.
Tajne smo uz osmeh čuvali.
Poljupce mrakom branili.
Dodire pod ćebetom sakrivali.
Ti i ja smo stranci koji mrzim te volimo! Ono što je nekad bilo poljupcima nežno, sada je u alkohol sa tugom pretvoreno.
Ti i ja najbolje umemo prolaznost. Naučeni smo da nismo jedno za drugo, al' znamo da se volimo.
Pustio sam nas da umremo, ti mirisom i pogledom ne dopuštaš, izgubismo se a da srca nismo upoznali.
Povređujemo se jer smo nemoćni da ljubav volimo.
Voleo bih da se Daljina plaši tebe i mene.


Дабетић Иван

]]> LonČe http://razbibriga.net/entry.php/1352-Daljina http://razbibriga.net/entry.php/1350-Mo%C5%BEda-je-samo-tuga Fri, 23 Oct 2015 21:22:33 GMT Ne javljam se ljudima na ulici. Prolazim kao da ih ne vidim, kao da ih nema. Odsutan. Zagledan u jednu istu tačku, izgubljenu u magli, daleko ispred...
Ne javljam se ljudima na ulici. Prolazim kao da ih ne vidim, kao da ih nema. Odsutan. Zagledan u jednu istu tačku, izgubljenu u magli, daleko ispred ili iza, ne znam. Ne prepoznajem smerove vremena.
Jednostavne reči pretvorile su se u šifre koje ne razumem.
Pritiska me u grudima.
Ne znam šta.
Možda to suđaje šenluče unutra.
A možda je tuga.
Možda je ipak samo to.


Oblogovan ]]> LonČe http://razbibriga.net/entry.php/1350-Mo%C5%BEda-je-samo-tuga