http://razbibriga.net/blog.php/1322-jordan67 Forum zabave,druženja i prijateljstva sr Sun, 12 Apr 2026 15:14:17 GMT vBulletin 60 http://razbibriga.net/images/misc/rss.jpg http://razbibriga.net/blog.php/1322-jordan67 http://razbibriga.net/entry.php/905-Otvorena-vrata Fri, 04 May 2012 17:39:47 GMT Otvorena vrata... Nikada nisam bio previše radoznao. Ne zato što nisam hteo, već zbog granica, zbog zidova koje sam sebi postavljao, a znao... Otvorena vrata...

Nikada nisam bio previše radoznao. Ne zato što nisam hteo, već zbog granica, zbog zidova koje sam sebi postavljao, a znao sam da iza tih zidova postoji drugi svet, lepši i bolji nego što sam vodio... Svet je prividno uvek bio uzrok mojih nemira, sve postoji i ne postoji...Na svakom zidu koji sam podigao su postojala vrata, ključevi brave su bile sa druge strane. I ja sam čekao da ih neko otvori...Kad si se nekim čudom stvorila ispred tih vrata i otvorila ih, zaslepila me svetlost, da sam morao da zatvorim oči da ne oslepim... Svetlost tvoje duše dolazila je iz tvojih očiju i razlivala se po ostalim čulima... U glasu, u dodiru... Ne želim vratiti se više iza tih vrata, iza kojih su tvoje usne, tvoje telo željno strastvene ljubavi...Tu je i zagrljaj željan jedne noći, koraci željni spajanja nespojivog... daljine... I sve je to bilo dovoljno da završim u oblacima i da tu i ostanem...Tako malo... Jedna otvorena vrata... ]]> jordan67 http://razbibriga.net/entry.php/905-Otvorena-vrata http://razbibriga.net/entry.php/761-%28Ne%29Obi%C4%8Dno-jutro Fri, 04 Nov 2011 17:08:25 GMT (Ne)Obično jutro...by Jordan Aleksic (http://www.facebook.com/profile.php?id=100000214896565) on четвртак, новембар 3, 2011 у 1:57 по подне Jutro ... (Ne)Obično jutro...

by Jordan Aleksic on четвртак, новембар 3, 2011 у 1:57 по подне

Jutro je bilo obično... Vreme odmiče…Čekam budjenje sunca koje mi toliko nedostaje… Da mi oboji predstojeći dan lepim trenucima, lepim rečima… Čekajući klizim u crvenilo tvojih usana , dok muzika uzdaha struji vazduhom i uživam u trenutku lepote koji u meni stvaraš, bojeći prostor oko sebe… Kradem trenutke jutra, do trena kada će dolazak sunca slatkom svetlošću pomilovati moje lice, kao da ga ti miluješ i probuditi krik života u mojoj utrobi... Prvi zrak je već na dlanu, evo ga i drugi,treći...Otvaram ruke ne bi li ih prihvatio, nežno, kao da prihvatam vlasi tvoje kose, kao da se tvoje lice, još usnulo meškolji na mojim rukama uranjajući u njih kao u jastuk od perja... Tada bih prstima milovao to lice, tu kosu, prateći mirnoću koju san nosi... I znam da sam ja jedini koje je to lice tako nežno dotakao i dao mu život i živost, kosi dao sjaj, usnama boju, oči probudio, na telu pokrenuo lavinu strasti i sad drhtiš poput bršljena pod naletom lakog povetarca...I znam da nikome nisi odgovorila kao meni dok sam ti dlanovima držao lice i upijao se u tvoje oči, koje su se menjale i dobijale boju livadskog meda... Isto tako znam da će ta slika da me večno prati u svetlosti životnog beskraja... Jer si ti ta svetlost...


]]> jordan67 http://razbibriga.net/entry.php/761-%28Ne%29Obi%C4%8Dno-jutro