http://razbibriga.net/blog.php/140-mica Forum zabave,druženja i prijateljstva sr Tue, 07 Apr 2026 23:16:03 GMT vBulletin 60 http://razbibriga.net/images/misc/rss.jpg http://razbibriga.net/blog.php/140-mica http://razbibriga.net/entry.php/895-Malo-starog-srpskog-hejta-ili-hate-a-ili-ma-kako-god Tue, 24 Apr 2012 22:22:42 GMT Da se razumemo, nisam hater, kako to mladi danas, popularno kazu:lol: Uspešno se odupirem iako me život u ovoj, nadasve zanimljivoj državi(ci),... Da se razumemo, nisam hater, kako to mladi danas, popularno kazu:lol:
Uspešno se odupirem iako me život u ovoj, nadasve zanimljivoj državi(ci), prosto sam tera da postanem. Elem, ja sam onako, optimistično odlučila da svom mlađem detetu odložim polazak u prvi razred. Moje misli, kao da je pročitao njegov, sad već na žalost bivši logoped, i sam mi je dao predlog kao i pisanu preporuku da se dete uključi u školski program, sledeće godine. Takođe me je uputio i na specijalistu otorinca, koji ga je operisao, koji mi je takođe dao, istu preporuku. Napismeno.
Verovatno bi svako na mom mestu, smatrao da je pola posla završio. Ali avaj, moje muke su tu, tek počele. No, ne znajući šta me čeka, ja se prvo obratim njegovoj doktorki pedijatru, koja nije znala gde da me uputi,već mi je dala uput za razvojno savetovalište, za psihologa. Ok, odem ja tamo, doživim blago teleći pogled i predavanje o zakonu o inkluziji. Ako nekog zanima, ukratko:
Verujemo da je neophodno da razvijamo obrazovni sistem koji se prilagođava različitostima kod dece kako bi se obezbedilo ostavarivanje prava deteta na ne diskriminaciju, lično dostojanstvo, obrazovanje, kvalitetan život...

I posle te priče, upućuju me na školskog psihiloga/pedagoga. Ok, rekoh i tad, ajmo dalje. Odem u školu, sretnem se sa obe, popričamo zaista krajnje otvoreno, nalazeći mane pomenutom zakonu, ali opet ništa ne uradim. Dobijem info da ne mogu više ni oni da odlože polazak, već da je dovoljno samo da mi pedijatar na osnovu oba mišljenja koja imam, da potvrdu da dete nije spremno za polazak. Jupi! Pomislih kako je ipak, nešto lakše nego što sam mislila. Zaputim se kod doktorke, koja se histerično izvika na mene kako ona to ne može da uradi, uz konsultaciju sa načelnicom, uputi me na ministarstvo prosvete. "Idite kod njih, nek Vam oni odlože polazak". Hajde, idemo u ministastvo. I poslednja informacija od jedne jako ljubazne tete iz pomenute ustanove, pozvavši se ponovo na gore pomenuti zakon, jedino što je mogla da me uputi jeste da krenem u proces upisa, a onda da se pozovem na nekakvu školku komisiju, koja bi eventualno mogla da odloži polazak. Dakle, ne postoji zvanična procedura, rešava se od slučaja do slučaja ili plaćanjem kazne od 30.000 din. I tako sam sad, opet na početku. I jako rezignirana. I revoltirana. I otud, ta potreba za hate-om.... ]]> mica http://razbibriga.net/entry.php/895-Malo-starog-srpskog-hejta-ili-hate-a-ili-ma-kako-god http://razbibriga.net/entry.php/834-subota Mon, 06 Feb 2012 05:31:04 GMT ...prvi dan vikenda i s' toga bih rekla, jedan od omiljenih dana u nedelji. Dan kao dan, nekad vise, nekad manje lep... Ali, ova subota je bila drugacija. Jutro je lepse svanulo, veselije. Sneg je padao sarenim pahuljama. Koraci po snegu su pravili razigrane note. Ni zime nije bilo. I tockovi na autobusu su se lepse okretali. I cekanje je bilo ispunjeno tim, slatkim osecajem ushicenja, radosti... A onda je, autobus sa veselim gumama stao. I Ja sam cekala. I ti si izasla, smejuci se. I onda je, subota pocela. I trajala je...Duze nego inace....MIrisala je na mir, osmehe i cokoladu... I nastavlja da mirise.... ]]> mica http://razbibriga.net/entry.php/834-subota http://razbibriga.net/entry.php/803-San Sat, 24 Dec 2011 05:53:23 GMT Htela sam da te sanjam proslu noc. Puno sam mislila o tebi, celoo poslepodne, misleci da cu te uvuci u san. Htela sam samo, da jos jednom osetim te... Htela sam da te sanjam proslu noc. Puno sam mislila o tebi, celoo poslepodne, misleci da cu te uvuci u san. Htela sam samo, da jos jednom osetim te tvoje meke usne, na svojima, ruke zalutale negde u mojoj kosi, da cujem kikotanje dok te zasmejavam... Ali, nisi dosla, po obicaju. Sanjala sam nesto drugo. Neku drugu. Ni ne podseca na tebe. Cak joj nisu smesne ni one price, koje su tebi, nekad bile. I smeh joj je drugaciji. Mozda je vreme da te pustim. Da te utopim u zaborav. Da ti ne pisem. Da te ne sanjam. Da izbledis.... ]]> mica http://razbibriga.net/entry.php/803-San http://razbibriga.net/entry.php/786-Tata Thu, 24 Nov 2011 13:01:39 GMT Blizi se osmi mart. Znam, nije jos blizu, ali je...blizu. Meni je, dovoljno blizu. I, kako je blizi, to se sve vise, roje pitanja u mojoj glavi. Znam... Blizi se osmi mart. Znam, nije jos blizu, ali je...blizu. Meni je, dovoljno blizu. I, kako je blizi, to se sve vise, roje pitanja u mojoj glavi. Znam da me gledas negde odozgo, znam da si ponosan kao sto znam da si tuzan. Osecam je i dalje. Tvoja tuga, moja tuga, pomesane, isprepletane, ponekad ne mogu da ih razdvojim i dam tebi, tvoj deo pa ih nosim, obe. Razumem te, tata. Mozda cak i vise, nego sto mozes da zamislis, iako verujem da sad, tamo gde si, imas poprilicno prosirene vidike:) Nisam te razumela dok si bio ziv. Nisam cak ni kad si umro, sa sve onom ruzom u ruci. Smesno mi kad pomislim na tvoje, romanticne izlete u tim, danima pre nego sto si otisao. Ali, bili su lepi. Razumem i te, tvoje izlete. Sve razumem. I tvoj bes i tugu i radist i euforiju, itd. I volim te, tata. ]]> mica http://razbibriga.net/entry.php/786-Tata http://razbibriga.net/entry.php/771-Cutanje Tue, 08 Nov 2011 03:52:02 GMT Danas je opet, zalupila vrata dok je izlazila. Moja sestra. Uvek namrstena, uvek spremna za svadju, uvek pod tenzijom. Svaki put, kad to uradi,... Danas je opet, zalupila vrata dok je izlazila. Moja sestra. Uvek namrstena, uvek spremna za svadju, uvek pod tenzijom. Svaki put, kad to uradi, pozelim da je, samo zagrlim, da joj kazem da je volim, da joj kazem da ce sve, biti u redu, ali uvek se ukocim, smrznem, kontrolisem i ne uradim nista. Jaz je sve veci, sve smo dalje, a ja, iako sam svesna, da je potrebno samo malo vise ljubavi da joj dam i dalje sam ukocena. Ne mogu da budem ljuta na nju. Ne mogu..Uvek se setim onog dvadeset cetvrtog avgusta, devdeset prve godine. Telefonskog poziva u osam ujutru, zvuka razbijene soljice i uzrujanog glasa..."Jelena je imala nesrecu, dodjite brzo u urgentni centar"...Devet dana borbe za zivot, devet dana strahovanja od svakog telefonskog poziva, belog mantila koji nam prilazi...Tad sam imala 12 godina. Tada sam, u svom dnevniku,napisala :"Jeca ce preziveti, znam da hoce". Jeca me je cula... Pustili su me da je vidim. Nisam je prepoznala. Bila je malecna, u kolicima, nisam znala tacno, gde je koji deo tela, samo sam joj prepoznala oci, pogled pun bola, pokusaja da shvati, gde je, ko je...Potrajace malo, rekli su. Setice se. I tada sam,stajala ukocena ispred nje. Ni tada nisam mogla nista da joj kazem. Samo su obrazi bili mokri, ruke su se trresle, ali u ustima,muk. Dala mi je,jedan slabasan osmeh i odveli su je...Izmesana osecanja, srecna, sto se probudila, sto je ziva, izbezumljena, sto je vidim, a ne znam sta vidim, tuzna, sto me se nije setila...Tuzna, sto joj nisam rekla, da je volim. Sto i danas, kad posle svega toga, kad brzo plane, ja cutim. Ne umem da joj pridjem. Kao da je veliki jaz, koji moja cutnja pravi medju nama. Barem da dreknem, bilo sta. Ali, ja samo cutim...Zelim da joj kazem, da je volim i da ce sve, biti u redu...Da cu uvek biti tu i da je razumem...A ne da cutim... ]]> mica http://razbibriga.net/entry.php/771-Cutanje http://razbibriga.net/entry.php/699-zaborav Wed, 17 Aug 2011 09:37:26 GMT Sa teskom muka sam ti otvorila vrata zaborava. Trebalo je dosta truda da obrisem sakupljenju paucinu i prasinu sa njih,da spustim kvaku i da ih... Sa teskom muka sam ti otvorila vrata zaborava. Trebalo je dosta truda da obrisem sakupljenju paucinu i prasinu sa njih,da spustim kvaku i da ih otvorim. Zacuo se zvuk skripe kao iz horor filmova,uporno nisu htela ni da se odskrinu. Danima sam,malo po malo skupljala snagu da ih rasirim skroz. Sad te molim samo jedno,prodji kroz njih i zauvek ih zatvori za sobom. U s.tvari,samo prodji,ja cu ih zatvoriti..Ali prodji... ]]> mica http://razbibriga.net/entry.php/699-zaborav http://razbibriga.net/entry.php/695-jutro Fri, 12 Aug 2011 02:12:56 GMT Da li znas kako mirise Beograd u 6 izjutra? Mozda bi pomislila da sam luda,ali mene fascinira miris svezeg,tek ispecenog peciva pomesan sa rekom i... Da li znas kako mirise Beograd u 6 izjutra? Mozda bi pomislila da sam luda,ali mene fascinira miris svezeg,tek ispecenog peciva pomesan sa rekom i poprilicno natopljen smogom. Tako mirise Beograd kad se ja vracam kuci. Ispravka,tako mirise Novi Beograd. Jednom sam to pokusala da ti objasnim,sad se setih. Smejala si mi se i rekla da sam sasava. Pa jesam,priznajem. Volim jutro,volim da legnem iz tog smrdljivog mirisa,kog neobjasnjivo volim,u cistu posteljinu i utonem u san. Procedura je uvek ista. Nista se nije promenilo. Sem toga,da, kad se probudim,ne svetli mi telefon i nema tvoje: dobrojutroporuke. Uporno proveravam,svaki put gledajuci u telefon misleci da cu da ga nateram da zasvetli. Opet sam sasava,je l da? Da,jesam. Ali ne umem da ga nateram. Ne znam ni da li zelim da je vidim. Mozda je samo navika u pitanju. Zapravo,pozelim da vrisnem i da ti kazem:"Ma bezi,prokleta bila,napusti moje misli i ne ostavljaj tragove u pregradama mog mozga! Jer cu se saplitati o svaki od njih". Ali avaj,ne umem da vristim. I ne umem da ti kazem to,prokleta bila. I ne umem da te ne volim. Ali,naucicu..Idem da mirisem moj Beograd. I ovog jutra samo zelim da ne pozelim da pogledam telefon,kad se probudim... ]]> mica http://razbibriga.net/entry.php/695-jutro http://razbibriga.net/entry.php/692-21-07-2010 Thu, 11 Aug 2011 00:53:26 GMT Znate,ja sam nekada pisala pesme. I kratke price. Bilo je i onih,erotskih. Imala sam jedan folder gde sam onako sto se kaze,zbrdazdola trpala svoje... Znate,ja sam nekada pisala pesme. I kratke price. Bilo je i onih,erotskih. Imala sam jedan folder gde sam onako sto se kaze,zbrdazdola trpala svoje misli. Sada,ne mogu ni jedan post da sastavim kako treba,ni kako ne treba. Pitam se,na koji kamen sam se to spotakla,kad sam izgubila svoje reci? Ne mogu da ga nadjem. Ni kamen,ni reci. Pokusacu da pretvorim secanje u slova. Mozda pronadjem bar delic onog sto sam nekad,bar tako govorili drugi,dobro radila. Uvod je smesten u jun mesec prosle godine. I tad sam bila ovde,pokusavajuci da se uklopim tad u forum:) Svrljajuci po internetu,na jednom sajtu za nas sa "posebnim potrebama",naidjem na jedan zanimljiv nick. Posaljem joj pp. Posalje ona meni. Posaljem ja opet njoj. Opet ona meni uzvrati. I tako,tog dana u nedogled,pa bese neka desetina pepejova obostrano. Zanimljivo,pomislih. Sutradan,isto mesto,drugo vreme,doduse ali to sad nije bitno. Bitan je veci broj pepejova. I broj telefona. I prvi sms. I moj osmeh blentavog kuceta pri citanju poruke. Malo pepejova,malo sms-a. Citav jun. "Mozes li da dodjos kod mene u Nis?"-pitala je. Tad,u tom trenutku,moj odgovor je bio negativan. "Dobro,doci cu ja u Beograd",rekla je ona. Mislila sam da je bajka. Zaista,mislila sam da ne postoji,da je imaginarna. Jos vise sam bila ubedjena u to kad sam je cekala taj dan,kad se nije pojavila. Niti javila. Tad sam trebala da naslutim epilog cele price i da se orkenem i odem,ali...Otvaram to vece taj sajt,tri njene poruke,avajostala bez telefona,silna opravdanja..Ja poverujem. "Dodji u Nis",rekla je. Ovog puta sam rekla,da,dolazim. Jedna forumasica nasa zna koliko sam bila ushicena,ne umem da petocim u reci taj cetvrtak,21.07. kad sam sela u 7.50 u Niski bus i krenula put Nisa..I dalje sam mislila da sanjam. Stigla sam nesto ranije,cekala je u strahu da se nece pojaviti. Ali,dosla je. Parkirala je auto malo dalje od stanice,ja sam polako prilazila plaseci se opet,da ce da nestane. A bre,samo sam se nesto plasila. Usla sam u auto i poljubile smo se,u sred bela dana kao da nigde nikog oko nas nije bilo. Provela sam ceo dan sa njom u krevetu otkrivajuci svaki detalj njenog tela i dalje misleci da sanjam..Tacno godinu dana kasnije,21.07.2011 povratak iz Grcke,sa zajednickog letovanja je stavio tacku na tu..sta god to bilo..Izasla je iz autobusa u Nisu,ja sam nastavila za Beograd. Simbolicno,tu je bio kraj. Oprostajno letovanje. Koliko god bljutavo zvucalo,moje srce je zaista bilo na asfaltu a ona ga je onako,skakutavo izgazila. Meni sad ostaje samo da ga sakupim i krenem dalje. Pa sta bude. Ali znam da 21.07 nikako ne volim...ni jedan ni drugi datum.. ]]> mica http://razbibriga.net/entry.php/692-21-07-2010