http://razbibriga.net/blog.php/2517-Sagacity Forum zabave,druženja i prijateljstva sr Fri, 10 Apr 2026 21:04:47 GMT vBulletin 60 http://razbibriga.net/images/misc/rss.jpg http://razbibriga.net/blog.php/2517-Sagacity http://razbibriga.net/entry.php/1006-Kako-izgleda-dosada Sun, 30 Sep 2012 19:07:33 GMT Kao klinka od nekih 12 godina jedne davne nedelje, otišla sam kod drugarice da je pozovem da se vozimo rolšuama. Ona je izašla iz kuće i saopštila,... Kao klinka od nekih 12 godina jedne davne nedelje, otišla sam kod drugarice da je pozovem da se vozimo rolšuama. Ona je izašla iz kuće i saopštila, kako baš te nedelje nije nizašta i kako se oseća bezveze.

Vratim se kući sva razočarana što nemam kompanjona za vožnju i priupitam majku...:’’Šta to znači kada se neko oseća bezveze?’’. Majka me pažljivo sasluša i odgovori kratko :’’To znači da joj treba motka’’.Moja majka je uvek bila stroga, ali stvarno se pitam da li je ’’motka’’ rešenje nekih naših razmišljanja, prouzrokovanih slobodnim vremenom iliti dosadom.

Kada je ljudima dosadno, tada im je nezanimljivo i ono što im je do tada bilo zanimljivo. Svaki predlog za ubijanje dosade je dosadan. Prosto, nema rešenja. Dosada je u tom momentu neuništiva. Nema leka za nju. Obično se ’’vrtiš’’ u kući i oko nje. Nema ideje ili načina da se izbegne u tom momentu. Na TV-u nema ništa....Naravno. Opet zovu isti ljudi...Bezveze. Mrzi te da pričaš i šta ima da pričaš sa njima kad ste se čuli juče. Kada će neko novi da se pojavi, pa da razmenite reč, dve.

Jaooooo što je dosadno kada sve isto u novinama pišu i kada na radiju vrte istu pesmu.
Ma svaki dan se puštaju iste pesme i nedeljama se daju reprizne emisije na TV-u, ali eto baš taj dan vi sve primećujete, pa i ono što već traje danima.

I šta kad vam je dosadno? I kuda kada vam je dosadno? Mislim da je najbolje napraviti neki ’’program rada’’ za slučaj da vam nekada bude dosadno. Lepo kada vam je dosadno, uzmete tu vašu belešku pogledate šta taj dan treba da radite i gde da idete. I eto rešenja...
Jeste, jeste, kasnije će i to postati dosadno, ali eto kada to dosadi, smisliće se valjda nešto novo.

E sad, da li je meni dosadno? Skoro nikada nije. Ali ovaj tekst sam započela baš tog jednog dana u avgustu kada mi je strašno bilo dosadno. I toliko mi je bilo dosadno, da sam ga tek danas završila..... ]]> Sagacity http://razbibriga.net/entry.php/1006-Kako-izgleda-dosada http://razbibriga.net/entry.php/952-Rastanci Tue, 12 Jun 2012 20:35:58 GMT Nekako se rastanci vezuju za voljene osobe. Nekako ispada da su samo bolni rastanci sa voljenim osobama, a ostali i nisu toliko bolni. Svi rastanci... Nekako se rastanci vezuju za voljene osobe. Nekako ispada da su samo bolni rastanci sa voljenim osobama, a ostali i nisu toliko bolni.
Svi rastanci su bolni. Neki malo više, a neki malo manje...ali nijedan nije neosetljiv.
Mislim da život prođe u nekakvim rastancima. Ponekad se pitam, čemu zbližavanje sa ljudima, ako se jednom ipak moramo razići? Da li rastanci postoje da bi jačali ljude ? Da li rastanci postoje, da bi nas naučili da svaki naredni kontakt više cenimo ?

Odrasla sam uz starijeg brata, sa kojim sam bila nerazdvojna. Kada sam završila peti razred osnovne škole, on je odlučio da ide u srednju vojnu školu. Sećam se ispraćaja u vojnu školu, bilo je puno ljudi, mnogo drugara iz njegove škole...Ispratili smo ga narednog dana na put ...Nikad neću zaboraviti tužan izraz njegovog lica. Bio je to i rastanak sa mojim pravim bezbrižnim detinjstvom. Prvi put u životu sam osetila nedostajanje. Sećam se, da smo za ispraćaj dobili na desetine velikih bombonjera. Nijednu nisam htela da otvorim dok on ne dođe za praznik, tada 29. Novembar, pa da podelimo. Čekala sam brata tri meseca, da bih sa njim podelila slatkiše...Možda to zvuči smešno, ali jednostavno naučeni smo, ali smo bili i naviknuti da sve delimo. Nije mi bio pravi osećaj da sama sve smažem. I dan danas imam osećaj da treba nekome nešto da ostavim, iako odavno ne živim sa bratom u istoj kući.

Bilo je puno prijatelja sa kojima sam se morala razići. Rat, kriza, besparica učinili su svoje. Mnogi su otišli u inostranstvo, tragom za boljim životom. Sa mnogima nisam u kontaktu, a sa onim najbliskijima jesam još uvek....Ali nije to, to. Ipak, drugačije je kada je neko tu, kada se vidite... ’’Živa’’ reč vredi više od hiljadu pisanih. Bar za mene.

Rastanci su najteži sa osobama za koje se vežemo, bilo da su voljene osobe, bilo da su prijatelji...Jednostavno, osećaj je težak. Kao da se ’’kida’’ deo tebe. Posle svakog rastanka ostaje neka praznina, koju je teško popuniti, jer zamenu nije lako pronaći.

Baš zato što ne volim rastanke, teško se vezujem za ljude. Trudim se da nekako budem sa strane. Ceo život mi je prošao u rastancima. Nikada se nisam rastala sa ljudima zbog neke svađe ili zbog neke ljutnje. Uglavnom su to bili rastanci zbog nekih životnih puteva ili neobičnih okolnosti. Možda je to moja sudbina, a možda je i drugima isto tako, samo što ja mislim da nije... ]]> Sagacity http://razbibriga.net/entry.php/952-Rastanci http://razbibriga.net/entry.php/922-Ho%C4%87u-da-mislim-samo-o-onom-o-%C4%8Demu-%C5%BEelim-da-mislim-%21 Wed, 09 May 2012 19:12:41 GMT Hoću da mislim samo ono o čemu želim da mislim. Nametnute misli ne primam. Nekada se neki uljez od misli potkrade. Osetim ja kada mi poremiti... Hoću da mislim samo ono o čemu želim da mislim. Nametnute misli ne primam. Nekada se neki uljez od misli potkrade. Osetim ja kada mi poremiti duhovni balans. No brzo ja to rešim, brzo ga izbacim iz dvorišta mojih misli. Ne dozvoljavam da kvari društvo dobrih misli i vibracija.

Poremećaj nastane kada me neko pokrene na razmišljanje. Tada imam malo veći problem. Poremeti mi bazu sređenih misli po hronološkom redosledu. Haos mi napravi. Sve mi ’’ispretura’’ po mislima u želji da baš taj bude prva misao sa kojom se budim. E neće moći ! Odmah sednem presaberem se i razmišljam sa kog kraja da krenem sa čišćenjem.

Ponekad mi treba malo više vremena, jer ne mogu da ukapiram na koje mesto se udenuo. Nekada toliko duboko pobegne da ne mogu lako da ga izbacim iz glave. Mogu da mašem glavom kol’ko hoćeš, ne ispada i tačka. Tada su potrebne radikalnije mere. Sučeljavanje sa samom sobom...’’Hoćeš li ti da izađeš sam ili ja da te izbacujem silom’’ ? Ponekad isto pitanje ponovim više puta. Uglavnom se uljezi razbeže, valjda od moje odlučnosti šta li...Nadam se da će taj sistem uvek da pomaže...

Ma nemam ja problem samo sa tim nekim novim mislima koje žele da su uglave u moju glavu . Imam ja i neke već udomljene misli iz prošlosti, vezane za događaje koji su mi dobro poremetili život. Tu mi je tek teškoća. Ja sam dvorište mojih misli prilično dobro ogradila i negujem ih, ali u jednom delu tog dvorišta upravo imam te neke misli koje stanuju u mojoj glavi .
Ponekad mi dođe da uzmem neku lopatu da ih iskopam i prebacim preko ograde u tuđe dvorište. Znam da je to bezobrazno i nekulturno, ali nekada mi ništa pametnije ne pada na um.

Najveći problem je kada se neke misli presele u dušu i srce. E tada sam inficirana. Tada mi treba dugo vremena da napravim sučeljavanje glave i srca. Ponekad su srce i duša skroz neposlušni. Šta god da ima glava naredi, otrgnu se kontroli. Onog momenta kada ne mogu da se usaglase, uvedem ’’policijski čas’’...Znači, može nešto ili neko da me muči samo sat vremena, posle toga slede restrikcije. Pa valjda sam ja jača od tih misli...Bre...

Čim me tako nešto poremeti, ja odmah nađem neku sliku mora i palmi i već se odmaram negde na plaži..Opušteno..., a misli ’’ko šiša’’... ]]> Sagacity http://razbibriga.net/entry.php/922-Ho%C4%87u-da-mislim-samo-o-onom-o-%C4%8Demu-%C5%BEelim-da-mislim-%21 http://razbibriga.net/entry.php/883-Ko%C5%A1mar Sun, 15 Apr 2012 22:20:08 GMT Gužvam jastuk, nameštam ga, spuštam glavu, ali sve mi nekako......Ma bolje bez jastuka...Odlažem ga sa strane. Odjednom.....vidim sebe kako se... Gužvam jastuk, nameštam ga, spuštam glavu, ali sve mi nekako......Ma bolje bez jastuka...Odlažem ga sa strane. Odjednom.....vidim sebe kako se odvajam od svog tela i polako se uzdižem iznad...Lebdim.... Jaka energija nosi me kroz sobu. Kružim ispod plafona. Povremeno pogledam u sebe kako spavam. Sama sebi delujem nestvarno, da ne kažem...mrtvo. Uh kako je to grozan osećaj kada gledaš svoje bespomoćno telo.

Polako se moje lebdenje ubrzava. Brzo prelećem iz ćoška u ćošak i sve brže i brže...Osećam kako sam se umorila i kako se gušim....Teško dišem, strašno se mučim. Ne mogu ništa da zaustavim i ne mogu da se vratim u svoje telo. Totalno sam bespomoćna. Razmišljam i osećam da sam stvarna, ali osvrt na moje naizgled beživotno telo, deluje depresivno i beznadežno. Uspaničena sam.

Najednom, talas energija poput jakog vetra gura me u zid i polako udaram o zidove uzdignutim delom sebe. Osećam jake bolove. Udarci postaju sve jači i jači, ja sam već totalno iscrpljena. Razmišljam ja tako dok lebdim i pokušavam da se toj jakoj energiji koja me nosi otrgnem. Lebdim prema vratima, hvatam za kvaku.... ali vrata su zaključana. Nemam ključ. Zarobljena sam. Nema mi izlaza. Iako sam duh, kroz vrata ne mogu proći. Pa šta sam onda ja? Zatočenik vlastite duše?

Pokušavam da dozivam u pomoć...Ali ne vredi, iz mene nema glasa. Sama sam u sebi, iznad sebe i sa sobom...Samo ja i moj duh....

Uh, već me svaki deo sebe boli, što od udaraca, što od borbe sa energijom koja mi ne da mira. Već osećam da sam beživotna, da sam malaksala...Polako padam i padam i tonem u svoje telo, sjedinjujem se sa njim. Ruke su mi skroz raširene..Pokušavam da podignem jednu ruku, pokušavam da se okrenem na jednu stranu. Ne mogu, nemam snage. Osim toga sva sam mokra, osećam da mi je hladno.

Otvaram oči. I dalje sam raširenih ruku u pokušaju da se okrenem na jednu stranu. Polako okrećem glavu i vidim odložen jastuk sa strane. Da li je java ili san..?
Ma sve je to zbog jastuka.... ]]> Sagacity http://razbibriga.net/entry.php/883-Ko%C5%A1mar http://razbibriga.net/entry.php/852-Za%C5%A1to-dobrice-pre-odlaze Thu, 15 Mar 2012 21:19:46 GMT Umro je iznenada, a stvarno je bio dobar čovek.... Pošten i cenjen, karakteran, ali eto ’’nije imao sreće’’...Ovo je obično prateća rečenica onih... Umro je iznenada, a stvarno je bio dobar čovek.... Pošten i cenjen, karakteran, ali eto ’’nije imao sreće’’...Ovo je obično prateća rečenica onih koji po našem mišljenju prerano napuste ovaj svet. Nikada mi nije bilo jasno zašto neki ’’baksuzi’’ žive duže...Kako je moguće da je život tako nepravedan? I šta je uopšte pravda na ovom svetu? Čime neko ’’zasluži’’ da prevremeno napusti svet?

Ne kažem da se pravda može meriti na kantar, ali nekako mi ne ide, da neko ko je bio sasvim povučen u životu, ko je pošteno živeo, ko je bio potpuno voljen i ko je znao da voli, ode sa ovog sveta mnogo pre, nego oni koji ništa od ovih kvaliteta nemaju. I ne samo to, neki dožive duboku starost i žive sasvim normalno, a da su krali, lagali, prevarili ...i mnogo još toga. Kako se meri dobro u ljudima? Ko je taj ko takvu pravdu dodeljuje?

Da li je naše mišljenje merodavno kada procenimo da je neko otišao nepravedno ili prerano sa ovog sveta? I šta je tu uopšte merodavno? Da li ima nekog pravila ili je sve negde davno zapisano? I kako da dobiješ motiv, kada ti dobra dela ne znače ništa za duži život? I ko je pisao taj neki ’’pravilnik’’? Ma hiljadu pitanja me tu muče, a nemam baš neki odgovor...

Ne znam...Da se prozlobim, nekako ne mogu. Nisam navikla, a i savest mi neda. Ma pojela bih se ko’ mesec, kada bih počela da se ponašam van nekog mog standardnog ponašanja...A od neke dobrote i nema neke valjde? Pa kako se to onda živi?
Pa za sebe, bez razmišljanja šta će i kako biti...Živiš na način kako osećaš, a da li ćeš otići prerano ili ne, nije na tebi. Tvoja savest je čista, a to što te nema, verovatno neko zna što te nema pre vremena..

I kada je uopšte to pravo vreme da te nema...? I zašto je nekada nešto toliko nepredvidivo, da te danas ima, a sutra nema...?Ništa tu meni nije jasno, pa i sve da se trudim..Ne razumem te ’’zakone prirode’’...

Ali živim praveći se da mi je sve jasno i da to tako treba..Tako mi lakše... ]]> Sagacity http://razbibriga.net/entry.php/852-Za%C5%A1to-dobrice-pre-odlaze http://razbibriga.net/entry.php/822-Red-u-Rodi-%21 Sun, 22 Jan 2012 20:33:26 GMT Srbi su poznati po tome što isključivo jedu na praznik...Što je praznik značajniji, to apetit raste. Tako uoči nove godine rešim da kupim potrepštine... Srbi su poznati po tome što isključivo jedu na praznik...Što je praznik značajniji, to apetit raste. Tako uoči nove godine rešim da kupim potrepštine za kuću...Sve sam lepo poređala u kolica i sva zadovoljna hitam ka kasi. Ali, kad ono .....sedma sam u redu. A ispred mene ’’tovari’’ na kolicima. Zalihe za ’’godinu dana’’..Posle praznika verovatno neće imati ništa da se kupi...Tako valjda ljudi kontaju.

A iza mene, neko uporno pokušava da me ’’prekorači’’, ali ja se tako namestih u položaj koji jasno daje do znanja da.... ’’dalje neće moći’’...

Ona: Jao što vam je dobra torba...Jel’ to ’’Monina’’...?
Ja: Ne, ’’Merkurova’’...
Ona: ’’Merkurova’’...? Ja ne nosim njihove torbe, meni je ’’Mona’’ IN..stvarno su najbolji...ne znam zašto ste baš ’’Merkur’’ odabrali...Pipnite ovu ’’Moninu’’..(pruža torbu da ’’pipnem’’)...to je bre kvalitet...
Ja: ......
Ona: Gleda u moja kolica...Jeste li pogledali rok tom Imlekovom mleku...(uzima iz kolica da proveri)...Hm...u redu je...Oni su ’’ barabe’’...Truju narod..Sram ih bilo, te ih sram...To mleko je ko’ surutka...Ja za moje ukućane kupujem mleko Šabačke mlekare...Nekako u njih imam poverenje...
Ja: Iskreno, ne znam u čemu je razlika...Mleko je mleko...
Ona: Grešite...mnogo grešite...Pokušajte malo da ’’promućkate’’ u ustima...osetićete razliku...

Shvatih da sam već druga do kase...Vadim karticu, pripremam se za ’’istovar’’....
Ona: Karticom plaćate? Pa vi pojma nemate, kako su kartice loša stvar...Pa može da vam nestane sav novac sa računa...
Ja: Pa može neko i da vam ukrade novčanik sa sve dokumentima...Isto je to..
Ona: Jao, pa ja sam potpuno zaboravila..Izvinite, da li ja sada mogu da stanem ispred vas, jako žurim nešto sam ’’previdela’’.....
Ja: Ma nije problem, kad sam već ovoliko čekala, 5 minuta tamo-’vamo, ne smeta...
Ona: Jao, videla sam odmah da ste ’’zlatni’’...Nadam se da ćemo se ponovo sresti...Lepo sam se ’’popričala’’ sa vama...
Ja: Naravno..

Naravučenije....’’Nije teško biti fin, pogotovo kad’ moraš’’...:namcor:... ]]> Sagacity http://razbibriga.net/entry.php/822-Red-u-Rodi-%21 http://razbibriga.net/entry.php/796-Od-ve%C4%8Deras-ranije-le%C5%BEem Sun, 18 Dec 2011 11:19:06 GMT Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr......Opet posle pet minuta, zvrrrrrrrrrrrrrrrrrr.......’’Pljesnuh’’ rukom na mobilni...pogledah..5 i 45...Ne vredi moram... Zvrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr......Opet posle pet minuta, zvrrrrrrrrrrrrrrrrrr.......’’Pljesnuh’’ rukom na mobilni...pogledah..5 i 45...Ne vredi moram da ustanem...
Spuštam jednu nogu na pod, pa se kao propeh, pa onda lagano i drugu nogu na pod, a gornji deo tela i dalje leži na krevetu i spava...Kod mene izgleda samo noge budne...Nekako se uspravih...E nećeš...Od večeras ranije ležem....

Spremih se na posao...Nekako dođoh na mesto odredišta, naravno glasna muzika u autu me je definitivno razbudila...Orna za posao krenuh da ’’osvojam’’ još jedan radni dan...Na stolu gomila papira, a telefoni zvone... Kancelarija mi je prometna samo tako...No nekako se i taj radni dan završi...Odlučila sam čvrsto ’’pravo kući’’...Taman što sam izašla ispred kad neko ’’svira’’, ’’Hej ajd’ budi drug ideš sa nama na piće, nećemo dugo i mi žurimo’’....Šta ću, to su mi drugari i kolege nema smisla sad da posustanem...Nismo dugo ostali, samo tri sata...

Vraćam se kući, već je 20 h. Moja majka ’’E super što si tu, taman da odeš da uradiš.... to i to i to....’’ itd....Vraćam se kući, već je 21 i 30 h...Pa dobro, samo malo da vidim šta se radi na netu, ali neću dugo....
A tu se već skupila ekipa...Malo se zapričah, pa mi sve nešto žao da ih napustim...Ali ipak, ja sam karakter ne može me ništa poremetiti u mom planu...Večeras ležem ranije...Sve sam lepo uradila...23 i 30h pravo vreme. ’’Laku noć budni narode...’’

Lepo sam se ’’ušuškala’’...Čini mi se da zaspah...Kroz san videh sebe na izvoru bistre vode. Gledam kako voda teča, a ne mogu da dođem do nje...Samo odjednom otvorih oči...’’Ja sam žedna’’...Ne vredi, moradoh da ustanem...da pijem vode...I tako...vratih se ponovo u krevet...I okrenuh se na levo, pa na desno...Ma ne mogu sad’ da zaspim, razbudila sam se totalno...Šta da radim..Ništa. Brojaću ovce...Prvo sam krenula od ’’tora’’ prvog komšije, pa posle komšije sa druge strane i tako...Prebrojah sve ’’ovce’’ u blizini...Ne vredi, ne mogu da zaspim i džaba...

Ništa uključih lampu pogledah na sat 1h...Neverovatno...Sad već počinjem i da se nerviram. Od silne napetosti ne mogu ni da zaspim...Strašno...Preračunavam se koliko mi je još ostalo da spavam...Oko 5 sati...Pa dobro nije loše, nije mnogo kasno...Ili je već mnogo rano...Hm...Odjednom, utonuh u san...Samo me ’’protrese’’ moja koleginica..’’Sago, nemoj da zaboraviš da poneseš onu tvoju knjigu za Mirjanu baš joj treba’’...Uh, trgnuh se...Odmah skočih iz kreveta, ’’palim’’ svetlo...Nisam se mnogo iznervirala znam gde je knjiga...U stvari, mislila sam da znam...Jao, nema je nigde...Ko’ da je u zemlju propala...’’Gde si đubre odštampano’’... Pogledam na sto, a ono ’’đubre se izbečilo’’...Pa normalno da je na stolu...Sinoć sam je tu ostavila...

Opet se vratih u krevet...Pogledah 2 i 10 h...Samo što sam se okrenula na bok....Zvrrrrrrrrrrrrr....Opet zvrrrrrrrrrrr. Pogledah na sat...5 i 45h...Večeras, stvarno ranije idem na spavanje.......

Posvećeno svim hronično neispavanim.... ]]> Sagacity http://razbibriga.net/entry.php/796-Od-ve%C4%8Deras-ranije-le%C5%BEem http://razbibriga.net/entry.php/788-Da-li-znamo-odakle-sreca-dolazi Sun, 27 Nov 2011 13:11:42 GMT Baš se pitam odakle dolazi sreća... Da li se sreća može kupiti u prodavnicama:’’Dobar dan, da nemate možda 5kg sveže sreće’’? Ili je to veliki... Baš se pitam odakle dolazi sreća...
Da li se sreća može kupiti u prodavnicama:’’Dobar dan, da nemate možda 5kg sveže sreće’’? Ili je to veliki kapital koji se mora kupovati na kredit uz otplatu na rate...Hm, ne znam da li je sreća nešto ’’uhvatljivo’’, opipljivo, ili je to bezvadušni prostor koji nas čini zadovoljnim...

Neko je rekao, da sve od nas zavisi, samo je potrebno malo sreće. A to malo sreće je ustvari mnogo. Može li čovek odabrati kako će se roditi? Ne može. Neko se rodi pod ’’srećnom zvezdom’’, a neko se pati čitav život. No, ne treba sve mistifikovati.
Koliko je čovek srećan, kako da zna?

Sreća se ne zna, sreća se oseća. Živeti tako da se obazireš na druge ljude i njihove živote, može uzburkati tvoje poimanje sreće. Želeti da si na drugom mestu jer je tamo lepše, jer vidiš ljude koji se tamo više smeju, je znak da nisi sreći blizu. Sreća je tamo gde si ti. I gde god da odeš ti si zadovoljan, nebitno je gde se nalaziš i nebitno je kakvi su ljudi oko tebe, jer sreća od toga ne zavisi.
Kažu, lep čovek... baš je srećan...Da li izgled utiče na našu sreću?

Utiče, ali samo ako mi to dozvolimo.
A kako znamo da smo to dozvlili? Ne sviđamo se sebi samima.

Uh, pa sada ispade da je zavoleti sebe rudarski posao...Pa nije ni lako. Čovek sazreva u sebi i svaki mali pomak ka zadovoljstvu sobom je još korak bliži sreći.
Kako prepoznajemo ljude koji su ono, baš srećni? Da li su oni ponekad mnogo radosni, i da li oni radost doživljavaju euforično? Da li možemo prepoznati sreću, ako smo previše uzbuđeni od iznenadne radosti ili obradovanja?

Ne. Srećni ljudi radost i sva pozitivna osećanja, doživljavaju mirno i staloženo, jer se oni sami po sebi dobro osećaju, to su samo novi momenti koji uveličavaju njihovu sreću.
E sad, da li to znači kada smo euforično radosni, ustvari nesrećni?

Pa ne znači da smo nesrećni, ali znači da nismo baš ni potpuno srećni, jer doživljavamo osećanja ona mnogo lepa prvi put ili prvi put na takav način.
Pa dobro onda, odakle dolazi sreća? Ne možemo birati kakav ćemo život dobiti rođenjem . Ne možemo uticati na sve slučajnosti koje nam mogu uzburkati život, pre svega mislim na neke nepredvidive nesreće.
Pa odakle onda ona dolazi?

Sreća je u nama i dolazi iz nas samih. Treba je pronaći.
Kako?

Uh, neko će reći radom na sebi, neko spoznajom sebe i svog unutrašnjeg ja....Lično, ne znam baš odgovor na ovo pitanje, ali sam na putu da to otkrijem...
Kada će to biti?
Ne znam...., ali biće sigurno.... ]]> Sagacity http://razbibriga.net/entry.php/788-Da-li-znamo-odakle-sreca-dolazi http://razbibriga.net/entry.php/774-Dan-ko-stvoren-za-friziranje Mon, 14 Nov 2011 19:37:21 GMT Pogledam se u ogledalo i videh, kako ne bi bilo loše da odem kod frizera i potkratim malo krajeve. Ja uglavnom idem na šišanje......neka druga usluga... Pogledam se u ogledalo i videh, kako ne bi bilo loše da odem kod frizera i potkratim malo krajeve. Ja uglavnom idem na šišanje......neka druga usluga frizera mi i ne treba. Duga kosa, talasava, stepenasto podšišana i šta meni više treba od šišanja? Ništa. Feniranje me ne zanima, jer moja kosa to baš ne trpi, mini talasi i tako to, ne dolaze u obzir. Jedino na svakih šest meseci, izvlačim pramenove na moju tamno-smeđu boju kose , za neke dve do tri nijanse svetlije. Fazona radi...Idem kod istog frizera, ali on nije u mestu u kojem živim..., a ja baš hoću da se šišam...
Uputim se u prvu frizersku radnju koju ugledah.

Frizer broj jedan: Dobar dan, recite...?
Ja: Dobar dan, ja bih htela samo malo da potkratim kosu i da mi se oblikuju stepeni...Prerasli su...
Frizer broj jedan:Žvaće žvaku....A jel’ ’maš svog firzera, mslm kod koga ideš ono...stalno?
Ja: Ma ne, šišam se gde ima mesta i ko me primi, ja kroz šalu...
Frizer broj jedan: Samo šišanje ’oćeš? Ne feniranje...
Ja: Ne, ne feniram se, samo šišanje...
Frizer broj jedan: ’Naš, gužva mi je...Ne vredi...Nećeš stići dugo na red...Do večeras...., a ja tada zatvaram radnju....Ha, ha, ha...

Ništa, ne vredi, uputim se kod drugog firezera...Ma nećeš ti mene....., mislim se ja idem kod onog najskupljeg. Kod njega nikad nema gužve.

Frizer broj dva: Dobar dan, izvolite....
Ja:Opet objašanjavam zašto sam došla..., al’ mi nešto drago...Nema nikoga, samo žena koja se upravo sprema da izađe i ja...I niko više...
Frizer broj dva: Jeste li zakazali?
Ja:Ne, nisam znala da treba.
Frizer broj dva: E, onda ne mogu da Vas primim. Svako ko kod mene dolazi, mora da zakaže...inače, ne radim bez zakazivanja.
Ja: Ali sada nema nikoga, a ja samo želim šišanje i ništa više. Mušterija koja je zakazala kod Vas još nije došla.
Frizer broj dva: Ja sam svoje rekao,.... (onako nadmeno i ljutito), ’’ugura’’ mi u ruku vizit karticu. Pozovite me sutra da zakažete.
Ja: Pa evo, sada zakazujem za sada...Ja opet na ’’zez’’...
Frizer broj dva: Uzima mobilni, ne tangira me 5%, on je svoje završio...Nema nikoga, ali jednostavno kod njega se zakazuje!!!!!

Razmišljam ja u sebi, Bože da li je ovo normalno. I frizeri ko’ lekari postadoše. Ne može bez zakazivanja. A u radnji promaja.

Nisam bila razočarana, pa bar apoteka i frizerskih radnji ima na pretek....
Dobro, nastavim dalje...

Frizer broj tri: Dobar dan...Joj što lepo mirišete...Pa sa Vi, odmah na ti...A koji ti je to parfem?
Ja: Još u ’’nesvesti’’ od prethodna dva neuspela pokušaja...Trezor...
Frizer broj tri: Uf što je dobar....Sedi tamo da ti opere kosu, ’el može?
Ja: Važi, ja sam ionako došla samo zbog šišanja....Oprala mi kosu, sedam ispred ogledala...
Frizer broj tri: Šta ćeš sa kosom?
Ja: Koliko razumeh, verovatno treba da joj objasnim kako da me podšiša...Hm, samo malo da stanjite kosu, da se malo stepeni obnove i istaknu...
Frizer broj tri: OK...

Vidim ja kako ona mene šiša po njenom, pa se prosto zapitah, zašto me je uopšte išta pitala...Samo odjednom, žena zastade...i na sav glas...’’E Majo, pojačaj to’’....Ja je gledam, kako ona lepo iza mene igra...’’Samo bije’’...Pevuši...neke pesme od Seke Aleksić....Seča vena...Ludilo...Mslm...U tom, momentu, ’’raspali’’ i mušterija do mene da peva...Uživela se žena...A onda njih dve...Frizerka je pita, jel’ voliš i Stoju, mušterija sva oduševljena...

I tu ti poče...Bla, bla, bla, bla ,bla ...u nedogled...Nisam više ni slušala...Zamislila se, našla se na drugom mestu, poblegla iz stvarnosti....I kada sam došla u realnost, priča je zastala na političarima...Verovatno su ’’obrnule krug ’’ naše scene, ali nema veze...
Bila sam podšišana..... ]]> Sagacity http://razbibriga.net/entry.php/774-Dan-ko-stvoren-za-friziranje