http://razbibriga.net/blog.php/27-misticlady Forum zabave,druženja i prijateljstva sr Sun, 12 Apr 2026 21:30:39 GMT vBulletin 60 http://razbibriga.net/images/misc/rss.jpg http://razbibriga.net/blog.php/27-misticlady http://razbibriga.net/entry.php/454-cekajuci Wed, 17 Nov 2010 18:55:21 GMT jos uvek cekam... a bol mi lomi reci htela sam ti reci ono sto ti jos niko nikada rekao nije tvoja rec mi postade prepreka... tvoja cutnja... jos uvek cekam...
a bol mi lomi reci
htela sam ti reci ono sto ti jos
niko nikada rekao nije
tvoja rec mi postade
prepreka...
tvoja cutnja
zla slutnja...
i zasto,samo mi reci
zasto tvoja hrabrost
kao senka se gubi...
drugu ljubis...
ali,suze ostavljam za kraj




]]> misticlady http://razbibriga.net/entry.php/454-cekajuci http://razbibriga.net/entry.php/446-Od-njega Tue, 02 Nov 2010 21:46:54 GMT Tu si, a nema te, gledam, ne vidim..... Osecam samo.... Miris nemas, a zakleo bih se da na nemir mirises... Hteo bih da te cujem, ali kako....... Tu
si, a nema te, gledam, ne vidim..... Osecam samo.... Miris nemas, a
zakleo bih se da na nemir mirises... Hteo bih da te cujem, ali
kako.... Oklop tisine si obukla.... Da mi je da te dodirnem bar,kao
magla nedas se.... Da li si ukusna poput prvih treshanja u ustima
decijim....Tajno neotkrivena.... Na putu si mi il se skloni, ili se
pokloni....ili koplja da ukrstimo....U san mi dodji...neotkrivena, da te
otkrijem.... Da te darujem istinom i pogledom u beskraj.... Da ti uzmem
spokoj koji ljubomorno cuvas.... U san dodji, tu je sve tako stvarno....
Nauci me kad treba stati.... Podeli samnom trenutak neodoljivi.... Oci
sam ti hteo krasti,da ih cuvam, da ih svojim zovem.... zar da im
raspaljujem i suze otimam....da me gledaju... Ali, oci su vragolaste,
oci su igra.... Mnogo u njih moze stati, mali sam ja da bi ih
ispunio.... I vrat sam ti hteo krasti,dahom da ga pokrijem, da se
mirisom slatkim opijam.... Drhtaj bele koze da mi nagoveshtaj da....
Samo, vrat je slab na dah i za gazdu nezna..... Ne mogu ga zadrzati....
Hteo sam usne da ti kradem, da ih nikome nedam.... Svu noc da ih
ispijam lagano i nezasito kao nijedne pre.... Snagu kroz njih da ti
crpim, svoju da ti dam... U jedno da se stopimo, da me njima u slugu
pretvoris... Samo, usne su varljive, ljube, pa zaborave.... Kao da nikad
moje nisu bile... Hocu grudi da ti kradem, da na njima usnim sta ne
moze biti...Kao dete da ne krijem i kao mudrac da cutim vecno.... Sta cu
sa tobom, sreco moja... Ukrascu ti ono najvrednije.... osmeh sa lica,
što ga vesto cuvas.... Osmeha je puno i lako se dele,ne taj, necu njega
sto ga dajes... Onaj najredji, jedini pravi, taj je moj.... On se ne
poklanja, krade se i tad je zauvek tvoj.... Samo tvoj,a sa njim i ti si
moja.... Makar se zemlja okrenula naopako,moja si, neka se nebo srusi, moja
si, nikad te i ne video vise, moja si..........
]]> misticlady http://razbibriga.net/entry.php/446-Od-njega http://razbibriga.net/entry.php/423-Znace-on Fri, 08 Oct 2010 12:16:23 GMT ne,danas me nista ne pitaj pusti neka teku reci pogledom neka nase ruke govore glasom ljubavi i... molim te danas me nista ne pitaj tvoj... ne,danas me nista ne pitaj
pusti neka
teku reci pogledom
neka nase ruke govore
glasom ljubavi
i...
molim te
danas me nista ne pitaj
tvoj osmeh tako lici na njega
i taj zagrljaj
mirise na jesen
koju mi je darivao
i tvoj glas
zasusti kao lisce
po kome smo hodali
one jeseni ...kada sam shvatila
da me ne voli...

]]> misticlady http://razbibriga.net/entry.php/423-Znace-on http://razbibriga.net/entry.php/422-Znace-on Fri, 08 Oct 2010 12:01:59 GMT Znace on dodiri moji neka govore... pusticu misli da cute na tvome dlanu neka te mirisi jutra pozdrave pusticu zelju da ti srce dotakne i ne... Znace on

dodiri moji neka govore...
pusticu misli da cute
na tvome dlanu
neka te mirisi jutra pozdrave
pusticu zelju da ti srce dotakne i
ne trazi tugu.. u ocima je mojim
pusticu zrak sunca da te greje
pa kad zasuzi oko necije
neka se u kap
tuga pretvori...
ti znas...

]]> misticlady http://razbibriga.net/entry.php/422-Znace-on http://razbibriga.net/entry.php/421-Znace-on Fri, 08 Oct 2010 11:57:56 GMT To sam ja... To te moje ruke grle iz daljine Pre sna... ja ti dođem tek onako da te dirnem. I prevarim... samu sebe da sam tu, kraj... To sam ja...
To te moje ruke grle iz daljine
Pre sna...
ja ti dođem tek onako
da te dirnem.
I prevarim...
samu sebe
da sam tu, kraj tebe
da ti gledam oči
sklopljene
i da se pitam
koga li sanjas...
dok mislis na mene

]]> misticlady http://razbibriga.net/entry.php/421-Znace-on http://razbibriga.net/entry.php/420-jesenje-kapi Sun, 03 Oct 2010 20:59:51 GMT Slika: http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/slike/lepaJesen.jpg ]]> misticlady http://razbibriga.net/entry.php/420-jesenje-kapi http://razbibriga.net/entry.php/419 Fri, 01 Oct 2010 00:05:18 GMT *Reči nezaustavljivo klize rubom usne razlivaju se ramenima streme grudima dok ih nagomilana užarenost rastače isparavaju (očekivana priča) A... Reči nezaustavljivo klize rubom usne
razlivaju se ramenima
streme grudima
dok ih nagomilana užarenost rastače
isparavaju
(očekivana priča)
A ti, do skoro stranac
slutiš moje nepovezanosti
bez iznenađenja ili straha od mogućeg
jer znaš da ću ponovo ljubiti
]]> misticlady http://razbibriga.net/entry.php/419 http://razbibriga.net/entry.php/418-jesenje-kapi Thu, 30 Sep 2010 11:29:25 GMT *NENAPISANA JESENJA SONATA Govoriću ti večeras svoju nenapisanu jesenju sonatu reći ću ti koliko volim svoje jeseni i koliko je mene volelo... NENAPISANA JESENJA SONATA

Govoriću ti večeras
svoju nenapisanu jesenju sonatu
reći ću ti koliko volim svoje jeseni
i koliko je mene volelo ovo čudno
odlazeće leto
svim svojim žegama
hladno junskim noćima
i kako, a da ni sama ne znam zašto
(možda tek iz inata)
nestrpljivo čekam njegovo nestajanje

Znaš da volim mokre pločnike
nestrpljive vozače
užurbane poštare
boje jeseni koje svojom zrelom punoćom
krše i slamaju pijačne tezge
kisele mirise zimnice
užurbane domaćice
tinejdžere koji beže sa zadnjih časova

A tvoji kišni koraci
koji će mi dolaziti sa prvim mrakom
noseći slutnju jesenjih sporosti
gutljaj mokre i meke tame
razgoneći kišno dosadne dane

Odbrojavaću spore minute
do svakog tvog dolaska
bez namere da se bavim demonima
koji sluđeni jednoličnošću
izvirujući ispod svake nadstrešnice
čuvam za tebe osmeh
od onih koji podižu ugao usne
magle pogled
ne zatežu vilicu
A ti
dolazićeš mokrim korakom
praćen promrzlim senama
toplih dlanova
sa mangupskim osmehom
suvo vrelim usnama

Iz vizure ovog neobičnog leta na izmaku
već sada znam koliko ćeš obradovati
moja bedra i nedra
predugim mokrim poljupcima
jesenjom sporošću
nasuprot razuma
loših vremena

Sada znam da neka čekanja imaju smisla
tek kada magle skriju strast u narastanju
čineći bedem između kamina
dva pehara kuvanog vina
dva para spletenih udova
i ostatka celog sveta

A jesen bahato razbludna saveznica
već vidim kako kišama prozore okiva
i sakriva vrelinu sporo upornih jagodica
od sveg ovozemaljskog sivila
Tek tada kada se sljube dva naša pakla
u svom sporom plesu postanu zrno raja
tu, na domak kamina
u kome stotine crvenih jezika palaca
dok vani oluja svom silinom
krši i sve slama
ljubomorno cvileći oko praga
zavideći čistoj strasti
na pravu da ubija
tebe
mene
nas
u tom komadiću samo našeg
sporo jesenjeg raja

Govoriću ti noćas
kako čekam kiše jesenje
one duge, dosadne što spiraju žegu
što usporavaju
one što ligamente do krajnosti istežu
kičmu izvijaju
ruku ti navode da rastače
okiva
put mi zateže do pucanja
onako sporo jesenje
u sporom ritmu kapi
sa modra okna iza ponoći

Jesam li ti rekla da ću pisati
jesenju poemu......
]]> misticlady http://razbibriga.net/entry.php/418-jesenje-kapi http://razbibriga.net/entry.php/354-%C5%A1apat Sun, 08 Aug 2010 10:10:34 GMT *u suton kad se pogase svetla ...ne zatvaraj oči oslušni noćnu tminu pokrij se zvezdama snenim zatreperi uzdahom i voli ..... * u suton kad se pogase svetla ...ne zatvaraj oči
oslušni noćnu tminu
pokrij se zvezdama snenim
zatreperi uzdahom
i voli ..... ]]> misticlady http://razbibriga.net/entry.php/354-%C5%A1apat http://razbibriga.net/entry.php/343-jo%C5%A1-spava%C5%A1 Thu, 29 Jul 2010 19:45:29 GMT da li sanjaš... osećas li ... moju prisutnost... strujanje moga daha pored tebe. Osećaš li... kako te nežno dodirujem vrhovima prstiju preko... da li sanjaš...
osećas li ...
moju prisutnost...
strujanje moga daha
pored tebe.
Osećaš li...
kako te nežno dodirujem
vrhovima prstiju
preko tvoga lica
preko tvojih usana
preko tvoga vrata...
Osećaš li...
kako polako spuštam
svoje usne na tvoje..
Budiš se...
gledam te u oči
dok opijam te svojim pogledom
želiš ljubiti moje usne
želiš staviti svoje ruke oko mene
ljubiš me...pretačeš svoj dah u mene
prstima kroz kosu mi prolaziš
na uho...šapćeš mi najlepše reči
Odlazimo van granica mogućeg
stapaš se sa mojim telom
miluješ me...
dodiruješ...
i gledaš me u oči
dok dovodiš me do ludila...

ljubi me...

ne želim da se probudim...

]]> misticlady http://razbibriga.net/entry.php/343-jo%C5%A1-spava%C5%A1 http://razbibriga.net/entry.php/342-ve%C4%8Deras-kad-je-bilo Wed, 28 Jul 2010 14:43:45 GMT Večeras ga volim. Sasvim mirno, tiho i bezrazlozno. Imam potrebu da ga imam kraj sebe, da ga posmatram, da ga mazim, da ga slušam kako diše, da... Večeras ga volim.
Sasvim mirno, tiho i bezrazlozno.
Imam potrebu da ga imam kraj sebe, da ga posmatram,
da ga mazim, da ga slušam kako diše, da spava,
da se cima u snu i tek ponekad posegne da proveri da sam tu.
Da pobegnemo od svih zahteva i sve potražnje koja nas
nemilosrdno razdire i cepa na parcice posle kojih duša ostane fronclasta...
Imam neku čudnu nežnost nagomilanu na levom dlanu
i posegla bih lagano za njegovim ledjima
jer znam da voli toplinu s mojih dlanova koja ga mazi i opušta.
Ležali smo tako u nekoj sobi, sasvim nevažnoj,
a ipak smo zapamtili detalje i boje te sobe.
Pre nego smo zatvorili vrata i ostavili ceo svet iza njih,
razmišljala sam da ga zamolim da me jednostavno Voli te noci,
da me ne uzme bez priloga i ne guta bez žvakanja.
Razmišljala sam da ga zamolim da me oseca,
da svaku moju nesavršenost oseti na neki novi način,
da je prihvati kao neminovnost satkanu od snova i nadanja...
razmišljala sam da ga zamolim da me razboli nežnoscu i bliskošću koja nam nije strana.
Ali sam prećutala sve čim sam mu videla pogled.
Ućutali su svi zahtevi čim je posegnuo rukom
ka mojim ledjima i privukao me kao dugo čekani trenutak...
Volim momenat u kom se uzdigne nada mnom
i gleda me u oči jer zna da ja to volim...
volim trenutak u kome osetim da ne moze da izdrzi više,
da se gubi u mojoj vrelini i ljubavi koja ga klizi kroz tunele obožavanja...
Volim ga veceras...
Onako zrelo i postojano, bez trunke euforije
i potrebe za urlanjem celom svetu da je moja ljubav samo za njega...


Ne mogu više da sanjam.Previše je bolno... ]]> misticlady http://razbibriga.net/entry.php/342-ve%C4%8Deras-kad-je-bilo http://razbibriga.net/entry.php/341-Govor-trota%C4%8Dkice Wed, 28 Jul 2010 14:34:09 GMT Koja je boja ljubavi... Hoćeš li mi ti reći... Pokazati njezine draži sve... Da li je crvena kako svi kažu... Ona žarka boja što srce boji... Ili je... Koja je boja ljubavi... Hoćeš li mi ti reći... Pokazati njezine draži sve... Da li je crvena kako svi kažu... Ona žarka boja što srce boji... Ili je roza... Nežna i plaha... Poput latica ruža meka... Možda je plava... Boja mi najdraža... Boja mora i neba... Što spajaju se tamo negde... U daljini i dubini sveta... Gde spajali bi se i mi... Duše naše uzbuđene... Možda i zelena... Boja prirode ton... Što smiruje me... Ona što miriše na svežinu... Ptica pev,let... Koja je god... Meni je draga... Posebno lepa... Svaka me poseća na tebe... U svakoj te ima... U svakoj te vidoeti mogu... Neka je šarena kao duga... Njena svaka pruga... Samo da je ljubav prava...
Koju to snagu imaš u sebi Da me uvek iznova odvedeš Na polja mirisna U večer prekrasnu Kada te opija lepota običnog zalaska sunca Koju to moć u sebi imaš Da mi uvek vratiš Osećaj da je život lep I da u njemu ima mesta za mene, Da sam žena Ispunjena Da sam Sretna I željena Da sam Voljena Kako sam lepa Kad me kupaš osmehom Ne mogu se Sebe Nagledati Kad sam srećom Oblivena Koju to snagu imaš u sebi Da sam žena probuđena...
Maštam o noći... O nas dvoje... O svemu što bi htela... Jel bi sve to smela... Maštanja ispunjuju mi dane... S tobom u noći... U mraku... Da predajemo sve naše moći... Sve dodire mile... Nežne i drage... Da ne postoji ništa osim... Ljubavi prave... Davanje duše... I tela naših... Što gore ,cakle se... U očima mojim i tvojim... Da milujem sve sene tvoje... Dok topiš se na sva moja brda... Telo što pod tvojim mrda...
Tebi,koji i ne slutis da te nosim u venama ,Tebi koji juris mojim venama ...Tebi poklanjam ukus vina na usni i grcevit stisak uspomena ...Tebi koji ne slutis , dok dises i dok se budis...bdim mislima nad tobom,slusam te i dok pricas i dok cutis ,Tebi koji to i ne slutis...često u snovima,dodirnem ti ruku...
Noćas sam osetila tvoj dlan na obrazu,i smejala sam se u snu. Znam da si to bio Ti, znam da su ti misli lutale. Znaš da znam kad god pozeliš isto što i ja! I čemu onda ova praznina, tišina, bol? Čemu, kad znaš, da TI više nisi TI, i da JA više nisam JA...! ]]> misticlady http://razbibriga.net/entry.php/341-Govor-trota%C4%8Dkice http://razbibriga.net/entry.php/331-18-07-2010 Sun, 25 Jul 2010 15:56:00 GMT vijuga ispred mene magistrala...letnja izmaglica i miris borova,smole osecam.oci mi poprimaju plavetnilo mora...brojim km.koji me spajaju sa... vijuga ispred mene magistrala...letnja izmaglica i miris borova,smole osecam.oci mi poprimaju plavetnilo mora...brojim km.koji me spajaju sa tobom...sve ih je manje a neizvesnost sve veca.posustajem,ali Ti kao da znas,i samo zasvetli displej na mob. i tvoja poruka koju ne citam vec gutam...vracas mi snagu.i tako na svakih 100 km...brojimo ih zajedno,osluskujemo,ocekujemo...pocinje kisa.stajemo,mali odmor.izlazim na kisu i osecam prasinu koja se lepi za moje noge...zagrlila bih ceo svet...sve prestaje da postoji,sve i svi,sem Ti i ja...opet poruka...znam ih sve
jos malo...postajem razdrazljiva,nestrpljiva...gde si,pitas.htela bih da poletim i kazem ti iznad tvojih ociju sam...jos malo,jako malo...i puca svetlost mog voljenog grada.osecam da si blizu...za sat ,dva-tvoja ruka u mojoj ruci,isprepletani prsti,stisak...sve pocinje i nestaje te noci... ]]> misticlady http://razbibriga.net/entry.php/331-18-07-2010 http://razbibriga.net/entry.php/330-sale-kralj Sun, 25 Jul 2010 15:00:07 GMT "Bilo jednom jedno vreme", by Aleksandar Jovanović (Bgd, 1999.) - KRAJ!






IV



U prljavim maskirnim pantalonama i beloj potkošulji, preko koje je bila "okačena" vetrovka, nije mnogo odudarao od okoline, jer su po ulicama klinci takvu šetali prateći najnovije modne trendove, a izbeglice u njoj tumarale i prosile po ćoškovima. Sada je i on bio stranac u Beogradu. Išao je nekada poznatim ulicama, koje su odjednom postale hladne i neprepoznatljive, tuđe, sive... možda tužne. Poput loptice u fliperu koji ne tiltuje odbijao se od gomile prolaznika, koja je prolazila pored njega uzvikujući "Gotovo je, gotovo... gotovo, gotovo, gotovo...”
Nije se krio, iako je bio dezerter, i optužen, za kako kažu, izazivanje opšte opasnosti koja je prouzrokovala gubitak života... čijeg života... Iz vene mu je virio kraj plastične medicinske igle, koju je jedva pridržavao nacrneli flaster i koju je bežeći iz bolnice isčupao iz aparata za infuziju. Nekada je iz bolnice bežao da bi gledao Zvezdu, a sada... sada je bio begunac iz sopstvenog života u sopstvenom gradu.
Ušao je u groblje, osetivši se kao kod svoje kuće. Obuzelo ga je izvesno olakšanje, iako više nije imao misli... barem ne povezanih. Nije čuo gotovo ništa jer mu je od udesa u ušima neprestano brujao zvuk prevrnutog motocikla. Kada je točak proklizao, motor je skliznuo na stranu preko njegove butine i tako spojeni u posmrtnom ropcu klizali su ka unutrašnjoj krivini. Ana je skliznula sa zadnjeg sedišta i odvojena od njih poletela u istom pravcu. Obično se dešavalo suprotno, ali sada je motor bio taj koji je u momentu dodira sa stenom bio istureniji i koji je ublažio udarac, spasivši ga. U nekoliko trenutaka nesvesti učinilo mu se da je video sve... i ono prihvatilište, i plišanog medu, mamu, tatu, Bojku... i sunce, nebo, sve drugove oko humke... i nju. Kada se osvestio, bio je priklešten između volana i stene, a motor je i dalje radio. Toplota slomljene ključne kosti, natkolenice, podlaktice, nosa pržila ga je. Uspeo je nekako očima da naredi da pogledaju u stranu i ugledaju nju koja je nepomično ležala nekoliko metara dalje. Telo koje je gorelo poput lave bilo je ohlađeno u trenu. Gledao je jedinu osobu koja je postojala na svetu, i nije čuo. Čak ni sebe kada je poslednjim atomima snage uspeo da vikne njeno ime. Anaaaaaa...
Kao senka, bez pogleda i lica izronio je iz polutame spomenika. Ostarelo lice nekada najmlađeg dvadesetpetogodišnjaka na svetu sada je podsećalo na očaj, na jad. One oči iz kojih je sijao život i koje su vazda koketirale sa svim i svačim što je makar na tren u njih ušlo sada su bile kao dva tinjajuća plamička najjeftinije crkvene sveće. Miris kandila širio se oko njega, kao da je džepova punih tamjana upravo stigao s velikog posta. Još samo korak dva i biće tu.
Porodična grobnica Stanićevih bila je u delu Novog groblja gde su na spomenicima dominirale petokrake. Nije od njih mogao da pobegne čak ni ovde i pratile su ga kao zla kob. Prišao je jos svežoj humci i pogledao u krst. Poslednja reč koju je uspeo da izgovori bilo je ime koje je sada gledao na jedinom mestu na kome se posle njega nikada ništa više neće napisati. Seo je preko puta, na ivicu ploče vlažnog spomenika nekog komše. Trodnevna kiša nad Beogradom od cveća i venaca, kojih inače i nije bilo suviše, napravila je prizor koji je nekada bežeći gledao, nakon što bi s ostalim do glave ošišanim klincima iz doma preskočio komšijsku baštu i u nekoliko kratkih sprintova pogazio tek iznikle lale i ljubičice, dan i noć... noć... onako iz inata. Pokušavao je da misli, ali nije mogao jer je sve misli i sećanje na nju izbledelo bespomučno premotavanje filma u bolničkom krevetu. Nije mogao da govori jer više nije imao s kim, iako su doktori to pripisivali nekakvoj posttraumatskoj depresiji. Nije više ni plakao jer nije imao šta da isplače. Drhtavom rukom izvadio je pogužvano parče papira, istrgnuto iz neke čitanke za srednju školu, na kome je velikim slovima bilo ispisano:
Aleksandar Saša Jovanović
"Čekaj me".
Otvorio ga je i pročitao poslednji put:

Čekaj me...
Molim te, čekaj...
Budem li hrabar, doći ću brzo.
Ostani ista kakvu te pamtim.
Ne čuvaj sunce, ostavi oblak... sve je to ništa.
Ne veruj nikom...
Ako ti kažu da sam sa drugom, da na te ne mislim ako ti kažu...
Neka te ne brine, anđele... Lažu.
Jer, šta će mi dan ako te nemam, i šta je noć kad više ne snevam.
Došla si... tek tako... Da me uveriš da nisam u pravu, da me naučiš da volim, da se radujem, divim...
Otišla onda iz moga oka... onako... lako...
Kako sa sobom sada da živim?
Koga da čekam da mi se javi, čijem smehu sad da se nadam... koga da krivim?
I što da potrčim kad nije k’tebi... zar da se drugoj noću prikradam?
Šta će mi cveće kada ne miriše, šta će mi vazduh kad mi se ne diše?
Molim te, čekaj.
Doći ću brzo...
Jer što da živim kada se stari i ko će za mene tada da mari?
Neka su kiše, nije mi važno.
Ma, neka mora potope sve.
Nek crna rupa proguta svemir, nek bude nemir kad sve je lažno...
Koga da molim, kuda da žurim i što da slušam?
Zar će mi reči skinuti čini?
Zašto da plačem, pred kim da klečim, kako da bore na srcu lečim?
I kome opet da kažem ‘izvini’?
Molim te, čekaj.
‘Volećeš opet’, kada mi kažu...‘biće početak’... znam da me lažu...
Gde je početak kad kraja nema?
I zar će oseka i zar će plima i zar će leto i zar će zima?
I kolko toga do kraja ima?
Bez tebe toplo i nije leto, bez tebe zima i nije hladna...
O, da l’ si otišla ljubavi gladna?
Ostani mila...
Ostani nežna kakvu te pamtim...
Ne budi tužna...
Postani vila...
Još istom željom za tobom plamtim, ljubavlju istom kakva je bila.
Zato me čekaj...
Doći ću... brzo...
I znam da lažu da sve će proći, da vreme teče i rane leči...
Da posle sunca dolaze noći, a posle noći još biće dana.
Šta će mi sunce kad tebe nemam i s kime noći da delim, Ana?
Ne znaju lude da sve je ništa, bez tebe, tugo, da sve je jadno.
Da l' ti je gore ljubavi hladno?
K'o uveli list nagorelog hrast, k'o umorni artist na žici života,
molim da oblaci pojedu nebo... molim da naiđe večita tama...
Da opet progledam, jedina moja, i opet zvončiće čujem za nama...
Ne budi setna...
Ostani ista...
Pomalo naivna, previše čedna...
I nek ti duša ostane čista...
Ljubavi prva...
Jedina vredna...
Ja odlazim sada...
Idem da plačem, idem da gorim...
Da se s paklom na javi borim...
Da gledam ova prokleta lica... otužne, tuđe, sumorne oči...
Da gledam u nebo gde nema ptica.
Idem da ispijam sopstvene suze i kunem sudbinu koja te uze...
Idem da stanem u red pred Bogom.
Zato me čekaj... brzo ću doći...
I neću reći: anđele zbogom!”

Poslednje što je čuo bio je lepet krila crnih grobljanskih gavranova koji su najavljujući nevreme pohitali ka nebu.
Pogledao je gore... kiša će...
"Plači, ljubavi moja... "
"Plači... "


KRAJ


Pogovor 1:

Sećam se Švabinih reči u trenucima kada je hteo da od nas napravi ljude, a mi smo uporno potvrđivali tezu da je na času najvažnije s nekim iza ili ispred sebe pričati, domunđavati se ili dopisivati.
" Slušaj, Jovanoviću... Priča pripada ulici. Ti si sad na času i ima da slušaš šta ti se kaže, bez obzira na to da li se to tebi svidja ili ne. Ako ti se ne sviđa izvoli izaći s časa i popričekaj da tvoja generacija dođe u situaciju da nešto odlučuje, pa tad pričaj do mile volje..."
Moja generacija ne postoji... ona je pripadala ulici, a sada ne pripada nigde...
Mi nikada nećemo doći u situaciju da bilo šta o bilo čemu odlučujemo...
Za nas odlučuju nesposobniji od nas... Optička je varka da postoji više strana jer svi su oni... Nekada smo postojali i mi, ali smo devedeset i neke izumrli... kao dinosaurusi dvadesetog veka.
Živeli smo u predvorju demokratije, a da nikad nismo bili u situaciji da zavirimo u dnevnu sobu... A pouzdano i znam da nije postojalo nikakvo udruženje za zaštitu šezdesetosmaša...
Jedino vredno što imamo jesu sećanja... kada se volelo iz čuke direktno, bez baj pasa preko novčanika, kada se tuklo rukama, a posle zajedno balavilo pivo, kada se išlo "preko"...
A onda su nam poturili drogu i lekove, ratove, bedu, pokrali nam miraz mladosti i isterali nas iz predvorja u podrume...
Prestali smo da se volimo, a počeli da zavidimo, prestali da verujemo jedni drugima, prestali da čitamo, da slušamo...
Ovo je priča o poslednjoj predratnoj generaciji mladih...
Posle ratova mladost više ne postoji...

28.6.1999. Novi Beli Gra ]]> misticlady http://razbibriga.net/entry.php/330-sale-kralj http://razbibriga.net/entry.php/329 Sat, 24 Jul 2010 13:28:06 GMT *mali osvrt na ovaj moj danasnji blog,pisan iz minuta u minut... mnogi tekstovi su preneseni iz mog bloga SRCE U KANDZAMA ZIVOTA a neki su napisani... mali osvrt na ovaj moj danasnji blog,pisan iz minuta u minut...
mnogi tekstovi su preneseni iz mog bloga SRCE U KANDZAMA ZIVOTA
a neki su napisani sinoc i danas...:raz_125:


Ispričali smo ramenima i rukama nešto što u
prevodu na disanje znači: Ljubav. ]]> misticlady http://razbibriga.net/entry.php/329