http://razbibriga.net/blog.php/3822-Blog-jedne-Mistery Forum zabave,druženja i prijateljstva sr Wed, 08 Apr 2026 01:13:00 GMT vBulletin 60 http://razbibriga.net/images/misc/rss.jpg http://razbibriga.net/blog.php/3822-Blog-jedne-Mistery http://razbibriga.net/entry.php/1004-Tabula-rasa Sat, 29 Sep 2012 22:31:16 GMT Tabula rasa, praznina. Samo ona postoji od onog četvrtog dana marta. Obavijena tugom samo životarim. Pokušavam da nađem neki smisao svemu šta me... Tabula rasa, praznina. Samo ona postoji od onog četvrtog dana marta. Obavijena tugom samo životarim. Pokušavam da nađem neki smisao svemu šta me okružuje.

Ne smejem se, trudim se, ali ne mogu. Ne plačem. Srce mi je pretvoreno u kamen.

Često pomislim da je sve ovo samo san, da ću se probuditi i videti sms porukicu. Onu prvu, za dobro jutro. Pa mislim, ti ćeš doći, treba da kupim kiselu vodu. Skuvaću ti duplu bez šećera, pustiću radio „Desetku“. Prvo ćemo se milovati pogledima, a onda ću tvoju ruku osetiti u mojoj kosi.

Slušaću tvoj smeh, smejaću se i ja. Biću bezbrižna jer sam takva uz tebe. Bezbrižna, srećna, opuštena.

U pauzi poljubaca, razgovaraćemo o životu koji je pred nama. Hrabrićeš me ukoliko sam tužna, radovaćeš se ako sam vesela.

I, onda shvatim – nikada više. Probudim se i vidim samo prazninu.

Kao robot ustajem, sređujem stan, čitam, gledam televiziju, razgovaram sa porodicom, prijateljima. Kada me neko pita kako sam, kažem -dobro. Ne mogu da pričam o tebi, o sebi, o ovom bolu koji je tu.

Sada pišem. Tišina ubija. Ne slušam više muziku iako je postavljam na Fejs. Molim MM da smanje ono „Leto“ jer ne volim glasnu muziku. Ne volim više muziku.

M ponekad uzme onu pepeljaru u obliku srca i ćuti. Ne pita ništa, jer zna ko je kupio.

Uzimam i knjigu sa police i gledam prvu stranu. Sa posvetom. Nikome je ne dajem na čitanje.

I tako dani prolaze. Vreme bez tebe. Bez tebe a ipak sa tobom u mislima.

Nedostaješ. Puno. ]]> Mistery http://razbibriga.net/entry.php/1004-Tabula-rasa http://razbibriga.net/entry.php/990-Lutanja Sun, 02 Sep 2012 23:03:09 GMT Lutam po hodnicima sećanja. Postavljam ista pitanja. Da li je to bio strah što nismo znali da svoja osećanja i misli pretočimo u dela, ili je bio bol... Lutam po hodnicima sećanja. Postavljam ista pitanja. Da li je to bio strah što nismo znali da svoja osećanja i misli pretočimo u dela, ili je bio bol jer nas je vreme promenilo? Možda smo se stideli sebe, kakvi smo bili nekada, a kakvi smo postali tada?

Ćutim. Nema te da ćutimo zajedno. Šalješ mejlove. Zoveš s vremena na vreme. I ne pitam kada ćeš doći. Strah. Želja da te zauvek gurnem u jedan deo srca, da te zaključam, da budeš tu zauvek. I da krenem dalje, prkoseći tom svom srcu. Prkoseći tebi.
Predugo traje.

I samo još lutam hodnicima sećanja, nalazim te svuda, u svakom kutku. Čekaš.

Bežim i lutam u prošlost, neku daleku i lica iz prošlosti kao u snu pojavljuju se na javi. Zovu na kafu, poljube pristojno u obraz i očekuju osmeh.

Nema ga. Nestao je zajedno sa tobom, sa njim, opet sa tobom. Igramo se ti i ja, kao deca „toplo-hladno“.

U našoj igri pobednika nema. Satkani od čežnje, bola, strepnje hodamo suprotnim stranama ulice, i tek se nekad, kao nenamerno sretnemo.

Lutam. Navikla već na lutanja.

Lutaš i ti. Istim hodnicima. Život nas je spojio, ne možemo sve i da hoćemo, da se odvojimo. ]]> Mistery http://razbibriga.net/entry.php/990-Lutanja http://razbibriga.net/entry.php/989-%C4%8Cekam Sun, 02 Sep 2012 13:18:50 GMT Opsednuta glupostima raznim Umorna od priča praznih Sedim sama i čekam Ni sama ne znam koga Bol je ogroman I tuga je jaka Puna sam... Opsednuta glupostima raznim
Umorna od priča praznih

Sedim sama i čekam
Ni sama ne znam koga

Bol je ogroman
I tuga je jaka

Puna sam greha
Zarobljena od lažnog smeha

Čekam nekoga
Ni sama ne znam koga

Čekam da dođe
I odvede me odavde

Želim da nestanem
Sakrijem se od suza

Pusti gatibo
Peva on
A ja ne slušam
Jer volim tišinu

Čekam da dođe
Volim širinu

Možda sam ptica velikih krila
Ne znam šta sam sada

Tada sam bila
Deo celine
Ali i tada je
Nedostajala vrelina

I samo ćutim i lutam
Čekam da dođe
A ne znam ko je

Čekam bol da prođe
Svesna da grešim
Ostaće zauvek u meni
Moje srce je nestalo u požaru
Zauvek nestalo
Bol će zauvek trajati

I nisam dama
I nemam srama

Samo čekam
Lutam
Hodnicima tuge

Čekam
Jedino to znam
Koga ne znam
Zašto ne znam

Nisam dama
I nemam srama

Srce je nestalo u požaru
Zauvek nestalo

Kao zombi
Čekam
I ćutim.... ]]> Mistery http://razbibriga.net/entry.php/989-%C4%8Cekam http://razbibriga.net/entry.php/986-Krofne Sat, 01 Sep 2012 23:37:34 GMT Ova priča je istinita i dogodila se davno, ali se sećam svakog detalja, kao da se to dogodilo juče. Moja koleginica i ja. Sedimo iza jednog šaltera,... Ova priča je istinita i dogodila se davno, ali se sećam svakog detalja, kao da se to dogodilo juče.
Moja koleginica i ja. Sedimo iza jednog šaltera, nove na poslu, i ne snalazimo se najbolje.Plašimo se i " svoje senke ", doručkujemo u parkiću, kifle i jogurt. Ne smemo da odemo ni po kafu, da nam neko ne prigovori što smo napustile radno mesto.
Iz današnje perspektive, sve ovo mi deluje smešno.Tada mi to nije bilo nimalo smešno.
Jednog dana koleginica se javila da je bolesna i da neće doći na posao. Wow, veća odgovornost za mene, uplašenu klinku ubačenu u svet ajkula.
Dobro je, ponela sam doručak od kuće, mislila sam u sebi. Te jadne i čemerne 1993, iako sam imala dovoljno novca, prodavnice su bile prazne...i doručak je bio kifla sa puterom i ajvarom. Ajvara je bilo kod kuće na pretek :)
Sedim i uslužujem stranke, ljubazno i fino.
Gužva je velika,neki se bune, ali kad vide izbezumljenu klinku sa druge strane odmah prestaju.
Dolazi na red jedna baka. Oronulog, umornog lica, stari kaput na njoj, neke stare čizme...
Ne zna da popuni obrazac. Pažljivo joj popunjavam, zatim izlazim iz kancelarije i vodim je do kancelarije gde treba da preda taj obrazac.
Nastavljam sa radom. Baka se vraća i kaže mi " Dolazim brzo ponovo kod tebe ! "
Gledam je u čudu.
Posle sat i nešto gužva se smanjila. Baka se vratila.
" Evo dete krofne, što si tako bila ljubazna...podeli sa ovim devojkama, nemam para a i nigde nema čokolade ".
Pruža mi kesu, u kesi uredno u foliju spakovane krofne. Sa džemom od kajsija.
Koleginica sa susednog šaltera počinje da plače, a ja joj kažem " Ne treba bako, odavno sam doručkovala ".
Ona je uporna,ponavlja mi da ćutim i gura onu kesu ispod šaltera.
Nikada te krofne neću zaboraviti. Bile su to najlepše i najslađe krofne koje sam ikada jela.
Ne zaboravljam nibaku, oronulog, umornog lica, u starom kaputu... ]]> Mistery http://razbibriga.net/entry.php/986-Krofne http://razbibriga.net/entry.php/979-Mr%C5%BEnja-na-Internetu-na-forumima-i-dru%C5%A1tvenim-mre%C5%BEama Thu, 16 Aug 2012 12:27:21 GMT Ne mogu da pronađem odgovarajuću reč umesto reči mržnja, ali ipak je stavih pod znake navoda.
Predugo "plovim" beskrajnim Internet okeanom i videh sve emocije koje razmenjuju korisnici Interneta.
Pokušavam da shvatim zašto se ljudi ne trpe, zašto od obične budalaštine nastane paklena svađa. Ne mogu. Nisam naučila da se borim u areni zvanoj net forumi. Doživeh ovih dana da pročitam postove pune mržnje, ružnih reči. Izvinjavala se zato što sam na meti "net mobinga". Ne želim da budem ni žrtva a ni dželat.
Odjavih se sa jednog mesta i ostade mi opor ukus u duši.
Svašta doživeh na tom forumu. Doživeh svašta na još jednom. I guram dalje. Kada mi je teško, obično pišem, a ova osećanja i ove misli želim da podelim sa vama.
Mržnja je osećanje koje obično "jede" one koji mrze a ne one koji su meta mržnje. Mene to jede, možda sam suviše emotivna.
Ne razumem mržnju u običnom životu, onom pravom, a još manje na Internetu.
Više volim da stvaram poznanstva, da gajim prijateljstva nego da se svađam. To ne umem, posebno ne na netu. To ne volim.
Na Internetu stvaramo poznanstva koja mogu, a i ne moraju da postanu prijateljstva. Sve zavisi od osobe do osobe.
Zato ne kapiram čemu onda mržnja, nerviranje, teške reči na tom istom Internetu.
Da li se tako najlakše kanališu negativna osećanja? Možda.
Primećujem da nisam jedina koju ne vole na netu. Mada, ne koristim net da bi me ljudi beskrajno mnogo voleli, a ne poznaju me.
Na jednoj društvenoj mreži na meti napada "mržnje", dobacivanja i sličnih ružnih stvari je i jedan moj dobar poznanik. Novinar. Padaju teške reči na njegov račun a vidim da on ne daje pet para za to. Ili ne pokazuje javno. Rado bih naučila od njega kako da se ponašam u tim situacijama.
Na jednom net mestu postavih pitanje koje ću postaviti vama. Zaista vas molim za iskrene odgovore.
Da li sam zla, grozna, napadna, agresivna, da li sam budala, kreten ili nešto slično? Da li vas gnjavim?
Izvinjavam se ukoliko to radim. Nije mi to namera. I izvinjavam se što je post previše ličan, ali ovo pitanje mržnje, nezadovoljstva, "hajke na pojedinca" na društvenim mrežama i posebno off forumima samo se nameće.

- Tekst napisan ne tako davno..povod bio jedan off topic forum ]]> Mistery http://razbibriga.net/entry.php/979-Mr%C5%BEnja-na-Internetu-na-forumima-i-dru%C5%A1tvenim-mre%C5%BEama http://razbibriga.net/entry.php/906-Se%C4%87anje-04-03-2012-04-05-2012 Fri, 04 May 2012 18:30:20 GMT Stiglo je proleće. Sa terase čujem nečiji smeh, čujem muziku, živahan razgovor, lavež pasa iz komšiluka. Kroz prozor posmatram ljude i automobile... Stiglo je proleće. Sa terase čujem nečiji smeh, čujem muziku, živahan razgovor, lavež pasa iz komšiluka. Kroz prozor posmatram ljude i automobile koji prolaze mojom ulicom. Život teče punom parom. Ljudi žive i smeju se, zaljubljuju, rastaju, sastaju, venčavaju se. Deca se rađaju. U šumi je odavno procvetalo prolećno cveće.
Sve ovo prolazi mimo mene. Vidim i čujem, a ne reagujem. Kada me pitaju kako sam, odgovorim "dobro" a na telefonske pozive ne odgovaram. Izbegavam i kafe i šetnje po kraju. Čak i Skype isključujem.
Danas je tačno dva meseca od kako je zaspao zauvek. Boli današnji dan, kao i onaj pre dva meseca kada sam čula da telo više nije moglo da se bori sa opakom bolešću.
Milion puta sam postavila pitanje "Zašto baš ON" i odgovor nikada nisam dobila. Kažu-sudbina. Kažu-moraš dalje. Kažu-prebolećeš. Kažu..
Imali smo planove, želje, snove, nadanja. Želeli smo da stvorimo porodicu, neki novi posao da počnemo, želeli smo samo da budemo srećni. Sreću je pokvarila dijagnoza. Ništa više nije bilo isto skoro punih pet meseci, od operacije do večnog sna.
Bole reči "NIKADA VIŠE"...Pomislim samo..nikada više neću čuti Njegov glas, neću dobiti slatku SMS porukicu, nikada više neće zvoniti na moja vrata sa rukama punim krem bananica. Nikada više nećemo piti kafu, gledati stare fotografije. Nikada više me neće pomilovati po kosi, nećemo voditi ljubav uz radio "Desetku". Nećemo nikada više šetati po gradu, niti gledati bebe u kolicima zamišljajući kako bi izgledala naša beba. Nikada više me niko neće voleti kao što me je On voleo-niti ću ja više voleti onom ljubavlju kojom sam Njega volela.
Počivaj u miru i znaj da mislim na Tebe i želela bih da se ponovo sretnemo u nekom drugom svetu, u nekom drugom životu
]]> Mistery http://razbibriga.net/entry.php/906-Se%C4%87anje-04-03-2012-04-05-2012 http://razbibriga.net/entry.php/849-POSVE%C4%86ENO-NEKOME Sat, 03 Mar 2012 21:31:05 GMT Neki ljudi uđu u naš život, prođu kroz njega i ne primetimo da ih nema više. Neki drugi ostave neizbrisiv trag u srcu, u duši. Od novembra se pitam... Neki ljudi uđu u naš život, prođu kroz njega i ne primetimo da ih nema više. Neki drugi ostave neizbrisiv trag u srcu, u duši. Od novembra se pitam ZAšTO BAš TI, i ZAšTO BAš SADA? Lagala bih ukoliko bih rekla da te beskrajno mnogo volim, a opet volim te, jer ne bih bila u vezi sa tobom. Sećam se svakog našeg izlaska, šetnji, tvojih dolazaka kod mene...tvojih malih poklona..čokolada koje si donosio..kupio si mi "Drugu Bolenovu kći" za rođendan, pa šolju za nes, punjač za mob..Ulivao si mi sigurnost, dizao iz mrtvila. Smejao se, da bi i mene nasmejao. Pričali smo o svemu. Ove godine planirali posle tvog rođendana da osnivamo porodicu.
Sada si na aparatima i primaš kiseonik, oslabio preko 30 kg. Tako kaže Slađa. Javiće mi se i ostaćemo u kontaktu ona i ja..ipak ti je bratanica.

Poželim da sanjam, da ću se probuditi bar 5 godina ranije...da ću ispraviti greške, da će sve biti u redu. Postoje li ti drugi svetovi i da li tamo ima mesta za nas?

Sve koje volim, ja gubim. Odlazite negde, možda u neki bolji svet, možda da se sačuvate od zla koje vlada svuda. Zašto i ja ne mogu..

Zlato moje, tako sam šaputala na jastuku, zlato, zar moraš...zašto baš TI...

Pucam. Ne mogu da plačem, a možda neću ni kada mi Slađa javi...ne mogu sutra u bolnicu..kako da te pamtim sa aparatima i raznim spravama..sa kiseonikom..i ne možeš da govoriš od nedelje...

Ne znam gde sam, i ne znam šta da radim. Boli me jako. Jako...duša..telo, sve..

Odlutaću, čini mi se i ja u neki svet. Koji to ne znam. Samo da pobegnem od stvarnosti, od sebe, od svih.

Mama je plakala. Deca će plakati, sestra i zet takođe. Vole te. Drag si im.

Da li postoji šansa da se boriš...ili bi to bilo mučenje. Nisi želeo da te vidim slabog i žutog u licu. Ne znam. I ovaj prokleti sneg je kriv. Došla bih, ne bi me oterao..

Nedostaješ mi puno...a mogu da zamislim posle..

Ja više ne znam ko sam, gde sam, šta treba da radim i MRZIM sebe jer ne mogu da plačem.

Volim te..to sada znam..Oprosti ako sam te ikada povredila, nisam namerno, oprosti za greške, oprosti mi..molim te...

Hvala što si moj život ispunio smehom, sigurnošću, nekim čudnim optimizmom.

Ne mogu dalje..Više stvarno ne znam ništa, samo znam da sam odlepila skroz.. ]]> Mistery http://razbibriga.net/entry.php/849-POSVE%C4%86ENO-NEKOME