http://razbibriga.net/blog.php/89-malavelika Forum zabave,druženja i prijateljstva sr Mon, 13 Apr 2026 03:36:15 GMT vBulletin 60 http://razbibriga.net/images/misc/rss.jpg http://razbibriga.net/blog.php/89-malavelika http://razbibriga.net/entry.php/595-od-cetvrtka-do-subote Mon, 14 Feb 2011 12:16:04 GMT Da li me volis?-upitala sam, ne podizuci pogled sa knjige. Uzasno-odgovorio je, ne podizicu pogled sa kompjutera. Stvarno?-upitala sam zacudjeno i... Da li me volis?-upitala sam, ne podizuci pogled sa knjige.
Uzasno-odgovorio je, ne podizicu pogled sa kompjutera.
Stvarno?-upitala sam zacudjeno i okrenula glavu ka njemu.-Jos uvek?
Da, jos uvek.-kratko je odgovorio, sigurnim glasom, i dalje gledajuci u racunar.
To je bilo u cetvrtak.
Danas je subota, a koferi stoje u predsoblju. Spakovani.
Koferi su zajednicki. U koferima su sve stvari njegove. Kofere sam spakovala ja.
I zasto sada osecam kao da je posred mene proslo celicno secivo, cunami talas neverovatnog bola, zemljotres prilicne jacine koji je porusio sve male i velike sobe moga srca u kojima smo ziveli i disali zajedno? Zasto sam uplakana, zasto se osecam kao da nikada vise necu moci da govorim, da se smejem, da ljubim poljupcima od kojih mislis da umires, da spontano smestim svoju ruku u neciju, da sapucem „volim te, volim te” iako spava i ne cuje me, zasto ne mogu da nateram noge da napravi korak, da izadju iz stana, pre nego neko, neko-ON, po kofere dodje? Zasto imam zelju da domestosom oribam sve uglove svog, do cetvrtka naseg, stana, da sva leta u kojima su se dogodile sve vazne nase stvari zamutim u svom secanju, da sve zajednicke godine oslikane sareno pretvorim u crno i belo, da ih prebrisem, precrtam, izbelim do nevidljivosti, kad vec nisam umela da ih izglacam do viskog sjaja srebra? Sve sam sama uradila-sve sam sama pitala, shvatila, osetila, odlucila, uradila, spakovala. Sve sama osecam sada. Od sada. Sama.
To je bilo u cetrvrtak. Danas je subota. Sta se dogodilo? ]]> malavelika http://razbibriga.net/entry.php/595-od-cetvrtka-do-subote http://razbibriga.net/entry.php/594-san Mon, 14 Feb 2011 10:34:59 GMT Jutros sam se probudila sa onim mucnim osecajem nemira koji nam donose odredjeni snovi, a kojih u prvi mah i ne mozemo da se setimo. Sanjala sam... Jutros sam se probudila sa onim mucnim osecajem nemira koji nam donose odredjeni snovi, a kojih u prvi mah i ne mozemo da se setimo. Sanjala sam tebe, i u snu te nisam volela. Kakva ironija.
I, evo me sada, kuckajuci stapom premeravam ovu betonsku stazu u kockici zelenila zvanoj park. Imam 65 godina i stap sam pocela da koristim prosle godine. Imam 65 i jos uvek zivim u onom danu od pre 35 godina.
Moja cerka ima 30 i ne zna kako je to biti ostavljen. Jos je niko nije oglodao do kostiju i njen smeh nije zatrovan gorcinom poput mog. Moja cerka ima vec 30. Toliko sam imala ja kada sam tebe ostavljala.
Ovih te noci sanjam i jednog od ovih dana cu saznati da ne postojis vise na ovome svetu. I, ne znam da li cu tada prestati, ili konacno poceti da disem. ]]> malavelika http://razbibriga.net/entry.php/594-san http://razbibriga.net/entry.php/593-nesto-sasvim-licno Mon, 14 Feb 2011 10:34:14 GMT Samo ponekad dozvolim sebi da zamislim kakva bih bila, da sam sa tobom. Zamislim da su to tvoje ruke što u mraku vršljaju po mome telu, bez zadrške,... Samo ponekad dozvolim sebi da zamislim kakva bih bila, da sam sa tobom. Zamislim da su to tvoje ruke što u mraku vršljaju po mome telu, bez zadrške, sigurne da je moja koža njihova. Samo ponekad u mislima ponovo popijem sa tobom ono belo ostrvsko vino, dok mi se kosti rastapaju pod tvojim pogledom, pričajući sve dok se Sunce ne pojavi nad kritskim morem...i setim se one noćne voznje od Atine do pirejske luke, gde sam pod milionima zvezda drhtala kože naježene, jer stojiš na 10 cm od mene, a ja još uvek nemam prava da te dodirnem, jer ti si to što jesi, a ja sam samo...obična ja...Samo retko dozvolim sebi da pomislim na onu prvu zajedničku noć u Berlinu, dok te gledam u oči i puštam da samo milimetar, po milimetar, lagano prodireš u mene...
...i na ono veče kada sam ti pokazala Kalemegdan, i kada si me poljubio po prvi put pred svim tim radoznalim ljudima, i kada, konačno, oboje nismo merili koliko bi taj poljubac mogao da promeni naše živote.....i na ono rano jutro u Lisabonu, dok te sa prozora gledam kako sedaš u taksi i odlaziš, a ja počinjem da pijem, viski koji mrzim, ali od koga znam da ću se napiti dovoljno da konačno mogu da zaspim...
A, baš kad se osetim hrabra, dozvolim sebi da ponovo proživim onaj dan, čitav, od jutra do večeri, kada sam otkrila koliko suza čovek ima u sebi, i koliko dugo može da ih čuva.....i setim se kako sam pod tušem plakala bez suza i glasa, dok me je gomila prijatelja čekala u sobi pored...i kasnije, kako se smejem i pričam sa tim istim ljudima, a u sebi vrištim “vi me ne poznajete, jer da me poznajete ne biste me voleli...”....i kako gledam svog zvaničnog muškarca, tako ****no ponosnog što sam njegova, a kako ja, konačno, sasvim jasno mogu da izvagam koliko sam tvoja...
I samo retko ponovo poverujem u sve one nežne reči koje si mi šaputao na jeziku koji ne poznajem, dok me učiš kako se kaže “ljubav”, i “prijateljstvo” i “mudrost”, a potom odslušam sve one ozbiljno izgovorene na jeziku koji razumem, i kojima ne verujem...
Zaista samo ponekad sebi dozvolim to malo, sasvim lično samoubistvo.... ]]> malavelika http://razbibriga.net/entry.php/593-nesto-sasvim-licno http://razbibriga.net/entry.php/574-o-starosti Sun, 30 Jan 2011 21:39:55 GMT Star sam. Staro mi je telo, stari su mi misici, kosti i krvotok, staro mi je srce, stari su mi centri za emocije u amigdalama i hipokampusu. Idem... Star sam. Staro mi je telo, stari su mi misici, kosti i krvotok, staro mi je srce, stari su mi centri za emocije u amigdalama i hipokampusu. Idem ulicom ponekad i uopste ne primetim kad pored mene prozuji sivi kamion crvene boje. Seda mi je kosa, tesko secem nokte i obuzima me staracko slepilo za sve tudje potrebe.Star sam i nikakva hemija tu vise ne moze pomoci. Zivot je kocka, to sam tek nedavno shvatio. Bio sam uveren da se to meni nece desiti....jurio sam nepropisnim brzinama svojim kabrioletom svim putevima ovog sveta, popusio milione cigareta iz svoje srebrne tabakere, grabio morskim makadamima vecito pijan, ali nista...nista se nije dogodilo, iako su sva nepisana pravila zivotnih rizika i sve klauzule svih svetskih kompanija za osiguranje zivota upozoravale upravo na to. Sve sto vam pricaju je cist marketing, ja da vam kazem. Jer, ako imate tu nesretnu sudbinu da dozivite starost poput moje, sta god da radite, da to sprecite, nece vam pomoci. ]]> malavelika http://razbibriga.net/entry.php/574-o-starosti http://razbibriga.net/entry.php/573-igra-15 Sun, 30 Jan 2011 21:35:56 GMT Tacno je da je u prvom trenutku on za mene predstvaljao samo izazov. Deset godina stariji, eminentno ime u krugovima u kojima smo se oboje kretali, a... Tacno je da je u prvom trenutku on za mene predstvaljao samo izazov. Deset godina stariji, eminentno ime u krugovima u kojima smo se oboje kretali, a uz to moj profesor, stavka koja je u startu cinila tu igru pomalo zabranjenom, samim tim i uzbudljivijom. Secam se da sam mu se to prvo vece priblizila nekulturno blizu u trenutku rukovanja, samo da bih osetila kako mirise, a onda se udaljila brzo i naglo, jer mi je mnostvo leptirica zaplesalo svuda po kozi, samo od njegovog glasa kojim je izgovorio moje ime, jezikom nenaviklim na nasa imena. Zuto sunce je tonulo kroz moj pogled, sasvim malo omamljen od vina, a sasvim mnogo od njegove ruke koja je bezobrazno i bezobzirno igrala po naslonu moje stolice, a nije htela da me dodirne. Bezobrazna ruka, bezobrazni prsti. Tacno je da je u pocetku sve bio izazov, i za njega, i za mene. Ali, od trenutka kada me je odveo do ogledala u svojoj sobi, postavio ispred sebe i naterao me da gledam sve sto mi je potom uradio, od pocetka do kraja, da gledam i da nijednom ne zazmurim u pokusaju da uzivanje ucinim manje stvarnim, od tog trenutka izazov je postojao samo u pokusaju da tog coveka ne volim do kraja zivota. ]]> malavelika http://razbibriga.net/entry.php/573-igra-15 http://razbibriga.net/entry.php/571-igra-slusanja Sun, 30 Jan 2011 21:31:53 GMT Volim da citam izmedju redova, oduvek sam u toj igri pronalazila mnogo vise, no u onome izrecenom usnama, ili napisanog recima. Citajuci na taj... Volim da citam izmedju redova, oduvek sam u toj igri pronalazila mnogo vise, no u onome izrecenom usnama, ili napisanog recima. Citajuci na taj nacin, covek lakse poveruje u bajke, zena narocito. Vremena imam na pretek, to mi dozvoljava da iz tog neizrecenog izvucem nekoliko varijanti, i obradim u duhu i stilu osobe sa kojom komuniciram, a onda izaberem onu koja mi u datom trenutku najvise odgovara. Jednom je neko zlobno primetio da, ukoliko svu svoju paznju, ili bar njen veci deo, posvetim tom neizrecenom, nece mi ostati dovoljno snage da ono izreceno i napisano shvatim i prihvatim. "Naravoucenije je mala", rekao je, "da vise slusas sta ti se govori, a da manje umisljas sta ti je receno". No, sta muskarci uopste i znaju o govoru i slusanju? Oni ne umeju da cuju ni ono sto im se kaze, a kamoli ono sto im se precuti. ]]> malavelika http://razbibriga.net/entry.php/571-igra-slusanja http://razbibriga.net/entry.php/570-igra-13 Sun, 30 Jan 2011 21:29:49 GMT “Nemam vise sta da te pitam”-rekao sam joj u nedelju, i u tom trenutku sam malkice zaista tako i mislio. A, mozda i nisam bas tako mislio, mozda sam... “Nemam vise sta da te pitam”-rekao sam joj u nedelju, i u tom trenutku sam malkice zaista tako i mislio. A, mozda i nisam bas tako mislio, mozda sam malo ostrasceno reagovao na njeno odbijanje da neke tajne podeli sa mnom. Iskreno, ja nekada nisam bas siguran da nesto mislim, ili ne. A, Bog mi je svedok da i ono sto mislim ima rok trajanja kao krofna sa eurokremom u rukama adolescentkinje koja pati od obesity sindroma. Sve u svemu, rekao sam to. Cak sam bio i nasmejan u tom trenutku. Medjutim, nakon nekog vremena sam poceo da se osecam pomalo tuznjikavo, kao da je upravo zavrseno nesto sto nije ni zapoceto kako treba. Sigurno ste nekada iskusili taj osecaj, ume da bude prilicno gadan, priznajem.
Pogledao sam kroz kuhinjski prozor, tamo je, kao i svih prethodnih nedelja, na repertoaru bila pozna jesen. Odlucio sam da razmrdam svoj ruznjikavi habitus i malo prosetam svoje promrzle prste na guzama devojaka stisnutih u gradskom prevozu. Obicno mi to pomogne da se osetim bolje, to njihovo toboze uvredjeno meskoljenje, a u stvari se bolje namestaju pod moju ruku.
Strcao sam niz ste*****te na ulicu i na obliznjoj trafici kupio svoj omiljeni casopis “Zona sumraka”. Za 13. decembar je najavljen, ko zna koji po redu, smak sveta. Smatram da to i ne bi bilo tako lose, mozda je i vreme da sa ove jadne planete nestanu svi kreteni poput mene, i sve one zene koje se na te kretene loze.
Elem, nastavio sam da svojim nezgrapnim korakom skakucem po ulici, kada je pored mene prosla jedna, bas onako ful zgodna, cica. Iskezio sam se, svojim uobicajnim osmehom za te prilike, kada me je jedna misao pogodila pravo u srce. U stvari, vise je to bio osecaj, a ne misao, a radilo se o tome da sam doticnu gospodjicu primetio vise iz navike mojih ocnih jabucica da automatski skrenu pogled ka bilo kome ko ima obim grudnog kosa veci od 90 cm, a manje iz cistog uzivanja. “Sta li se sa mnom to desava?”-pomislio sam, i to mi je vratilo onaj mucni osecaj od jutros, koji sam imao dok sam razmisljao o onome sto sam joj rekao i dok sam preracunavao da li sam trebao da kazem to sto sam kazao. ]]> malavelika http://razbibriga.net/entry.php/570-igra-13 http://razbibriga.net/entry.php/569-lice-i-nalicje Sun, 30 Jan 2011 21:29:11 GMT Naravno da svaka prica ima svoje nalicje, dovoljno sam pametan da verujem u to. Znam da zavodljiva mekoca njene haljine od satena ima malo manje... Naravno da svaka prica ima svoje nalicje, dovoljno sam pametan da verujem u to. Znam da zavodljiva mekoca njene haljine od satena ima malo manje podantnu, sinteticku postavu, znam da lakoca sa kojom ce je skinuti preda mnom, uskoro, ima svoju mnogo tezu podlogu, u onom njenom drugom, za mene nevidljivom, zivotu. Takodje, duboko verujem da i ona, poput mene, ima neki svoj interes kojim opravdava ovo intenzivno odstupanje od sopstvenih pravila sopstvene igre. Meni, licno, viza za prelazak tih smesnih granica koje zene cesto postavljaju, nikada nije ni trebala-volim da koristim neobelezene, ilegalne, predstvnicima zakona nebranjene, sumske granicne prelaze. Obicno cak i na trenutak perverzno zastanem na korak od ivice, nekada zato sto mi je bilo interesantno samo to, da do ivice dodjem, a nekada je pustim da veruje da mi nije toliko stalo da granicu zaista i predjem, pustim je da pomisli kako ona to zeli cak vise od mene. O, svaka se bas upeca na to, ma koliko pametna bila. Uostalom, kolicina pameti cesto odredjuje dubinu pada, nasuprot uvrezenom misljenju da inteligentni ljudi nisu sposobni za strast. Naravno da ce sad neko zlobno da primeti da i ova moja prica ima svoje nalicje, i to je istina, ali moje nalicje je mnogo jednostavnije od onoga sto mnoge misle i cime vole da se bave u besanim nocima - naime, ja samo ne znam sta hocu, ja sam samo malo vise zasicen, no radoznao i malo vise svoj, no sto mogu biti neciji. Samo to. ]]> malavelika http://razbibriga.net/entry.php/569-lice-i-nalicje http://razbibriga.net/entry.php/567-hajde-potrci%21 Sun, 30 Jan 2011 21:26:24 GMT Osecam da ce mi ovo biti poslednje trkanje u zivotu, ono na predaju, ili smrt. “Hajde, stigni me”, molim u sebi i smejem se u nadi da ce zaista tako... Osecam da ce mi ovo biti poslednje trkanje u zivotu, ono na predaju, ili smrt. “Hajde, stigni me”, molim u sebi i smejem se u nadi da ce zaista tako biti. Moj smeh odjekuje po praznim sobama mog srca, koje su nekada ugostile neke davne muskarce, ali su ociscene i provetrene u ocekivanju novog stanara. “Hoces da budemo drugari?”-dovikujem mu dok trcim i dok se smejem, “podelicemo nagradu na kraju....hoces li?” I, okrecem glavu, da vidim koliko mi je blizu i shvatam da se smeje, i da smo vec drugari i da samo sto me nije stigao...i uhvatio. ]]> malavelika http://razbibriga.net/entry.php/567-hajde-potrci%21 http://razbibriga.net/entry.php/566-Lisabon Sun, 30 Jan 2011 21:25:33 GMT Za nostalgiju mi je uvek trebalo tako malo, za srecu uvek tako puno. Nemam pojma zbog cega je to tako, ali svakako znam da tvoj odlazak onoga jutra... Za nostalgiju mi je uvek trebalo tako malo, za srecu uvek tako puno.
Nemam pojma zbog cega je to tako, ali svakako znam da tvoj odlazak onoga jutra nije bio bas najbolja podloga za dobro raspolozenje. Lisabon jeste lep, sve te kaldrmisane, uske ulice, miris okena u junsko popodne, fado koji dopire sa visokih prozora, nebo, koje sam tako plavo vidjala jos jedino u tvojoj zemlji, sve divno i predivno, ali ipak nisam imala gde da spustim i zadrzim pogled, nakon onog trenutka u kome smo nas dvoje prestali da postojimo. Neko kaze da je citava nasa sudbina zapisana u zvezdama u trenutku kada dodjemo na ovaj yebeni svet, ali to je cista glupost. Samo nas je tvoja i moja resenost da ne prepoznamo ljubav dovela dovde, samo cisto, obesno uverenje da uvek moze ponovo i da ce uvek biti drugih, gura ljude preko ivice nakon koje nema nastavaka. ]]> malavelika http://razbibriga.net/entry.php/566-Lisabon http://razbibriga.net/entry.php/565-sunce-i-mrak Sun, 30 Jan 2011 21:23:09 GMT Tog leta u Grckoj su mi obraze poljubile suncane pege. Koza mi je dobila onu nijansu koju obozavam na sebi, a koja je terala muskarce da se ponude da... Tog leta u Grckoj su mi obraze poljubile suncane pege. Koza mi je dobila onu nijansu koju obozavam na sebi, a koja je terala muskarce da se ponude da mi ponesu kofere. Oci su mi bile zelene, poput nedozrelih maslina na ostrvskim granama. Bila sam nasmejana, bila sam probudjena. Osecaj da je zivotarenje prestalo, a zivot poceo je huktao u meni poput usamljene sove u mracnoj, dubokoj sumi. Plutala sam satima na ledjima u avgustovskoj, a potom u septembarskoj kritskoj vodi, ali su mi u ocima vec sijale januarske zvezde. Zvezdu do zvezde u beskrajnom svemiru mog treperenja je upalio, a potom ugasio. Ali, na mrak se covek navikne lakse no sto misli. ]]> malavelika http://razbibriga.net/entry.php/565-sunce-i-mrak http://razbibriga.net/entry.php/562-Budimpesta Sun, 30 Jan 2011 21:15:58 GMT Trebalo mi je iskustvo ponovnog hodanja kroz grad u kome si me prvi put poljubio. Trebao mi je kraj, koji bi za mene znacio zivot. Na srecu, dobila... Trebalo mi je iskustvo ponovnog hodanja kroz grad u kome si me prvi put poljubio. Trebao mi je kraj, koji bi za mene znacio zivot. Na srecu, dobila sam ga, iako je nikad bila rec koja me je zaustavljala uvek kada sam pokusavala da budem sretna nakon tebe. Naravno, grad je pruzao sasvim drugaciju sliku sada, iako je ponovo bio januar. To je mozda bila novost, iako pomalo ocekivana. Kameni lavovi su stajali na svom mestu, Dunav je skoro isto mirisao, ali je grc u meni, pri pogledu na Art'otel bio toliko razlicit od onog neopisivog treperenja pre nekoliko godina. Nisi mi nikada dopustio da se razocaram u tebe, i zbog toga sam te toliko mrzela, ali sada sam knjigu zatvorila i bez te, nekada tako neophodne, mrznje. Nisi mi nikada dopustio da se razocaram u tebe i sada te zbog toga toliko volim. I, toliko jedva cekam da te kroz par meseci konacno, i opet, sretnem, da ti stavim ruku na obraz, pogledam te i kazem "nisam vise tvoja". ]]> malavelika http://razbibriga.net/entry.php/562-Budimpesta http://razbibriga.net/entry.php/561-biti-zivotinja Sun, 30 Jan 2011 21:14:37 GMT Od pamtiveka je mogucnost da se ide ulicom u kojoj nema dovoljno svetlosti unosila strah medju decu, zene, muskarce kojima ima sta da se ukrade i one... Od pamtiveka je mogucnost da se ide ulicom u kojoj nema dovoljno svetlosti unosila strah medju decu, zene, muskarce kojima ima sta da se ukrade i one onemocale. Ali, to nikada nije bio slucaj sa mnom. Jer, ja sam jedna olinjala, crna, matora macketina, koja se bas nicega vise ne boji. Uostalom, sta mi se moze desiti? Necija noga ce me mozda malo sutnuti u prolazu, neki, pomalo drcni, ljutiti dzukac ce pojuriti (uzaludno) za mojim dupencetom, neki auto ce me mozda poslati na zasluzeno spavanje. A, opet, mozda se zadesi da bude i neki divan, suncani dan, kada leptiri bezumno hitaju medju moje sape i u moj zagrljaj. I, recite, zar onda nije vredno rizika, to moje vrduckanje kroz stare, uske, zamracene ulice?
************************************************** ***************************
Ja sam neverovatna mazulja, samo kreten moze to da ne vidi vec na prvi pogled. Svako pametan zna sta mu je ciniti sa mnom cim uhvati moj umiljati pogled i dodirne moju vlaznu njuskicu. Sasvim obican dan, vetrovit i hladan, mogu da ucinim neverovatnim, mekim i toplim, samim tim sto podmetnem svoje dupence pod neciju raspolozenu ruku, i dopustim da miluje moje krzno. Moj ***** je, priznacu vam, pravi virtuoz u mazenju, prsti su mu mirisljavi, ali ne flasirano, vestacki...mirisu vise na nesto prirodno, pomalo ostro, a ipak barsunasto i divno, na nesto poput sveze morske skoljke. Kad me tim svojim prstima dodirne, kroz dlacice mi prostruji elektricitet, pocnem da se umiljavam i predem, bas kako i prilici jednoj maloj, slatkoj maci. ]]> malavelika http://razbibriga.net/entry.php/561-biti-zivotinja http://razbibriga.net/entry.php/560-potrebe Sun, 30 Jan 2011 21:13:58 GMT "Tebi treba jos jedno dete"-kaze moj muz, nagovarajuci me.
"Tebi treba jedna dobra prevara"-kaze, smejuci se, moja bivsa ljubav.
"Tebi treba da naucis da cenis to sto imas"-kaze moja najbolja prijateljica.." treba ti da osetis pretnju, treba ti nesti poput igle koja ce te bocnuti i pustiti malo krvi iz tog tvog savrsenog, malog zivota."
"Tebi treba jedna olovka, dooobro naostrena olovka, koja ce trajati dovoljno dugo da mozes da napravis spisak stvari neophodnih za srecu, a koje vec imas"-kaze moj brat, ljutito odmahujuci glavom.
"Tebi treba da se malo smiris, znas!"-vice moja mama.."da se manje bavis svojim poslom, svojim putovanjima, svojim besmislima, a vise svojom porodicom!".
"Maco, tebi treba jos jedan orgazam, jedan jak, jak, ljubavni zanos"-kaze moj ljubavnik..."hajde, vrati se u krevet..."
A, ja se pitam, kako to da svi oni, koji me, u sustini i ne poznaju, znaju tako dobro sta je to sto meni treba, a ja, ja koja najbolje sebe poznajem, nikada nisam znala to.
A, mozda meni treba samo jedno malo suocavanje? ]]> malavelika http://razbibriga.net/entry.php/560-potrebe http://razbibriga.net/entry.php/559-crtice Sun, 30 Jan 2011 21:10:41 GMT Ponekad, istina retko, a sa godinama sve redje, se dogodi da susretnem neciji pogled. Naravno, ne govorim o obicnom pogledu, o prostom ukrstanju... Ponekad, istina retko, a sa godinama sve redje, se dogodi da susretnem neciji pogled. Naravno, ne govorim o obicnom pogledu, o prostom ukrstanju putanje necijeg i mog oka, vec o istinskom prepoznavanju kroz pogled, koje je tako retko izmedju muskarca i zene. Na trenutak u meni zatreperi neizvesnost, i pitanje "da li sam u pravu, da li je i on "pogledao" u mene bez onog iskonskog srama, tako normalnog i uobicajnog, a nepotrebnog u nasim susretima"? Osetim drhtaj i kad je odgovor potvrdan, i kad je odrican. Razmisljam kada sam poslednji put uhvatila ovakav neciji pogled, i shvatam da su prosli meseci od tada, mozda i citava godina.

************************************************** ***************
“Mrzim te, mrzim te”..sapucem u sebi, i samoj sebi, ponekad, kada osecaj da si me ti namerno i vrlo temeljno doveo dovde prevagne nad racionalnim sagledavanjem stvari. No, savrseno dobro znam da je to laz namenjena mojoj savesti i mom samosazaljenju. Uvek sama sebe dovedem do tacke u kojoj me je strah da se pogledam iznutra. A, zbog cega, molicu lepo? Iz ciste male dosade....Eto..priznala sam. I, sta sad? Da li me to cini blizom tebi, ili smo jos uvek suvise daleko za pravu razmenu pravih reci?

************************************************** ***************
Muskarce delim u nekoliko kategorija:
-naivni od mene ocekuju da im skuvam supu, i da ih sa istom sacekam, cim ih prvi put slazem da ih volim
-romanticni, da im nakon prve zajednicke noci na jastuku ostavim poruku "vidimo se", iako se sa razlogom plase da me vise nikada nece videti
-oni glupi, koji sa mnom postupaju kao sa zdrebetom, zele i da me miluju i da me ukrote, iako znaju da u ovom drugom nema neznih, vec samo grubih i odlucnih pokreta
-iskusni, oni koji znaju da je zena ornament, satkan od nemerljivog broja opscenih, naivnih, slatkorecivih fantazija, koje treba srusiti do temelja, cim se uzmogne
Svi se oni, pre, ili kasnije, nadju u mojoj kolumni, koju redovno objavljujem u psihijatrijskom zurnalu, pod naslovom "sitne prepreke na putu ka uspehu i kako ih se resiti"

************************************************** ****************

Mudrost je znati kada ono sto je naizgled poraz i ono sto naivni zovu bekstvo predstavlja pobedu. Kada savest ne dozvoli da se nevinost istopi pred gorcinom koja neminovno usledi nakon poraza, koji je opet nekome pobeda i obrnuto, onda se moze govoriti o dobitku cija vrednost se moze odrediti samo izmerenim gubitkom. No, sve je to matematika za dokone, sto bi rekla moja pokojna baba.
************************************************** ****************

Naravno da me je strah. Koga ne bi bilo strah od onoga sto me ceka i sto ce, znam, neminovno, uslediti? No, izabrala sam dobar trenutak, osecam. Subota je, moj omiljeni dan, toplo je, ali ne preterano, decembarsko sunce se na vrlo nepristojan, ali temperaturno divan, nacin izgrlilo sa oblacima. Pomalo se kolebam, ali svi kazu da je to sasvim uobicajno i normalno. Gledam okolis, nigde nikoga, kako i treba da bude. Litica, nebo, ptice, strah i ja. Uvlacim poslednji dim i cizmom sa 8 cm visokom stiklom gazim jedan beli, zenstveni opusak. Oduvek sam zelela da vidim kako izgleda leteti, makar na minut. Poletecu danas, sada, a oprostaj od Boga cu traziti sutra, kada ga sretnem. ]]> malavelika http://razbibriga.net/entry.php/559-crtice