http://razbibriga.net/blog.php/993-mikili Forum zabave,druženja i prijateljstva sr Sat, 11 Apr 2026 07:19:33 GMT vBulletin 60 http://razbibriga.net/images/misc/rss.jpg http://razbibriga.net/blog.php/993-mikili http://razbibriga.net/entry.php/847-Umesto-razgovora Tue, 28 Feb 2012 17:36:29 GMT Zelis drugarsku pricu?dobio si je.zasto se cudis,cemu ta neverica,lazna veselost i bezbriznost u glasu?verovao si da je to samo maska,da ces kad... Zelis drugarsku pricu?dobio si je.zasto se cudis,cemu ta neverica,lazna veselost i bezbriznost u glasu?verovao si da je to samo maska,da ces kad cujes glas znati.pa eto,sad znas.Kako je bilo,da se prisetimo.Uvek su me doticali sarmeri.nije bitno kako izgledaju,ko su..u stvari,totalno mi je nebitno..pre svega sam osoba koja je uvek cenila rec.duhovitost,sarm,inteligenciju,mogucnost da znas o cemu pricas,individualnu snagu,pre svega kada je neko licnost.I osetila sam varnicu prepoznavanja,ono nesto sto izmedju dve osobe struji,ono kad se smejemo istim stvarima,kad zavrsavamo misao,kad se lagano peckamo i prepucavamo..ono kad se dohvatimo po pitanju musko zenskih odnosa,kad se zabarikidiramo na pocetnim pozicijama,ono kad me razbesnis pa ti kazem-mamlaze-,a ti fingiras zestoku ljutnju,pa cujem tvoje-pazi na recnik-.i onda moje izvinjavanje,jer sam se ujela za jezik istog sekunda kad sam izgovorila,i onda tvoje,pa nisam ni dugo bio ljut,znam da si iskrica kad se razbesnis.
I lepo sam ti rekla,ne obecavaj ono sto ne mozes,ne cini da se osetim onako kako ne treba ako je ovo za tebe igra..ali ko ce muskom egu zabraniti da proverava svoju snagu,sposobnosti,kad mu je hrana da proveri koliko moze daleko pre nego sto se zaustavi?I onda si krenuo u povlacenje,sa sve pozivima na svoju principijelnost,koje si se eto prisetio,na osecajnost,na grizu savesti..
Smucilo mi se..pa sam ti dala odstupnicu,zestoko sam te tresnula bas po toj sujeti,onako drsko,nimalo laskavo,tek toliko da imas razloga da umuknes.
A onda izvinjenja,trabunjanje o tome kako razumes,kako zelis da budemo drugari,povremeno bockanje uz pitanje sta radim,zelja da znas da li je proslo.pa,proslo je.sreca pa sam na vreme shvatila da gajim iluziju,da samo pokusavas da se malo nadises vazduha dok ti je ogrlica oko vrata labava,da ce ti odmah potom biti stegnuta.i sta ti ja mogu sto te previse steze,sam si kriv,a i navikao si,prema tome,uzivaj.
Ali ,nisi verovao,ne dok nisi cuo..e eto,tako ja pricam sa drugarima,zvanicno,pristojno,ljubazno odgovorim na pozdrav,raspitam o zdravlju,propratim sa par-da,da- i izvinem se jer zurim.A ti,vezbaj dalje,verujem da ce tvoja sujeta uskoro naci drugi izazov. ]]> mikili http://razbibriga.net/entry.php/847-Umesto-razgovora http://razbibriga.net/entry.php/810-Rec Thu, 05 Jan 2012 21:31:27 GMT Zvoni mi telefon dok lagano obilazim gondole u marketu.Ne gledam broj ,nikada,samo se javljam,iz navike.Kod drugog -halo- na koje ne dobijam... Zvoni mi telefon dok lagano obilazim gondole u marketu.Ne gledam broj ,nikada,samo se javljam,iz navike.Kod drugog -halo- na koje ne dobijam odgovor,shvatam da si ti.Cutis i cekas...Koliko je sad sati kod tebe,nocna ptico,pokusavam da ti na prepad izvucem rec.Kod tebe je sad leto,cujem klimu kako radi,cujem zvuk upaljaca dok palis cigaretu,cujem kako lagano ispustas dim..
I pocinjem da ti pricam,kao uvek kad zoves tako..kako je vreme,sta sam radila ovih meseci dok se nisi javljao,kako sam se osecala,sta sam citala,ko me nervira,cemu sam se smejala..smejes se i ti,tiho, ali ja vidim kako si zabacio glavu,vidim smesnice na tvom licu,vidim kako skupljas oci dok se smejes...pricam ti za Duleta,za ono sto mu se desilo,cujem kako ti srce kuca od uzbudjenja,cujem da nesto pada,srusio si nesto od besa,stezes telefon grcevito,i ja se nadam,odjednom se tako nadam da ces nesto reci,bar opsovati..
Trenutak je prosao,znam,iskontrolisao si se...nastavljam dalje,pricam ti koga sam srela,ko me je zvao,pricam ti sta se desava u zemlji,koju muziku slusam,pricam ti koliko sam puta preslusala sve pesme koje ti volis,pricam kako pojacam kad cujem neki narodnjak koji ti volis,kako me cudno pogledaju i pitaju -od kad ti ovo slusas-..Pricam ti stalno da prestanes da drzis tu glupu rec koju si dao,da neces vise progovoriti sa mnom,pricam kako je bez veze sto i ja drzim rec koju sam dala ,da cu ti dozvoliti bar toliko da uvek nosis boju mog glasa u secanju...
Salim se s tobom,provociram te,kazem ti da sve duzi su intervali u kojima me zoves,i onda stajem zaprepasceno,cujem svoj glas,snimio si,prekidas,pustas ponovo..shvatam..slusas ovo sto ti pricam svaki dan..Gutam knedlu dok mi se u uglovima ociju skupljaju suze,ali nastavljam dalje..Pricam ti sve cega se setim,kako se okrenem za nekim kad osetim parfem u prolazu kao tvoj,kako mirisem cep od prazne flasice mirisa za kojim si ludovao i koji vise nikad ni za koga nisam stavila,pricam kako je crveno opet u modi,ali da one crvene cizme ne nosim vise..pricam i nadam se da iz toga shvatas koliko mi nedostajes.A onda zacutim,i cujem u daljini,tiho,zvuke one pesme koju volis.Razumeo si,nedostajem i ja tebi.Odslusamo zajedno samo refren i onda lagano spustam slusalicu...do sledeceg poziva.
]]> mikili http://razbibriga.net/entry.php/810-Rec http://razbibriga.net/entry.php/802-Drugari Fri, 23 Dec 2011 21:44:45 GMT Imas li minut,pitas?imam..ma imam i pet..a onda se nas razgovor oduzi..traje satima.O cemu pricamo tako dugo?o zivotu,sta nas muci,tisti,sta smo... Imas li minut,pitas?imam..ma imam i pet..a onda se nas razgovor oduzi..traje satima.O cemu pricamo tako dugo?o zivotu,sta nas muci,tisti,sta smo kuvali,sta smo radili..neke uobicajene stvari...smejemo se jer pojedine reci izgovaramo drugacije,mekse..neke zvuce bezazleno,nekima dajemo dvostruko znacenje..pa se kikocemo kao klinci..ponekad stanemo,ponavljamo do besvesti-i kako si mi-..u stvari bi pitali nesto drugo,u stvari ne zelimo da prekinemo vezu,jos bih ti slusala glas,i ti moj..
veceras zvucis mekse,umes da kazes,jao kad se setim prvog razgovora i ledene hladnoce,distance,pomislio sam-margaret tacer-,boze kakva je ovo osoba..a gle sad,tako mazna,mekana nota..kako je moguce da ste obe ti..opet se smejem..ma sve mi smesno..
smesno mi kad naglasavamo jedno drugom da smo samo drugari,da drugarski pricamo,a opet,drugari ,podrazumeva se,mogu o svemu otvoreno da pricaju..
volim kad te dovedem u nepriliku,kad ostanes bez teksta,kad te u sred neceg ozbiljnog sto ti se desilo na poslu pitam-sta imas na sebi-...a ti stanes..molim..pa distanca..pa onda smeh-koja si ti..jesam li dosadan?
nisi,naprotiv,prija mi sto me ususkavas u krevetu pricom,smehom,tebi prija moja veselost,duhovitost,izvrtanje reci..prija ti sto ti u nekim stvarima protivrecim,za neke te razumem...osecam tvoju potrebu za nekim s kim ces neobavezno procaskati,ko ti nece zameriti...i drago mi je zbog toga.
jer,mi smo drugari. ]]> mikili http://razbibriga.net/entry.php/802-Drugari http://razbibriga.net/entry.php/776-Ljubomora Mon, 14 Nov 2011 20:19:52 GMT Ljubomorna sam .Kakvo je to grozno osecanje.Skupi ti stomak,stegne zube,osecas bes,nemoc,zelju da udaras,razbijas..Nisam je do sada osecala.Uvek mi...

---

Ljubomorna sam .Kakvo je to grozno osecanje.Skupi ti stomak,stegne zube,osecas bes,nemoc,zelju da udaras,razbijas..Nisam je do sada osecala.Uvek mi je bilo cudno kad su pricali o njoj,smeskala se ,slusala s nevericom kad joj pripisuju pojedine postupke,odmahivala glavom.Kazu-muskarac je ljubomoran kad voli,zena kad ne voli-,ako je verovati tome ja ne volim.Pa ipak ja mislim da ga volim.Kazu ljubomora je odraz nesigurnosti,kazu ljubomora je izraz posesivnosti.Kazu,ljubomora je bes koji osecas kad gubis nesto ciji mislis da si vlasnik,kazu ona je unistitelj,razarac.
A ja nisam nista od toga.Samo ga volim.Onako iz daljine ga posmatram,osmehnem mu se,pozdravim ga,nasalim se,ponekad pitam za neki bezazleni savet.On uzvrati,isto s osmehom,odgovori na salu,na poneki dvosmisleni komentar koji nam se provuce,savete mi izdeli opsirno,objasni do tancina,ljubazno otpozdravi i gleda.Smeje se mojim salama ,komentarima kada smo u drustvu,ma odlicno se dopunjujemo,ume da se nadoveze,da doda...i tada osetim kako struji izmedju nas neki nevidljivi fluid,nesto zapucketa,i onda slucajan susret ociju i vec smo odskocili za korak unazad.Vec neko ustaje i odlazi,mora,ima obaveze..
I onda me svaki njegov podeljeni osmeh nekoj drugoj presece preko stomaka,svako naginjanje prema njoj tera da se namrstim,svaki dodir za nadlakticu dovede do stiskanja zuba,svaka sala koju podeli s drugom izaziva kod mene kreveljenje,kiseli osmeh,svaka duhovitost kod mene probudi zajedljivost,svaki pokusaj da me u tom momentu ukljuci u razgovor tera me na ironiju...
I onda me zaboli kad prokomentarise moju grubost,kad ustanovi da -smo danas posebno ranjivi-,kad ,kobajagi obzirno pita ko je naljutio nasu prznicu,kad mi na uvo sapne -javi mi kad se oraspolozis-,kad mi u prolazu namigne i dobaci-ne luduj lelo-....
I kako se izboriti sa tim osecanjem,kako ga nadvladati,kako naterati sebe da ga ne osecas,kako prestati da ga pogledom trazis,osmehom darujes,po mirisu pogodis da je bio tu,kako ne osluskivati korake koje poznajes?I zasto sam ljubomorna kad nisam ni vlasnik,kad sam sigurna u sebe,kad ne gubim nista sto mislim da je moje,kad,nasuprot pravilu volim.

]]> mikili http://razbibriga.net/entry.php/776-Ljubomora http://razbibriga.net/entry.php/752-Mi-smo-musko Mon, 31 Oct 2011 14:34:23 GMT Juce sam resila da kupim kupus.Obilazila tezge po pijaci,otprilike cena svugde ista i tako pored ostalog povrca pazarim i 50kg kupusa.Ostavim kod...

Juce sam resila da kupim kupus.Obilazila tezge po pijaci,otprilike cena svugde ista i tako pored ostalog povrca pazarim i 50kg kupusa.Ostavim kod kamiona,ljubazni prodavci kazu -nema problema-,kad nadjete taksi,vi dodjite.Malo sam se natezala s taksistom koji je jedva pristao da pomogne da to utovarimo u gepek,gundjao je sve vreme da nije nosac,a ja sam cutala i razmisljala kako da ga privolim da mi pomogne i da unesem u dvoriste.
Taman sam nabacila najljubazniji osmeh,molecivi pogled kad se kapija otvori i izadje moj sin.Stigao ranije.
-Majcice,Ancice,mi smo musko...sto me nisi sacekala..govorio je uz osmeh prilazeci i hvatajuci dzakove.
Te reci podsetise me na jedan davni dogadjaj.
Isto je bila jesen,suncana,prohladna,onih godina koje se trudimo da zaboravimo,da smestimo u neki cosak i zatrpamo sto bolje.Secam se opsteg straha od gladi,vucenja svih mogucih namirnica u sto vecoj kolicini,pravljenja zaliha,kupovanja i onog sto ne treba i koliko ne treba.I nekog zla,pakosti koja je vladala medju obicnim ljudima.Te godine kupila sam sto kila kupusa,nikad pre i nikad posle nisam kupila toliko,nije mi ni tada trebalo,sama ja i dvoje male dece,muz koji ce mozda doci na mesec,dva..ali ajde svi su uzimali pa i ja.
Imali smo veliko bure,otprilike dvesta litara,kad stanem ispred njega viri mi samo glava.I prva greska koju napravim,izvucem ga iz podruma i donesem na terasu gde je bio kupus.Vec kad sam ga prala poceli su problemi,ne mogu da dohvatim dno,ako se nagnem skroz,pocinje pod mojom tezinom da se krivi,zajapurena,dohvatim malu stolicicu,stanem na nju i udjem gotovo cela u bure,ono sklizne i nadjosmo se oboje uz tresak na tlu.Izvukoh se nekako uz pomoc dece,sva mokra,cupava,besna..Oni stoje,jedan je imao sedam,jedan cetiri godine,drze se za ruke i gledaju me sirom rasirenih ociju..vidim im strah u njima.Smirimo se i krenem sa stavljanjem kupusa,naslazem.posolim i krenem sa sipanjem vode...i tu mi sine..kako cu ja to da spustim u podrum?
Prekinem odmah sa vodom,pomerim bure..covece sto je tesko!Krenem u komsiluk po pomoc,zakljucano,na poslu su,s druge strane imam baku koja jedva hoda..ma spusticu ga sama!Sve vreme vucem za sobom decu ,koja trckaraju cuteci,prosto osecaju da nije trenutak ni da se zale ni da nesto traze..
Polako ga pokrecem praveci krugove,nagnutog prema meni,treba preci dvadesetak metara dvorista i neki petnaest stepenica do podruma.Vec na pola puta bilo mi je muka..
-E razvescu se..dosta mi je vise da budem i musko i zensko!Sve zene imaju muzeve koji vuku teske stvari,samo sam ja kreten koji vuce sve,dok se gospodin svrcka po svetu!Muka mi je vise od zivota,hocu i ja normalno muuusko! vikala sam iz sveg glasa dok sam vucarala ono bure,voda se muckala,ja se znojila,srce mi lupalo kao ludo,ruke bolele...
Onda me prenuo tresak vrata,okrenula sam se,stariji sin je uleteo unutra,a mladji je stajao licem oblivenog suzama i rekao
-Nemoj mamice da se lazvedes...mi smo musko..dodje tata tavi kupus..
Totalno me je presekao,ostavila sam bure,uzela njega u narucje,otisla u sobu i zatekla i starijeg kako place i onda im objasnjavala,pricala da sam besna jer mi je tesko,da necu da se razvedem,ljubila.Nekako ih smirila,shvatila da reci izrecene u ljutnji koje za nas ne znace nista mogu duboko da potresu decu,da im usade strah.Ma koliko sam mislila da su zaboravili od tada su se trudili da mi stalno pomazu kad radim nesto tesko,tvrdeci da oni to mogu,da su veliki.I evo,malopre mi je taj mladji pokazao da nije zaboravio.

]]> mikili http://razbibriga.net/entry.php/752-Mi-smo-musko http://razbibriga.net/entry.php/743-Komsinica Sun, 23 Oct 2011 19:25:04 GMT Zove se Vera.Majka joj je zivela u komsiluku,kada je umrla ,Vera se doselila u njenu kucu.Zivela je negde u Sremu,tamo radila,udala ,razvela,pa... Zove se Vera.Majka joj je zivela u komsiluku,kada je umrla ,Vera se doselila u njenu kucu.Zivela je negde u Sremu,tamo radila,udala ,razvela,pa ponovo udala.Muz joj radi u automehanicarskoj radnji,miran,vredan,prezadovoljan sto u ovim teskim vremenima ima dobro placen posao.Ponekad popodne radi nesto i kod kuce..tako smo se i zblizili.Nemojte komsija,rekao je mom muzu,to ovde u servisu,skupo ce vam naplatiti,ja to mogu popodne,besplatno..pa komsije smo.
Ona je jedva docekala.Za kratko reme izreferisala mi je o svim desavanjma i dogadjanjima u ulici..ma sta uluci,celom kraju.Sedele smo kod mene na terasi i pile kafu,kroz ogradu posmatrale ulicu..
-Tamo,pogledajte,vidite onu zelenu kucu,e ti su nastradali,uzela im lizing kuca auto,nisu placali na vreme,sad voze jugica,gle samo jednu kesu nosi..a dok se vozila u -oktaviji-,otvarali su gepek i nosili na smenu,bas propali..joj evo ove male od onih iz zgrade,znate one na drugom spratu,boze,boze,ta mala ce napraviti haos,videla sam je juce u haustoru..naduvana skroz,nije me prepoznala..
-Ma dajte Vera,pustite to,devojcica je mlada,zaljubljena,mislite da one pamte zene iz komsilka.
-Ha,ha,ha..jao sto ste vi naivni..u stvari fini..to iz vas progovara to nemacko vaspitanje..
Gledam je belo..
-Dajte,znam da vam je baba bila svabica,imate vi imanje na selu,i jos su vam dali zemlju,sad ono kad su delili..i ova kuca..jeste bila vasa,ali kako ste je opet dobili?
-Baba mi je bila Nemica,rodjena u Banatu,deda mi je Srbin,nisu nam dali zemlju,nego vratili..uzeli su je jer su smatrali da na to imaju pravo..a ovu kucu je moj otac kupio..svoju kucu je ponovo kupio od ljudi kojima je data..ni oni nisu krivi..i zasto se ja vama uopste pravdam?
-De,de ,sto se odmah ljutite,ja to onako..a koliko su vam zemlje dali,hocu reci vratili?znate da vas u kraju zovu -burzujka-..
Taman da odgovorim,pojavi se njen muz,cuo je poslednje reci i prekorno je pogledavsi,s uzdahom rece samo Vera,a onda izvinite komsinice,dosadno joj je preko dana ,pa samo razmenjuje informacije po komsiluku..
Od tada je izbegavam,ali tesko..ima bazu u samousluzi u kraju koja nam je najbliza,prijateljica je sa vlasnicom,zenom slicnog mentaliteta,pocela sam da vucem kese iz grada da ne bih svracala..ali uvek se necega setim,nesto zaboravim,pa svratim.
Tako i danas.Taman da pridjem kasi ,njih dve izadjose iz magacina..
-O,dobar dan komsinice,dok je to govorila evidentirala je sadrzaj moje korpe u rukama,
-Izgleda da ce komsija uskoro kuci,vidim kupili ste -skenderbega-,voli i moj ponekad,ali on pije domacu rakiju,jel to opet pizza za veceru,kupujete kore,ne mesite,pa da, umorite se na poslu,a sta cete sa tolikim bananama?
Jos tri musterije zurile su u moju korpu,stajala sam jedan minut zureci u njih,spustila korpu na pod prodavnice i izasla.Iduci kuci resila sam da vise ne svracam tu,makar isla u dalju poslugu.
Ima nas raznih. ]]> mikili http://razbibriga.net/entry.php/743-Komsinica http://razbibriga.net/entry.php/737-nedelja Sun, 16 Oct 2011 12:39:38 GMT Cudan zvuk.pokusava da ga ignorise,ali se nastavlja.onda je jednostavno secanje preplavi i namrsteno zmirkajuci ,uzima telefon.usput pogledom okrzne... Cudan zvuk.pokusava da ga ignorise,ali se nastavlja.onda je jednostavno secanje preplavi i namrsteno zmirkajuci ,uzima telefon.usput pogledom okrzne sat,pola sedam...danas pocinju rano.
-ljubac za moju sosku..mekani glas dopire iz daljine..siroki osmeh blazenstva prekriva lice..
-sinjor indjenjero,come va?...
-tanger,dobro sam..kako moja mala,pati li..seretski nastavlja..
-ne pati,ima drustvo,namcorski odgovara ona..djubre dvosmisleno..
a onda obicne stvari,puno pitanja,puno odgovora i jedno neizgovoreno,sto uvek visi u vazduhu.ne izgovara ga ,tako su se dogovorili,ne kvari trenutak,cuje ga on ,iako prica o obicnim stvarima..
-dodjem pocetkom novembra,znas..i bicu kuci dugo..ljubi ih za mene ,puno...zasto cutis..
sili se da joj glas zvuci vedro,neka knedla stoji u grlu,ne moze da se natera da kaze bilo sta,bezglasno place i klima glavom,nesvesna da je ne vidi..
-ajde,zurim,budi mi dobra..ljubim,cujes,soska..
jedva promuca jedno cao i prekida vezu..bulji u prazno dok se suze slivaju..tako ostaje neko vreme,a onda ustaje lagano,kuva kafu ,pokusava da ponovo u sebi cuje glas,da premota razgovor..
Koliko jos?
]]> mikili http://razbibriga.net/entry.php/737-nedelja