Пркос

Na izmaku ove i doceku Nove,
svodimo racune,zarad duse svoje,
prebiramo,listamo,okrecemo list,
obecanjem da ce mo truditi se bolje.

Da budemo bolji,da vise se volimo.,
Oko glupih stvari da se ne glozimo,
da ruku pruzimo cestito i casno,
da se svojih reci ne stidimo strasno,
vec da reci svoje s razumom krasimo,
izgubljene i ocajne da u zivot vratimo.
Da u dusi samilosti za sve gde je treba
pruzimo je nesebicno ko andjeli s neba.
Da gladnome hleba pruzimo uz osmeh,
da bolnome toplu rec ,damo kao podstrek,
da gladnome ljubavi damo deo srca,
usamljenom iz duse odagnano muku
prijatelju pruzimo cvrsti stisak ruku.

Donela je meni ,godina vec stara.puno lepih trenutaka i puno drugara,zelim to da ostanu,da puno nas ima......ako tuga nekad dodje bice lakse svima.

by Prkos