ЖениМиСе

Ne znam ni sam kako bih napisao ovaj tekst zato što ima mnogo kontradiktornih činjenica. Kao prvo volim prirodu, i volim da provodim vreme u njoj, ali me isto tako nervira sva ta tišina koja me okružuje svaki svakcati dan. Prosto rečeno čeznem za gradskom dinamikom i odrekao bih se raja zbog gradske buke i vreve. Bio bih spreman da prođem ponovo sve ono što sam prošao 2008-e u Novom Sadu, a to je da sam 4 meseca proveo u gradu i gladan i žedan ali ipak nekako miran i spokojan jer sam imao svoju sobodu i apsolutni mir. Već prvog dana kada sam prešao u grad sa svojom bivšom ne venčanom ženom bio sam siguran u propast i svestan da ću se zakopati do guše u dugove ali mi to nije smetalo. Nije mi smetalo ni to što mi je ona bila neverna, ni što nisam imao stalni izvor prihoda, jednostavno sam bio opušten kad izađem na gradske ulice i čujem svu tu buku oko sebe, u tim momentima sam imao osećaj kao da se nalazim na samom vrhu sveta i verujte mi da imam priliku da bih apsolutno sve opet isto uradio.