LonČe

Jedno drugom smo pokrivali ono što drugi nisu smeli da vide.
Kao ljubavnici, a nismo to bili.
Kao prijatelji, ni to nismo bili.
Ništa mi nismo bili.
A opet, jedno drugom smo nekako bili sve.
Jedno drugom smo čuvali tajne, a i sami smo bili tajna za čuvanje.
Nismo bili ljubomorni, ali smo ljubomorno čuvali naše ludilo, tu našu ljubav, blesavu i silnu.
Nismo imali snove jer smo se jedno drugom ostvarili.
Jedno drugom smo bili sve ono što smo hteli nekom nekada da budemo.
Bila mi je jutro, ja njoj veče.
Bila mi je želja, ja njoj san.
Bila mi je sve moje pagansko, ja njoj sve sveto.
Jedno drugom smo bili motiv, smisao svega.
Ona je bila moja životna priča, ja sam bio njena pesma života.
Voleli smo se, ona mene do granice ludila, a ja sam zbog nje, često i prelazio tu granicu.
Par života nam je trebalo da se nađemo.
Tražeći jedno drugo kroz te prošle živote, mi smo našli sebe.
I ne, nije ljubav prestala.
Nije jer nam je suđeno da oboje volimo nas.
Mi smo jedna duša u dva tela, jedna želja, jedan ostvareni san.
Mi smo nešto što nikad neće moći biti jedno bez drugog.
Mi smo nešto kao što su jedno drugom noć i dan.


Igor Čobanović