LonČe

Ona odavno ne veruje u čuda
kada gleda filmove diskutuje o budžetu
traži falševe u morskim pesmama
a kada u ponoć pogleda u vedro nebo i zvezde
opsuje bogu mater što je onolike pare bacila na čizme
a dolazi leto
Čarobnim štapićima ona čačka zube
smatra Gandalfa pritajenim pedofilom
i dok koračamo pored reke koja nosi gume i leševe životinja
ona mi ne veruje da sam bio kod gatare
i da mi je u dlanu videla sreću
i to ne samo u jednom već u oba
"Da se kladimo" - provociram je
"Da ćeš čak i ti uspeti da vidiš sreću u mojim dlanovima?
Odmah i sad!"
Ona klima glavom, prekršta ruke i oštri oči na tocilu svojih izgubljenih rajeva
spremna da uništi sve što uradim
"Hoćeš da vidiš sreću u mojim dlanovima?"
kažem joj, prilazim i stavljam joj šake na lice
i nakon trenutka večnosti
njene usne se lagano otvaraju
na svojem pulsu osećam njen doboš u vratu
i njena glava se opušta i klone
kao Maratonac koji je najzad doneo dobru vest
I tu je, moja sreća u mojim dlanovima
puštam je da se ogleda u mojim očima
i kaže samoj sebi - Hej! Pa gde si ti? Dugo te nisam videla....


Miodrag Stošić