LonČe

Išao sam na stotine informatičkih kurseva da naučim slepo kucanje.
Uzalud.
Gledao sam satima u tastaturu pokušavajući da zapamtim tačan raspored slova na tipkama.
Sve je nestajalo kad zatvorim oči.
Vezivao sam sebi oči i pokušavao da napišem barem svoje ime.
Ispao bih uvek Mađar.
Držao sam jagodice svojih prstiju na ringli pa na ledu. Da pojačam njihovu osetljivost.
Sad više nemam otiske prstiju.

A onda sam jedne večeri rešio da još jednom zakucam na Tvoja vrata.

Znao sam da je uzalud ali sam kucao, slep od ljubavi.
I tek tada sam naučio šta je slepo kucanje.



Miodrag Stošić