Member Area

Razbibriga - Pokreće vBulletin

View RSS Feed

ЖениМиСе

Beskraj

Oceni tekst
Dok ova noć lagano tone u beskraj, a kazaljka na satu spokojno odbrojava vrijeme, pokušavam biti sretan što znam da postojiš, stvarno postojiš, ali si daleko, jako daleko.

Kad bi bar bila malo bliže i ova noć bi manje boljela. Ali neka ljubavi moja – kao što sve prođe - i ovo će proći, i vidjet ćeš – bit ćemo opet zajedno i bit će nam lijepo.

Ljudi kažu da se vremenom svi snovi raspadnu ko trošne lađe i raspuknu kao baloni od sapunice… Polako jedan po jedan… Ako se to i desi – valjda tad shvatiš da to i nisu bili pravi snovi, da je to samo iluzija sna, samo dodir magličaste žudnje.

Znaj ljubavi moja – nema te crne sile zla koja bi mogla da se javi, pa da prestanem da te sanjam, da te želim, da ti pišem, da te iščekujem. Nema te stvari koja bi mogla da baci u sjenu sve ono lijepo što smo jedno drugome rekli, kroz šta smo prošli, što smo doživjeli.

Ne boj se srećice moja – ne mogu nemiri ono što može spokoj.
Ne pogađa sreća – koliko boli tuga.
Nije sutra ni crnije, ni bjelje – nego što je bilo svako juče…
Uvek je nekako. I uvek se može… I dalje se mora.

Potpuno razumem svaki tvoj oprez. Svaki tvoj strah. Svaku tvoju bol. Svaku tvoju nesreću i svaku tvoju tugu.

Znaš, duboko sam uveren da je i tvoja i moja čitava nesreća u tome da smo se rodili na pogrešnim mjestima. Da smo se kojim slučajem svijet ugledali na drugoj strani svemira sve bi bilo drugačije. Sve ovozemaljske patnje bi nam bile daleke i svi prblemi nepoznati i tuđi.

Da smo se rodili na srećnijem mjestu, u srećnijoj zemlji, u srećnije vrijeme...

Na to ne možemo uticati niti se to da promijeniti.
Možemo jedino da se iz sveg srca trudimo da pronađemo one naizgled male i beznačajne sitnice koje boje život nežnim tonovima i uz koje će nam možda biti ljepše i lakše da preživimo ovo malo što nam je još ostalo da odživimo....
Vjeruj mi - tako mora..

Znaš, svi smo mi iz neke ljubavi rođeni. I tako je počelo.
Dat nam je ovaj život na poklon, kao listić za tombolu.
Možemo puno dobiti, ali ne moramo.
Možemo sve izgubiti, ali ne moramo.

Sreća uvijek ima dve strane - sjaj i tugu.
Nikada još nisam sreo nekog ko je nenormalno bogat i bezgranično srećan....
Ali znam mnoge koji su tako siromašni, a imaju tako velike radosti...
Vidiš - Bog se uvek potrudi da stvori ravnotežu.
Poslije velikih radosti obično dolaze velike tuge....
I obrnuto - posle velikih, olovnih kiša - pojavi se sunce....

Ponekad mi se čini da je car Radovan duboko negde zakopao svoje blago i da ga niko ovozemaljski ne može pronaći.. Ali nije, veruj da nije. To blago je u nama i niko nam ga nikada neće začarati. Zato što je u srcu - a taj put nije za svakog prohodan..



Svako ima nekog koga voli.
Ja imam tebe. I ti imaš mene.

Ne zaboravi ljubavi moja - uvjek postoji neko ko te čeka na kraju puta. Na kraju dana, na kraju svega. Uvjek...
Uvjek postoji neko ko te voli baš takvu kakva jesi, ko te baš takvu prima, kome si baš takva draga... Uvjek postoji neko ko te želi saslušati, ko samo čeka da nešto kažeš...

Ja znam da si ti jedna velika i čista duša. I znam da me voliš.. I znaš da te volim..

I znam da ovu samoću i daljinu moramo izdržati.
Znam da ćemo uspjeti. Ja te vidim, u snove ti dođem i gledam šta sanjaš..

Vidjećeš, činiće ti se jednog dana - sve ovo što je danas tako surovo, stvarno i bolno - biće jednom tako daleko i nemoguće, da nećeš povjerovati da smo kroz sve to prošli i da si sve to proživjela. Svi mi živimo u nekim hodnicima vremena.

Često nam se čini - lavirint nema kraja.
Vidjećeš ljubavi, i ovo će proći.....

Nema te sile koja mi te može ukrasti iz srca.. Ni provalije vremena i prostora koja vječno može da nas dijeli.
Kategorije
Nekategorizovano

Komentara