Meda89

„Brak se uređuje zakonom samo onda kad ne može drugačije.
Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uređuje brak.
Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji zakon to može da predvidi.“

Poslanica Duška Radovića koja se čita svim mladencima prilikom sklapanja braka u ovim turbulentnim vremenima sve češće se dovodi u pitanje. Naime, statistika donosi poražavajuće vesti – u Srbiji se svaki četvrti brak završava razvodom. U proseku, od 36.000 brakova, koliko se godišnje sklopi, 9000 se okonča.


Razlozi za pokretanje brakorazvodne parnice razlikuju se kod svakog bračnog para. Različiti sistemi vrednosti, nedovoljno poznavanje partnera pre zaključenja braka, loša materijalna situacija spominju se kao najčešći uzroci.


Ipak, tužba za razvod braka nije odluka koju treba da donesete preko noći. Razmislite, dajte sebi i partneru još jednu šansu. Razgovarajte međusobno, sa porodicom i prijateljima, psihologom, bračnim savetnikom. Imajte na umu da razgovor gde je odbrana vlastitog mišljenja važnija od razumevanja, nije konverzacija, već nadmudrivanje. Tolerancija i kompromis treba da vam budu ideja vodilja.


Ako pokušaji ne urode plodom, na raspolaganju su vam dve procedure za okončenje bračnih odnosa: sporazumni razvod i tužba za razvod braka.

Sporazumni razvod braka

Sporazumni razvod braka podrazumeva dogovor supružnika o svim bitnim pitanjima, kao što su starateljstvo nad decom, iznos visine doprinosa za izdržavanje deteta i podela zajedničke imovine. Ako je odluka o razvodu zajednička i dogovor postignut, sporazumni razvod je najbrži i najjednostavniji način da se brak okonča.


Supružnici predlog sporazumnog razvoda mogu sastaviti sami, poštujući zakone RS, mogu se obratiti advokatu ili besplatnoj pravnoj pomoći. Sklopljeni predlog podnosi se nadležnom sudu u mestu prebivališta jednog od supružnika ili poslednjem mestu zajedničkog prebivališta.


Starateljstvo nad decom

Ako se supružnici dogovore da se brak okonča sporazumno, potrebno je da donesu pismenu saglasnost. Pored toga, potrebno je doneti i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava, bilo da je odluka da starateljstvo nad detetom bude zajedničko ili samo jednog roditelja.


U slučejevima kada roditeljsko pravo pripada samo jednom roditelju, obavezni su sledeći dokumenti:

• Sporazum o poveravanju deteta jednom roditelju,
• Sporazum o održavanju ličnih odnosa deteta i drugog roditelja,
• Sporazum o visini naknade za izdržavanje deteta koju plaća drugi roditelj.

Postignuti sporazum od strane roditelja ne mora biti usvojen od strane Suda, ukoliko Sud proceni da dogovor nije u interesu deteta. Potrebe deteta su u ovakvim slučajevima prioritet.

Podela zajedničke imovine

Imovina supružnika deli se na posebnu i zajedničku. Posebna imovina je imovina koju su imali pre zaključenja braka ili imovina koja je u braku stečena putem nasledstva ili poklona. Posebna imovina ne podleže deobi. Zajednička imovina je stečena radom za vreme trajanja bračne zajednice.


Sud polazi od pretpostavke da se zajednička imovina deli na jednake delove. Međutim, ako supružnici takvom podelom nisu zadovoljni, postoji mogućnost parničnog postupka u kom mogu dokazati svoj udeo u zajedničkoj imovini.


Parnični postupak podele imovine je mukotrpan i dugotrajan, te je i u ovom slučaju sporazumni dogovor najbolje rešenje.

Tužba za razvod braka


U slučajevima kada je mogućnost sporazumnog dogovora nemoguća, brak se razvodi tužbom. Tužba za razvod braka ponosi se u slučajevima kada su bračni odnosi trajno poremećeni i ne postoji mogućnost zajedničkog života.


Tužba za razvod braka se podnosi u mestu gde tuženi ima prebivalište ili u mestu koje je poslednje zajedničko prebivalište supružnika.


Mirenje i nagodba

Čak i kada je podneta tužba za razvod braka, Sud pokušava da dođe do mirnog rešenja. Nakon podnete tužbe, počinje postupak posredovanja.


Prva etapa je pokušaj mirenja supružnika, tj pokušaj da do razvoda ne dođe. Organi koji sprovode mirenje su Sud, bračna savetovališta i centar za socijalni rad.


Ukoliko mirenje nije moguće, druga etapa je nagodba. Cilj nagodbe je isti kao i cilj mirenja – da se odnosi reše bez konflikta i produbljivanja krize. Nagodbom se supružnici sporazumno dogovaraju o vršenju roditeljskog prava i podeli zajedničke imovine.
Ako se supružnici dogovore o oba pitanja, nagodba se smatra uspešnom. Ukoliko se usaglase samo oko jednog pitanja, nagodba je delimično uspešna.


Posredovanje se ne vrši u sledećim slučajevima:

• Ako jedan od supružnika odbije postupak posredovanja,
• Ako jedan od supružnika nije u stanju samostalno da rasuđuje,
• Ako je jednom od supružnika adresa nepoznata,
• Ako jedan ili oba supružnika žive van granica RS.

Kad nagodba nije postignuta, epilog koji nosi tužba za razvod braka je na Sudu zakazano ročište, gde se nakon parničnog postupka donosi presuda o razvodu braka. Presudom se regulišu sva pitanja vezana za dete i zajedničku imovinu.


Posledice razvoda braka

Nakon razvoda braka prestaju sva prava i obaveze koje su supružnici imali tokom trajanja braka. Obaveza izdržavanja supružnika prestaje razvodom, iako pod određenim okolnostima može biti donešena odluka o izdržavanju razvedenog supružnika.


Razvedeni supružnici mogu promeniti prezime ili zadržati prezime bivšeg supružnika, a nakon donošenja presude mogu stupiti u novi brak. Postupak o podeli imovine nastupa nakon presude o razvodu.


Posledice razvoda po dete ili decu zavise od dogovora supružnika ili sudske odluke gde i s kim će dete živeti i koja će visina naknade za izdržavanje biti. Sud može doneti odluku da razvedeni roditelj i maloletno dete dobiju pravo stanovanja u stanu koji je u vlasništvu drugog roditelja. U tom slučaju oni nemaju nad nekretninom pravo svojine, već samo pravo stanovanja.