Zašto ''dobrice'' pre odlaze ?
Postavio
, 15-03-2012 u 22:19 (8536 Pregleda)
Umro je iznenada, a stvarno je bio dobar čovek.... Pošten i cenjen, karakteran, ali eto ’’nije imao sreće’’...Ovo je obično prateća rečenica onih koji po našem mišljenju prerano napuste ovaj svet. Nikada mi nije bilo jasno zašto neki ’’baksuzi’’ žive duže...Kako je moguće da je život tako nepravedan? I šta je uopšte pravda na ovom svetu? Čime neko ’’zasluži’’ da prevremeno napusti svet?
Ne kažem da se pravda može meriti na kantar, ali nekako mi ne ide, da neko ko je bio sasvim povučen u životu, ko je pošteno živeo, ko je bio potpuno voljen i ko je znao da voli, ode sa ovog sveta mnogo pre, nego oni koji ništa od ovih kvaliteta nemaju. I ne samo to, neki dožive duboku starost i žive sasvim normalno, a da su krali, lagali, prevarili ...i mnogo još toga. Kako se meri dobro u ljudima? Ko je taj ko takvu pravdu dodeljuje?
Da li je naše mišljenje merodavno kada procenimo da je neko otišao nepravedno ili prerano sa ovog sveta? I šta je tu uopšte merodavno? Da li ima nekog pravila ili je sve negde davno zapisano? I kako da dobiješ motiv, kada ti dobra dela ne znače ništa za duži život? I ko je pisao taj neki ’’pravilnik’’? Ma hiljadu pitanja me tu muče, a nemam baš neki odgovor...
Ne znam...Da se prozlobim, nekako ne mogu. Nisam navikla, a i savest mi neda. Ma pojela bih se ko’ mesec, kada bih počela da se ponašam van nekog mog standardnog ponašanja...A od neke dobrote i nema neke valjde? Pa kako se to onda živi?
Pa za sebe, bez razmišljanja šta će i kako biti...Živiš na način kako osećaš, a da li ćeš otići prerano ili ne, nije na tebi. Tvoja savest je čista, a to što te nema, verovatno neko zna što te nema pre vremena..
I kada je uopšte to pravo vreme da te nema...? I zašto je nekada nešto toliko nepredvidivo, da te danas ima, a sutra nema...?Ništa tu meni nije jasno, pa i sve da se trudim..Ne razumem te ’’zakone prirode’’...
Ali živim praveći se da mi je sve jasno i da to tako treba..Tako mi lakše...