Sve bledi, nema nas ni u pričama
pusta tuga nastala u magli neverica.
Ničeg' više da nas u spasu potseti
da nismo zaslužili ni suze, ni laganja
ni zajedničku prošlost, ni kajanja
ni ona naša voljenja, ni tugovanja ...
Pitam te:
Da li je uopšte bilo tebe i mene u
noćnim pričama našeg postojanja?
U tim senama posrnulog sećanja
juče
Da li me čuješ noćas, srce? ...
Najteže je noću, kada mesec tvojim imenom
zvezde pokrije a oblacima ispegla zarozane ivice
Najteže je, kada one polu jecaje koji se ne kriju
očajnička tišina
Smrznute kapi kiše, otežaše novembarsku tugu
okameniše osmeh, isklesaše mačem žudnju
do vrhunca straha od večne tame, što mame
one poklecale, srodne duše …
Ohladne utroba od ledenog vazduha iz tvojih usta
drhta u raskoraku davnih, razrušenih uzdaha za spas
evo, prolazi bez tebe prva zima, zaboravljeni ostajemo
okovani,
..Početak januara, ponoć odavno prošla, noć nikad hladnija, puca i drvo i kamen..
Od početka njenog blagoslovenog stаnjа, imаo sаm u najmanju ruku pet njenih simptomа !Trаžilo mi se kiselo, posle sam mogao i jagode, obožavao sam pržene krompiriće i žito sa šlagom a povrаćаlo mi se, ne sаmo kad malo više popijem . Te noći je sve krenulo učestalo...
Svaka reč mi opora, noć mokra, sva od kamena
usta suva, dušu od papira više ni ne osećam
nisam znala da te čuvam, u tišini te izgubila.
Obujem cipele da prošetam zaborav i snove
sto bespuća, čini mi se nikad olujna i gora
eh, da mi je sad' da u to daleko propadnem
da me skoro ne vidi, svaka nova zora …
Lutam gradom, studen vetar obraze umiva
ono ružno
Nađi sve poruke
Vidi članke
Vidi tekstove u Blogu
