Rak kože

Izvor: Institut za onkologiju i radiologiju Srbije


Koža predstavlja najveći organ u ljudskom telu.
Tumori kože mogu se podeliti na dobroćudne (benigne) i zloćudne (maligne), a iz
praktičnih razloga maligni tumori mogu se podeliti na melanomske i nemelanomske.
Osnovna karakteristika malignih tumora je širenje (metastaziranje) u druge organe
(jetra, kosti, mozak), ako se ne leče na vreme.

Planocelularni i bazocelularni karcinomi su najčešći nemelanomski tumori kože.

Bazocelularni karcinom kože

Nastaje iz najdubljeg sloja kože i najčešći je oblik raka kože. Predstavlja 75% svih
karcinoma kože. Osnovna karakteristika bazocelularnog karcinoma je izrazito spor rast.
Veoma retko daje udaljene metastaze, ali ima karakteristiku da svojim rastom razara
okolne strukture (mišiće,kosti,tetive), što je naročito nezgodno kad su smešteni na licu.

Više od 90% ovih tumora javlja se na delovima kože koji su izloženi sunčevom svetlu,
najčešće licu i vratu. Stariji ljudi češće dobijaju ovaj tip karcinoma zbog duže izloženosti
suncu.

Simptomi: promena na koži koja raste sporo ,vlaži, a nakon toga se stvori krasta, koja
otpada, ponekad sa oskudnim površnim krvarenjem, povremeno se javlja svrab, a
promena je izdignuta iznad ravni kože ili u obliku lagane kožne depresije i obično je
sedefastog ili ružičastog izgleda, ponekad sa vidljivim sitnim krvnim sudovima na površini
samog tumora.

Planocellularni karcinom kože

Nastaje iz srednjeg dela kože. Agresivniji je od bazocelularnog karcinoma i mnogo češće
metastazira. Javlja se takodje na delovima tela koji su izloženi suncu. Najugroženija
populacija je upravo ona koja, zbog prirode posla, mora dugo da boravi na suncu
(poljoprivrednici,gradjevinski radnici...).

Pojava metastaza na drugim organima, loš je prognostički faktor i relativno se teško leči.

Učestalost ovog, kao i drugih karcinoma kože je u stalnom porastu, zbog sve slabijeg
ozonskog omotača.

Simptomi: pojava bezbolonog čvora, na delovima tela koja su izložena suncu (redje i na
drugim delovima tela), na prethodno nepromenjenoj koži, ili na mestu ožiljka, ili opekotine,
koja raste, povremeno krvari, najpre iznad ravni okolne kože, a kasnije se može pretvoriti
u ulceraciju ,sa povremenim stvaranjem kraste koja otpada, ivice na ulceracijama mogu
biti izdignute, bedemaste. Boja je najčešće crvenkasta.

Faktori rizika

Bela rasa, posebno osobe svetle puti, plavih očiju, ridje kose, češće oboljevaju od crne
rase. Česta i dugotrajna izlaganja suncu, izloženost RTG i drugim oblicima jonizirajućeg
zračenja, hemijski agensi (arsen, pesticidi) nasledje.

Medjutim, od raka kože mogu da obole i druge osobe, koje nemaju poznate faktore rizika.

Lečenje

Hirurško lečenje(odstranjenje tumora u celosti) je najbolji način lečenja, sprovodi se
uvek kad je to moguće. Ponekad su promene toliko velike da je prilikom zatvaranja
kožnog defekta, potrebna rekonstrukcija lokalnim ili slobodnim kožnim transplantatima
(posebno na licu i poglavini).

Elektrokauterizacija (spaljivanje) i krioterapija (smrzavanje) tumora se ne savetuje zbog
češće pojave recidiva bolesti.

Zračna terapija se sprovodi u uznapredovaloj formi bolesti kad hirurški nije moguće
promenu ukloniti u celosti, ili kao terapija metastatske bolesti.

Citostatska terapija, se daje u metastatskoj fazi bolesti.

Prevencija

Zaštita od štetnog izlaganja suncu posebno u periodu dana izmedju 10 i 16 sati.
Upotreba preparata sa zaštitnim faktorom. Izbegavanje nepotrebnog izlaganja štetnim
hemijskim agensima i jonizujućem zračenju.

Rana dijagnostika

Pored prevencije, ako je moguća, rana dijagnostika je od presudnog značaja, jer
promena koja se otkrije i hirurški ukloni u ranoj fazi ima veliku šansu za izlečenje, za
razliku od promena koje se leče u odmakloj fazi bolesti, gde se šanse za definitivno
izlečenje značajno smanjuju.

Kada nam je sunce neprijatelj?
Izvor: B92 | Jovana Kovačević

Sunce nam daje mnogo u životu. Ono čini da se osećamo dobro i potrebno nam je radi
naše telesne i psihičke stabilnosti. Ono je glavni izvor UVB zraka koji nam omogućavaju
da proizvodimo vitamin D3 sa mnoštvom pozitivnih efekata na naše zdravlje.

Nažalost, postoji i ona druga strana sunca. Dugotrajno izlaganje sunčevim zracima
dovodi do pojave raka kože, do starenja kože, supresije imunskog sistema i bolesti oka
kao što je katarakta. Zato moramo napraviti balans između rizika koji sobom nose
nedovoljno i/ili prekomerno izlaganje suncu. Doktori preporučuju sunčanje između 5 i 30
minuta, dva puta nedeljno – jer za to vreme naš organizam može da sakupi
odgovarajuću količinu vitamina D.

Učestalost javljanja raka kože, melanoma i nemelanomskih malignih tumora konstantno
raste poslednjih 30 godina u svetu. Procenjeno je da će u ovoj godini od malignog
melanoma oboleti oko 54.000 ljudi u Evropi i 130.000 u svetu. Svake godine oko 37.000
ljudi širom planete umre od malignog melanoma, a broj novih slučajeva raste 3-7% svake
godine. Nemelanomski maligni tumori kože, bazocelularni i spinocelularni karcinom
predstavljaju najčešće tipove karcinoma kod ljudi. A ono što je važno je da rano
otkrivanje ovih bolesti dovodi do izlečenja u 95% slučajeva.

Rizične grupe ljudi

Rizik za razvijanje melanoma je najveći kod tri grupe ljudi: kod onih sa svetlom kožom sa
puno pega i mladeža koja lako izgori na suncu; kod starijih osoba koje već imaju
oslabljeni imunitet i koje su se u toku života dugo izlagale suncu; zatim osobe koje imaju
oslabljen imuni sistem bilo zbog neke druge bolesti (transplatacije) ili zbog terapije koju
su možda primali.

Ako mislimo da smo pod rizikom i ako želimo da se pregledamo treba da znamo i na šta
da obratimo pažnju.

„Lezija je sumnjiva ako je asimetrična, ivice su joj izreckane, nejasne, imaju dve ili više
boja i tokom vremena gube ili dobijaju nove boje; sve promene veće od 6 mm su
sumnjive i treba da obratimo pažnju i na evoluciju same promene. Dakle promena koja se
menja je nešto što će vam prvo probuditi pažnju. Bilo koja promena same lezije je već
sumnjiva, u smislu spontanog krvavljenja, svraba, bola, ili pojave ranica – sve je to
dovoljan znak da se mladež dodatno pregleda,“ kaže dr Dušan Škiljević.

„Ranije je melanom kod mladih osoba bilo skoro nemoguće naći, on je bio isključivo vezan
za osobe starijeg životnog doba. Danas je melanom najčešći posle 40 god života i sve
više melanoma se javlja među mladim osobama što je do nedavno bilo skoro nezamislivo.
Melanomu, kao tumoru treba dosta godina da se razvije i ako se ta granica pomerila ka
mlađem to znači da je izlaganje faktorima rizika bilo u još mlađem dobu. Dakle oni ljudi
koji u detinjstvu izgore na suncu imaju daleko veću šansu da razviju melanom kasnije
u životu,“ kaže dr Škiljević za B92.

Zaštita od sunca

Genetske faktore nismo u mogućnosti da promenimo. Ali ukoliko izbegavamo faktore
rizika koji potiču iz spoljašnje sredine onda značajno smanjujemo mogućnost za razvoj
melanoma ali i za pojavu bilo kog drugog štetnog efekta uv radijacije.

„Moramo se štititi od sunca, sedeti u debelom hladu, ako je senka kraća od nas samih
treba da pronađemo bolje sklonište. Posebno treba da pazimo ako sedimo u blizini vode,
peska čak i ako smo pod suncobranom jer i tad možemo dobiti opekotine zbog refleksije
sunca. Sunčevi zraci probijaju oblake tako da možemo izgoreti i po oblačnom danu.

Najbolja zaštita protiv delovanja uv zraka je odeća koja je tkana od gustih materijala,
majice sa dugim rukavima, pantalone sa dugim nogavicama, šeširi i kačketi sa širokim
obodima kao i naočare sa UV zaštitom,“ kaže dr Ljiljana Medenica.

Odrasli treba da doriste kreme sa zaštitnim faktorom preko 15, a deci se preporučuje
faktor preko 30. Neophodno da je da 15 do 30 min. pre nego što izađemo iz kuće krem
nanesemo na sve delove tela koji će biti izloženi sunčevim zracima. Nanošenje se
ponavlja posle kupanja i brisanja peškirom, zatim ako se bavimo sportom i znojimo se.
Antisolarne kremove nanosimo da bismo se zaštitili od delovanja ultraviolentnih zraka, a
ne da bismo produžili naš boravak na suncu. Međutim, razlika među faktorima nije
linearna. Faktor 15 filtrira 98% posto zraka, a onda taj procenat do dodatne filtracije sa
porastom faktora, nije linearan. Na primer faktor 50+ filtrira 99% zraka.

„Faktor preko 15 već pruža popriličnu zaštitu samo što mora da se vodi računa koji se
antisolarni krem koristi. Važno je da na etiketi piše da štite i od UVA i od UVB zraka jer
se pre faktor zaštite odnosio pre svega na UVB, a UVA je bio mnogo lošije filtriran. UVA
zaštita je uvek nešto manja jer je tehnički teže zaštititi od UVA, od njih nećemo izgoreti,
ali utiču na proces starenja. Ti zraci prolaze i kroz prozorsko staklo dok UVB ne prolaze.
Tako da kada putujete kolima i pocrnite to je od UVA a ne od UVB zraka,“ kaže dr Nikolić
za B92.

Solarijumi

Solarijumi su od strane Svetske zdravstvene organizacije proglašeni najvećom
kategorijom rizika za pojavu karcinoma kože. Oni su posebno opasni za mlade ljude koji
počinju da koriste solarijume pre 30. godine života i zato se rizik za pojavu
najsmrtonosnijeg raka kože, melanoma, kod njih povećava za 75%.

Solarijumi čine kožu preplanulom putem emitovanja ultravioletnog A zračenja, koje, iako
ne stvara opekotine, još uvek značajno povećava rizik za razvoj raka i izuzetno efikasno
izaziva prerano starenje kože.

Većina osoba nije svesna činjenice da preplanulost kože dobijena u solarijumu ne štiti
dalje od opekotina od sunca kada se izađe napolje, jer su za razvoj opekotina od sunca
odgovorni UVB zraci. Praktično, koža preplanula u solarijumu obezbeđuje minimalnu
zaštitu od UV radijacije i ispoljava zaštitni efekat antisolarnog krema sa SPF 2 ili 3.
Solarijum se ne sme koristiti u svrhu pripreme kože za sunčanje.

Taman ten kao moda

U novije vreme se spominje termin tanoreksija koji se odnosi na potrebu osobe da bude
što tamnija. Ova nova bolest se javlja uglavnom kod devojaka koje smatraju da nikad
nisu dovoljno crne i zbog toga upadaju u stanje anksioznosti i moraju da se sunčaju da
bi zadovoljile tu svoju potrebu.

„Ta zavisnost se može uporediti sa zavisnošću od marihuane ili duvana – znači prilično
opasno stanje i u svetu je već krenulo psihijatrijsko lečenje takvih osoba koje imaju
potrebu da budu stalno preplanule,“ kaže dr Miloš Nikolić.

Preventivne kampanje su, nažalost, jedini način da se promoviše zdravlje kože i da se
smanji sunčanje. Moda tamnog tena stara je ne više od 80 godina. Pre toga tokom
čitave istorije ljudske civilazicije bilo je moderno biti bled.

„Kažu da su žene u viktorijanskoj Engleskoj crtale olovkom vene, ako nisu bile dovoljno
blede, tako da kao što je ta moda prošla proći će i ova. Treba da se svi zajedno trudimo
da promovišemo bled ten prvenstveno iz zdravstvenih razloga,“ kaže dr Škiljević za B92.

Dosta toga se promenilo u poslednjih 20 godina. Taman ten je bio na udaru 60-ih, 70-ih i
80-ih i zbog tadašnje mode sada se razvija melanom. Njemu treba puno godina da
nastane i ovo su gresi iz mladosti, posledica maksimalnog izlaganja suncu od pre 15,20
godina.

„Sada se već generalno ljudi manje sunčaju i nemate više onoliko tamnih osoba. Naravno
još uvek je taman ten popularan među mladima ali mislim da su stvari krenule u pravom
smeru. Dokle ćemo dogurati, videćemo,“ zaključuje dr Škiljević.

Euromelanoma dan se obeležava 16. maja pod sloganom „Spasite svoju kožu“. Besplatni
pregledi biće organizovani za građane koji se prijave putem infolinije u 15 gradova Srbije.

Mladeži su uglavnom bezazleni


Mladeži (nevusi) su benigne pigmentske promene koji se pojavljuju tokom života, i na
koži i na sluznicama. Imaju ih skoro svi odrasli ljudi. Dok ih pojedinci imaju samo nekoliko,
drugi imaju na desetine, pa i preko stotinu mladeža.

Piše: Ninfa Glamočlija

Sastoje se od ćelija – melonocita, koje stvaraju pigment. Neke bebe ih imaju kada se
rode ili sepojave neposredno posle rođenja. To su urođeni ili kongenitalni nevusi. Kod
većine ljudi mladeži se javljaju u toku detinjstva, obično između 6. i 12. godine.

Rano izlaganje suncu je važan činilac u nastanku mladeža. U detinjstvu, broj mladeža se
povećava sa uzrastom, više ih ima kod dece sa svetlom puti i s pegama, i kod one koja
su imala više težih opekotina od sunca. U pojavi mladeža važnu ulogu ima i nasledni
faktor.

Sunčanje ih provocira

Većina ljudi ima mladeže na licu, leđima, ramenima i u predelu dekoltea, dakle na
otkrivenim delovima tela, izloženim suncu, što je jedan od znakova da je njihova pojava
povezana sa sunčanjem. Ipak, mladeži nastaju i na delovima kože koji se retko ili nikad
ne sunčaju, kao što su unutrašnja strana ruku ili butina, pod pazuhom, na polnim
organima ili u usnoj duplji.

Češće ih imaju osobe svetle puti, s puno pega po licu i telu, koje slabo mogu da pocrne i
koje su više puta imale opekotine od sunčanja. Kod tamnoputih je njihov broj manji.

Vrste mladeža

Postoji nekoliko vrsta mladeža. Kod zdrave osobe oni se bitnije ne menjaju tokom života.
Mogu biti vrlo svetli, skoro ružičasti, ili skoro crni. Većina mladeža je manja od 1 cm,
simetrična i ima homogenu strukturu.

* Urođeni mladeži mogu biti veliki i preko nekoliko santimetara. Iz nekih mladeža rastu
dlake.

* Stečeni mladeži su uglavnom ravnomerno pigmentisani, manji od 1 cm, od svetlo
smeđe do crne boje. Mogu biti u vidu pigmentisane fleke, ili blago izdignuti, smeđe do
crne boje (junkcionalni nevusi).

* Složeni ili intradermalni mladeži su uzdignuti, kupolastog oblika i slabije su
pigmentisani – ružičaste do svetlo smeđe boje.

* Atipični ili displastični nevusi (Klarkov nevus) su posebna grupa. Oni često imaju
nepravilnu strukturu, i mogu da imitiraju maligne promene, kaže dr Svetlana Minić –
dermatovenerolog, specijalista iz ordinacije „Dr Bojić“.

Znaci za uzbunu

Promena boje, oblika, rast mladeža, crvenilo ili krvarenje, ili pojava potpuno nove
pigmentacije može biti znak upozorenja. Svaku promenu mladeža ili pojavu nove
pigmentisane promene na koži treba prijaviti lekaru. Specijalista dermatolog treba da
uradi kompletan pregled svih pigmentisanih promena po telu. Takođe, moguće je i da se
promene snime digitalnom tehnikom - dermoskopski.

Dermoskopija je bezbolna i omogućava kvalitetniji pregled. Njome se vide fine strukture
kože i svaki poremećaj pigmentacije. U poslednjih 20 godina znatno je povećan broj
obolelih od maligne bolesti – melanoma. Smatra se da je intenzivno sunčanje glavni
razlog u nastanku ove bolesti, ali i uslovi života i rada, ishrana i stres, takođe doprinose
pojavi ove bolesti.

Zabrinjava što se melanom javlja i kod mladih osoba, pa čak i kod dece. Postoje
porodice u kojima ovu bolest ima više članova, tada se govori o naslednom obliku
bolesti. Naslednici su u velikom riziku za pojavu melanoma.

Uklanjati ih ili ne?

U zavisnosti od kliničkog i dermoskopskog nalaza kod nekih pacijenata se savetuje ili
praćenje ili hirurško uklanjanje s patohistološkom potvrdom. Jedino je bezbedno hirurško
uklanjanje, kada se mladež uklanja u potpunosti. Mladeže ne treba dirati, stiskati,
čačkati, čupati dlake, niti se oni smeju spaljivati, ni tretirati kiselinama ili sličnim
preparatima.

Šta izbegavati?

Treba izbegavati sunčanje, a takođe i solarijume, kao veštačke izvore UV zračenja. Osim
toga što koža prerano stari, javljaju se bore i koža gubi prirodnu elastičnost, povećava
se i rizik od nastanka raznih pigmentacija, pa čak i melanoma.

Mladeže ne treba dirati, stiskati, čačkati, čupati dlake, ne smeju se spaljivati, niti
tretirati kiselinama. Češće se javljaju kod osoba svetle puti, s puno pega, koje slabo
mogu da pocrne i koje su imale opekotine od sunca.

Sunce nam može uzrokovati puno veće probleme od bolnih opeklina. Stručnjaci upozoravaju kako dugotrajno izlaganje suncu izaziva smeđe mrlje, crvenilo, ljuštenje, isušivanje i mreškanje kože i na koncu - rak kože koji predstavlja sve češći zdravstveni problem.

Ako koža ne proizvodi dovoljno zaštitnog pigmenta (melanina), ultraljubičaste zrake uništit će stanice kože pa će i najblaže crvenilo tada biti bolni znak za uzbunu.

>>Sunčanje u solariju (ne) donosi zadovoljstvo izgledomPremda se o opasnostima od izlaganju suncu često govori, mnogi od nas još uvijek zanemaruju te činjenice, što zbog vlastite lijenosti, a što zato jer ne možemo odoljeti starome mitu kako treba na suncu uhvatiti malo boje da bismo izgledali ljepše i zdravije.
>>Mali vodič za zdravo sunčanje

Ljeto je pred nama, stoga smo izdvojili deset korisnih savjeta koji će Vam pomoći da zaštitite svoju kožu od štetnog utjecaja sunca i sačuvate svoje zdravlje. Evo kako ćete to i učiniti.

"Zaštita odjećom jedan je od najboljih načina izbjegavanja štetnih UV zraka"

1. ZAŠTITITE SE ODJEĆOM
Zaštita odjećom jedan je od najboljih načina izbjegavanja štetnih UV zraka. Poznato je kako je sunce najjače u razdoblju između 10 i 16 sati. Iako nije preporučljivo u tom razdoblju izlagati se sunčevim zrakama, ukoliko morate biti vani, zaštitite se adekvatnom odjećom i pokrivalima za glavu i ne zaboravite na kožu nanijeti kremu sa zaštitnim faktorom.

Pripazite prilikom odabira odjeće, jer poznato je kako šeširi i odjeća od tamnog i gustog tkanja apsorbiraju ultraljubičaste zrake više negoli laganiji pamučni materijali svijetlih boja. Također, suha tkanina nudi bolju zaštitu od mokrog materijala.

2. NAHRANITE KOŽU S DOVOLJNO KREME SA ZAŠTITNIM FAKTOROM
Stručnjaci preporučuju da kod izlaganja suncu upotrebljavamo kreme čiji je zaštitni faktor iznosi najmanje 15. Pobrinite se da ju razmažete po koži u dovoljnoj količini, jer ukoliko nanesete pretanak sloj kreme na kožu, to može smanjiti njezinu učinkovitost za čak 50 posto! Ukoliko uživate u plivanju, vodootporne kreme za Vas su najbolji izbor.

3. KREMU NANOSITE REDOVITO, A NE ZABORAVITE NI BALZAM ZA USNE
Kremu sa zaštitnim faktorom nanesite 20 do 30 minuta prije izlaganja suncu, kako bi koža dobila dovoljno vremena da je upije. I ponovite to svaka dva sata, odnosno češće ukoliko se znojite ili močite. Imate li svijetlu kožu, možda ćete se htjeti ranije pripremiti za izlaganje suncu, tako što ćete, primjerice, uvečer prije spavanja nanijeti zaštitnu kremu koju će koža tako potpuno apsorbirati.

POKRIJTE UŠI PLATNENIM ŠEŠIROM
Ljudi često zaboravljaju od sunca zaštititi neke osjetljive dijelove tijela kao što su primjerice dekolte, nos i ruke. Stručnjaci ističu kako se čak 80 posto slučajeva oboljelih od raka kože odnosi na glavu, vrat i ruke. Prednost (ispred slamnatih) imaju platneni šeširi, a zaštitnu kremu treba nanijeti na sve istaknute dijelove tijela.
UV ZRAKE VREBAJU I U HLADU
Nemojte misliti da ste zaštićeni od sunca ukoliko ležite u hladu suncobrana ili kakve krošnje, jer UV zrake dolaze sa svih strana, odbijajući se od pijesak, snijeg, beton i druge površine. Premda se ultraljubičaste zrake ne mogu odbijati o vodu, one lako prolaze kroz nju, pa dok plivate niste nimalo zaštićeni od sunca.

"Nemojte misliti da ste zaštićeni od sunca ukoliko ležite u hladu suncobrana ili kakve krošnje, jer UV zrake dolaze sa svih strana

Uzalud stručnjaci upozoravaju kako ne postoji nešto što se zove zdrava preplanulost, jer plaže su ljeti i dalje prepune turista koji se satima 'cvrlje' na suncu dok mnogi crvenilo smatraju prirodnim putem do preplanulog ljetnog izdanja.Višesatno lješkarenje pod suncem posebno je opasno za osobe svijetle puti.

Mnogi od njih ionako ne mogu dobiti željenu boju, a izlažu se velikom riziku da zadobiju nimalo bezazlene opekotine. Ako nikako ne možete odoljeti čarima ljetne plaže, izlažite se suncu postepeno, kako bi koža uspjela stvoriti dovoljno melanina za obranu od UV zraka. I svakako izbjegavajte ulja za tamnjenje, jer ona samo pojačavaju učinak ultraljubičastih zraka i pogoršavaju opekline.
I za hladnijih, oblačnih dana trebate zaštititi kožu od sunca. Naime, i tada možete izgorjeti, jer štetne zrake vrlo lako prolaze kroz oblake. Također, ne dajte da Vas zavaraju vremenske prilike.

Mnogi skijaši i rekreativci zaljubljeni u zimske sportove doslovno su se opekli usred hladnih i snijegom prekrivenih planina i na vlastitoj koži osjetili bolnu kombinaciju visoke nadmorske visine, snijega i vjetra. Stoga se i u tim okolnostima morate zaštititi prikladnom odjećom, sunčanim naočalama i kremom sa zaštitnim faktorom.minim 15

http://image.dnevnik.hr/media/images...1/60497976.jpgKako bi što zornije dočarala kakve posljedice nosi takvo neodgovorno ponašanje britanska glumica Jorgie Porter je na svojoj koži prikazala nevjerojatan utjecaj sunca.

'I ja sam se kao klinka pržila na suncu, no to je bilo nekad, a sada nakon što sam shvatila koliko je to opasno redovito na licu i tijelu koristim kremu s zaštitnim faktorom. Radije ću imati umjetni ten nego rak kože, isušeno lice i bore', izjavila je lijepa Jorgie nakon što je svoje fotografije prepustila Photoshopu koji je prikazao kakvo će vaše lice izgledati za nekoliko godina ako ga budete konstantno izlagali UV zrakama.