Prvobitno napisano od
QueenOfClubs
То јесте истина.
Али, морамо разумети и оне од детињства "утуцаване у мозак"... А нарочито жене.
Њима је тешко да крену напред самостално. Тачно је да остају у браку због себе... Али да ли их можемо кривити због тога?
И шта рећи на све ово? Она би њега трпела какав год да је, само да очува брак.
Зашто? Нико не зна. Ја само могу да наслутим, јер се познајемо скоро 30 година.
Она каже – због детета.
НЕко би рекао – због себе.
А зашто због себе у овом случају?
Она има стан, плату 120.000, факултет, цењена је, добродушна, лепа, дотерана.
Од њега јој баш ништа не треба, а са њим би само пропала.
Ја кажем да је то због стравичних батина у младости од оца и мајке која је то ћутке посматрала да не наруши брак јер не зна другачије.
Иако смо заједно постизале много тога и својевремено биле подједнако успешне, њена мајка је увек истицала мене испред ње.
Ја сам се бунила, али џабе. Остао је тај комплекс...
Сад она мене не сме да зове. Не јавља ми се на телефон од срамоте. У недељу идем право код ње.
Желим да јој помогнем, а не знам како.