Budizam

U jednom drugom pismu upućenom Straits Timesu, a objavljenom 29. januara, Entoni
Jeo kaže da je možda cunami bio „Božiji megafon čovečanstvu“. Pod time on misli da
je „možda Bog pokušavao da nam kaže da treba da se postaramo za ovaj svet i živimo u
harmoniji“. Jeo je možda u pravu, ali ista primedba koja je data ranije važi i ovde. Zar
ne može ljubavlju vođeno božanstvo smisliti manje traumatičan i destruktivan način da
saopšti svoju poruku? Moglo bi se takođe pitati je li pustošenje ogromnih obalskih
područja najbolji način saopštavanja čovečanstvu „da se postara za ovaj svet“.

Zaista mislim da je moguće prevazići svu ovu kompleksnu argumentaciju i objašnjenja
postavljanjem dva sasvim jednostavna i direktna pitanja: „Ako biste znali unapred da će
se cunami dogoditi i bili u stanju da to sprečite, da li biste to učinili?“ Ne sumnjam da bi
svako sa makar imalo čovečnosti u sebi odgovorio potvrdno. Pitanje koje se posle ovoga
prosto samo nameće: „Pa zašto onda Bog to nije učinio?“ To kako će neko na njega
odgovoriti zavisi od toga koja je njegova religija ili da li uopšte ima neku religiju.
Budizam ima jednostavan, lako razumljiv i mnogi bi rekli očigledan odgovor na ovo
pitanje, a koji ne zahteva nikakvu komplikovanu teološku argumentaciju. A taj odgovor
jeste: „Zato što Bog ne postoji.“

Pa kako onda budizam objašnjava prirodne nesreće kao što je cunami? U izvesnom
smislu on i ne mora da ih objašnjava! Jedino je verovanje u sve-znajućeg, sve-volećeg i
sve-moćnog Boga to koje nas tera na pokušaj objašnjavanja toga, kao i objašnjavanja
svih onih činjenica koje izgleda protivreče takvom jednom uverenju. Kada se iz cele te
slike izmesti Bog, odgovor postaje zaista vrlo jednostavan. Ovaj univerzum se ne
ponaša prema našim željama i htenjima. On ne primećuje ni nas ni naše težnje.
Tektonske ploče na Zemlji se pomeraju i ponekad to pomeranje izaziva razaranje.
Postoje pljuskovi i ponekad su ti pljuskovi toliko obilni ili izostanu toliko dugo da to
stvara probleme ljudima. Postoje takve stvari kao što su bakterije. Ponekad se nastane
u našem sistemu i izazovu bolest. Mi živimo u jednom dinamičnom univerzumu i nekada
su događaji u našu korist, a drugi put na našu štetu. Jednostavno, takav je svet u
kojem živimo. Budizam se ne trudi da objasni zašto je to tako, već samo
zdravorazumski zaključuje da u ovom svetu postoji dukkha (patnja) – da nekada stvari
ne idu u pravcu naših snova, naših planova i želja. Ono čime budizam jeste zaokupljen
jeste podučavanje kako da izmenimo svoje želje, tako da smanjujemo verovatnoću da
budemo u konfliktu sa načinom na koji stvari jesu i kako da ostanemo pribrani i mirni
kada do takvog konflikta ipak dođe.

O kammi uopšte

Pali reč kamma znači "delo" i u budističkom učenju označava svako namerno delo
učinjeno mišlju, govorom i telom. Sanskritski ekvivalent jeste karma, a pali reč kama
znači "požuda", "čulna želja" -- zato ne brkajte ova tri pojma.

Buda kaže: "Kažem vam da namera jeste kamma, zato što kada prvo imamo nameru,
tada delamo telom, govorom i mišlju" (AN VI.63). Prema Budi, svaka voljna aktivnost
menja našu svest, tako se izgrađuje karakter i utiče na naše ponašanje, naše iskustvo i
na kraju čitav naš životni put. Pozitivni namerni postupci (motivisani velikodušnošću,
ljubavlju i mudrošću) obično donose rezultate koji se doživljavaju kao pozitivni, dok
negativni namerni postupci (motivisani pohlepom, mržnjom i obmanutošću) obično imaju
rezultat koji doživljavamo kao negativan.

Učenje o kammi je verovatno najčešće pogrešno tumačeni deo Budinog učenja. Četiri
glavna nesporazuma s tim u vezi su sledeći: (1) Sve što nam se događa jeste rezultat
naše prošle kamme. A u stravi, budizam priznaje barem četiri druge kategorije uzroka
zašto se stvari događaju, kao što je delovanje prirodnih zakona (dhamma niyama),
biološki zakoni (bija niyama), fizički zakoni (utu niyama) i psihološki zakoni (citta
niyama, Atthasalani 854; AN V.125-6).

(2) Nikada ne možemo izbeći posledice svojih prošlih dela. Kada bi ovo bilo tačno, tada
bismo bili potpuno određeni sopstvenom prošlošću i ne bi bili u stanju da se menjamo i
dostignemo probuđenje (AN III.99). Buda je govorio o dva tipa determinizma
(niyativada): teistički determinizam (issaranimmana hetu), koji kaže da Big zna i
kontroliše sve, te je tako predodredio sve i pre nego što se dogodilo i (2) kammički
determinizam (pubbekata hetu), koji kaže da sve što doživimo, prijatno, bolno i
neutralno, jeste u vezi sa našom kammom., tj. sa onim kako smo se ponašali u
prošlosti.

Buda je govorio da su obe ove ideje ne samo pogrešne, već i opasne (AN III.61; MN
101). Determinizam znači da osoba ne može odabrati jedan od dva kursa delovanja, ne
može uložiti napor da bi nešto promenila i nije odgovorna za bilo šta što učini. Ovakvo
verovanje može voditi jedino do neodgovornosti i pasivnosti: "Šta ja tu mogu? To je
moja prošla kamma." Kao što je Buda vrlo tačno primetio, "Ako bi bilo ko rekao da mi
rezultate dela doživljavamo potpuno isto onako kako smo ga i počinili, tada bi bilo
nemoguće negovati duhovni život" (AN III.99).

(U velikom delu budističke Azije široko rasprostranjeno uverenje da sve zavisi od kamme
koristi se kao izgovor za pomanjkanje socijalne brige. A budizam zapravo uči da nekoliko
dobrih dela vođenih snažnom namerom može u dobroj meri izmeniti ili čak neutralisati
rđav postupak i obrnuto (Dhp.173). Buda je takođe tvrdio da manje loše delo koje učini
loša osoba mogu imati ozbiljne posledice, dok relativno veliki negativan postupak koje
učini u suštini dobra osoba može imati mali efekat i obrnuto. On je to poredio sa
sipanje jedne šake soli u posudu sa vodom, a druge u veliko jezero (AN III.99). Zato je
preciznije reći da smo mi uslovljeni svojom kammom, pre nego da smo njome određeni.

3) Naša iskustva u sadašnjem životu zavise od onoga što smo činili u prethodnom, a to
što činimo sada će uticati na naš budući život. Zapravo, mnogi, verovatno većina, naši postupci imaju
svoj rezultat odmah ili ubrzo pošto smo ih učinili, tj. u sadašnjem životu. Zašto bismo onda insistirali na
drugim životima više nego na sadašnje? Pomozite nekome i velike su šanse da ćete vrlo brzo uočiti
pozitivne efekte. Udarite nekoga u glavu i možete se vrlo brzo naći u policijskoj stanici.

(4) Četvrti čest nesporazum oko kamme jeste ono što bismo mogli nazvati "kammičkom naivnošću", tj.
šutnite monaha u ovom životu i rodićete se u narednom sa tom nogom deformisanom; psujte u ovom
životu i u narednom ćete imati neprijatan zadah iz usta; budite darežljivi u ovom životu i bićete bogati u
narednom. Ovo je, naravno, prilično glupo rezonovanje. Pošto je kamma primarno psihološka
kategorija (tj. namera), i njezina manifestacija je prvenstveno na psihološkom planu. Ona na naš fizički
oblik i okolnosti ima uticaja samo u meri u kojoj um može uticati na fizičko, kao recimo u slučaju
dugotrajne brige koja doprinese fizičkoj bolesti. Glavni efekat kamme jeste na to kako se osećamo:
srećno, neutralno ili nesrećno. Neke stvari koje ljudi kažu usled kammičke naivnosti mogu se opisati
jedino kao smešne (na primer, loše postupaj sa Tibetancima i imaćeš zemljotres na svojoj teritoriji. Pa
zašto onda nisu srušene kuće onih ljudi koji su određivali ili sprovodili kinesku politiku prema Tibetu?)
Druge takve stvari izazivaju mnogo patnje. Majka koja je tek rodila hendikepirano dete rekla mi je kroz
suze kako joj je neki tajlandski monah rekao da joj je to kazna za nešto loše što je uradila u
prethodnom životu. Čak i da je to istina, bilo bi to vrlo grubo i okrutno reći joj tako nešto. Ništa što
sam rekao jadnoj ženi nije moglo da umanji štetu koji je jedan ovakav neznalački komentar načinio i
ona je kasnije prešla u hrišćanstvo.

Šravasti Dhammika

''Ima ljudi koji se rode i umru i nijednom ne postanu svesni
daha koji ulazi i izlazi iz njihovog tela. Toliko daleko žive sami
od sebe.''

Ađan Ča

''Ako si alergičan na neko mesto, bićeš alergiačn na svako mesto.
Ali ne izaziva u tebi problem to mesto izvan tebe. Problem je to
“mesto” u tebi.''

Ađan Ča

''Proučavanje tekstova nije važno. Naravno, knjige o Dhammi su tačne, ali nisu ključ. One
ti ne mogu dati pravo razumevanje. Videti reč "ljutnja" odštampanu nije isto što i osetiti
ljutnju. Samo kada nešto sam osetiš možeš na osnovu toga steći poverenje.''

Ađan Ča

''Ljudi uvek gledaju oko sebe, druge ljude i stvari. Posmatraju ovu salu, na primer, i
kažu: "Ah, tako je velika!" Zapravo, ona uopšte nije velika. Da li vam se čini velikom ili
ne zavisi od vašeg opažanja. U stvari sala je onolika kolika jeste, ni velika ni mala. Ali
ljudi kaskaju za svojim osećanjima sve vreme. Tako su zauzeti zveranjem unaokolo i
brigom da o svemu imaju svoje mišljenje da nemaju vremena da zavire u sebe.''

Ađan Ča

Ovaj svet je u stanju groznice. I um tumara od sviđanja do nesviđanja u skladu sa tom
grozničavošću sveta. Ako bimo mogli naučiti da umirimo um, to bi bila najveća pomoć
ovome svetu.

Ađan Ča

''Pogledaj sopstveni um. Onaj ko nosi stvari misli da ima te stvari, ali onaj ko gleda sa
strane vidi samo težinu. Odbaci stvari, izgubi ih, i pronađi lakoću.''

Ađan Ča

''Ako stvari vidiš kroz pravi uvid, tada u tvom odnosu prema njima nema vezanosti. One
dolaze -- prijatne ili neprijatne -- vidiš ih i nema vezivanja. Dolaze i prolaze. Čak i ako
najgora vrsta nečistoća naiđe, kao što su pohlepa ili bes, imaš dovoljno mudrosti da
uvidiš da je njihova prava priroda prolaznost i tako im dopustiš da postepeno izblede.
Međutim, ako deluješ pod njihovim uticajem, privlačeći ih ili odgurujući od sebe, to nije
mudrost. Time samo sebi stvaraš novu patnju.''

Ađan Ča

''Sve što sam do sada rekao bile su samo reči. Jednostavno, kad ljudi dođu da me
posete, očekuju da im nešto kažem. Ali najbolje je ne pričati mnogo o ovim stvarima.
Bolje je bez odlaganja početi vežbanje. Ja sam poput dobrog prijatelja koji te poziva da
pođeš na neko mesto. Ne oklevaj, kreni. Nećeš zažaliti.''

Ađan Ča

''Kada jednom razumeš ne-ja, tada je teret života skinut. Živećeš u miru sa ovim
svetom. Kada vidimo iza sebe, tada se više ne vezujemo za sreću i tada smo u stanju
da budemo istinski srećni. Nauči da stvari napuštaš bez borbe, jednom već da ih
napustiš, da budeš samo ono što jesi - bez posezanja za bilo čim, bez vezivanja.''

Ađan Ča

''Mir treba pronaći u sebi, na onom istom mestu na kojem se nalaze i uznemirenost i
patnja. On se ne pronalazi u šumi ili na vrhu planine, niti nam ga poklanja učitelj. Kada
doživljavaš patnju, tada imaš šansu i da pronađeš slobodu od patnje. Bežati od patnje
znači zapravo trčati joj u zagrljaj.''

Ađan Ča

Postoje dve stvari koje peku savest. Koje dve? Jedna je kad covek ucini lose delo telom,
govorom i mislju, a druga je kad propusti da ucini dobro delo telom, govorom i mislju. I
kada covek o tome kasnije razmislja, to su dve stvari koje peku njegovu savest.

Buda
AN II.3

''Svuda sam prošao tragajući za mestom za meditaciju. Nisam shvatao da je ono već tu,
u mome srcu. Sva meditacija je baš tu, u meni. Rođenje, starost, bolest i smrt su
takođe u meni. Lutao sam svuda sve dok već nisam skoro pao mrtav od iscrpljenosti.
Tek tada, kada sam se zaustavio, pronašao sam ono što sam tražio... u sebi.''

Ađan Ča

''Ako si rešio da čekaš kako bi sreo budućeg Budu, tada nemoj vežbati.
Nadaj se da ćeš dovoljno dugo poživeti da ga dočekaš.''

Ađan Ča

''Čuo sam kako ljudi kažu: "Ah, ova godina mi je bila loša". "Zaista?" "Da, bio sam cele
godine bolestan. Uopšte nisam mogao da vežbam." Hm! Ako ne vežbaju onda kada im
se smrt približava, kad će onda uopšte vežbati? Ako se dobro osećaju, mislite li da onda
vežbaju? Ne. Jednostavno se izgube u sreći. Ako pate, ni onda ne vežbaju. I u tome se
izgube. Zaista ne znam kad ljudi misle da će imati vremena da vežbaju.''

Ađan Ča

''Nemoj misliti da je samo sedenje sklopljenih očiju vežbanje. Ako tako misliš, onda brzo
promeni to svoje mišljenje. Postojana praksa je puna svesnosti u svakom položaju, bilo
da sediš, hodaš, stojiš ili ležiš. Nikada ne prekidaš meditaciju, samo menjaš položaje
tela. Ako na taj načim promatraš stvari, stići ćeš do smirenja. U svakom trenutku imaćeš
neprekidno praksu uz sebe. Imaćeš postojanu pažnju uz sebe.''

Ađan Ča